Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja sam iznenađen, samo ću na početku da se osvrnem, što sam čuo pripadnika ljotićevske stranke koji se usuđuje da pominje našeg patrijarha i pominje sutrašnju litiju, a njegovi koalicioni partneri će sutra da napadnu litiju, kako su najavili, a oni će, ljotićevska stranka, onda u subotu sa svojim koalicionim partnerima da napadaju državu, kao što već deset dana napadaju patrijarha, pa mi ta politika baš nije jasna, a ovde govorimo već danima i o nasilju. Ta ljotićevska stranka je poznata po tome što je ona napadala novinarke Dragović, Uzelac, fizički su ovde u Skupštini napali Maju Gojković, Aleksandra Martinovića, Marijana Rističevića, napadali su ovde najgrublje pre nekoliko meseci premijerku najgrubljim izrazima. Znači, širili su etičku mržnju i sada se usuđuju, a govore potpuno mimo dnevnog reda.

Ja ću još jednom izraziti saučešće porodicama svih stradalih dve tragedije.

Država je posle ove dve tragedije preduzela najmanje 40 potrebnih mera – meru razoružanja, predato je 38 hiljada komada oružja i bombi, dodatne policijske snage su, kako su tražili roditelji, u svim školama. Međutim, moramo da znamo da se opozicija protivi, to smo čuli danas i prethodnih dana, svim merama i čuli smo nekoliko poslanika opozicije koji kažu da je razoružanje nepotrebno. Meni je to potpuno nejasno.

Takođe, u poslednjim danima smo od opozicije čuli predlog da se sruši škola „Ribnikar“. Srpska napredna stranka neće da ruši škole, mi gradimo škole, mi ih rekonstruišemo i upravo ćemo u školu „Ribnikar“ u rekonstrukciju uložiti sedam miliona evra.

Opozicija već tri nedelje za ova dva masakra, potpuno bez ikakvog osnova, napada nas iz SNS. Oni su zaboravili da u njihovo doba, kad su oni bili vlast, su bila najmanje tri masovna ubistva – u Leskovcu 2002. godine, kada je ubijeno sedmoro ljudi, u Negotinu 2007. godine, kada je ubijeno devetoro ljudi, u vreme vlasti njihovog gradonačelnika 2013. godine u Mladenovcu i Velikoj Ivanči je ubijeno13 ljudi i niko tada nije od nas politizovao ova ubistva kao što to danas oni rade. Niko nije tražio tada ostavke predsednika, tada premijera, pa ni njihovog gradonačelnika tajkuna, niko nije organizovao demonstracije, niko nije tražio zabranu rijalitija, niti medija.

Da podsetim, njihov žuti tajkun a sadašnji lider, lider opozicije, koji je tada bio ministar i gradonačelnik, on je doveo u Srbiju rijaliti Veliki brat i još 10 rijalitija. Taj žuti tajkun je inače u prethodnim godinama, to su mediji objavljivali, bio označen od strane bivše supruge kao porodični nasilnik tokom niza godina, iživljavao se nad bivšom suprugom čak i kada je bila trudna, po njenom svedočenju u policiji.

Treba jasno da kažemo – opozicija je jedan od glavnih generatora nasilja. Do sada je opozicija od 2018. godine 76 puta napala prostorije SNS sa nanetom velikom materijalnom štetom, a u tim prostorijama rade najviše žene, naše saradnice, administrativni i tehnički sekretari. Upravo taj primer, Nikola Novaković, sin narodnog poslanika, koji ima 26 godina, nije dete, je 28. 9. 2021. godine porazbijao izloge na prostorijama SNS, naneo ogromnu materijalnu štetu. Policija ga je uhvatila, alkotestiran je i ustanovljeno je da Nikola Novaković ima preko 1,8 promila alkohola u krvi. To je priča o očevima i sinovima. Nikolin otac je dva puta krivično osuđivan. Otac je učio sina da mrzi nas iz Srpske napredne stranke.

