Znači, vi ste bili zabrinuti zbog Nade Macure. Pomislih da niste slučajno bili povređeni nešto lično. Dobro.
Treba li da se glasa oko ovoga? Ne treba.
Povreda Poslovnika.
Znate vi da Gavrilović nije Nada Macura i nemojte sada da objašnjavamo.
Izvolite.

Član 27, predsedniče, skinuo sam naočare, izgleda da su opet neka vrata s desne strane otvorena, nešto se čuje, lupka, meni to smeta, ruši mi koncentraciju. Ako možete da proverite sa zamenikom sekretara o čemu se radi. Hvala. Ne treba da se glasa.

Ne treba da se glasa, samo da se proveri. Dobro.
Ko je sledeći?
Cakiću, ostavite šta vam kucka. Razumeo sam da je problem, ali da mi krenemo na sledećeg po listi.
Reč ima Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, evo danas sa 15 meseci zakašnjenja biramo Zaštitnika građana. To je bio posao koji je trebalo da uradi prethodni saziv Skupštine. Zaštitniku građana mandat je istekao 20. jula prošle godine, a još 20. januara prošle 2022. godine taj nelegitimni saziv parlamenta trebalo je da otpočne proceduru za izbor novog Zaštitnika građana.

Nažalost, zaokupljeni borbom za plen, predstavnici SNS su sasvim smetnuli s uma da mi nemamo ovu važnu instituciju i mi smo 15 meseci imali jedno protivpravno stanje u okviru institucije čija je suština da se bavi poštovanjem i zaštitom Ustava i Ustavom garantovanih prava. Sad, ako je Skupština hram demokratije, ako je Ustav njeno sveto pismo, oltar demokratije, kad neko na takav način ne poštuje Ustav, on je spreman da ukrade s oltara demokratije.

Naravno, danas smo čuli razne diskusije, vrlo upečatljive, ali ovde postoji jedno strašno mesto za vas nekadašnje radikale, zove se biblioteka Narodne skupštine. Tu se čuvaju stenografske beleške u vreme kada ste bili ponosni radikali. Evo jedne moje koleginice. Molim režiju da me kadrira krupnim kadrom, kao gospodina Jovanova. Hajte, molim vas, kao kad Đenka kadrira Mirka Topalovića, hajte vi mene, molim vas. Krupan kadar, da ljudi vide šta držim u rukama. Važno je, zaista. Ja ću držati ovo dok god kadar ne bude na meni, onako kao u goblenu kad visi Milenko Jovanov.

Dakle, kad ste bili radikali, kad smo birali prvog Zaštitnika građana, 23. jula 2007. godine, tvrdili ste da je to evropska novotarija. Evo ovde vaših diskusija. „Šta će nam ta institucija?“ „Evropska novotarija, zahtev Evrope.“ Sećate se vi ko je govorio o „Kefalici“ na toj sednici. E, molim vas lepo, kad ste bili radikali, kad ste uređivali „Veliku Srbiju“, onda ste kazali da nama Zaštitnik građana ne treba. Ja sam ponosan u kakve ste evropejce izrasli za 16 godina. Šormaz bi bio ponosan na vas. Pa to ni on ne može kako vi možete danas da hvalite institucija Zaštitnika građana. Problem je samo što ovo nije Zaštitnik građana, nego je zaštitnik lika i dela Aleksandra Vučića, a vaša politička stranka je postala njegov zaštitnik.

Zašto neće DS glasati za gospodina Pašalića? Zato što je ćutao kada je Veljko Belivuk kazao da je on srušio, molim vas, režija, ponovo na mene, kao na Mirka Topalovića, dakle, Veljko Belivuk je kazao da zna ko je srušio Savamalu, Pašalić nije odgovorio. Kada je vaš istaknuti član stranke, član glavnog odbora SNS, zapalio kuću novinara Milana Jovanovića u Grockoj i osuđen za to u prvostepenom postupku na pet godina zatvora, a vi organizovali proteste podrške njemu, Pašalić je ćutao. Kada je progonjena Marija Lukić, naša koleginica narodna poslanica, danas kad se bunite zbog nekih karikatura u „Danasu“ i pričate o vašem odnosu prema ženama, pa setite se kakav je odnos bio prema Mariji Lukić, tu je u parlamentu, proteste podrške ste organizovali.

