Ne morate reagovati, sve je u redu, stvarno mogu da govorim. Sa ovakvima izlazim na kraj levom rukom. Nikakav problem.

Ali vi dobacujete kad kažete – sa ovakvima. Molim vas o temi.

Ne treba mi vaša intervencija, sve je u redu. Hvala vam.

Šta hoću da kažem?

Od kad sam pričao o ovom proglasu, a to sam radio jutros u ovoj Skupštini, dakle, ja sam vam rekao da je ovaj proglas nešto gde je 450 najeminentnijih nastavnika, istraživača i saradnika univerziteta i instituta u Srbiji dalo punu podršku zahtevima. Taj broj je porastao na 600. Jel me razumete? Znači, taj broj je u međuvremenu porastao na 600, od kad sam ja o ovome jutros pričao, do ovog trenutka danas. Znači, imamo još trećinu više ljudi koji je podržalo ovaj proglas i očigledno je da mi ovde imamo društveni konsenzus da bi ove zahteve trebalo ispuniti.

Da li me sad razumete zašto pominjem ovo?

(Nebojša Zelenović: Tek dolaze advokati.)

A tek dolaze advokati, hvala kolega Zelenoviću na ovom doprinosu i molim vas da o tome pričate više. Hvala na podsećanju da su i poljoprivrednici, hvala na podsećanju da će i oružari, hvala na podsećanju da su i gimnazijalci, hvala na podsećanju na sve one ljude koji trpe u Srbiji, koja je pod nasiljem.

Hvala, kolega Milivojeviću na podsećanju na studente.

Dakle, to je jedan društveni konsenzus koji mi imamo.

Jedini ko brani „Pink“ i „Hepi“ možete biti vi. Ali zašto? Zato što su vaši pojedini poslanici učestvovali u „Farmi“ i tamo završili drugi. I onda su bili drugi u superfinalu i onda su se naljutili, pa su tužili Željka Mitrovića. I sad mi to treba da gledamo? Pa, dajte, molim vas, ljudi!

Niko ne želi „Farme“, niko ne želi „Parove“, niko ne želi rijalitije.

Bez direktnog obraćanja narodnim poslanicima, molim vas.

Predsedavajuća, da vam ukažem na to da neki od poslanika su učestvovali u rijaliti programima i zbog toga smatram da imaju dodatni…

Ali ne želite da se vraćamo na to, molim vas.

Ne želim, u pravu ste. Nema problema.

Dakle, šta se sada desilo?

Mi smatramo ove zahteve delom i doprinosom anketnom odboru. Anketni odbor bi trebalo da ima na umu i ove kratkoročne zahteve koje bi trebalo da ispuni vladajuća većina, a da onda uđemo u nešto što je bilo dugoročno, bavljenje kako da Srbiju izbavimo, Milenko, kako da okrenemo drugi list. Ne možemo to uraditi ako nam ovde u Vladi sedi čovek koji predstavlja službu koja je u proteklih šest i po godina oduzela samo 11 hiljada komada oružja, a hvali se da su prethodnih šest meseci oduzeli 57.000. Ali, želim nešto drugo da vam kažem.

Ti građani koji su podržani očigledno od akademske zajednice, ti građani obratili su se vama, kad govorimo o dijalogu, vi ste vlast, vi donosite odluke, dakle ti građani obratili su se i vama i uručili ove zahteve. Na vama je da ih ispunite. I šta se onda desilo? Dakle, sada odgovaram na taj deo.

Jedan od prethodnih govornika nam je rekao - zašto opozicija neće izbore, kada predsednik daje izbore. Hteo bih njemu da odgovorim. Dakle, mi tražimo ispunjenje zahteva, a vi nudite te izbore, te nudite neke dogovore, sve nudite samo da ne pomenete ove zahteve. Ja ću vam reći šta smo mi onda uradili.

Kada je predsednik to rekao, kada je predsednik ponudio taj dijalog, koji je lažni dijalog, niko mu ne veruje. Mi ne tražimo reč, mi tražimo dela. Mi tražimo da se donesu odluke. Mi tražimo da se sprovedu ovi zahtevi. Mi smo pozvali građane da odnesu poruke predsedniku i da mu poruče šta oni misle kad ih on pita šta je taj dijalog.

Ja ću vam reći šta misle građani i uvek je lepo da pitate građane šta misle, zato što će vam oni najbolje reći šta je suština nekog problema. Dakle, građani predsedniku kažu – ostavi nas na miru, zašto je stradala porodica Milivojević? Građani su predsedniku ovu poruku odneli, dakle, ne ja. Znači, ove poruke su završile kod predsednika. Ambrozija se čupa iz korena. Aleksandar Vučić zagađuje sredinu preko TV kanala. Dakle, očigledno je da se ovde vodi polemika oko javnih servisa, oko medija, oko frekvencija koje su javno dobro. Kolege iz SPS, trebalo bi da znate malo više o tome šta je javno dobro, s obzirom na to da se predstavljate kao socijalisti. Zar ne bi vi trebalo da branite to javno dobro? Objasnite kako vama ne smeta da se čovek sa pištoljem pojavljuje u…

Bez direktnog obraćanja poslanicima.

Izvinjavam se.

Dakle, kažu građani: „Molim vas da mi vratite moju zemlju, zemlju pravde, istine, hrabrosti i slobode, vratite mi radost življenja“. Pa normalno je da kada imamo tako veliki izliv mržnje, agresije, sukoba i svega što dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, normalno je, gospođo predsedavajuća, da će ljudi ovo tražiti.

