Samo ako možete malo tiše da bih mogao da utvrdim ko hoće po kom osnovu.
Po Poslovniku.

Gospodine Orliću, svaki dan uporno i na svakoj sednici vi kršite niz članova, ali između ostalog i član 107. Samo bih htela da vam ukažem na jedan značajan aspekt. Bojim se da ćete vas jednoga dana biti sramota zbog tog ponašanja. Mi smo navikli na uvrede, mi znamo gde smo, znamo od koga dolaze i to nas ne boli, ali vi dozvoljavate da se u ovom društvu opasno generiše nasilje i uskoro će ova vlast da se promeni, a ta sramota će ostati na vama, gospodine Orliću.

Ništa vas nisam razumeo. Član 107. zato što se opasno generiše nasilje sa moje strane. Ne znam šta sam to tako strašno i nasilno uradio. Moraćete naredni put da objasnite detaljnije.
Jel treba da se glasa za 107?
(Ivana Parlić: Naravno.)
Jeste li možda mislili na ono nasilje kada iz vaše poslaničke grupe se zaleću na suprotnu stranu da se fizički obračunavaju sa narodnim poslanicima? Jeste li na to mislili?
(Ivana Parlić: Dajte mi reč. Ovo je nasilje.)
Onda ste pogrešili. To nisam radio ja. To ste radili vi. I u pravu ste, ozbiljno je to nasilje, ozbiljno i zabrinjavajuće je to nasilje koje generišete stalno.
Šta je još Poslovnik?
Izvolite.

Po članu 108, ali i članu 109.

Da li sam ja dobro čuo, predsedniče, da je narodni poslanik Milenko, „Milojko“, kako se zove, izrekao uvredu i da je rekao da smo „tifusari“? Da li je to rekao? Ja mislim da pod hitno morate da primenite i kaznite ovog poslanika zato što je to nedopustivo ponašanje i nedopustive uvrede koje on izgovara.

To je ne samo vređanje kategorije, ja mislim da on nije čak ni svestan do koje mere je ovo uvreda i za narodne poslanike, ali i za mnoge druge kategorije. Nećemo sad da ulazimo u istoriju.

Nebitno je zaista da li ovaj narodni poslanik čita knjige ili samo gleda filmove, bitno je da zaista vi ovde morate da se starate o dostojanstvu Narodne skupštine i da zaštitite svakog poslanika, pogotovo grupu poslanika koju je on ovako bedno uvredio. Hvala.

Sad ste na samom kraju otišli u uvrede.
Žalite se na navodno na uvrede, a na kraju ste sami otišli u uvrede, da li je tako? Ali to je vama sve u redu i vama je sve dopušteno i vi možete sve, a kada se vi osetite uvređeni i kada vas niko pomenuo nije, a nije niko govorio o vama, nego kao što ste sami rekli malopre je govorio o filmu, a ja čuo pre toga da je govorio o izvesnom tajkunu, da li je tako, a to niste vi?
Šta ste vi uradili sada i u čemu ste se vi prepoznali znate samo vi, ali ste se biće javili samo zbog toga da vi uvrede iznesete i uvek isto. Ovi koji primenjuju nasilje u Narodnoj skupštini na neko se navodno nasilje žale.
Vi koji se javite samo zato da bi ste nekoga uvredili na suprotnoj strani sale, vi se žalite da ste uvređeni i koliko sad to ima smisla?
Da li treba da se glasa za član 108. i 109? Pitam vas jel treba da se glasa za 108. i 109. na koje ste ukazali?
(Đorđe Miketić: Nisam siguran. Niste mi odgovorili, hoćete li da ga kaznite?)
Niste sigurni. Hajde vi lepo razmislite, pa utvrdite to.
Da li još neko želi po Poslovniku nešto ovako dobro? Ne.
Prvo reč ima Dubravka Đedović. Izvolite.

