Narodni poslanici, nemojte da vičete iz klupa.

Oni sa kojima potpisuješ dnevni red, baš ti.

(Boško Obradović: Kako te nije sramota da tako nešto kažeš?)

Čega, istine da me bude sramota? Istine da me bude sramota?

Puškiću i Obradoviću, sedite i ne vičite.

To je istina. Ali to što tebe boli… Sad ću da nastavim šta dalje rade tvoji politički saveznici. Tvoji politički saveznici kažu da će jajima da gađaju litiju i patrijarha.

(Boško Obradović: Ko?)

Tvoji politički saveznici.

(Boško Obradović: Ovo pamtimo za sva vremena.)

Apsolutno, ostaje zapisano i u stenogramima. Hvala što si mi dao reč i hvala što ćeš da pamtiš, a ostaje i u stenogramu.

(Boško Obradović: Nastavi slobodno. Sve je u redu, svaka čast, tebi i tvom radu.)

Kažu dalje - o podelama u društvu nam govori, valjda je on taj novi čovek, on je najdugovečniji novi čovek na političkoj sceni, on je 25 godina novi čovek i novo lice na političkoj sceni. I šta kaže novi čovek? On će da donese mir. Tako što gađa mišem i tuče Aleksandra Martinovića i onda kažu - ko je kriv?

Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao Aleksandra Martinovića ovde u sali? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si linčovao Marijana Rističevića ispred sale ove zgrade, na ulazu u zgradu? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao Zlatibora Lončara na ulazu u zgradu? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što si napao predsednika Republike, blokirao ulaz u Predsedništvo? Ko je kriv, Boško Obradoviću, za ovu tuču koju si izazvao u ovoj sali? Ko je kriv, Boško Obradoviću, što tvoj poslanik Srđan Nogo nosi vešala na protestima koje si i tada organizovao sa onima koji bi jajima da gađaju patrijarha i da kosti vladike Nikolaja bacaju psima? Ko je kriv za testeru u RTS-u, Boško Obradoviću? Ko je kriv za napad u policijskoj stanici, Boško Obradoviću?

Ko je kriv za sve to? Ko za to treba da podnese ostavku? I misliš li ti da ti lično treba da podneseš ostavku i zbog svog ovog nasilja se povučeš iz politike, jer ovo ni u tim rijalitijima o kojima govoriš nije bilo? Ovo nikada niko u javnosti našoj nije radio, do tvoje pojave. Hvala.

