Da izignorišem Ćutu? El tako? Da li su to pravila kada vi vodite sednicu?

Ne, to nisu pravila, ali to pokazuje kako se ponaša ona strana.

Nikakav problem nije, sve je u redu, sve vas razumem, samo mi recite, dakle, to su pravila koja važe kada vi vodite sednicu, može da se dobacuje i sve se to toleriše? U redu, razumeli ste.

Ne može da se dobacuje, ali mora bar jedna strana da spusti loptu da bi ova institucija ličila na nešto. Ja sam zamolila obe i dalje ih molim, ali jedna vrišti. Ne morate da aplaudirate, uopšte ne očekujem aplauz. Iskreno verujem u ovu instituciju.
Trenutno u sistemu imamo tri replike, odnosno dve replike, jedna je Nebojša Cakić, drugi je Aleksandra Marković. Da objasnim, Aleksandar Marković je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe koji želi da replicira na ono što je rečeno. Izvolite, dva minuta.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pa, ne možemo tek tako preći preko laži koje je prethodni govornik sa liste govornika izrekao, pokušavajući da omalovaži ministra unutrašnjih poslova, pa je rekao, eto policajci rade za 300, 400 evra ili tako nešto. Nemojte da lažete, dakle, nemojte da lažete. Ko radi za 300, 400 evra? Kakva je to laž? Ko uopšte danas radi za 300, 400 evra? Prosečna plata u Srbiji je blizu 750 evra i to je fakat, to je činjenica, to nije ničija želja, to nije proizvoljno, to je činjenica. Do kraja godine ili početkom sledeće godine će preći 800 evra prosečna plata. Ovo nije ono vaše vreme do 2012. godine kada je prosečna plata bila 320, 325, 330 evra, neka bude 330 evra, a minimalac je bio 15000/16000 dinara. Ovo nije to vreme, ostali ste zarobljeni u 2012. godini. Stvari su se promenile, promenile nabolje. Nemojte da lažete više.

Ja razumem da u nedostatku argumenata nemate šta da kažete i da morate da lažete i lažete sve vreme i ne samo vi, svi vi lažete. Dakle, i samo lažete. Koliko laži još treba da razotkrijemo.

Ono o čemu je kolega Đukanović malo pre govorio, ja ću da vam ilustrujem. Evo, ovde, ovaj vaš lider koji je rekao kako Aleksandar Vučić nije ni bio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. I, šta ćemo sad? Ima moj prijatelj iz crnogorskog parlamenta Milan Knežević, ima običaj da postavi pitanje – i šta ćemo sad? Evo, ja ću ga iskopirati i pitati – i, šta ćemo sad? Da li je ovo Aleksandar Vučić? Da li je ovo zid Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“? Da li je ovo knjiga žalosti? I, šta ćemo sad? Hoćemo dobiti izvinjenje? Nećemo, naravno, već sutra ćete smisliti novu laž koja će zameniti ovu staru laž i tako u krug. To je začarani krug vaš u kome se vrtimo. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Nebojša Cakić.
Izvinite, Borko Stefanović, povreda Poslovnika ima prioritet.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

(Đorđe Todorović: Da li se javljaš da osudiš Srkija?)

Nisam čuo?

Ne obraćajte se direktno poslanicima.
Molim vas da i vi, uz dugogodišnje političko iskustvo, malo ignorišete.
Ja ću zvoniti, da vas ne prekidam.
Izvolite.

Član 105. Zašto? Dakle, da bih na neki način podržao ovaj instant kratki vetar nekog reda i pravila koji ste doneli kratim predsedavanjem, hoću da vam se zahvalim zato što ste najzad primetili da ova sala ima dva dela i da ste se izborili sa spondilozom koju predsednik Skupštine očigledno ima.

Zaista molim narodne poslanike da ne vređamo nikoga i razmišljajte o svojim rečima koje koristite.
(Narodni poslanici Srpske napredne stranke dobacuju iz klupa.)
Narodni poslanici, sigurna da svi mi želimo da podignemo ugled ove institucije i da svako vodi sednicu u skladu sa Poslovnikom, na svoj način, kao što su i govori takvi.
Ne želim ovde da pričamo o tome.
Nastavljamo.
Replika, Nebojša Cakić.
(Đorđe Todorović: Zašto je on dobio repliku? Niko ga nije spomenuo.)