Hvala.
Svo će dobiti priliku naravno, kao što znate poslovnici imaju prednost. Ko hoće prvo po poslovniku. Vi, izvolite.

Gospodine predsedavajući, povredili ste član 100. Poslovnika, u malopređašnjem obraćanju direktno narodnom poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti.

Zamolila bih vas, kada iznosite takve tvrdnje, pošto ste i meni uputili reči da nisam ništa bolja od njega, da sednete ovde i da onda možemo na ravnopravnoj osnovi da razgovaramo, a ne da se međusobno vređamo i omalovažavamo.

Gospodinu Jovanovu bih se zahvalila na ovom finom izrazu, super heroj, on to nikada neće biti. Znači, molim vas da se izjasnite, s obzirom da ste povredili član 100. Poslovnika da li želite da sednete sa nama ovde i da na ravnopravnoj osnovi razgovaramo, kao narodni poslanici.

Hvala. Evo izjašnjavamo se odmah.
Dakle, što se tiče člana 100. isto kao i prethodni put, samo je to radila ova druga grupa, ili ne znam da li je druga grupa ili ste ista, ne mogu više da ispratim
ko je gde prešao. Dakle, kada uputite primedbu bilo koju meni, kad se neko ko govori obrati meni, logično je valjda da dobije odgovor od mene, neće valjda od vas.
Da je isti kao Jovanović Ćuta, rekao sam Zavetnicima, oni su vikali, bar je po meni, po mom uverenju ono vikanje dolazilo iz njihove klupe, kada sam to izgovorio. Nisam tada mislio na vas, ako vi nećete da vičete, naravno na vas neće da se odnosi.
Treba li da glasamo?
(Danijela Nestorović: Da.)
Dobro, glasamo.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović

Sada bih član 107, na sednici nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku.

Član 108. o redu na sednici Skupštine stara se predsednik Skupštine, ali kako da se o redu stara predsednik Narodne skupštine, kad predsednik Narodne skupštine vređa ljude ovde. Hajde da kažem, da svaki prethodni put kada se vređali ljude ovde, evo, da nismo bili u pravu, a jel ovo nije vređanje, jel ovo nije vređanje, na šta ovo liči da vređate čoveka ovde? Na šta ovo liči?

Samo da li može bez vikanja. Sada vi meni kažite u čemu sam ja povredio Poslovnik?

Znači, da umesto vi da budete taj koji opominje druge ljude, vi ste predvodnik u govoru mržnje, u vređanju ljudi, i svemu ostalom. Na šta to liči?

U kom vređanju tačno Lazoviću?

Neću da ponovim te reči. Ko je gledao vrlo dobro može da vidi na šta liči, kako se ponašate prema drugim ljudima. Vrlo lako može da se vidi kako ponašate prema narodnim poslanicima, sa koliko malo poštovanja, zapravo, ne poštovanjem, nego sa uvredama.

Vidi se sve Lazoviću. Hvala vam puno što ste podsetili Narodnu skupštinu da se sve vidi i ovo vaše vikanje se sada videlo.
Zanimljivo, nijedan primer niste imali, čak ni jednu reč da kažete, da je predstavljala govor mržnje ili da je predstavljala uvredu. Pozvao sam vas, kažite šta je bilo sporno, rekli ste, nemate šta. I, šta je onda sve ovo što radite, performans najobičniji, predstava najobičnija. Hoćete da glasamo za član 107, 108. da nastavimo tu predstavu kako ste započeli. Nećete. U redu.
Replike.
Jovanović, jeste li vi hteli repliku?
Dobro, samo da se dogovorimo, vi sami odredite ko će dobiti prednost, Milinka Nikolić i Aleksandar Jovanović su u sistemu. Ko će prvi da govori po pravu na repliku.
Hoćete vi Milinka.

Dobar dan.

Samo želim, pošto je moje ime spomenuto malopre, da kažem šta se dogodilo sa vinjakom. Vinjak smo dobili od zamenika Odbora za zaštitu životne sredine. Moram da kažem, ja sam se vrlo ljubazno zahvalila zameniku, jer ako je već neko doneo poklon, bez obzira ko je, ja sam poklon i primila. Taj isti vinjak i dan danas stoji, nisam ga donela ovde, ali kad budete došli u naš lepi grad i kad ponovo budete došli u Rakitu, u stvari, u Babušnicu, e onda ćemo mi vašim vinjakom da vas počastimo.

Sve ono što se dogodilo u Babušnici, ja bih volela da čujete. Možda nije bilo kao u Žagubici, ali nije smelo tako nešto da se dogodi. Jer ako je bio zakazan Odbor za zaštitu životne sredine, ako su mnogi poslanici došli, onda smo trebali bar, toliko, da taj problem rešimo, a nastao je problem. Onda nisu mogli ne prijavljeni narodi poslanici da prisustvuju Odboru, pa mi svi ovde moramo da znamo da su sve opštine, bez obzira gde se nalaze, narodne opštine i da svako može da prisustvuje i da svako može svoje mišljenje da da, i na kraju da učestvuje i ako se neka odluka donese.

Vama je zaista smešno, a sve ono što se godinama unazad u Rakiti događa, ni malo nije ni smešno, nego je više tužno i žalosno.