Hvala puno.
Evo, ja ću početi od malih hidroelektrana i počeću od razvijenog sveta od EU. Dvadeset četiri hiljade malih mini-hidroelektrana je u EU. Od toga 30% je izgrađeno u zaštićenim područjima. Od toga 1.900 mini-hidroelektrana je u Švedskoj, 3.100 mini-hidroelektrana je u Austriji, 350 je u Sloveniji, a u razvijenoj, naprednoj Švajcarskoj je čak 1.000 malih hidroelektrana. U Srbiji ih ima 159. Mislim da brojevi ne lažu i da jasno govore o tome da mi apsolutno vodimo računa o zaštiti životne sredine.
Fid-in tarife za mini-hidroelektrane su prestale da se primenjuju 1. januara 2020. godine. Znači, već tri godine nema fid-in tarifa za male hidroelektrane.
Takođe, Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije zabranjena je izgradnja malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, što je strožiji nivo zaštite u odnosu na EU koja ne zabranjuje izgradnju malih hidroelektrana u zaštićenim područjima, čime je Vlada Republike Srbije jasno poslala poruku da vodi računa o životnoj sredini.
Kada pričamo o relevantnim zakonima Republike Srbije oni definišu vrlo jasno i precizno standarde za projektovanje malih hidroelektrana kao što su biološki minimumi, obaveza postojanja riblje staze itd.
Precizno definišu procedure za dobijanje građevinske dozvole, sadržaj projektno-tehničke dokumentacije, potrebne dozvole za dobijanje i za gradnju malih hidroelektrana podrazumevaju dobijanje saglasnosti, na procenu uticaja na životnu sredinu i pozitivnih mišljenja i saglasnosti relevantnih institucija države i lokalne samouprave.
Dakle, pored investitora i licenciranih projektantskih firmi, uključene su i relevantne institucije naše zemlje, koje su nadležne i bez čijih odobrenja nije moguće započeti realizaciju malih hidroelektrana.
Ovlašćen organ uprave za izdavanje građevinskih dozvola postupa u skladu sa zakonom i ukoliko je projekat dobio sve potrebne saglasnosti i u skladu je sa svim zakonima, pravilnicima koje definišu projekat, organ izdaje građevinsku dozvolu. Bilo kakvo odstupanje od projektom definisanog obima i obuhvaćenog projektom je protivzakonito i u takvim slučajevima se postupa u skladu sa zakonom.
Ono što vi predlažete je da se ukinu sve dozvole. Moram da vam kažem da mala hidroelektrana, sigurna sam da ćete se složiti sa mnom, koje su u radu ili u postupku izgradnje, spadaju u grupu projekata koji su stekli ili su rezervisali podsticajne mere pre 1. januara 2020. godine, te kao stečena prava ne mogu se retroaktivno ukidati. Time bi ugrozili pravni poredak naše zemlje, što sam sigurna ni vi ne bi ste činili.
Pominjete određena lica. Samo moram da vas podsetim da su ta lica koja pominjete stekli podsticaje pre 2012. godine, odnosno građevinske dozvole i energetske dozvole su dobili pre 2012. godine, znači kada ste vi bili na vlasti. Tako da ne znam šta pričate i zašto to pominjete uopšte kada vam uopšte ne ide u prilog?