Pošto imamo jednu najskandalozniju situaciju, a to je ubistvo Olivera Ivanovića, kada je onaj sramni spot išao na televizijama, dobro iskoordiniran u štabu SNS, koji je mnogo ličio na ubistvo Slavka Ćuruvije, kada je Aleksandar Vučić kazao – kad-tad osvetiću se Slavku Ćuruviji za reči koje o meni iznosi „Dnevni telegraf“, Pašalić se oglasio nije.

Pošto imamo još jednu tačku dnevnog reda, a ona se tiče javnih nabavki, zarad građana Srbije moram da vam kažem, ovde imam fasciklu koju i sada nudim Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal, ovde su sve javne nabavke uglja. Vaš stručnjak Milorad Grčić u „Kolubari“ je smanjio proizvodnju uglja sa 30 miliona toga na 25 miliona tona. Nedostajuće količine uglja zbog havarijskih isključenja sada se uvoze. Uvoznik uglja je, između ostalog, firma „Lider pro“ iz Sremske Mitrovice, evo fakture na 14 miliona i nešto evra, to je ona firma koja je platila kampanju tri miliona dinara 2016. godine i pet miliona 2017. godine. A znate li, građani Srbije, koliko iznose zloupotrebe u javnim nabavkama kod SNS? Preko milijardu i po evra ukradu godišnje. I šta rade s tim parama? Hajmo, režija, ovo rade. Kupuju automobile od po milion evra koje voze Vučićevi kumovi. Joj, izvinite, molim vas, hoćete li da menjamo sličice?

Pa, ja znam da vi imate ovakvih slika koliko hoćete, ali imate i u garažama neki od vas, kao što je onaj nesrećnik iz Palilule imao 300 hiljada evra što su mu drugari dali. Evo vidite, ovakve automobile voze kumovi Aleksandra Vučića. Za 300 miliona evra koliko sada uvozite ugalj, možete da kupite 300 ovakvih automobila. Može, naravno, da se napravi mnogo vrtića. I zato, pošto je ovako neodrživo stanje. Dole tiranin, živela slobodna Srbija.

Ove probleme sa kadriranjem, verovatno možete da rešite unutar stranke. Jel tako? Tu su vam ljudi sa RTS-a u poslaničkoj grupi.
Dva minuta, Milenko Jovanov.

Znamo već, poznato je da poslanik voli da se igra slikama i postao je viralan, vezano za te slike sa onim igricama koje je igrao pa je sekao kotlet, pa je prikazivao kao da ga je on pekao, pa ribizle, pa različite druge stvari.

Međutim, izgleda da ni ta priča njega nije zaustavila i on je nastavio, pa kaže na sajtu „Mondo“ – farbanje jaja za Uskrs sa čajem od hibiskusa postalo je sve popularnije, kombinujte sa gel bojom i dobićete najlepša kosmička jaja. I, ko je kombinovao? Evo ga, iskombinovao. Ista ta jaja isekao i kaže – jaja farbana u čaju od hibiskusa uz dodatak svetla.

Samo da pitam da li je sve u redu? Ko je to stenjao?
Vi, Milivojeviću. Nadam se da ste u redu. Nadam se da ste dobro.

Izgleda da se evociraju uspomene iz zatvora pa malo stenje.

Uglavnom, a ima i neke konje okačene. Kaže – konji Srbije Tordučalević i Dragačevo, a slika konja u stvari sa sajta, američkog, nekog, kaže – čuli smo za vas, intervju je u pitanju, na engleskom je, prevodiću, - čuli smo za vas da imate ranč u Severnoj Kaliforniji, to je dom za preko 200 divljih konja spašenih iz klanice. Kako se to desilo? Dakle, voli čovek i okačio na svoj Instagram da bi dobio neku podršku.

Sada slika tamo neki žuti auto, igra se slikama. Iskreno rečeno, ne bih ja tu ništa dirao, od kada ste vi lider, pali ste ispod 2%, dok niste bili lider, bili ste malo preko 2%. Samo nastavite imate punu podršku. Samo nastavite dalje.

Samo bez bolnih jauka, ako može.
Reč ima, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, sudeći po onom urliku preko puta, izgleda da je glupost počela da boli, koliko ja vidim. Mislim, da će toga arlaukanja biti sve više.

