Zahvaljujem.
Reč ima Radomir Lazović.
Izvinjavam se, reč ima premijerka.

Vi ste hteli.
Reč ima Jahja Fehratović, dva minuta. Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena premijerko. Slažem se sa vama. Moj govor je bio usmeren na ovu pedagoško, odnosno odgojeno-vaspitnu dimenziju i u tom kontekstu sam govorio o ovim porazima koje osećamo, a svakako iz ovog šireg aspekta, a o kome ste vi govorili, dostignuća našeg obrazovanog sistema su možda neka od najznačajnijih i najvećih u evropskom kontekstu i apsolutno ste u pravu što se tog dela tiče i zato se možda nisam dovoljno precizno izrazio.

Isto tako me raduje što smatram da trebamo još puno toga da unapređujemo, a ja opet implificiram ovu odgojnu, odnosno vaspitnu dimenziju koja nam je preko potrebna u smislu svesti naših đaka, učenika, budućih ljudi koji će predstavljati, hajde da kažemo, ovu državu u punom kapacitetu. Dakle, u tom kontekstu bilo je moje obraćanje.

Svakako da sve ovo što ste vi izneli i još mnogo toga što niste stigli da iznesete jeste istina. U postizanju rezultata u naučnom smislu verujem da smo možda jedna od najznačajnijih država ovog dela sveta, pa i Evrope. To odgovorno tvrdim kao neko ko dolazi iz prosvetnog sistema i hvala vam na svim ovim pojašnjenjima.

Zahvaljujem, gospodine Fehratoviću.
Daću vam reč dalje.
Samo da vam kažem jednu stvar, a da ne bih svako malo morao da primenjujem ovo zvono da bi se utišali. Nemojte da dobacujete. Nemojte, niko, da ne govorim sada poimence koga sam morao malopre da na taj način zamolim da se ponaša pristojno, makar na ovoj sednici, ovoj i ovakvoj.
Sada sam pogledao rezultate glasanja za dnevni red. Da li ste svesni, ljudi, kolika je sramota, kada tražite dnevni red, a onda za njega ne glasate. Od osam poslaničkih grupa opozicije koje imamo u ovoj Skupštini, u ovom trenutku, da li znate koliko je šefova tih grupa glasalo za dnevni red? Nula. Nula. Samo to da imate u vidu.
Po redosledu grupa Radomir Lazović.

Hvala vam predsedavajući. Hvala i na ovoj maloj lekciji kako izgleda parlament u Srbiji.

Hteo bih, pre svega, da se obratim na početku profesorima i nastavnicima koji eventualno ovo slušaju preko medija. Kako se, ljudi, osećate kada čujete premijerku

koja govori da mi imamo najsavremeniji nastavni sistem, kada čujete da imamo najsavremeniji prosvetni sistem, da se takmičimo, da smo šampioni u svetu? Kako se osećate? Recite mi. Pogledajte sebi u srce, pogledajte oko sebe kada radite, pogledajte tu učionicu, pogledajte te neretko čučavce po školama, pogledajte pune škole đaka, pogledajte odeljenja koja su prepuna, pogledajte u svoj novčanik, pogledajte koliko novca zarađujete i pogledajte i zapitajte se da li je ovo moja premijerka, da li ova osoba zaista vodi računa o meni i da li ona zaista vodi računa o deci kada je sposobna da izjavi ovako nešto.

Dakle, poenta ovde ovoga, naše reakcije, kao opozicije, kao opozicionih poslanika, poenta ove reakcije ljudi na ulici nije politička, ona je krik, ona je vapaj, ona je potreba da se nešto promeni. Ljudi, pogledajte ovaj glas, pogledajte to uveravanje da je sve u redu. Ej, pa pucnjave se dešavaju svuda, to je sasvim nešto – eto, šta ćemo, ne možemo mi to da sprečimo. Zato su vam ljudi na ulicama, e zato se borimo, zato što ste rekli da sistem nije zakazao. Ljudi, sistem nije zakazao! To je vaša izjava jedan dan nakon tragedije. Nakon 18 mrtvih i 20 ranjenih vaša izjava je da sistem nije zakazao.