Hvala vam.
Dobiće reč svi koji su se prijavili.
Samo da vam kažem jednu stvar. To ponašanje da skočite sa mesta kada neko govori, da onda vičete, da mašete rukama, pretite, samo da vam skrenem pažnju, to je nasilje, to je nasilničko ponašanje. Mi na ovoj sednici govorimo valjda o tome koliko je to i takvo ponašanje loše. Poslednja je sednica na kojoj treba da se na taj način bilo ko ponaša.
Reč ima ministar Gašić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.
Narodni poslanici mogu da kažu šta god žele, naravno, ja sa ovog mesta na kome jesam, upravo zbog odgovornosti, ne mogu da kažem šta god želim. Razumem ja vašu borbu i zašto vi želite moju smenu, naravno, ne zbog mene, nego zbog dolaska do mog predsednika, ne zbog mene, nego zbog moje stranke. Međutim, ja moram i hoću da sve neistine koje iznosite, zbog časnih i poštenih policajaca koji preduzimaju sve, za razliku od nekog prethodnog perioda, da bezbednost naše dece, građana Republike Srbije bude maksimalna.
Ne krijemo ništa. Pitate me – šta to krijete? Ne krijemo ništa.
Pitali ste me – gde je bio školski policajac? Znate da je ubijen istog trenutka kad je kročio sa trotoara na vrata škole. Taj isti Dragan, koji je bio obezbeđenje i koga su sva ta deca u toj školi volela. I ovaj je razmenjivao poruke sa njim i družio se. Ne policajac, pričam o školskom obezbeđenju.
Školski policajac je tog jutra bio na vratima škole, po proceduri koja jeste, dok sva deca ne uđu u školu i ne krenu časovi. Posle toga njegova je obaveza da obiđe školu, da vidi da li su sva deca u svojim učenicima. I bio je u obilasku škole.
Gde je video nadzor? Video nadzor je tu. Radio je, bio je u upotrebi i izuzet je kao dokazni materijal.
Ko je pozvao policiju? Pozvao je pomoćnik direktora škole prva. Sve to vi znate odlično, samo ne želite da shvatite da to stoji zapisano, zabeleženo.
Da, da li je zvao i ubica, monstrum ovaj? Jeste, i on je zvao.
Da li je policija stigla posle nepunih 10 minuta? Da, stigla je.
Ne mogu ja da iznosim detalje, koji jesu jako bitni za kompletnu istragu. Tako da, nema tu ničega da se krije.
Nepunih 20 minuta posle ovog strašnog zločina stigla je ministarka Dana Grujičić na lice mesta. Posle nje nepunih pet minuta stigao je ministar Ružić. Nepunih 20 minuta posle njih stigao sam i ja tamo. Bili smo sve vreme, zajedno sa mojim saradnicima iz forenzike, na licu mesta.
Šta tu ima da se krije, ljudi?
Međutim, odlično vi znate da zločin nastaje nizom bioloških, socioloških, psihičkih faktora koji su se… Policija nije mogla da zna i da pretpostavi da će tako nešto da se desi.
Pričamo o zločinu u Mladenovcu. Da ne nabrajam sad. Sve što je bilo ne možemo – pričaju, rekao je, čuo sam. Ne možemo tako pred građane Srbije, moramo…
Pitate me –da li snosim odgovornost? Da, snosim i ja, snosite i vi, snosimo je svi mi zajedno. Snosimo je svi zajedno. Ne možemo…
Pričate, malo pre imam pitanje, prvo jučerašnji događaj u Smederevskoj Palanci. Čovek koji je juče ujutru izašao iz psihijatrijske bolnice nije ispalio zolju na kuću, nego na napuštenu železničku stanicu oko koje nema drugih građevinskih objekata. Istog trenutka je uhapšen. Prodao mu je tu istu zolju čovek koji je sa njime bio u psihijatrijskoj bolnici do juče ujutru. Obojica su istog trenutka uhapšeni i privedeni Tužilaštvu i sudu.
Kako policija može da se stavi u nečiju glavu i da preduzme, a ovde je policija preduzela sve.
E sad, dolazimo na jednu drugu situaciju. Bivši režim, koji je sada najglasniji…
Izvinite, gospodo, jutros vidim priče o naoružanju i oduzimanju naoružanja. Gospodo, pa vi 2008. godine imate milion 172 hiljade 468 komada u državini kod građana Srbije. Sve vreme od 2000. godine ste preko milion komada oružja. Mi 2022. godine imamo 771.701. Na današnji dan, 18. maj 2023. godine dozvole za držanje oružja za ličnu bezbednost, pištolji i revolveri – 227.836 komada. Dozvole za držanje lovačkog oružja – 360.185. Ostalo su trofejno oružje, po dozvoli, i ostalo je streljačko, tj. za takmičenje u streljačkim klubovima i u streljanama, kojih imamo 200 streljačkih udruženja sa 90 registrovanih streljana.
Kažete – nećemo da damo podatke. Pa, ko krije podatke?
Vršite zamenu teza. Uzeli ste samo, zaboga, 500 komada. Pedeset sedam hiljada komada za zadnjih šest meseci. Ali, ljudi, morate da shvatite, mi moramo da imamo odobrenje suda, moramo da imamo zaključen sudski spor, moramo da imamo upravni spor završen da bi mogli da kažemo – da, evo oduzeli smo toliko.
Prošle godine smo uništili 147.000 raznih komada naoružanja i minsko-eksplozivnih sredstava. Prošle godine.
Neću da dozvolim da kažete da policija ne radi svoj posao. Naprotiv, nemamo ni jedno ne rešeno ubistvo ili pokušaj ubistva. Ni jedno. U prvih 24 sata policija u zadnjih šest meseci rešava 95% krivičnih dela. To imate u ovom Izveštaju koji vam je predat ovde.
U ukupnom kriminalu za prvih šest meseci, tj. od novembra meseca mi imamo 30% manje krivičnih dela na teritoriji Republike Srbije. Deset dana u toku meseca imamo. U Beogradu od 18 časova uveče do 06 časova ujutru ni jedno krivično delo se ne desi, u dvomilionskom gradu. Ni jedno otuđenje tuđeg vozila ili druga krivična dela. Ne zaboravite da dnevno imamo 46.000 poziva PU za grad Beograd. Dakle, 46.000 svakog dana.
Zbog tih ljudi nemam prava da vas pustim da pričate neistine i da iznosite detalje koji nisu tačni.
Drugo, rekli ste da je ministar podneo ostavku u Norveškoj. Ni to nije tačno. Direktor policije je podneo ostavku, ali to nema veze. To nema veze.
Samo vas pitam – pogledajte koliko ste imali masovnih zločina u vaše vreme, od 2000. do 2012. godine, u vreme kada su vam ubili premijera. Vi sada pričate nešto. Šta smo mi kao društvo činili, šta smo mi kao policija učinili? Učinili smo sve ono što je bilo u našoj moći.
Ništa niko ne krije ni od koga. Nemojte tako. Nije fer prema toj poginuloj deci. Među tom deci je i dete naše koleginice. Među tim ubijenim ljudima je i naš kolega, u Mladenovcu, i njegova sestra.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem, ministre.
Dva minuta, Snežana Paunović.
Izvolite.

