Hvala.
Reč ima Branimir Jovanović.

Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani ministri, za nas iz Socijaldemokratske partije Srbije centralna tema, odnosno najvažnija tema među svim predlozima koji su na dnevnom redu jeste Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, jer smo po vokaciji stranka koja se zalaže za prava radnika. Drago mi je što danas govorimo o ovoj temi.

Govorimo o položaju radnika na jedan drugačiji način nego što smo navikli do sada. Uglavnom kada govorimo o tome, govori se o odnosu između zaposlenih i poslodavaca, kada se govori o zaradama, da budu veće zarade, da bude minimalna zarada, a retko se govori o uslovima na radu koji su podjednako važni i za zaposlene i za poslodavce, jer se odnose na produktivnost.

Bezbednost i zdravlje često budu u drugom planu, ali je zaštita na radu veoma važan segment svakog od nas. Nažalost, ponekad posvećujemo malo pažnje ovom pitanju i to pitanje dođe do izražaja tek onda kada se dogodi neka nesreća, neka katastrofa, ali onda bude kasno za to.

Smatram da je uz pravo na rad, kao osnovno pravo za ostvarivanje napretka jednog društva, veoma važna sigurnost svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, ali i zaštita njegovih interesa i interesa njegove porodice, kojima se bavi ovaj zakon. Od stepena bezbednosti i uslova na radu zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih, a time i produktivnost u okviru preduzeća, kao što sam rekao malopre, pa bi trebalo poslodavci uvek da budu zainteresovani za ovakvu jednu temu.

Ministar je malopre naveo efekte koji će proizvesti ovaj zakon. Ja bih izdvojio jedan koji mi je naročito važan, mislim da je to jedna osetljiva oblast i čitali smo često u medijima o tome, često bude u medijima kada se dešavaju povrede na gradilištu.

Jedna od pozitivnih novina novog zakona je što je propisana i veća nadležnost inspektora rada, koji može da zabrani rad privremenom ili pokretnom gradilištu, ako se ponavljam, da ima okolnosti koje mogu narušiti bezbednost radnika ili ukoliko postoje okolnosti koje direktno utiču na zdravlje i bezbednost radnika. Smatram da je dobro takvo jedno rešenje kada inspektor može da zabranu rada javno istakne i da obeleži gradilište gde je istaknuta zabrana rada. Mislim da će ovakva jedna mera uz ovako pojačane efekte otkloniti neke nedostatke koji su se javljali u prošlosti.

Za pohvalu je i što je nadležno ministarstvo u prethodnom periodu unapredilo rad i povećalo broj inspektora na terenu. Oni kontrolišući sprovođenje propisa, video sam podatak, da su zaista podneli nekoliko hiljada prekršajnih prijava i to je samo dokaz da sve više pažnje posvećujemo i sve više brige posvećujemo uslovima na radu, odnosno, zdravlju i bezbednosti zaposlenih.

Interes društva, interes svih privrednih subjekata, ali i interes svakog pojedinca je da se ostvari najviši nivo bezbednosti, da se neželjene posledice, kao što su povrede na radu, bolesti, tzv. profesionalne bolesti, svedu na minimum. Ukoliko to uspemo, dobićemo još jedan efekat, a to je, dobićemo zadovoljnog radnika, radnika koji zna da je zaštićen, radnika koji će biti produktivniji na radnom mestu, a samim tim ćemo dobiti zadovoljnije poslodavce.

Podjednako je važan i Sporazum sa Australijom, koji se odnosi na povezivanje radnog staža. To je još jedna tema iz korpusa prava na radu. Mislim da kada usvojimo ovaj sporazum, znam da je proces trajao nekoliko godina unazad i da nije bio ni malo lak, da kada usvojimo ovaj Sporazum da će radnici dobiti, odnosno, zaposleni dobiti nova prava i da će iskoristi to pravo i da ga primene u praksi.

Kada govorimo o Zakonu o korišćenju obnovljivih izvora energije, moram da kažem da u 21. veku važi princip da razvoj energetike mora da bude usklađen sa ekološkim standardima, i mi se toga pridržavamo. Država je dužna da obezbedi dobre zakone, da obezbedi stabilan i predvidiv zakonski okvir.

Zašto je to važno? Izmenama i dopunama Zakona treba da se omogući sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije. To će biti jedna povoljnija okolnost kada govorimo u odnosu na onaj slučaj kada postoje fiksne naknade, jer mislim da će na taj način biti niža cena električne energije koja se dobija iz obnovljivih izvora u odnosu na sada. To će se na kraju krajeva, odraziti i na krajnje potrošače.