Imamo ovde gospodina ministra policije. Što vi nešto ne kažete, ministre? Što vi ne branite vaš izveštaj? Što vi ne objasnite nelogičnosti u njemu? Što vi ne kažete kako smo došli do toga da je sistem stabilan? Stabilan sistem. Juče 100 škola dojava o bombama, prekjuče 150, pre toga dva napada nožem u školama, pre toga masovna tuča u tramvaju, pre toga ubijena žena, ko zna koja ove godine, gospodo!

Da se vratim na neke druge stvari koje sam hteo da vam kažem. Kada se dese ovako velike tragedije mora, bre, ljudi, sve da stane. Ništa nije normalno. Kakav crni „sistem nije zakazao“. Kako ste dozvolili sebi da to kažete?

Mora se pokazati odlučnost i rešenost da za nasilje nema mesta u našem društvu. Mora se napraviti oštar rez sa postojećim sistemom. Normalno je da ministri podnesu ostavke koji su kontinuiranim delovanjem doveli do toga da je ovo rezultat tog sistema. To je normalno. To je u normalnim zemljama. Ukoliko ste odgovorni za neku oblast, ukoliko se u njoj dese ovakve katastrofe normalno je da se raskine sa postojećom praksom i uđe u neku novu.

Politika ove države pod vlašću SNS predugo je da se socijalne službe, da se obrazovanje, zdravstvo, mentalno zdravlje shvata kao potpuno jedan nepotrebni trošak. Vi biste najrađe da ne morate za to da plaćate. Najrađe bi da budu manje plate nastavnom osoblju.

Mi se zalažemo za nešto suprotno. Mi se zalažemo za to da ima više nastavnika, više pedagoga, više psihologa, da se bavimo prevencijom i da sa ljudima radimo, a vi niste u stanju da odete i da posetite školu u kojoj se desila ova tragedija.

Uveli ste hitne mere, ali one se ne bave ovim uzrocima i prevencijom, nego nadzorom i reakcijom i uglavnom su nešto što već postoji u zakonu. Pa kakva je to mera da se poštuje zakon? Valjda se to podrazumeva, a taj zakon se ne poštuje, ali ne poštujete ga vi, gospodo. Nelegalno oružje se ne oduzima, a legalno poseduju ljudi koji nikada ne bi trebali da imaju oružje.

Da vas podsetim ko, možda, setimo se generalnom sekretara Auto-moto saveza Predraga Đurđeva koji je izvršio ubistvo i samoubistvo 2019. godine. Znate li koliko je on imao legalnog oružja? Deset. Kako, bre, 10? On je imao legalno oružje koje nije trebalo da bude legalno, a sa druge strane generalni direktor FK „Partizan“ Miloš Vazura, koji je uhapšen sa pištoljem bez dozvole, pri rutinskoj kontroli, nema šanse da bi se neko namerio da mu uzme taj pištolj, jer je vaš, završio je samo sa novčanom kaznom. Podsetimo se, Petar Panić Pana, kum predsednika, čovek protiv koga je do 2018. godine podneto 13 krivičnih prijava zbog 16 krivičnih dela, takođe, ima legalno oružje. Kako je to moguće?

Pokrenuli ste akciju razoružavanja Srbije, ali to se ne može zvati vašim doprinosom, ljudi. Vi ste pokrenuli akciju, to je doprinos valjda građana koji iz pijeteta prema žrtvama, koji iz odgovornosti, koji iz razumevanja ozbiljnosti situacije, daju oružje. Koliko vam piše, ministre, u tom izveštaju da ste uzeli oružja ove godine nelegalno? Pedeset osam od početka. To piše u vašem izveštaju.