Moram da kažem da je proizvodnja malih hidroelektrana u 2021. godini iznosila 323.000 megavat sati. Ako to sračunamo sa cenom koja je tada bila na berzi, odnosno prosečnom cenom električne energije u 2021. godini, dolazimo do 36 miliona evra. Što znači, kad bi ukinuli te sve dozvole, kao što vi kažete, mi bi smo morali da uvezemo struju u iznosu od 36 miliona evra. To znači da bi smo dodatno zadužili naše građane, što vi ne želite i što kažete da ne trebamo da radimo. Ne, ali evo kažete da treba da ukinemo. Kako da ukinemo? Još 36 miliona više da plaćaju naši građani. O čemu vi pričate?
Pominjete EPS. Da ste pažljivo slušali predsednika Republike sinoć, a niste, a žao mi je što niste, jer da ste slušali, mogli ste nešto da naučite. Nije bilo hiljadu ljudi, predsednik nije rekao da je bilo hiljadu ljudi, nego je rekao, da ste pažljivo slušali, da je na protestu bilo 572 ljudi. To je rekao, da ste pažljivo slušali.
Znači, a od toga mogu da vam kažem da je najmanje bilo zaposlenih EPS zato što je najviše bilo predstavnika opozicije, koji, kao što je lepo rekao, nemaju drugo šta bolje da rade.
Pričate o promeni pravne forme EPS. Kada svi decenijama, decenijama traže reformu EPS, konačno smo se usudili da počnemo da se time bavimo i prvi se vi bunite, prva se opozicija buni. Bune se i neki sindikati koji misle da radničko samoupravljanje još nije završeno u Srbiji, a najviše se bune političari koji su bili na protestu pre neki dan.
Znači, predstavnici opozicije, pre svega ne žele da EPS bude profitabilna. Vi ne želite da bude profitabilna kako mi želimo da je napravimo, već želite da je koristite kao partijski plen. To se neće desiti.
Pričate o leks specijalisu da se ne privatizuje EPS. A koji je leks specijalis donesen da se ne privatizuje NIS? Prodali ste najveće blago, a mi koji nikada nećemo prodati EPS, ne u toj meri sigurno privatizovati, vi pričate o leks specijalisu. Što ga niste doneli kada ste imali mogućnost to da radite?
Pomenuli ste litijum, molim vas. Gledate rudarstvo iz vašeg ugla, iz ugla afričkog kontinenta, najnerazvijenijeg kontinenta. E, pa ovako. Mi rudarstvo sagledavamo sa strane evropskog kontinenta, odnosno moderne savremene tehnologije koja štiti životnu sredinu, kao i usaglašeno sa međunarodnim standardima.
Verovatno ne znate da je EU u martu donela akt o kritičnim mineralnim sirovinama, gde predviđa da ulazi u partnerstva sa trećim državama, koje su bogate mineralnim sirovinama. Mi nismo treća država, mi smo država koja je na putu za članstvo u EU.
Pomenuli ste, čini mi se, i Bor. Ako, se ne varam u vaše vreme Bor ste doterali do ivice propasti, pa ste planirali da sadite kikiriki. Mi smo oživeli Bor i ceo Borski region. Pa moram da vas podsetim da je ukupan broj zaposlenih u kompanijama „Srbija Ziđi Majning“ i „Srbija Ziđin Koper“, premašio 7.000 radnika. Od toga 97% zaposlenih čine državljani Republike Srbije. Da je u 2021. godini u jednom preduzeću bilo 356 zaposlenih više, a u drugom preduzeću 244 zaposlenih više. To znači skoro 600 zaposlenih više u 2022. godini u kompanijama „Ziđi Majning“ i „Srbija Ziđin Koper“.
Moram da vas podsetim, takođe, da je o dolaska u Srbiju, pa do kraja 2022. godine „Ziđi Majning grupa“ investirala preko dve milijarde američkih dolara u ovaj deo Srbije. Toliko od mene za sada. Hvala vam.