Kaže izreka – ne može iz zlih usta, zla reč izaći. Čuli smo ovde od čoveka koji je učestvovao u otpuštanju 1.800 terorista koji su kasnije aktivno progonili Olivera Ivanovića, sa kojim sam ja bio prijatelj, poznanik prijatelj i često bio sa njim za razliku od ovog preko puta.

Kaže on – ubili smo ga mi, ali nikako onih 1.800 koje su oni pustili, uključujući Kurtija, braću Mazdreku, Fljoru, Brovinu itd. Eto, neće me čuditi da sledeći put ne budemo optuženi da smo ubili Kenedija, da smo bacili atomsku bombu na Hirošimu, da smo istrebili Aboridžini Indijance.

Verovatno će i to smisliti, ali ja ću našim građanima poručiti da svi oni koji su preživeli vlast ovih preko zaslužuju nagradu za životno delo zato što su preživeli jednu vlast koja je bila najgora na planeti od nastanka čovečanstva. To je sigurno.

Oni pričaju o pljački. Oni pričaju o torturi, ljudi koji su na prijavljenim skupovima ubijali, prebijali, ja sam jedan od tih. Ljudi koji su smenjivali funkcionere koji im se ne dopadaju, recimo, u zgradi Uprava vodovoda. Recimo, ja sam jedan od tih.

Zamislite stranku čije sedište u zgradi Javno komunalnog preduzeća. Zamislite to da se danas desi. To bi bio vrhunac demokratije. Zamislite kada u tom sedištu bez kvoruma, u zgradi Uprave vodovoda, u sedištu te stranke bez kvoruma smene predsednika Skupštine, moju malenkost, zato što sam podneo krivičnu prijavu za organizovani kriminal.

Znate, posle sedam, osam godina kada je došlo do promene vlasti, gde smo našli tu krivičnu prijavu koja je bila podneta za organizovani kriminal u Inđiji? Našli smo je u Somboru i to teškom potragom. To je bilo njihovo pravosuđe, to je bila njihova boginja pravde. Ta njihova boginja pravde nije imala jedan povez, to su oni vezali nekoliko puta, nije mogla ni da vidi. Stotine i stotine sudija koje su otpuštali, nije mogla da vidi kako se iz kabineta ministra pravde imenuje tužilac, sudija i tako dalje, direktno iz kabineta.

Kasnije ta ista, postane ministarka, da li je tako bilo? Da, gospođa Malović, pa onda od ministarke ponovo ode u Tužilaštvo za ratne zločine. To je moglo, to je bilo to njihovo nezavisno pravosuđe. Upotrebio sam pravi izraz, njihovo nezavisno pravosuđe, kao i Šolakovi nezavisni mediji. Pazite, Šolakovi nezavisni mediji i DS nezavisno pravosuđe. Stvarno su bili nezavisni, ali od ove vlasti, od bivše očigledno nisu.

Ovi srećnici što se žale na torturu, s obzirom da nisu kažnjeni ni za jednu torturu koja je izvršena nad nama, s obzirom da nisu kažnjeni na torturu koju sada primenjuju protiv političkih neistomišljenika, organizujući, recimo, ne prijavljene proteste stotinama puta, fizički nasrćući na vlasnike koji imaju pravo, čak i samozaštite, ali eto ne primenjuju, od mostova, rudnika, nema šta ne napadaju. Upali su u RTS, pa u ruku, ne samo u ruku i u ono što se niko ne ljubi, oni treba da poljube sudije one koji su oni stranački organizovali, smestili u pravosuđe.

Nije pravosuđe zavisno od ove vlasti. Deo pravosuđa je zavisno od te njihove vlasti i neke presude ukazuju na to. Recimo, dođe neko ko se ne dopada sudiji iz DS. Sada ima ta neka organizacija njihova žuta, najjača politička organizacija, po meni je u delu pravosuđa. Dođete vi tako na vrata, ide gospođa, ulazi pored, dok vi čekate i onako uz put vam kaže, nema šta da tražite u ovoj sudnici.

Ja mislio to je ona druga strana. Ja uđem, a ona predsedava. Ona sudija.

Ne možete naći sudiju nezavisnog koji će osuditi, recimo, ovog pre mene koji ima kratku pamet, ali ima jezik dug.

Da je istina da su u laži kratke noge, pa ovaj bi nam se kotrljao na stomaku. Znači, nemate nikakvu zaštitu. Njega niko neće osuditi. Verovatno ga smatraju nepregledanim, ali zato će osuditi nas normalne.