Srbija je peta država na svetu po broju građana koji poseduju oružje, po glavi stanovnika. Većina je ne registrovano i nelegalno. Držati oružje i municiju po ormanima, iza peškira, iza fioka, ispod veša, skoro pa očekivana stvar. Uvodite mere, a postojeći zakon već predviđa iste te mere da se oružje mora držati u sefu koji je fizički pričvršćen, da se na svakih par godina mora vaditi zdravstveno uverenje, dokazati ugrožena bezbednost. To su stvari koje već važe. Zašto ih ne sprovodite?

Imam neka pitanja za vas, ministre, koja vam nisam postavio. Da li i po vama sistem nije zakazao? Poslali ste ovaj izveštaj o bezbednosnoj situaciji u kome kažete da je ona stabilna. To piše u izveštaju, građani. Kako je moguće da smatrate da sistem nije zakazao, kada je počinilac masovnog ubistva u selima u okolini Mladenovca i Smedereva bio naoružan automatskom puškom, pištoljima, bombama, sa količinama i vrstama oružja koje niko ne sme da ima po našim zakonima.

Na saslušanju on je izjavio da je našao to na tavanu. Ne zna odakle je to tu završilo. Meštani i komšije kažu da je napadao životinje, ljude, a da policija nije reagovala, da su ljudi upozoravali. Zataškali ste kada je udario policajca, a sada je ubio vašeg kolegu od 21 godine i njegovu rođenu sestru, ljudi. Ako je bilo toliko pritužbi, kada je napao policajca, pitam vas ministre, da li niste mogli da izvršite pretres toga? Jeste li mogli tada nakon svih ovih upozorenja, jeste mogli tada da poštujete zdrav razum, logiku, nešto da uradite?

Deo tog sistema koji ste izokrenuli naglavačke su i mediji sa nacionalnom frekvencijom, a posebno „Pink“ i „Hepi“ koji nas godinama zapljuskuju glorifikacijom nasilja, mržnjom, agresijom. Kao društvo smo duboko propali. Nešto mora da se menja. Ovi zahtevi koji se nalaze, zahtevi ljudi na ulicama su to da se nešto odmah promeni, pa da se posle uđe u razgovore šta su dugoročne mere, kako da unapredimo prosvetu i sve ostalo. Umesto toga, pokušali ste da nas ubedite u suprotno. Ponovo vas podsećam da ste rekli da sistem nije zakazao.

Kako da razumemo mi ove izjave da sistem nije zakazao, ako imamo 17 ljudi u tom trenutku mrtvih i povređenih, 21 osobu od kojih je jedna kasnije preminula? Kako da razumemo da je ovo sistem koji treba da nas štiti? Kako? To je nerazumljivo normalnom čoveku.

Danas nam to govorite ponovo kroz ovaj izveštaj Vlade o bezbednosnoj situaciji. Ovo je važan izveštaj, zato smo ga tražili, jer bi on trebalo da nam kaže kakvo je opšte stanje bezbednosti u kome žive naša deca i u kome se nalazimo svi zajedno. Znate šta kaže Vlada, građani? Kaže: „Sve je stabilno, sve je uredu, redovno“. U glavnom zaključku citiraću: „Iako su događaji izvršeni početkom maja izazvali uznemirenje javnosti, dakle PR vam je problem, stanje javne bezbednosti može se opisati kao stabilno“.

Kažu stanje je stabilno nakon dva tragična događaja. Desila su se najmanje dva nova napada noževima u školi. Pominjao sam to. I ovaj tramvaj sa masovnom tučom i mnoge druge slučajeve. Hajde da vidimo šta kaže, to kažem ja, nisam to našao ovde, desio se i slučaj pedofilije u vrtiću u Odžacima. Od trenutka kada su se desila ova masovna ubistva, broj bezbednosno interesantnih događaja u školama i njihovoj blizini povećan je u odnosu na isti period prošle godine za 123%. To piše u vašem izveštaju, ministre. Više nego duplo.