Zašto je važno da imamo stabilan i predvidiv zakonski okvir? Zato što investitori će to gledati, oni to uzimaju u obzir i sigurno ćemo na taj način ostvariti bolje uslove za poslovanje na tržištu, kada govorimo o ovoj oblasti.

Namera i plan je da se u narednim godinama poveća nekoliko puta kapacitet za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i ovaj proces je ključan za uspešno sprovođenje energetske tranzicije i za smanjenje negativnog uticaja energetskog sektora na životnu sredinu. Naš cilj je bio da do 2020. godine da udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije bude 27% i to smo uspeli. Cilj je da do 2030. godine taj nivo poveća na 40%. Smatram da smo na dobrom putu da ostvarimo i taj cilj.

Korist od proizvodnje energije iz obnovljivih izvora može se sagleda, kao što sam i rekao na početku, i sa jednog ekološkog aspekta, dakle i ekologije, odnosno, životna sredina ima koristi od toga. Pored stručne javnosti ova tema zanima sve više građane. Mnogo se govori o ovoj temi u javnosti, ali je činjenica da se u poslednje vreme poslednjih godina mnogo više pridaje značaju i da se mnogo više radi na ovom polju. Mislim da postižemo napredak iz dana u dan.

Na svetskom nivou sve su glasnija upozorenja na efekte koje proizvode klimatske promene. Sigurno da potrošnja energije utiče i na to. Podsetiću, da smo u prošlom veku imali povećanje stanovništva na zemlji tri puta, a potrebu za potrošnjom energije 30 puta. Možda u tom podatku leži ključ nekog rešenja, odnosno, kuda treba da gledamo u budućnost kada govorimo o obnovljivim izvorima energije i mislim da u njima svakako, leži jedan potencijal kada govorimo i o smanjenju njihovog uticaja na zagađenje životne sredine.

Još jedan zakon koji se neposredno odnosi na ekologiju, a to je Zakon o upravljanju otpadom. Veoma je važno da kroz zakonske norme izgradimo jedan sistem, ali naglašavam sistem koji tretira upravljanje otpadom. Kao što postoji sistem za školstvo, obrazovanje, socijalne usluge, tako moramo da radimo na tome da napravimo sistem koji se odnosi na upravljanje otpadom.

Ovim zakonom, u ovom konkretnom slučaju, mi rešavamo jedan deo koji se odnosi na ekološke probleme, odnosno zaštitu životne sredine. Moramo sagledati ovaj problem iz nekoliko aspekata. Kada govorimo, recimo, o zatvaranju nesanitarnih deponija, gde je zaista Ministarstvo postiglo odlične rezultate u prethodnom periodu i u prethodnom mandatu i to sam se lično uverio na terenu, uvek kada govorimo o tome moramo da znamo da je zatvaranje nesanitarnih deponija potrebno da otvorimo sanitarne deponije. Ako to radimo, ne smemo da zaboravimo ni da postoji efekat da moramo da imamo primarnu i sekundarnu selekciju, a sve to opet iziskuje i određena finansijska sredstava i sve su to aspekti koje moramo da uokvirimo, sve to da uzmemo u obzir i mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan dobar sistem koji će pokazati rezultate u narednim godinama.

Neko će reći da je nemoguće rešiti sve probleme preko noći. Naravno da nije, to su problemi koji su se desili decenijama unazad nagomilavali, ali treba svako od nas da pođe od sebe, pa da se zapitamo da li je normalno da otpad odlažemo u prirodu, zagađujemo i vazduh i vodu i zemljište, a krajnji cilj treba da nam bude taj da deponovanje otpada bude poslednja opcija. Kako da dođemo do tog cilja? Najpre treba da radimo na tome da imamo manju proizvodnju otpada, da radimo efikasnije, da unapredimo sistem reciklaže. Na kraju krajeva, da razvijemo i sistem za energetsko korišćenje otpada.

Kada kažem energetsko korišćenje otpada, kod nas još uvek, kada govorimo o toj temi postoje određene nesuglasice u javnosti, da li treba koristiti te potencijale ili ne, ali napomenuću da u državama Evrope postoji preko 500 postrojenja koje su namenjena za tu svrhu, a koje koriste samo tih 500, onaj ne opasan otpad iz domaćinstva, industrije ili građevine.