Hvala, potpredsednice.

Nije gluma, nije licemerstvo, više od toga. Kada ustanete i mirnim tonom, opominjući da aplauz nije prikladan, SPS-u i JUL-u u 2023. godini spočitate „Pink“ i gospodina Željka Mitrovića i ja dođem da odgovorim, i u svoje ime, pa i u ime gospodina Željka Mitrovića.

Razgovaraćemo kada bude tema REM i o tome koliki je uticaj neadekvatnih televizijskih sadržaja i koliko bi mogao da bude motiv, ali sa kojom stranom obraza, kolega Obradoviću, optužiste socijaliste da su motivatori za nasilje? Vi, koji me istraumiraste pre 3,5 minuta svojom reakcijom. Vi, pored kog, sticajem okolnosti, sedim i uvek se osećam kao da sam na brodu pijanih mornara, gde je reakcija instant, bez pokrića i uglavnom agresivna.

Bezbroj puta sam u ovoj sali rekla da smo model ponašanja, bezbroj puta ste mi se smejali, a danas me optužujete da sam motivator za nasilje ja, JUL, Mira Marković, mrtav Milošević, a vi ste ljubičica koja sve vreme u parlamentu širi neku hipi ideju.

Vi ste ljudi koji pokušavaju da nam objasne da aplauz nije prikladan. Kad sam silazila da vam odgovorim čula sam aplauz, verovatno zato što ja silazim. Bio je prikladan meni i nije bio upućen vama posle diskusije.

Govoriću o ovoj temi kao ovlašćeni predstavnik. Odgovoriću i na ovo što čujem, čini mi se, iz redova DS.

Nemam nikakav problem da sa vama razgovaram, imam problem da se ponašam kao nedefinisana, psihički nestabilna osoba. To neću raditi. To neće raditi niko od socijalista. Nikada nećete moći da ubedite građane Srbije da smo mi krivi za agresiju, a da ste vi, zaboga, žrtve.

Nikada, ni pod kojim okolnostima, ni sa jednim plaćenim tekstom, ni na jednom portalu nemojte da pokušavate da sopstveno nevaspitanje spočitate nekom drugom ko vaspitanje nosi apsolutno iz kuće kao moralnu obavezu. Ako ste već spremni da razgovarate o moralu, onda ga se setite.