Jedan drugi otac, Vladimir Kecmanović, dugo je obučavao sina kao komandosa, obučavao ga je da rukuje oružjem, da puca u streljanama i omogućio mu pristup oružju, a onda je sin od 13 godina, dečak Kosta, koji je bio zadojen mržnjom, ubio 10 ljudi.

Treći otac, u Mladenovcu, učio je sina Uroša da mrzi, obučavao ga i davao mu pristup oružju, a onda je sin Uroš u Mladenovcu ubio osam ljudi.

Kad govorimo o oružju, vaš opozicionar, jedan od lidera, Milan St. Protić vas je 11. 05. optužio da se niste razoružali i rekao na televiziji N1 – kada bi 100 opozicionara predalo u jednom danu oružje, nešto bi se u Srbiji promenilo. Niste predali oružje, nijedno.

Sadašnja opozicija, da podsetim, se naoružava od 2000. godine kada su 5. oktobra opljačkali silno oružje i onda su se dok su bili na vlasti 12 godina silno naoružavali. Naš poslanik Sveta Vujačić je nedavno vratio legalno oružje, kao i mnogi naši ljudi, i nije tražio nikakvu naknadu. Da obavestim građane da je opozicija naoružana do zuba i da neće da vrati oružje i protive se akciji razoružanja.

Za kraj, oni pozivi na ubistva, na njihovim skupovima i sa njihovih televizija koje su izneli i Bakić i Brkić me podsećaju na one strašne reči iz pesme Ivana Gorana Kovačića „Jama“, citiram:

„I grozan smijeh, cerekanje, grohot

Zamnije ko da grohoću mrtvaci;I same klače smete ludi hohotPa svaki bičem na žrtve se baci.A mi smo dalje u smijanju duguPlakali, praznih duplja, mrtvu tugu.“

Srbija neće stati, Vučić će voditi Srbiju napred. Živela Srbija. Hvala.

Samo da kažem gospodinu Bakarecu, znam što ste se javili.

Ako ste mislili na poslanika Jerkovića, nije ta stranka o kojoj ste govori u pitanju, nego je neka bunjevačka stranka. Čisto da znate, da ne bude zabune da ste se pogrešno razumeli i ne kao što je reč bila upotrebljena tamo gde niste hteli.

Sledeći prijavljeni Strahinja Erac.

Poštovani građani Srbije, uvažena premijerko, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana među brojnim teoretičarima, kvazi analitičarima i karijernim političarima koji su se našli da tumače razloge tragedije koja nam se dogodila, imali smo priliku da u televizijskim emisijama čujemo one koji tvrde da su ubice iz Mladenovca i sa Vračara inspiraciju našli u herojima sa Košara.

Dakle, jedna takva optužba upućena je onima koji su branili sigurnost i bezbednost svakog našeg deteta i svakog građanina Srbije. U moru opskurnih likova koji se nalaze u našem društvu, u moru kriminalaca, nasilnika, lopova i secikesa koji su opustošili i opljačkali ne samo državnu, već i narodnu imovinu, optuženi su oni koji su najbolji među nama, oni koji su bili spremni da daju život za odbranu otadžbine, a podsećam vas da su mnogi i dali. Jedan od njih je i moj rođak Radosav Erac, koji je poginuo na Paštriku i ja ovom prilikom pozdravljam njegovu porodicu.

Ne samo da heroji sa Košara i Paštrika i drugih stratišta nisu inspiracija za nasilje, oni su simbol viteštva, solidarnosti, čojstva i junaštva. I upravo zato što se država ogrešila o njih, i upravo zato što takve heroje ne poštujete, i upravo zato što se stvaraju lažni heroji i upravo zato što nam je dno podignuto na pijedestal, zato i jesmo suočeni sa najvećim moralnim padom u našoj državi, u istoriji naše države. Molim vas da ne dobacujete.

Ova tragedija postala je primamljiva za razne politikante koji su pojurili da na njoj zgrću poene, ali nema sumnje da je zloupotrebljena i od strane onih koji godinama, pa i decenijama unazad, šire propagandni narativ o Srbima kao nasilnicima, kojima treba promeniti kod, oduzeti vrednosti, identitet, tradiciju, običaje, a svi u ovoj sali znamo ko je to rekao.