Uvek treba da imamo na umu da kada se odlučujemo za tako nešto, da je preduslov svega toga, upravo ono što radimo kroz zakonske norme, a to je da je ispoštujemo stroge ekološke standarde i da imamo jedan stalan nadzor na tim procesima.

Prema podacima Evropske agencija za statistiku, vidimo da se u državama EU od ukupne količine komunalnog otpada 50% koristi za reciklažu, četvrtina za proizvodnju energije, a četvrtina se samo deponuje. Mislim da je to standard koji je realan, koji možemo da dostignemo. Neću navoditi primer razvijenijih evropskih država, kao što su Austrija, Nemačka ili Švedska, Holandija, koji samo pet posto svog otpada deponuju, čak Austrija ide i korak dalje, pa zabranjuje deponovanje otpada bilo kakvog, koji nije prošao neki oblik tretmana.

Zato još jednom ponavljam da je za pohvalu što usklađujemo naše pravne norme u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU, jer upravo to zakonodavstvo je jedan odličan način rešilo ovakvo jedno pitanje.

Poslanička grupa SDPS će podržati i potvrđivanje finansijskog ugovora koji se odnosi na zajam za infrastrukturu u obrazovanju. Ova sredstava su predviđena za razvoj dualnih trening centara i za ovu oblast, odnosno za ovu temu postoji podeljeno mišljenje u Srbiji, da li nam je potrebno dualno obrazovanje. Smatram da je potrebno i smatram da je korisno i ono što smo uradili u prethodnom periodu uradili smo na pravi način.

Na ovaj način učenici koji prolaze jedan ovakav proces izlaze iz škola sa više znanja, sa više radnih sposobnosti i konkurentni su na tržištu rada. I sami podaci to govore. Kada napravimo do sada presek, videli smo da đaci koji su završili ovaj proces dualnog obrazovanja dve trećine njih odmah nađe posao nakon završetka škole, da imaju u proseku platu od 80 hiljada, za razliku od onih koji nisu pohađali dualno obrazovanje i čija je plata niža za 15 hiljada.

Na ovaj način korist ostvaruju i privrednici i prosveta. Prosveta na taj način što osluškuje koji su obrazovni profili potrebni, a privrednici jer dobijaju jednog osposobljenog radnika, koji može odmah da krene da izvršava zadatke.

Potrebno je nastaviti sa ulaganjem u dualno obrazovanje i smatram da je to suštinski najkvalitetniji koncept do sada. Jednostavno, nećemo doći u situaciju da kada neko završi školu da može svo ono teorijsko znanje da baci u vodu i da ponovo uči sve iz početka kada dođe na određeno radno mesto.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće i ostale predloge izmena i dopuna zakona koji su na dnevnom redu, kao i sporazume. Hvala.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Miroslav Aleksić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predstavnici ministarstava i Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo danas imamo dosta važnih zakona i sporazuma na dnevnom redu. Raduje me što je danas ministarka poljoprivrede ovlašćena da predstavlja Vladu, nadam se da će to pomoći poljoprivrednicima barem u sledećem budžetu da bude bitan onoliko koliko je izgleda ona danas ovde ispred svih vas.

Što se tiče zakona koji su na dnevnom redu, ja ću početi od onoga što je sporno.

Gospodo iz Vlade, vi ste dostavili Skupštini Srbije na usvajanje Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom koji je falsifikovan, odnosno koji nije dobio mišljenje od republičkog Sekretarijata za zakonodavstvo. Konkretno, ovo je verzija koja je 17. novembra data na mišljenje nadležnim institucijama i Sekretarijatu za zakonodavstvo, a ovo je verzija koja se našla na sajtu Vlade i koja je ušla u Skupštinu. U ovoj novoj verziji nema članova koji su bili u ovoj za koju je traženo mišljenje. Ima nekoliko potpuno novih članova, nekoliko izmenjenih članova, iako je definisano i Poslovnikom o radu Vlade da predlagač mora da pribavi nova mišljenja o nacrtu i predlogu akta ako ga izmeni. On je izmenjen a nova mišljenja nisu pribavljena.