Broj krivičnih dela za 54% se povećao u tom periodu. Broj prekršaja za čak 367%. Za samo devet dana našoj deci je od tada prećeno 181 put, 22 pretnje replikom pištolja, 13 pretnji nožem, ukupno 438 događaja koje ste vi kao policija ocenili bezbednosno interesantnim. Samo mi onda objasnite kako je stanje stabilno?

Uprkos ovako velikom povećanju svih ovih parametara koje ste vi naveli, vi kažete da je stanje stabilno. Ovako veliko povećanje statistike, dakle ovo je statistika, slažemo se i vi i ja da je možda nešto i promaklo, ali je uvećanje u odnosu na prošlu godinu.

Dakle, može značiti samo dve stvari – ili da se vi uopšte niste bavili evidentiranjem slučajeva prošle godine, pa znate da su ovo stvarne brojke koje vas ne zabrinjavaju ili da stanje nakon masovnih ubistava ne da nije stabilno, nego vri. Šta je od ta dva?

Roditelji bi valjda trebalo da kažu – evo, rekao je ministar, stanje je stabilno, hajde da se mi pomirimo, da prosto prihvatimo da je to stanje nepromenljivo, da je redovno. Eto, šta ćete, kaže premijerka i u razvijenoj Norveškoj ima ubistava. Ima ubistava, ima, ali hajde da vidimo šta ćemo da radimo sa tim?

Ja vas sada molim za nešto, ali građani vas ne mole na ulici, ja vas molim da ispunite zahteve koje su ljudi uputili. Ja vas molim da se prema zahtevima da se smeni REM koji je dozvolio trovanje ovog društva, a valjda se svi slažemo da nije normalno da se čovek na televiziji u jutarnjem programu pojavljuje sa pištoljem, da nije normalno da otvaraju horoskop, čitaju tarot karte, silovateljima u jutarnjem programu, da nije normalno ponašanje da objašnjava čovek na „Pinku“ kako ubiti na najbolji način ljude. To nije normalno, ljudi.

Premijerko, imali nešto normalno, zar nije ovo najnormalniji zahtev da tražimo da to ne bude više na televiziji? Hajde, evo, pokažite tu vašu dobru volju sa kojom ste danas došli, a u stvari smo vas naterali da dođete zbog toga što je opozicija predložila ovu sednicu i zbog toga što je narod izašao i hvala svim poslanicima koji su potpisali za ovu sednicu, jer da niste vi potpisali, ne bi smo je ni imali, pa ne bi smo gledali ovu farsu.

Pokažite, evo vam prilike, smenite članove REM-a. Uzmite frekvenciju „Pinku“, zaustavite laži, zaustavite podmetačine, zaustavite napade. Evo vam ovde „Informer“, šta piše danas. Smenite ministra Gašića koji nije možda lično odgovoran za ono što se desilo, ali je odgovoran kao neko ko je nosilac funkcije. Smenite ministra Gašića kao što je otišao Ružić. Smenite ministra Vulina i hajde da nastavimo da razgovaramo…

Izvinjavam se, izvinjavam se, lapsus, tako ste poleteli, nije ministar, bio je do juče. Pa i na taj način je odgovoran za ovo što se dešavalo. Ja vama kažem nešto što je normalno, a vi kažete da nije normalno. Normalno je da se napravi rez u društvu koje je pogođeno ovako velikim tragedijama. Normalno je da se unapredi zdravstvo, normalno je da se unapredi obrazovanje i da se unapredi prosveta.

Ja vas ovo molim i apelujem, a sutra pozivam građane da u 18,00 časova ispred Narodne skupštine se svi okupimo. Znate li zašto? Zato što od toga nema ništa, pričao zidu, pričao njima, nema tu mnogo razlike.

Ljudi, jedino se građani mogu izboriti da nateramo da se dese promene koje će da unaprede ovaj naš sistem koji po njima nije zakazao. Hej, bre, nije zakazao, 18 mrtvih, 20 ranjenih.

