Na koji član ukazujete, Parlić?

Član 108. Pa vi niste pravnik, to se vidi. To postaje ozbiljan problem u Skupštini.

Član 108. nema nikakve veze sa tim što vi sada pričate.

U pitanju je fotografija, nije u pitanju zastava.

Razumeo sam, Parlić, da ste vi saglasni sa isticanjem zastave tzv. Kosova, da ste time oduševljeni i da ste sada to oduševljenje želeli da podelite sa nama.

(Ivana Parlić: To nije zastava, to je fotografija.)

E vidite, ubedljiva većina ljudi u ovoj sali danas ne deli to vaše oduševljenje, naprotiv. Ali dobro je da znamo šta vam je srcu blisko. Niste morali to da kažete. Trebalo je da zadržite to zadovoljstvo za sebe.

Treba li da se glasa za član 108?

Glasaćemo za član 108. Izjasniće se Skupština.

Isto Poslovnik.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskoristio bih priliku, polazeći od činjenice da dolazim iz Raške oblasti, da danas čestitam blagdane svim pripadnicima muslimanske veroispovesti. Pozdravio bih sve moje prijatelje, komšije, poslovne saradnike, kolege iz političkog života iz Prijepolja, iz Sjenice, iz Priboja, Nove Varoši, Tutina, Novog Pazara, ali i iz cele Srbije muslimane.

Pozdravio bih kolege iz SDP, gospodina Ljajića i Bačevca, pozdravio bih kolege od Ferhatovića, odnosno Usame Zukorlića iz Stranke pravde i pomirenja, pozdravio bih kolegu Imamovića iz Stranke demokratske akcije, kolege iz Bošnjačko-srpskog saveza Samira Tandira, iz DPS gospodina Samira Zulkefila Bata Sadovića, koji su svi lideri manjinskih bošnjačkih, odnosno muslimanskih stranaka.

Zahvaljujem na pažnji i čestitam, uz radosni hrišćanski praznik Hristovog vaskrsenja – Hristos vaskrse. Danas proslavljamo i Istočni petak, gde proslavljamo Majku Božju, Bogorodicu. Zahvaljujem svima. Treba svi da budemo ujedinjeni, u interesu naše majke Srbije, jer ona je dom svih nas, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Hvala, predsedavajući.

Dobro, vi ste hteli da čestitate. Onda nema potrebe da se izjašnjavamo.
Pravo na repliku.

Prvo, koleginice Paunović, nemojte da se sekirate, oni su ljudi trenutno nesnađeni, zato i dobacuju, zato su nervozni. Đilas ih više sigurno neće, pa se sada umiljavaju ovima, ne bi li ih neko preveo preko cenzusa, da ne bi ovu Skupštinu gledali samo na televiziji, pa vi naišli, šta da radimo.

Druga stvar, ako je izdaja obnoviti 37 crkava i manastira u proteklih deset godina, ako je izdaja obnova Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici kompletna, izgradnja novog u Gračanici, ako je izdaja izgradnja fabrike u Pasijanu u kojoj naši ljudi rade, ako je izdaja za 2.000, skoro 3.000 poljoprivrednika, kompletno subvencija i isplata, finansiranje kompletnog zdravstva na Kosovu i Metohiji, stvarno smo strašni izdajnici. Treba da nas je sramota koliki smo izdajnici. Evo, to smo uradili mi.

A sad mi recite, molim vas, šta ste uradili tačno vi, osim što ponekad na Vidovdan neko od vas skokne tamo, maše zastavom, otpeva „Oj, Kosovo, Kosovo“, obavezno da uradi selfi, vrati se za Beograd i kaže: „Mi smo pobedili, Kosovo je Srbija“. Šta konkretno ste uradili za Srbe na Kosovu i Metohiji?

Ovo što ste uradili danas, i već je rečeno, nije uradio niko i nikom nije palo na pamet. Da li ne znate ili vas i ne interesuje da na svakom sporazumu koji se potpisuje postoji poslednji stav ili član u kome piše da to ne prejudicira status i samim tim Srbija ne priznaje nikakvu nezavisnost? Ali baš vas briga. Baš vas briga, konkretnih dela nemate, ovo mislite da lepo zvuči i vi ste se okupili u veliko nacionalno okupljanje. Prošli put vas je na tom velikom nacionalnom okupljanju bilo 200, pa ste blokirali raskrsnicu kod Londona, i to je vama nacionalno okupljanje. Kakvi patrioti, takvo i okupljanje.

Što se tiče tog protesta u Novom Sadu, hoće li opet vaš zaposleni u Pokrajinskoj vladi da izađe iz zgrade u kojoj radi, da drži miting ispred te zgrade i viče na one ljude sa kojima radi, a onda kada se završi miting da se vrati u tu zgradu, da završi radni dan? Ili ćete nekog drugog da dovedete? Hvala.

Dva minuta.

To da li nas je bilo 200 ili više govori činjenica da ste morali da se derete deset minuta dok sam ja govorio.

Uvaženoj gospođi ministarki želim sve najbolje i najiskrenije od srca i na privatnom i na poslovnom planu. Nijednog momenta me nije interesovao vaš bračni status, niti bih se ikada bavio time. Ako vas je moja konstatacija uvredila, ja vam nudim izvinjenje, samo sam ponovio reči koje ste vi deset minuta pre toga rekli. Ako vas je to uvredilo, dugujem vam izvinjenje i molim vas još jedanput oprostite. Ponovio sam samo vaše reči.

Kažete – odemo samo za Vidovdan na Kosovo i Metohiju. Pa ne odemo ni na Vidovdan. Zato što je i predsedniku ove stranke koju ja predstavljam i najvećem broju narodnih poslanika i najvećem broju članstva zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju, zbog našeg rada i zato što, kao što kažu Šiptari, podrivamo ustavni poredak republike Kosovo.

Što se tiče ličnih karata, ovo je sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu koji se danas nalazi na dnevnom redu. Kaže prvi paragraf: „Predstavnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, u daljem tekstu: strane i pojedinačno – strana“. Nisam uneo zastavu bilo čiju da bih je promovisao, vi ste ti koji tu zastavu uvodite na mala vrata, preko ličnih karata za koje nas danas pozivate da glasamo. Tražite od nas da ratifikujemo sporazum koji ste potpisali u Berlinu, koji znači priznavanje ličnih karata samoproglašene terorističke države Kosovo. Ja sam uneo ovde sliku zastave za koju nas danas pozivate da glasamo.

I još jedna stvar, za mene ne postoji zastava Kosova. Zastava Kosova je za mene srpska trobojka sa srpskim grbom.