Jedan od tih članova koji je izmenjen je i taj da će se zakon retroaktivno primenjivati, a kažu – zbog integrisane dozvole koja je izdata za „Eliksir“ i koja treba da se upodobi sa ovim zakonom. Ne znam da li je tako, ali bih molio nadležne da razmotre još jednom da li o ovome treba da se raspravlja, a što se tiče poslaničke grupe Narodne stranke, mi smo već podneli krivične prijave i protiv ministarke Irene Vujović i drugih koji su se bavili ovakvom nameštaljkom i praktično davanju lažnog zakona koji nije dobio mišljenja nadležnih institucija u Skupštini Srbiji. To nije prva prijava koju smo podneli protiv ministarke Irene Vujović, podneli smo i kada je u pitanju „Rio Tinto“.

Smešno vam je, ministarka? Vidim da se ne bojite pravosuđa u Srbiji, iako smo juče slušali od vaših kolega iz vlasti da je ono nezavisno. Podneli smo i protiv vas i protiv premijerke Ane Brnabić i gospođe Zorane Mihajlović, zato što ste takođe na Vladi protivzakonito usvajali određene akte.

Što se tiče Zakona o elektronskim komunikacijama, zanimljivo je da će taj zakon da napravi još veću diskriminaciju na tržištu, da će da bude prilika za „Telekom“ da završi svoj obračun na tržištu i postane potpuni monopol u odnosu na SBB i druge konkurentske kompanije. Dakle, ovaj zakon jeste pre svega osmišljen da kablovski operater SBB, koga želite da uništite po svaku cenu jer se tu emituju televizija N1 i Nova S, nestane iz Srbije, jer, ako ne možete da ih kupite, onda barem da ih uništite, da se ne čuje ni jedan glas koji ne odgovara vlastima u Srbiji. Malo vam je pet nacionalnih frekvencija, e sad treba da ugasite i ove koji idu preko kablovskih operatera, da se ne čuje ništa, jer neko danas želi da kaže da obmanjujete građane Srbije već punih 10 i evo jedanaestu godinu.

Takođe, problem veći je što je „Telekom“ državna kompanija, a vi ga čerupate. Čerupate ga tako što „Telekom“ daje 600 miliona evra za prenos, recimo, „Premijer lige“, tako što „Telekom“ sprovede akvizicije za 500 miliona evra, i zato on danas duguje verovatno više nego što vredi, a milijarde su u pitanju. On finansira serije, finansira sve što treba, a državna je kompanija. Ali, ona služi za kampanju vlasti u Srbiji.

Ja ne znam, nije mi jasno, nije problem čak ni to da se uradi sve što hoćete sa SBB, ali hajde dajte barem tu jednu nacionalnu frekvenciju televiziji Nova S koja se prijavila za to. Zašto se bojite toga? Ako ste toliko sigurni u to što govorite, to što radite, zašto se bojite da građani Srbije mogu da čuju nešto, a ne da ih držite u mraku, lažete i obmanjujete sa vašeg Pinka, Hepija i ostalih televizija.

Što se tiče obnovljivih izvora energije, kao zakona, imam i tu par reči da kažem. Taj zakon je napravljen za kumove, prijatelje, braću i sve one koji žele da uništavaju prirodnu sredinu, seku šume, da postavljaju vetroparkove, u reke guraju cevi da bi oni profitirali, a da građani Srbije i država Srbija od toga nemaju apsolutno nikakvu korist.

Dakle, derivacione mini hidroelektrane, koje su ubice prirodnog sveta, izgradili ste ih oko 110 – 120 do sada. U ukupnom energetskom bilansu učestvuju sa 0,8%. Dakle, u ukupnoj proizvodnji struje 0,8%, ali zato su građani Srbije platili kroz račune za struju naknadu za zelenu energiju 58 miliona evra za pet godina, a onaj koji je prvi kum među kumovima, Nikola Petrović, to je onaj koji vozi „Meklarena“, on je za deset godina prihodovao 23 miliona evra, a samo u prošloj godini 2,9 sa svojih deset mini hidroelektrana.

Da vam kažem da su 17% procenjeni gubici na električnoj mreži u Srbiji, a vi sa svim mini hidroelektranama proizvodite ispod 1%. Takođe, da vam kažem da najveći obnovljivi izvor energije u Srbiji je Đerdap. Taj Đerdap proizvodi 20% struje od vode, a vi hoćete da prikažete, pozivajući se na evropske regulative, da moramo da guramo reke u cevi. Ne, gospodo, ne moramo. Od toga odustaju i u Evropi. Srušeno je preko 400, u Americi preko 1000. Jedino i mi i dalje to radimo zato što treba za kumove, braću i one koji treba da uzimaju pare i pljačkaju ovaj narod kroz račune za struju i to je jedan apsurd, jer je korist beznačajna, a šteta nemerljiva, te vas pozivam da ukinete sve dozvole koje ste izdali za mini hidrocentrale, da prestanete da gurate reke u cevi, uništavate reke, životnu sredinu, ugrožavate vodoizvorišta, ugrožavate bunare za poljoprivredu, a nikakvu korist država i građani nemaju, osim onih koji su vlasnici zelenih kilovata i kojima trpate novac u džep iz državne kase.