U tom kontekstu želim da se osvrnem na kampanju koju je ova vlast pokrenula pod nazivom „Razoružajmo Srbiju“. Gospodo iz Srpske napredne stranke, da li vam je ovaj slogan smislio vaš prijatelj od kojeg se ne odvajate, Kristofer Hil, ili vam je to smislio vaš savetnik Toni Bler, ili onaj na čije je prijateljstvo ponosan Aleksandar Vučić Gerhard Šreder ili je možda to onaj kojem ste finansirali kampanju i podržavali, Bil Klinton? Ja vas podsećam da poslednji put ovakve pokliče smo mogli da čujemo 1999. godine od strane NATO agresora, ali i 2000. godine od onih pojedinaca koji su došli na krilima NATO aviona na vlast upravo 2000. godine.

Ako pogledamo ko su sponzori kampanje „Razoružajmo Srbiju“, mnogo toga postaje jasnije. U pitanju su EU i Fondacija SEESAC, vi to i ne krijete, otvoreno se hvalite da vam stranci plaćaju da razoružate sopstveni narod. Želim da kažem građanima da je SEESAC nevladina organizacija koju direktno finansiraju američka i nemačka vlada, ali tu nije kraj. Predstavnici Fondacije SEESAC sarađuju usko i sa lažnom državom Kosovo i sa njihovim ministarstvom unutrašnjih poslova.

Dok nas ubeđujete da je kampanja „Razoružavanje Srbije“ za naše dobro, želim da podsetim građane da je Evropska komisija samo prošle godine izdvojila šest i po miliona za donacije vojsci i policiji tzv. Kosovo, a samo u proteklih nekoliko godina Vlada Nemačke je dala 170 miliona evra za kupovinu oružja tzv. oružane snage Kurtijeve lažne države. Znači, sa jedne strane oni razoružavaju Srbiju, a sa druge naoružavaju Prištinu. Stvarno neverovatno i vama svaka čast što stajete na stranu onih koji su neprijatelji ove zemlje, očigledno neprijatelji.

Vodite kampanju „Razoružajmo Srbiju“ i hvalite se nekakvim brojkama, a kažite vi građanima kako stojimo sa Velikim Trnovcem, kako stojimo sa Bujanovcem, kako stojimo sa Preševom, kako stojimo sa Sjenicom i Tutinom. Da li je i dalje Veliki Trnovac zaštićena zona i da li možemo da pokrenemo kampanju „razoružajmo Veliki Trnovac“?

Sa Novim Pazarom je malo drugačija situacija. Vi uvaženi državni sekretare znate ove podatke, od 272 puške „papovke“, legalne, sa urednim dozvolama, koje ste pod indirektnom pretnjom uzeli ljudima u Novom Pazaru, više od 260 je Srbima uzeto. Svima, ponavljam, sa urednim dozvolama. Dolazimo do toga da je očigledno da vi razoružavate gotovo i isključivo Srbe, što je strašna činjenica. Pa ko će braniti ovde interese srpskog naroda iz vlasti? Ja ne vidim nikoga i zaista mi je krivo zbog toga. Voleo bih da svi branimo interese većinskog naroda u ovoj zemlji. Pogledajte kako skaču ljudi na ove reči. Pa šta je problem da se brani srpski narod u Srbiji? Zašto ne dozvoljavate da branimo srpski narod? Braniću ga uvek, kao i do sada.

Umesto obračuna sa pravim nasilnicima, meta su postali…

(Predsednik: Narodni poslaniče, nemojte da vičete.)

Ja ne vičem, samo pričam malo glasnije, možda vama ne odgovara, to je vaš problem.

(Predsednik: Govorite pristojno.)

Molim vas, pustite me, imam još tri minuta.