Samo će prvo da dobiju reč svi ministri koji su se javili, pa ćete da nastavite, ali pošto ste, Aleksiću, vi juče meni rekli kada se Đuta Jovanović bude ponovo ponašao na onaj način kako je to radio, da treba da mu izreknemo opomenu.
Da vas podsetim sada, dakle ulazite ponovo u tu zonu, ako nastavite sa tim. Ja ću da uradim onako kao mi je Aleksić juče tražio. Ali, ne samo u slučaju Ćute Jovanovića, nego i u slučaju poslanika Novaković i Parlić iz istog razloga, ako nastavite sa takvim ponašanjem.
Sada ovako, bez vikanja. Bez vikanja.
Idemo dalje.
Ministarka Irena Vujović, izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslenici i građani Srbije, pre svega želim da se zahvalim onim poslanicima koji su i pre pauze i nakon nje razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i fokusirali se na one značajne izmene.
Takođe bih se osvrnula i na to, a takođe smo čuli i od nekih poslanika i stvari koje su daleko od istine.
Da ne bi bili obmanuti građani Srbije, ja moram da pre svega pomenem falsifikat koji se pominje ovde već drugi dan u ovoj Narodnoj skupštini. Ako mislite da je neki član prepisan ili primenjen iz evropskih zakona, da jeste. Ako je u tom smislu falsifikat, da, mi vrlo želimo da transponujemo sve direktive EU u naš zakon, jer smo to u obavezi u skladu sa Poglavljem 27. Tako da se mi trudimo da sve te direktive transponujemo.
Zatim smo imali sumnju da zakon, odnosno izmene i dopune zakona nisu pribavila sva neophodna mišljenja. Ja ovde imam sva mišljenja i mogu naravno jedan po jedan da vam čitam i pokažem, ukoliko hoćete, pošto vidim da ćete te papire i podizati ovde, to sam videla od drugih narodnih poslanika. Dakle, možemo sada da vrtimo po svakom ministarstvu, ali moram takođe da naglasim da zakon kada uđe u proceduru on je pretrpeo promene u skladu sa primedbama od resornih ministarstava koje su usvojene i čime smo izmenili zakon koji je posle toga i poslat na Vladu.
Ovde su narodni poslanici pominjali član 47. i upravo to je taj član samo je žalosno što ne umete da ga protumačite onako kako treba. Kaže se – predlagač je dužan da pribavi nova mišljenja o predlogu i nacrtu akta, ako izmeni drugačije ili više no što nalaže usklađivanje sa primedbama bez pribavljenih mišljenja.
Dragi građani Srbije, upravo nije više, sve je bilo onako kako su primedbovala ministarstva. Dakle, sve smo to uneli. Naravno da su neka ministarstva imala takođe primedbe pa smo onda dodatne članove razdvajali, pripajali i onda se pojavila ta prenumeracija, ali svakako da smo vrlo poštovali zakon i da smo pribavili sva mišljenja i ono što je važno da smo uvažili mišljenja drugih ministarstava i dobili saglasnost zakonodavstva.
Takođe sam čula da neki narodni poslanici sada u diskusiji komentarišu moje ekspresije na licu, da li se smejem ili sam ljuta ili tužna, ali kada pominju krivične prijave koje podići protiv mene i mojih kolega, da ja se radujem tom sudskom epilogu i možda je to ta ekspresija koju ne mogu da sakrijem. Isto tako sam zadovoljna, kao i vi kada pričate o krivičnim prijavama, jer vama je lako da pričate pošto se krijete iza imuniteta pa ne može niko od nas da uzvrati istom merom, ali takođe se i radujem tom epilogu baš zato što mislim da će pravosudni aparat da radi svoj posao i da nakon odbacivanja prijava u kojima nema elemenata krivičnog dela, da pokrene postupak krivičnog dela lažnog prijavljivanja.
Znate kako, dragi građani Srbije, nije pravosudni aparat niti da se pominju krivične prijave po ceo dan koje su često bez osnova, to nije pozorišna predstava i ne trebaju to da dozvole institucije, kao što i u ovom domu se trudimo da svi se ponašamo pristojno i zalažemo da se izriču opomene onima koji to ne čine.
Tako da ja svakako bih te performanse odložila. Tema je krivična prijava. I te kako je tema krivična prijava, jer to su svi govorili da je tema krivična prijava i isto tako moram da napomenem da u tim krivičnim prijavama o kojima slušam godinu, dve dana unazad, ja sam to čula samo od poslanika koji ih pominju. Dakle, moje je sada da verujem tome ili ne, pošto me niko drugi nije obavestio o tome i ja naravno ne mogu da verujem u to kao, nažalost, ni većina građana Srbije, jer oni su dali poverenje građana Srbije. Tako da kada me budu nadležni organi obavestili da vrlo rado vidimo se tamo gde treba, gde nas budu pozvali, ali moram da kažem da ne postoji nijedan poziv, niti bilo šta što bi potkrepilo ovu pretnju sa krivičnim prijavama i to pominjanje da su one već uveliko podnete.
Verovatno su odbačene i molim pravosudni aparat da odmah nakon tih lažnih prijavljivanja krene u nove postupke.
Hvala vam puno, a kasnije ću se osvrnuti takođe i na članove zakona koji se menjaju, pošto su neki poslanici sugerisali dobro, možda nisu pročitali zakon u celosti i sve izmene, ali upravo sve ono šta su sugerisali ovde u plenumu, da upravo to i jeste u zakonu i ove izmene i dopune zakona su strožije.
Predviđene su bankarske garancije, dakle, finansijska osiguranja i sve ostalo što inspekcija pojačana. Tako da sve ono o čemu su govorili to se upravo i nalazi u ovim izmenama i dopunama zakona i nadam se da će onda i poslanici koji su govorili o tome, bilo da pripadaju vladajućoj koaliciji ili ne, podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala vam.

Hvala.
Pošto je sistem pun, sada ću ja da obrišem listu prijavljenih, a neka se prijavi samo ko hoće po povredi Poslovnika i posle toga ćemo da nastavimo gde smo stali naravno.
Povreda Poslovnika.

Član 100.

Gospodine Orliću, vidite ovako, raspravljate se sa poslanicima ovde. Možete da smirite ovo urlanje, molim vas, da mi omogućite da kažem u čemu je povređen Poslovnik. Ako može bez urlanja kolega, molim vas. Nismo u kafani.