Zato su vam ljudi na ulicama, zato je to krik i vapaj. Zato nema odustajanja dok ne ispunite ove zahteve, pa da onda pričamo kako ćemo da unapređujemo društvo koje ste deset godina zapustili i doveli do ivice.

Izvinite na mom emotivnom obraćanju. Ne mogu da obuzdam emocije u ovakvim trenucima. Hvala vam.

Da, sada ćemo da idemo redom.
Dajem reč samo, pošto ste pominjali sednicu i zakazivanje, zbog onog dela gde ste rekli ko je šta potpisao i šta je farsa, vi, Lazoviću, niste glasali danas za sopstveni predlog, za anketni odbor koji ste vi potpisali i predali, vi niste glasali. Dakle, samo to imajte u vidu kada upotrebite reč „farsa“, jer to bi bilo baš to.
A ni vi, a ni svi ostali, rekao sam, ali ne znam da li ste bili tu u sali malo pre kada sam to rekao, šefovi opozicionih grupa niste se udostojili da glasate za dnevni red uopšte. To je farsa.
Nešto vam vaš poslanik maše iza leđa, vidite to sa njim, ali i to je takođe farsa, da znate.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Budući da je ideja, koliko sam ja razumeo, iako nisam bio na tom Kolegijumu, bila da se razgovara o situaciji u kojoj se društvo nalazi posle dve tragedije koje su nam se desile, ja osim političkih optužbi nisam čuo nijedan predlog ni za jedno rešenje. Nijedan predlog rešenja.

(Srđan Milivojević: Ostavke.)

U redu. Ajde da to pojednostavimo pošto ljudi gledaju i želim njima da kažem. Šta oni kažu onog momenta kada promenimo REM da Šolaku da frekvenciju, onog momenta kada dva ministra napuste Vladu i onog momenta kad direktor BIA podnese ostavku tog momenta smo rešili sve probleme u društvu i pardon, zabranimo Pink i Hepi?

Ima jedan problem, pa ne možete vi da rešavate, vi niste u stanju da skupite potpise da glasate za dnevni red, da stojite 15 minuta u sopstvenom performansu. Tako da vi bilo šta da menjate, to je teško.

Ali, ako hoćete da menjate, što ne pitate Šolaka kada skine 40 Pinkovih kanala iz SBB-a, ne treba vam REM za to. "Zadruga 1", "Zadruga 2", "Zadruga 3", "Zadruga 4" - sve je kod Šolaka na SBB-u. Pa što ne tražite da on to skine?

Najzad, očekivao sam i malo samokritike. Očekivao sam da kada kažu da sistem ne funkcioniše kažu - sistem ne funkcioniše, gospodine Gašiću, zato što sam napao policajca na Savskom nasipu, psovao policajca na Savskom nasipu i umesto da sednem u zatvoru, ja sedim u Skupštini.

Evo vam ga Radomir Lazović, evo vam ga policajac koga je na pasja kola izvređao i sada sam očekivao da kaže - ja to više neću da radim, možda sam ja svojim ponašanjem doprineo aroganciji i netoleranciji u društvu, pogrešio sam, izvinjavam se. Ne, on nastavlja druge da optužuje. Mi svi zajedno, ako ne krenemo od sebe, nećemo stići nigde.

To što vi nama pretite građanima, kako bih vam rekao, poštujem ljude koji izražavaju svoj stav, ne poštujem vas koji taj politički stav zloupotrebljavate za svoje političke poene, kao što ste zloupotrebili i poplave i Koronu i svaki požar i svaku nesreću i svaki sudar i svaki vagon koji je ispao iz šina. Vas ne poštujem, a poštovanje prema građanima, neka iskažu svoj bol, neka iskažu svoju patnju. Ja sam tim problem nemam.

Dakle, ako sistem ne funkcioniše, evo ga dokaz da sistem ne funkcioniše. Hvala.

Predsednica Vlade ima reč.