Što se tiče EPS-a, kada smo već kod struje, kaže predsednik Srbije juče – skupilo se hiljadu budala da u Lazarevcu demonstrira protiv privatizacije EPS-a. Hiljadu budala? Treba da se stidite. Radnici „Kolubare“ nisu budale, niti ljudi koji žele da sačuvaju barem nešto što je ostalo od onoga što ste vi uništili.

Dakle, EPS ste spustili sa trinaest milijardi na tri milijarde vrednosti, emitovali akcije zatvorenog tipa za 3,1 milijardu. Pošto se zaklinjete da nećete da prodate EPS, i vi kao Vlada i predsednik Republike, evo, ja vas sada sve pozivam i podržaćemo i glasaćemo za, predložite leks specijalis o zabrani prodaje EPS-a u narednih trideset godina i rešen problem. Nema verujemo, ne verujemo. Date zakon, mi podržimo i nema privatizacije EPS-a, rešen problem, ako ste iskreni u tome, ali se bojim da ne smete, kao što niste smeli ni onomad za Kosovo ovde da stavite na glasanje da smo protiv članstva u UN, nego ste to samo usmeno govorili, a evo, Kosovo postade već u ponedeljak član Saveta Evrope na vanrednoj Skupštini. Toliko o vašoj politici i brigama za nacionalni interes države Srbije.

Kada govorimo o poljoprivredi, što se tiče poljoprivredne proizvodnje, ja ne mogu sada da za stanje u poljoprivredi krivim ministarku, tu je relativno kratko, osam meseci, devet, ali deset punih godina se sistematski i strateški uništava poljoprivreda i poljoprivrednik u Srbiji.

Prvo što je vlast koja je došla 2012. godine u Srbiji uradila je, smanjila je subvencije po hektaru, smanjila je premije, smanjila je sve ono što su poljoprivrednici do tada imali, a onda je to išlo tako, smanjivali su se ministri, niste znali koga za šta da postavite, ko zna pet, šest ministara se do sada promenilo, ali su svi nastavili politiku Vlade i vlasti, a to je da se uništava srpska poljoprivreda i srpski seljak.

Zbog te vaše takve politike broj poljoprivrednih gazdinstava je smanjen za 100.000 u odnosu na 2012. godinu. U tim gazdinstvima danas imamo ukupno korišćeno tri i po miliona hektara zemljišta, iako ga imamo preko četiri miliona, dakle, ne koristimo sve resurse i potencijale. Prosečna starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava je 61 godina i svega 7% je mlađe od 40 godina. Imamo 83% traktora koji su stariji od 20 godina. Prosečna ekonomska veličina poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je 8.600 evra, dok je u Evropi prosečna 35.000 evra.

Povrh svega toga, danas od poljoprivrede u Srbiji živi 1.336.000 ljudi. Najveći poslodavac u poljoprivredi su mala poljoprivredna porodična gazdinstva, a vi njih niti vidite, niti prepoznajete, posebno što se bave proizvodnjom hrane, posebno proizvodnjom mleka, voća, povrća, žitarica.

Znate, danas je Srbija, umesto da bude lider u izvozu poljoprivrednih proizvoda, jedan barem od lidera u Evropi, jedan od najvećih uvoznika. Danas se uvozi mleko iz Poljske, zato što je broj krava spao na nešto preko 200.000, 200.000, imali smo milion nekada.

Uvozi se krompir iz Francuske, uvozi se luk i šargarepa iz Rusije, uvozi se paradajz iz Albanije i krastavac iz Albanije. To je rezultat vaše politike. Sve zemlje ulažu u proizvodnju hrane, sve zemlje ulažu u svoje poljoprivrednike, samo se ovde poljoprivreda sistematski uništava, verovatno sa nečijom namerom da se otvore rudnici kao alternativa proizvodnji, poljoprivrednoj proizvodnji hrane i mleka.

E, pa, neće moći. Nećete otvoriti rudnike ni litijuma, niti bilo čega drugog, jer Srbija ima mnogo veće potencijale od toga da bude rudarska kolonija, od čega se nisu obogatili ni Afrikanci koji dijamante iskopavaju, odnosno kojima su to uzeli.