Umesto obračuna sa pravim nasilnicima, meta su postali oni koji legalno poseduju oružje. Ja vas podsećam da 95% krivičnih dela je izvršeno ilegalnim oružjem. Kriva su vam sada lovačka udruženja, oružari Srbije, streljane, lovci, borci, opozicija, narod, svi su vam krivi, samo sistem nije, kako kažete vi, uvažena premijerko Ana Brnabić.

Nažalost, u moru ovakvih ishitrenih mera vlasti, zarad jeftine popularnosti ili zarad ispunjavanja nekakve NATO agende u Srbiji, sistem je odlučan da se obračuna sa građanima koji imaju uredne dozvole za posed oružja, građanima koji nikada nisu prekršili nijedan zakon ove zemlje. Mnogi od njih su u rezervnom sastavu vojske, među njima su i pripadnici policije ili službi bezbednosti. Da li ove mere znače da će svako kome je oduzeto lično oružje biti skinut sa rasporeda? Dakle, da li vi hoćete da razoružavate one koji bi u slučaju, ne daj bože, rata branili građane Srbije i državu Srbiju?

U našem narodu ranije je gotovo svaka kuća imala pušku, ali se ona nije potezala niti na članove porodica, niti na svoj narod, a još manje na decu i učitelje. Dakle, problem je u nečemu drugom. U sunovratu vrednosti, u eroziji morala, razvlastili ste i razoružali seljaka, učitelja i roditelja, svaki stub ovog društva. Dozvolili ste da se oni koji su stajali u prvom redu kada se branila zemlja sada u toj istoj zemlji osećaju kao građani drugog reda, da žive bez struje, da ih izvršitelji isteruju iz kuća, da nemaju zdravstvene knjižice, da pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova ne priznajete ratni staž od 24. 3. 1998. do 24. 3. 1999. godine. Sa takvim sistemom ova država je osuđena na propast. Ako zaboravimo one koji nas hrane i koji nas brane, ne možemo da očekujemo da ćemo imati svetlu budućnost. A vi ste te ljude stavili jako nisko i to je jako loše, ne samo za državu Srbiju, već za sve nas u ovoj sali.

Na kraju bih se osvrnuo takođe na jednu bitnu stvar, a to je da su građani zbog svih ovih stvari koje sam rekao nezadovoljni i zato žele alternativu ovom trulom sistemu, koji je počeo da jede sam sebe. Srpska stranka Zavetnici ume da razlikuje državu od vlasti. Vlasti se menjaju, a država ostaje. I kažemo vam da ćemo je braniti od svakoga ko pomisli da se sa njom poigrava i da je zloupotrebljava za partijske interese. Završavam, predsedniče.

Srbija više nema kondicije za vaše eksperimente, podele i prepucavanja. Ovoj zemlji nisu potrebni haos, nestabilnost, građanski sukobi, borci za rejting i lovci na glasove. Ovoj zemlji su potrebne državotvorne snage koje će da vrate red i pokrenu obnovu sistema.

(Predsednik: Hvala vam.)

Samo još sekunda, molim vas. Onih vrednosti koje su nas održale kroz vekove, jer je jako bitno da znamo svi, a verujem da znamo, imamo jednu Srbiju…

Znamo, hvala.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.
Ako može sad poslanik Erac da ne viče. Malo je što ste vikali dok ste imali uključen mikrofon, sad vičete i bez toga. Saslušajte dva minuta Milenka Jovanova.
Izvolite.

Hajde, ja ću pokušati …

(Narodni poslanik SNS dobacuje.)

Ako može sad poslanik Erac da ne viče. Malo je što ste vikali dok ste imali uključen mikrofon sad vičete i bez toga.
Saslušajte dva minuta, Milenko Jovanov.

Dakle, ovde je problem što mladi kolega ne kaže lepo ko je rekao da su junaci sa Košara motiv ovih nesreća, a rekao je Milan St. Protić. Pa, kažite da je Milan St. Protić. Nema razloga da to krijete. Kažite, lepo da je to onaj koji podržava opcije sa kojima se vi ovde pozdravljate, koji vam aplaudiraju, koji vam šapuću šta treba da kažete, kojima vi aplaudirate, dakle, da ste vi zapravo se proželi da ste jedno.