Hvala vam.
Dakle, ja nikada nisam rekla - sve je u redu. Rekla sam - sistem nije zakazao i takođe sam to obrazložila i mogu ponovo zato što sam odgovorna osoba i ne bežim od svojih reči.
Dakle, da, mislim da se ovo desilo negde drugde gde možda nismo stigli još dovoljno da uradimo, da otvorimo još neku fabriku, da podignemo plate, da ljudi imaju kvalitetnija radna mesta, da opremimo školu, da je jedno od 37, samo 37 škola u Srbiji, a samo 37 osnovnih i srednjih škola u Srbiji nema pedagoško-psihološku službu, sve ostale imaju, da je bila takva škola, da je bilo prijavljeno nasilje, a da nismo reagovali, da sistem nije reagovao, da je bio bilo kakav takav događaj, verujte rekla bih - da, sistem je zakazao tu i tu.
Ali, Osnovna škola "Vladislav Ribnikar" u sred Beograda na Vračaru, na najbogatijoj opštini u celoj Srbiji jednostavno ne možete da kažete da je sistem tu zakazao. Imao je pedagoga, imao je psihologa, imao je školskog policajca, imao je privatno obezbeđenje, imao je sve.
Sve je u redu. Opet vam kažem, ja zaista iskreno i duboko baštinim demokratske vrednosti i verujem u različita mišljenja i u raspravu, ali takođe razmišljam intenzivno svih ovih dana da nasilje u društvu, nego jedino mi ne pada na pamet kako to, kao što je i narodni poslanik, gospodin Jovanov, rekao - kako to nikada ne krenete od sebe, kako smo to mi krivi za sve, a vi nikada ne krenete od sebe, a pritom upravo na prethodnoj prošloj sednici Vlade, kada sam bila ovde, sam vam rekla - zamislite kako mladi ljudi gledaju na primer na autoritet policijskog službenika kada vide narodnog poslanika koji ga psuje i gura. Da li vi mislite da je to normalno i da li to nije širenje nasilja?Neverovatno. Zaista neverovatno da se ni danas ne pogledamo i kažemo - da, ja sam možda mogao nešto drugačije.
Što se tiče našeg obrazovnog sistema, znate šta, nisam ja rekla i možete da vidite to u transkriptu, nisam ja rekla ni da je najmoderniji, ni da je najbolji. Ja sam pričala o rezultatima i pritom sam rekla da su to rezultati učitelja i nastavnika i profesora i njihovih mentora i učenika i studenata. Nikada ih nisam pripisala ni sebi. Samo sa rekla da su takođe rezultat nekog sistema. Da, jel treba da se izvinim što sada neću da pljunem naš obrazovni sistem?
Kada pljunem na naš obrazovni sistem pljunula sam na sve te ljude koji svaki dan prekarno rade u tom sistemu. Da, imaju odlične rezultate. Da li može biti jače, da li može biti modernije, da li još mnogo stvari moramo da menjamo u našem obrazovnom sistemu, da li još mnogo toga moramo da uradimo za nastavni kadar? Da, upravo sam to rekla kada sam odgovarala prethodnom narodnom poslaniku. Upravo to.
Šta vi želite - da sporite rezultate koje imaju ti studenti i učenici i njihovi mentori, nastavnici i profesori? Oni postoje, oni su na papiru, oni su svetski, evropski, međunarodni. O tome sam pričala i pričala da sada ne treba da zaboravimo ni tu stranu medalje, ni tu decu, ni njihove mentore i nastavnike i da, imamo neke od najboljih rezultata u smislu prosvete ikada i to u poslednjih pet godina. Znate kako, i to jeste neki sistem.
U poslednjih 10 godina plata nastavnika, nastavnog kadra u Republici Srbiji je povećana 68,8%. Da li ja mislim da je plata nastavnog kadra u Srbiji zadovoljavajuća? Ne, nikako. Daleko od toga, ali je za tih 70% iz budžeta koji se plaća trebalo mnogo, mnogo, mnogo raditi i napraviti stabilnu ekonomiju da bi te plate mogle da se isplaćuju i išlo bi mnogo brže, kao što je išla 2018. i 2019. godine da nas nije zadesila i pogodila Korona, kada smo većinu novca usmerili na plate zdravstvenih radnika da bi njima pomogli i da bi se njima zahvalili.