Dakle, osude vas za govor u Narodnoj skupštini. Srećom, onako nešto nisu osudili, inače bi takvi jauci bili da ne bi znali da li je to zbog gluposti ili je možda zbog izgubljenih para u sudskom sporu.

Dame i gospodo, ja sam jedini osuđeni narodni poslanik, odnosno poslanik, predstavnik u državnom parlamentu u Evropi. Nema drugog. Osudili su me, a da me nisu ni pozvali na suđenje. Ni pozvali me nisu.

Valjda su mislili ono - narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu i drugu odgovornost za izneto mišljenje prilikom vršenja svoje funkcije. Kažu – ne može biti pozvan, ali ćemo mi njega osuditi. Ni tužbu mu nećemo dostaviti.

Pre toga takođe je bio jedan istaknuti funkcioner u tom delu njihove stranke u pravosuđu. Bio je gospodin Atlagić pored mene u publici. Ja dobio tužbu i vidim da je tužba na latinici. Kažem – ljudi, ja imam pravo na svoje ćirilično pismo, molim da mi se tužba uredi. Kaže sudija ovako – piše to u Ustavu i zakonima, ali ja mislim drugačije. Iznesem mu onaj stav da narodni poslanik ne može biti pozvan, evo gospodin Atlagić je živ, kaže – da, ja mislim da to piše, ali ja mislim drugačije. To je to nezavisno pravosuđe na koje su se oni pozivali. A o krađi… Da ne pričamo o tim njihovim individualnim krađama.

Zamislite da je fond plata 2012. godine bio na mesečnom nivou, fond plata, zapamtite, 560 miliona evra na 1.700.000 mučenika, jer ostali su bili nezaposleni, otpušteni, slabo plaćeni i nikako plaćeni. Oni su imali 328 evra i to da budu srećni ako dobiju i to. Kada to pretvorite u mesečni fond plata, dobijete negde 560 miliona evra i oni su bili iskreni i pošteni i nikome ništa nisu krali. Nisu nikome krali budućnost, to oni misle samo. Nikom nisu egzistenciju krali, to oni samo misle.

Da vidimo sada šta mi navodni lopovi, koliki je fond plata sada kod nas, navodnih lopova. Da vidimo, da pomnožimo dva i dvesta i dva i trista zaposlenih. Znači, em smo zaposlili smo 400.000 više, kojima su oni ukrali radna mesta, perspektivu, ponos pred porodicom, itd, a mi smo, eto, lopovi, a fond plata kod nas dva i dvesta, dva i trista puta 730 evra, dobićete sumu negde milijardu i 600 miliona mesečno i tri puta više nego što je bilo kod njih. Kada to pomnožite sa 12 meseci, kod njih dobijete 6,5 milijardi, a naš godišnji fond plata je 20 milijardi. To se vidi po punjenju budžeta, jer za razliku od njihovih bogataša, onog tamo vlasnika, tajkuna 619 miliona, ovo što mi podelimo pare, potroše se ovde, zato rastu i budžetski prihodi. Otuda mostovi itd.

Kada uzmemo da su ukrali ljudima… kada oduzmete od 20 miliona onih šest koma nešto, vi dobijete da su oni ukrali, da, oni koji nisu lopovi, ukrali su od navodno nas lopova, 13,5 milijardi za godinu dana. Nisu ukrali samo to, ukrali su narodu pravo da imaju tada autoputeve, da imaju tada neke solidne pruge. To su, takođe, krali.

Mi obično se na njihove individualne krađe, ali ove kolektivne koje su tu radili… Ovo pravosuđe treba da poljubite ne u jednu i drugu ruku, već da ih poljubite u ono na šta se niko ne ljubi. Vi treba da im zahvalite zato što vam je mesto u zatvoru. Zamislite, stranka u kojoj su Miki, Vuk, Bora i to se zove Narodna stranka? Ljudi, pa u ime naroda ako neće da ih osude, makar neka ih nazovu stranka tri lopova.

Dame i gospodo, narod će da bira. Nas će pamtiti. Sve nas će pamtiti ne po onome šta smo bili, već šta smo uradili dok smo bili. Sa ove strane su ljudi, a tamo su pojedini neljudi.

Hvala.