Što se tiče konkretno problema u mlekarstvu, nema rešenja sve dotle dok je jedan litar mleka jeftiniji od jednog litra kisele vode i to je tako danas u Srbiji. I ovo što ste predvideli zakonom su, gospođo ministarka, kozmetičke promene, da ne kažem šminkanje mrtvaca. Ja sam to rekao na javnoj raspravi i reći ću ponovo.

Dakle, prvo što se tiče e-agrara, e-agrar je dobar samo za one koji su prodali softver ministarstvu i koji su uzeli pare, ko god je to radio. Znam da je finansirala Evropa, ali ko god je radio. Poljoprivrednici nemaju nikakvu korist. Dobro je, ne kažem da nije, dobro je, ali ne tako da se za tri meseca to uvede. Ova godina je trebala da bude godina prilagođavanja, a obaveza za 2024. godinu. Nemojte da verujete u to, jer grešite da će e-agrar pokrenuti poljoprivredu u Srbiji.

Poljoprivredu u Srbiji će pokrenuti investicije Vlade i države i to mora da bude opredeljenje. Zbog ovakve krize neophodno je da milijardu evra budu čisti podsticaji za poljoprivredu veći u ovoj godini. Govorim to od prošle godine. Ove godine ste malo podigli budžet, izdvojili 68 milijardi za podsticaj dinara, od toga dugovi iz prethodne godine 15 milijardi. Godina 2021. još uvek nije ni došla na dnevni red, ne znam ni da li će doći, voleo bih da mi to odgovorite, jer se duguje poljoprivrednicima iz 2021. godine.

Dakle, za poljoprivredu mora da bude milijardu godišnje da se uloži više da bi moglo od nje i da se dobije i da opstane barem ovo što sada imamo, da ne propada dalje, da se zaustavi propadanje poljoprivrede.

Dalje, predlažem vam da uradite i neke sistemske mere, a to je da se promeni i Zakon o budžetskom sistemu. Dakle, 10% mora da bude izdvajanje za poljoprivredu u Zakonu o budžetskom sistemu kao obaveza zato što poljoprivreda u stvaranju ukupnog BDP-a Srbije učestvuje sa daleko više od 10%.

Dalje, u Zakonu o akcizama ukinuti akcize na dizel gorivo za poljoprivredu. Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema niti zeleni, niti plavi evrodizel. Naši poljoprivrednici najskuplji dizel plaćaju u Evropi i to mora da se ukine.

Takođe, da se razbiju monopoli velikih i trgovinski špekulanti. Kad ste premiju za mleko podigli na 15 dinara sa 10, odmah su mlekare smanjile otkupnu cenu za pet dinara. Imate PDV nadoknadu za otkup poljoprivrednih proizvoda od 8%. Ona ne ide poljoprivrednicima. Ide hladnjačarima i ide trgovcima. To vam govorim kao jedan od poljoprivrednika. I sve što govorim ovde sad o poljoprivredi, govorim kao jedan od poljoprivrednika u Srbiji.

Takođe, premije za mleko ste predvideli u zakonu 10 dinara minimum, sad je 15. Pa, gde je tu logika? Dajte barem neka bude minimum 15, minimum onoliko koliko je sada. Vi ostavljate mogućnost da bude ispod 15 dinara.

Podsticaji po hektaru, predvideli ste ih 6.000 dinara. Pa, 2010. godine su bili 12.000 dinara, duplo veći. Pre 12, 13 godina su podsticaji po hektaru bili veći duplo nego što ste vi predvideli u ovom vašem zakonu.

Predlažem vam i uložiću amandman da minimum 20.000 dinara budu podsticaji po hektaru. Zašto? Pa, zato što su u Evropi ti podsticaji od 300 do 600, 700 evra po hektaru. Pa, kako da budu naši poljoprivrednici konkurentni onima iz Evrope kada imaju subvencije daleko u manjem iznosu nego što imaju oni? Ali, znate kako, vi znate da je seljak spreman da ćuti i trpi, pa ajte, derite mu kožu s leđa, trpeće, nema šta drugo da radi.