Godine 1883. je bila Timočka buna iz razloga koje nam sada spočitavaju. Dakle, kralj Milan rešio da napravi stajaću vojsku od narodne vojske i da se oduzme oružje od narodne vojske i da se napravi jedna moderna armija. Zahvaljujući, između ostalog tim reformama srpska vojska je izvojevala pobede kasnije 1912, 1914, ušla u rat 1918, pobedila u ratu itd. Dakle, to su bili rezultati.

Sada mi imamo situaciju da nas neko vraća u 1883. godinu da poništi reformu kralja Milana, dakle i to da poništimo, da mi naoružamo narod, jer ako zatreba da se narod sam brani i da narod ratuje, da imamo narodnu vojsku koja kod kuće drži zolje i tako dalje. Ja sam mislio da smo mi zbog toga nabavljali migove, pancire, tenkove, nove kornete, šta smo već kupovali kao država, da imamo jaku vojsku koja će da brani. Ali, ne, nama sada kažu, nije to dovoljno, ne treba vojska da brani nego svako od nas da zaduži pušku i tako dalje i da sada završimo ovo sve.

Sada zamislite samo kada smo čuli sada sve ovo, šta ovome mogu da kažu ljudi koji imaju ovu ili onu vezu sa tragedijama koje su se desile, koji nam šalju poruku to što su imali oružje to je sve u redu, treba još više oružja da imaju, jer Bog zna šta može da nam se desi.

To je neodgovorna politika. To je politika koja misli da na tako nekim stvarima može da zabeleže neki jadni, bedni politički poen, a ja sada verujem, a ja sam ubeđen i verujem da to neće biti moguće, jer ovo svako ko čuje može da vidi kakvo je ovo politikanstvo i zamlaćivanje građana. Hvala.

Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsednici Vlade i koleginice i kolege ministri, morao sam kao resorni ministar nadležan za boračko-invalidsku zaštitu da se javim iz više razloga. Prvi razlog, pažljivo sam slušao govornika koji je ulazio u tu temu i pitao se gde čovek živi.
Upravo je Vlada Ane Brnabić 2020. godine, predložila Narodnoj skupštini Zakon o boračko-invalidskoj zaštiti. Upravo je predsednik Aleksandar Vučić potpisao ukaz o proglašenju toga zakona. Upravo isti onaj Aleksandar Vučić za vreme čijeg mandata prvi put javno počinjemo da govorimo i o bici na Košarama i o bici na Paštriku, da slavimo naše heroje koji su tada branili zemlju, da im podižemo spomenike, da imenujemo ulice i trgove po njima, da snimamo filmove, da o tome govorimo sa ponosom, a ne stideći se i srameći se i pokazujući da oni koji su branili otadžbinu zaslužuju da budu upamćeni od ovog naroda, od svih građana.
Upravo ta i takva Vlada Ane Brnabić i taj Aleksandar Vučić predsednik Srbije koji je potpisao ukaz kojim je proglašen taj zakon, omogućili su da ratni vojni invalidi prve kategorije među kojima ima i onih koji su uspeli da prežive bitku na Paštriku i bitku na Košarama, ali su nažalost ostali bez noge, postali paraplegičari, ostali bez ruke, znate koliko primaju mesečno iz budžeta Republike Srbije?
Da li znate koliko primaju? Mislim da je to i malo s obzirom na ono što su dali. Mesečna primanja kada se saberu poštovani, dame i gospodo narodni poslanici i dragi građani Srbije mogu da iznose do 360.000 dinara mesečno, zahvaljujući ovoj Vladi, zahvaljujući ovom predsedniku, zahvaljujući tome što je napokon ekonomski Srbija počela da staje na noge, da zarađuje više i da raspodeljuje onima kojima je potrebna, da zbrine i ratne vojne invalide i civilne invalide rata, da pomogne porodicama palih boraca, kao što to nije radila ne u vreme Kraljevine Jugoslavije, ni u vreme SFRJ.
Da li ima problema? Ima. Gde ih imamo? Imamo ih sa borcima, sa onima koji su, hvala Bogu, srećom, prošli neozleđeni, koji nisu postali invalidi, ali sa njima razgovaramo. Sa njima razgovaramo, sa njima imamo sastanke svakog dana i u svakoj nedelji i njihove probleme ćemo rešavati jedan po jedan. Obavešten sam od direktora Zavoda za izradu novčanica da će sutra izaći iz Zavoda prva iskovana boračka spomenica za sve naše građane koji su učestvovali u odbrani otadžbine od 1991. godine do 1999. godine. A onaj koji je našao za shodno da nas proziva, jer neko je branio državu, a neko je postavljao lokatore, nekim se ponosimo, a nekoga se stidimo. Toga koji je lokatorima pomagao agresoru, toga se stidimo i stidećemo se uvek i njega će i država i pokoljenja i narod zaboraviti, a pamtiće one koji su državu branili.
Sada, ima tu jedna druga stvar, draga braćo i sestre i dame i gospodo narodni poslanici, ima jedan druga važna stvar, dakle, neko ko nas proziva u punom neznanju za odnos prema onima koji su branili zemlju stoji u istom redu sa onima koji su naše oficire časne i čestite, kao vreće isporučivali Haškom tribunalu. Stoji u istoj koaliciji sa onima koji su Juana i Bekima Mazrekua, koji su naše srpske i romske devojčice i dečake silovali pa ubijali, koji su priznali krivična dela ratnih zločina koja su izvršili.
Oni koji su omogućili da takvi izađu na slobodu, da takvi dižu autobus Niš-ekspresa u vazduh, da takvi kolju i ubijaju žeteoce u Starom Grackom. Da takvi sprovode etničko čišćenje u martovskom pogromu 2004. godine, da sa njima budu u istoj koaliciji, da sa njima budu u istim redovima i da od nas koji smo i tada i danas branili državne nacionalne interese koliko god smo mogli i kako god smo mogli, da sa takvima od nas brane narod i državu. Pa, to je van zdrave pameti.
O čemu govorite? Rekao je Maksim Gorki jednom, kada govorite neistinu potrudite se da makar zvuči da bude uverljivo, da bude ubedljivo, da ljudi mogu da vam veruju. Ako mogu da se pridružim upravo onome što je moj dragi prijatelj i saborac, Milenko Jovanov rekao, dakle, kada pričate o tome ko navodi junake sa Košara kao nekoga ko je inspiracija zločincima u ovih prethodnih nekoliko nedelja, onda recite ko je to rekao. To su rekli oni koji stoje, upravo oni koji stoje iza blokiranja Gazele, iza maltretiranja građana Srbije, iza zloupotrebe osećanja ljudi koji su izgubili svoje najmilije u užasnim masakrima.
A ja sam uveren da će upravo onim kako gajimo, kako stvaramo i kako unapređujemo i kulturu sećanja našeg naroda, da ćemo upravo i na tim svetlim primerima i tradicijama nastaviti da vaspitavamo našu decu, da ih učimo i onome što jesu i porodične i prave vrednosti, da se slabiji ne zlostavlja i napada, da je ružno udariti žensko, da je ružno, neprihvatljivo, nepristojno, sprovoditi bilo kakvo nasilje, da je ružno raditi protiv svoje zemlje, navodeći neprijateljske i pilotne i bespilotne letilice, da je ružno prizivati bedu na svoj narod i na svoju zemlju. Zna se kako se takve stvari zovu.
A onima koji su bili u stanju da iznesu neistine koje su ovde iznošene, uvek stojim na raspolaganju da im ukažem na to šta su pravi podaci i šta je prava istina, makar u ovom resoru za koji sam zadužen.
Hvala vam na pažnji.
(Jahja Fehratović: Povreda Poslovnika.)

Povreda Poslovnika?
Izvolite.