Poštovani građani Srbije, živimo u vremenu kada je napredni, mafijaški i izdajnički režim naše društvo otrovao mržnjom. Naše društvo je tolio otrovano mržnjom da se ta mržnja prelila u sve pore našeg društva.
Što je pozicija u toj piramidi zla viša i veća, to je veći izliv mržnje ka građanima Srbije. Građani sa razlogom pitaju, šta smo to uradili ovom režimu da ovako mrzi ovu zemlju i njene građane. Zlo je ovde kod nas uzgajano, selekcionisano, odabirano, ne jednu ili dve godine, decenijama se zlo ovde uzgajalo. Tragedija koja nas je zbog tog zla zadesila, je teško, neviđena, nezapamćena, bolna, ali mi smo iz DS smo 11 godina ukazivala da ste prepunili bure baruta i da ste oko prepunjenog bura baruta pustili piromane da se igraju šibicama i vatrom.
Pomahnitali tiranin je namerno dao šibice u ruke svojim posrnulim sledbenicima. Ovi pucnji iz Osnovno škole „Vladislav Ribnikar“ nisu bili samo pucnji u našu decu. Nažalost, to su bili pucnji i u mali svet u koji je svaki od ovih malih ljudi pobegao zatvorivši se, uzmakavši pred ovakvom količinom nasilja i mržnje.
Sada su mnogi shvatili da taj mali svet ne postoji i da nema sigurnosti u tom malom svetu, ako je društvo neuređeno i zadojeno mržnjom. Zebnja malog čoveka koji se sklanja od politike, strah za budućnost izveli su te ljude na ulicu. To su ove slike. Evo, građani Srbije da vidite ove slobodne, dostojanstvene građane Srbije za koju su za vas strvinari, hijene. A ja bih zamolio režisera i kamermana, da ne prikazujete ovo zalazeće i poročno sunce, ovde kameru molim vas, ovde sunce tek izlazi, ovde se rađa novi dan. Molim vas, nemojte snimati ovu pomračinu, zalazeće sunce i gluvo doba noći, preko puta mene. Tako je ovo ispravan potez ka zalazećem suncu, okrenite vaše kamere.
Dakle, ti kojima kažete da ih sram bilo što su duvali u pištaljke, njih ste nazivali – lešinarima, hijenama, strvinarima, a to su naši građani i njih 200 hiljada građana, baš zbog tih poziva da su strvinari, hijene, lešinari, izašli su da ih prebrojite, da ih vidite, zaljuljali su Gazelu, ali su mnogo više zaljuljali temelje ovog trulog mafijaškog režima.
Kako je reagovao vlasnik svih neistina, gospodar svih morbidnosti, kako je reagovala državna narikača broj jedan, kada se suočila sa besom ljudi koji su zadovoljni i to odavno zadovoljni samo na njegovom propagandnom servisu. Način na koji medijski servis REM uredio, dugo će se proučavati u krivično-pravnom zakonodavstvu ne samo Srbije, biće tu posla za mnoge druge države.
Vidim, kada god se javim i kad god se javim ovde za reč, jedan od poslanika, preko puta mene, iz redova vladajuće većine, prikazivala se neka šauma nekog čoveka koji u stvari nije ovde. Ja ne znam šta znači to šauma i nisam ja član te napredne elite da razumem te lepe i fensi nazive, mi u Srbiji kažemo priviđenje i znam da on kad god se ja javim za reč ima priviđenje, ali ne mene, nego Vladimira Cvijana. Kad god kaže Gazela, on pomisli na Vladimira Cvijana, ali nije Vladimir Cvijan skočio u Savu sa Gazele, u Dunavu je nađen Vladimir Cvijan kada se kandidovao protiv bivšeg predsednika, Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika SNS za stranačku funkciju.
Baš na tom mestu, gde vi dobacujete, je sedeo. Tu kao sad da ga vidim. I meni se priviđa uspravan, prav i pita – što u hladan Dunav, braćo?