Naravno, ono što još moram da kažem, a na dnevnom redu je, da ste kroz nekoliko sporazuma predvideli da zadužite građane Srbije za novih skoro milijardu evra, tačnije 978,6 miliona evra. Najveći deo toga ide EPS-u, ide EMS-u i ide "Srbijagasu". Eto kako vi domaćinski upravljate sistemima, tako što zadužujete sve građane Srbije koji danas duguju i preko 6.000 evra po glavi stanovnika. Javni dug će verovatno do kraja godine biti i preko 38 milijardi evra.

Kad ste došli na vlast 2012. godine, polovinom godine bio je 15 milijardi, krajem godine 17. Vi ste ga podigli za ovih 10, 11 godina za 22 milijarde evra. I onda kažete - ali mi ulažemo. Pa, nemojte, molim vas. Nemojte toliko da ulažete, jer to završi na kraju, veći deo toga, u džepovima onih koji iz državne kase kroz raznorazne projekte, tako ih vi nazivate, trpaju sebi u džepove.

Ono što je takođe jako važno, i time ću da završim, omogućili ste izvršiteljima, odnosno dala im je Vlada saglasnost da povećaju svoje usluge za 25%. Niste dovoljno odrali kožu sa leđa građanima Srbije, nego izvršitelji da podignu cenu svojih usluga za 25% i to govori o vašoj Vladi, ali se nadam da će ti građani vrlo brzo da progledaju i vide kako ih pljačkate i kako im skidate kožu sa leđa dok se jedna grupa vas koji ste na vlasti baškari u vilama, u jahtama, skupocenim hotelima itd. Zahvaljujem.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani predsedavajući, reklamiram član 107, povreda dostojanstva i zdravog razuma.

Ima izreka da dug jezik priča ono što kratka pamet misli. Mislim da smo imali sada očigledan primer. Recimo, da je rekao sledeće da mi kao vladajuća većina nećemo da „Nova S“ bude u Srbiji, kao da hoćemo da ih proteramo. To je povreda zdravog razuma. „Nova S“, „N1“ i tzv. Šolakovi i tzv. nezavisni mediji su registrovani u Luksemburgu, tvrde da reemituju program odande, da tamo donose uređivačku politiku i uređivačke odluke. I sada se ja pitam - kakve to veze ima sa slobodom medija u Srbiji, ako uređivačke odluke odnose u Luksemburgu, ako program ide iz Luksemburga, reemituje se ovde istovremeno? Pitam se da li je povređen zdrav razum kada neko kaže - vi nećete da „Nova S“ ostane u Srbiji? Oni nisu u Srbiji, a onda taj zdrav razum dođe i kaže sledeće, kaže, da se dodeli nacionalna frekvencija, zamislite da se dodeli nacionalna frekvencija medija u kojoj je registrovan Luksemburg. E, zato tvrdim da je tu bilo i povrede zdravog razuma.

Ja ne razumem, takođe, gospodine predsedavajući, kako neko ko prima platu u Republici Srbiji može da bude protiv preduzeća čiji je kapital većinski državnog porekla? Dakle, ako primate plate iz državne kase, po meni, ne možete da budete protiv državnog preduzeća koje prihode uplaćuju u budžet. Dakle, iz tih prihoda koji idu u budžet finansira se domaći sport, kao što znate. Imate sponzora, „Telekom“ je sponzor ovog kluba, ovog takmičenja reprezentacije, ali ne razumem da narodni poslanik u srpskom parlamentu navija da prihodi idu u Šolakove džepove, poprilično nezakonito, i da idu za sport, da idu za Sautempton, da idu za strane sportiste. Ne razumem i zato kažem - teško je nerazumnima objasniti da su nerazumni, da se to može oni ne bi bili nerazumni.

Hvala vam.
Dve stvari ste zamerili koliko sam razumeo. Prvo, što se tiče nelogičnosti, primetio sam ih, naravno, da se govori o televizijama koje uopšte nisu registrovane u našoj zemlji, naravno da sam primetio odmah, ali nisam hteo da prekidam. Eto, nek to bude doprinos toj strašnoj diktaturi i tom užasnom teroru. Tako da dozvolim uvek da završi šta je ko hteo da kaže, a zato ste tu vi, kao narodni poslanici, da ukažete na logičke greške.
Što se tiče ovog drugog, da li narodni poslanik u Skupštini Srbije navija protiv našeg preduzeća, šta da vam kažem, ni ja se sa tim ne bih saglasio kao ispravnim, ali je svačije pravo. U svakom slučaju, nisam smatrao za neophodno da intervenišem vezano za član 107.
(Marijan Rističević: Što urliču?)
Ovo što viču, to je valjda nešto sa čime se srećete svaki dan, tako da ništa novo tu nema, ali nema veze ni sa članom 107.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Treba li da stavimo na glasanje? Ne treba.
Evo, i Ćuta Jovanović opet viče, i to u njegovom slučaju nema veze sa članom 107, jel tako, drugi su razlozi posredi.
Hajdemo sada prvo pravo na repliku, a imamo i ministre u Vladi koji žele reč.
Dva minuta, izvolite.