Znate, 70% ipak nije tako malo i opet ću reći bez obzira, ne želim da današnja ili sutrašnja ili koliko god traje ova sednica na ovu temu da prebacujem šta je neko nekada uradio ili šta nije uradio, ali znate da je pre 10 godina plata bila zadovoljavajuća, pa da je neko podigao 70% danas bi bila odlična.
Kada krenete iz minusa mnogo vam treba da stignete u plus, a mi nismo krenuli ni iz nule. Ti ljudi, kao i svi drugi ljudi u državnom javnom sektoru, policajci, vojnici, medicinske sestre i tehničari, zdravstveni radnici, profesori bili su na ivici egzistencije i da, danas je nešto bolje i nije dovoljno dobro. Razgovarala sam pre tri nedelje sa sindikatima i jasno im rekla šta mislim da treba da uradimo u smislu njihovih plata, a posebno koliko treba da ulažimo u predškolsko.
Izvinite, ali neću reći sve najgore o našem obrazovnom sistemu. Neću pljunuti naš prosvetni sistem i neću pljunuti naše prosvetne radnike zato što sa resursima koje imaju daju neke od najboljih rezultata na svetu.
Vi mi kažete - nije ovo politički protest, to je protest građana. Reći ću vam, kao što sam javno rekla, mislim da je onaj prvi protest možda bio protest građana.
Ovaj drugi protest, kao što ste i vi rekli i kao što su rekli drugi iz opozicije i napisali javno i govorili po emisijama u kojima su gostovali, jeste samo i isključivo politički protest. Ne komemorativni skup, ne protest građana, nego politički protest koji organizuju političke stranke, čiji je organizator narodni poslanik koji je prvi pozivao na nasilje u poslednjih 10 godina, na ubistvo predsednika, na ubistvo članova predsednikove porodice. Taj čovek poziva na borbu protiv nasilja.
Zaista, da li vi zaista mislite da je to bilo kako normalno i razumno?
Čekajte, u redu je da je on to uradio, a da se pre toga izvinio za sve ono što je radio. Ne, nikada se nije izvinio. Ne, nastavio je i na tim protestima da poziva na nasilje, jer je, valjda, opravdano pozivati na ubistvo Aleksandra Vučića i ljudi iz SNS, sve zajedno sa članovima, simpatizerima i svima ostalima. To je, valjda, u redu i legitimno i to je bogougodno i to je baš lepo. Jel?
Zašto onda niste osudili? Zašto, ako se ne slažete i mislite da nije lepo, kao što ja mislim da nije lepo? Što niste osudili? Što niste rekli jednu reč? Što ste dopustili da organizator protesta protiv nasilja bude čovek koji direktno poziva na ubistvo starijeg sina i brata predsednika Aleksandra Vučića? Zašto ste dozvolili to? Zašto pod njegovom kapom idete u kao, tzv. borbu protiv nasilja?
Politički skup, ali dobro.
Znate šta takođe mislim da nije normalno i šta mislim da je strašno? Vi meni pričate šta sve nije normalno. Apsolutno, ja zaista još jednom kažem, nije normalno, nije normalno da se nakon ovakvih tragedija to politizuje.
Još jedan dokaz, osim bazične, osnovne ljudskosti za to, osnovni dokaz da to nije normalno i da to normalni ljudi nekako, političari, zaista zato što je ovde odgovornost na nama kao političarima, dokaz za to je da se to nigde nije desilo na svetu. Nigde. Ni u Nemačkoj, ni u Norveškoj, ni u SAD. Ni 2002. godine, ni 2007. godine, ni 2013. godine. Nikada, nigde.

Izvinite, molim vas.