Sve vreme koje sam potrošila preko dva minuta ljubazno skinite sa vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Ovo je bila replika, nije bio Poslovnik. Pročitajte jednom za navek pravila po kojima se u ovoj Skupštini radi.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Popović.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, iskoristiću ovu priliku da izjavim saučešće u svoje lično ime i u ime pripadnika Ministarstva pravde porodicama nastradalih u ovim tragičnim događajima.
Odgovarajući na izlaganje gospodina Obradovića, želim da kažem da je država uradila mnogo u zaštiti žena od nasilja.
Ono što se spočitava državnim organima je da deluju nakon što se dese tragični slučajevi. To apsolutno nije tačno, imajući u vidu da je još 2017. godine usvojen Zakon o zaštiti sprečavanja nasilja u porodici. Po tom zakonu, grupe za koordinaciju i saradnju sastavljene od pripadnika policije, javnih tužilaštava i centara za socijalni rada, imale su zadatak da prave planove i programe zaštite od nasilja.
Mogu da vam kažem i tačno statistiku da od 1. juna 2017. godine, pa zaključno sa 31. martom 2023. godine, sudovi su na predlog javnih tužilaca produžili ukupno 106.968 hitnih mera.
U istom periodu grupe za koordinaciju i saradnju sastale su 16.026 puta i zajednički razmotrile 282.961 slučaj prijavljenog nasilja, te izradile 97.907 individualnih planova zaštite, što znači država radi punom parom.
Međutim, ni to nije dovoljno. Nastavili smo dalje. Izmenili smo Krivični zakonik i, shodno tadašnjoj odluci, 2013. godine dodali još dva krivična dela, krivično delo polno uznemiravanje i krivično delo proganjanje, koji su u Krivični zakonik integrisani 1. juna 2017. godine, tako da je u periodu od 1. juna 2017. godine, zaključno sa 2022. godinom, za krivično delo proganjanje doneto 228 osuđujućih presuda, dok je za krivično delo polno uznemiravanje doneto 155 osuđujućih presuda. Analizirajući kaznenu politiku, tokom 2022. godine za krivično delo proganjanje, krivično delo polno uznemiravanje. Takođe smo izneli zaključak da je porast osuđujućih presuda u iznosu od 7%.
Navedeni podaci nam govore da je odgovor naše države jasan, da želimo da postignemo nultu toleranciju na nasilje.
Takođe, u Ministarstvu pravde, a tome su se priključili i ostali državni organi, napravljen je sajt „isključi nasilje“, gde svaka žrtva može da nađe način kome da se obrati, kada da se obrati. Može da se obrati direktno Ministarstvu pravde. Predvideli smo i mogućnost panik tastera u slučaju da žrtva bude ugrožena od nasilnika. Znači, radimo na mnogo frontova.
Pored toga, shodno inicijativi predsednika Republike, što je prihvatila i Vlada Republike Srbije svojim zaključkom, mi smo pripremili izmene i dopune Krivičnog zakonika u skladu sa inicijativom.
Za osnovni oblik krivičnog dela nasilje u porodici predloženo je da se pooštri i propiše kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina, umesto dosadašnje kazne zatvora od tri meseca do tri godine, koja je sada propisano.
Predloženo je pooštravanje i propisivanje kazne zatvora u rasponu od jedne do 10 godina za krivično delo nasilja u porodici koje je izvršeno korišćenjem oružja, opasnog oruđa i drugog sredstva koje je podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. Sada je propisana kazna zatvora u rasponu od šest meseci do pet godina. Ako izvršenjem nekog od ovih oblika krivičnog dela nasilja u porodici nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili je učinjeno prema maloletnom licu, predloženo je da bude propisana kazna zatvora od tri do 12 godina. Sada je propisana, za ovaj oblik krivičnog dela nasilja u porodici, kazna zatvora u rasponu od dve do 10 godina.
Takođe, predloženo je da ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici, koje mu je sud odredio na osnovu zakona kojim je uređen porodični odnos, bude kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, umesto kao do sada propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Kada je reč o grupi krivičnih dela protiv polne slobode, predloženo je da ako se za ove oblike krivičnih dela silovanje, obljube nad nemoćnim licem i obljube sa detetom, može izreći i kazna doživotnog zatvora.
Kada je reč o krivičnom delu obljuba zloupotrebom položaja, predloženo je da ko zloupotrebom svog položaja navede na obljubu ili sa njom izjednačen čin lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, bude kažnjen kaznom zatvora od šest meseci do pet godina, umesto sada propisane kazne zatvora od tri meseca do tri godine, a ukoliko je kao posledica izvršenja ovog krivičnog dela nastupali trudnoća, predloženo je da se učinilac kazni kaznom zatvora od jedne do 10 godina, umesto sada propisane kazne zatvora od šest meseci do pet godina.
Kada je reč o osnovnom obliku krivičnog dela nedozvoljene polne radnje, predloženo je da se učinioc kazni isključivo kaznom zatvora do tri godine, umesto novčanom kaznom ili kaznom zatvora do tri godine.
Prihvatanjem inicijative predsednika Vučića, državni organi šalju jasnu poruku žrtvama nasilja u porodici, a pre svega ženama da će država najoštrije reagovati sa ciljem da svi oblici nasilja odlučno se osuđuju i najoštrije kazne, da će svi počinioci krivičnih dela biti osuđeni.
Želim da napomenem ovom prilikom da sam u više navrata na raznim sesijama kada smo razgovarali o nasilju nad ženama, apelovala na naše medije da ne izveštavaju samo o momentu kada se neko krivično delo desi, nego da proprate taj sudski postupak, da vide epilog tog sudskog postupka i isto tako pompezno da objave ishod tih sudskih postupaka, što ne rade.
Ovom prilikom želim da apelujem na medije da nam pomognu u ovoj borbi protiv nasilja. Mislim da celo društvo treba da se ujedini u ovoj borbi protiv nasilja.
Zahvaljujem.