Dakle, ono što smo čuli…

(Aleksandar Jovanović: Koji si ti mentol. Šta me gledaš?)

Nadoknadićemo ovo vreme.

Molim samo da snimi kamera ovo. Prvo je govorio čoveku da je mentol, a sada viče šta me gledaš i preti. Dakle, da ne bude posle kao što sada već rade ovih dana na ovim kvazinezavisnim medijima, kao padne s Marsa neki odgovor.

Šta si danas? Ćuta? Ćita? Kako se osećaš? Osećaš se na vinjak. Izvini, to znam. Izvinjavam se, povlačim pitanje.

(Aleksandar Jovanović: Ludi Milojko…)

Ludi Milojko si danas? Da si lud, nisam znao, ali ako sam za sebe kažeš, ja neću da prigovorim. Odlično.

Jel imaš još nešto da pitaš? Hajde sada ćuti. Sada ozbiljni ljudi razgovaraju, ti sada ćutiš. Samo u prisustvu Tarzana pričam sa tobom. Hajde tišina. Dosta, bre, više! Dosadan si, bre, više! Naporan si čoveče, bre, više, smaraš, bre, ostavi nas, bre, više na miru!

(Aleksandar Jovanović: Nastavi.)

Šta se brineš? Ti znaš da ću ja da kažem sve što hoću. Da, agresivan pijanac. Odlično si rekao – agresivan pijanac.

Što se tiče Šolakovih lobista, Dragan Šolak je najveća lopuža koja je ovu zemlju opljačkala tako da taj „Telekom“, da nije došlo do promene u njemu, ne bi postojao. Vrednost bi mu bila nula. Dakle, koristio je sve što je mogao da koristi od države, otimao od „Telekoma“ da bi bogatio sebe i svoju kompaniju. Sada to više ne može da radi i sada je plakanje, sada kukanje, sada kako da spasavam Šolakov biznis.

Šolakov biznis, biznis tog lopova se pokazuje koliko je uspešan sada kada je na tržištu. Dakle, kao što se pokazalo koliko je uspešan u Sautemptonu. Kada je preuzeo fudbalski klub, bili su peti, šesti, a danas su ispadanje iz lige. To vam je Šolak, lopuža koja je pljačkala ovu zemlju, koja je otimala od ovog naroda da bi se bogatio, a koliko su te televizije profesionalne, najbolje pokazuje činjenica da u vašoj stranci sedi čovek koji kaže da je to televizija na koju ne može da ode jer se posvađao sa Šolakom na golfu. Ej, na golfu se posvađao sa Šolakom i on mu ne da na televiziju. To je što se tiče Šolaka.

Što se tiče Lazarevca, nije vas bilo hiljadu, bilo vas je petsto i svi ste sa strane. Sada želim da pitam vas – da li ste gledali, verovatno da ste gledali onaj film „Neretva“? Tamo postoji nekoliko jezivih scena u kojima se s vremena na vreme pojavljuje jedna grupa tifusara koje vodi neki Boško tifusar i oni tako upadnu u scenu, bauljaju, svi odrpani, viču nešto, pevaju i onda odu na neko drugo mesto, pa na treće mesto. Mi to imamo u Srbiji sada. Evo vam ti tifusari. Ne vodi ih Boško, nego Šolak, a oni idu gde im on kaže, pa su danas u Babušnici, sutra su u Žagubici, prekosutra u Lazarevcu, gde god misle da mogu da naprave štetu, eto njih izbauljaju svoje, vide ih ljudi, zgroze se, pobegnu od njih. Ni na jednom skupu na kome su bili nije bilo više od 10 ili 15 ljudi iz tog mesta, nigde. Dakle, putujući cirkus koji ide od mesta do mesta i pokušava da uređuje Srbiju.

Neće vam proći. Nemojte samo ko onaj Boško – preko vode do slobode, glu, glu, glu. Znači, to nemojte, a sve ostalo možete da zaboravite, uređivaćete Srbiju ako i kada budete dobili podršku na izborima građana koji vas neće. Hvala.