„Gospodine predsedniče“, kaže jedan od učesnika, „želim da živim u Srbiji bez nasilja, želim bolje društvo, drugačije društvo“. Pa o tome pričamo danima. Ovaj anketni odbor o kome govorimo bi trebalo upravo mere da donese kako bi se odgovorilo na zahteve ovih ljudi. Šetamo da nam deca budu živa i vesela. Dakle, to je poenta ovih protesta i društvenih procesa koji se dešavaju. „Kada mrak ode, svetlost dolazi“, kaže jedan od učesnika. „Vučiću, idi, da bi sistem došao.“

E sada, puno smo imali različitih ovde razmimoilaženja da li je sistem zakazao ili sistema nema. Dakle, kaže jedan od učesnika: „Nisam se vratila iz Nemačke da bih živela u zemlji sa ovoliko nasilja. Ja sam se vratila, a ti odlazi“. „Odlazite više, vreme tiranije je gotovo“, kaže jedan od učesnika. „Što pre odlazi, ostaćeš zapamćen kao najgori ikad u Srba, nismo mi neprijatelji jedni drugima, da nam deca rastu normalno želimo.“ Dakle, ovo su poruke koje su na poziv predsednika, koji je tražio da razgovaramo, građani uputili. Ja bih voleo da možemo da razgovaramo, ali to možemo uraditi kada ispunite ove uslove. Imate uslove koji bi trebalo da se ispune, jer su oni nešto što će Srbiju odmah okrenuti od nasilja ka budućnosti.

Dakle, dragi ljudi, pozvao bih se samo i na nešto što je potpredsednica parlamenta Sandra Božić izjavila ovim ljudima koje sam pomenuo. Dakle, ovaj proglas je potpisalo, prvo jutro sam vam pričao o tome, 450 akademskih građana, a sada 600 i taj broj raste. Šta kaže potpredsednica parlamenta Sandra Božić na to? Kaže – koja akademska javnost? Pa, evo tih 600. Vas troje plaćenika okupljenih oko istog bankovnog računa. Stvarno, kaže – ne mogu se čuti zahtevi građana od buke vaše izdajničke politike i zahteva protiv Srbije, koji pune džepove vaših nalogodavaca.

Evo kako potpredsednica parlamenta vidi građane, kako vidi akademsku zajednicu, kako vidi profesore, kako vidi nastavnike, naučne saradnike. Dakle, ljudi nije normalno da nam se obraća ovako žena koja je potpredsednica parlamenta. Znam da je vama ovo normalno, ali nije normalno u zemlji u kojoj želimo da živimo bez nasilja.

Vama je normalno, dakle, ne govorim o neimenovanim nekim ljudima, nego o ljudima koji čine vladajuću većinu, vama je normalno da se ljudima, okupljenima, na ulici obraćate sa - govno jedno bezobrazno, ološi smrdljivi, to su vaše reči – ološu, narkomani, sektaši, to su vaše reči gospodo. Idioti iz opozicije koji će večeras ići na protest to su vaše reči. Tajkunski Šolakov medij, najavljuje haos u petak – lešinari dolaze, hijene, strvinari, šakali, to su vaše reči ovo je u javnom, ovo ste pustili u javnost gospodo. Najodvratniji kriminalni šljam tako se obraćate izabranim predstavnicima građana, lopurde i lažovi, tako nazivate građane. Gluperde, tako nazivate građane. Pseto je ostalo verno gazdi, tako nazivate građane. Ološi bedni, tako nazivate građane. Bolidi, bolesnici, nikome zdrave pameti, opet, nikome zdrave pameti ne bi palo - šta? Da, traži Srbiju bez nasilja? Pa, zar to nije nešto najnormalnije čemu treba da se okrenemo posle velikih tragedija koje su se desile? Gujo štrokava, tako nazivate građane, tako nazivate predstavnike opozicije koje su građani birali. Nema vode koja može oprati fekalije sa obraza pedofilčine, tako nazivate izbrane predstavnike građana, ljudi. Mufljuz uvek mufljuz, tako nazivate građane. Nasilje, kabadahije, ulica, lopovi, tajkuni, gnjide, tako nazivate građane, glupani, ovo je evo, bednici, mrzitelji svega srpskog i lešinari sprovode teror po Srbiji i tako dalje.

Dragi građani, ovako izgledaju Tviter nalozi predstavnika većine, ovako izgledaju Tviter nalozi, ovako izgleda govor kako joj se narodni poslanici Srpske narodne stranke obraćaju, kako se obraćaju javnosti, kako se obraćaju građanima, na koji način šalju uvrede, na koji način reprodukuju, šire nasilje.

Ovo nasilje, kasnije, reći ću vam to na ličnom primeru, ovo nasilje koje vi reprodukujete ovde, ono dolazi sa vrha ove države. Dakle, predsednik lično je upotrebljavajući ove reči nazivao one sa kojima bi kao dijalog, nazivao nas je lešinarima, ološima i slično. I, sada građani, primetite kako te reči predsednika nepogrešivo završe u ovim tvitovima u javnom govoru narodnih poslanika, primetite to. Sada vi meni rečite, čime treba da se bavi taj anketni odbor ako ne da utvrdi odakle dolazi najveće nasilje u ovoj našoj državi?

Dakle, dolazi od predsednika, preliva na narodne poslanike, narodni poslanici onda to prenose ili u medije ili u društvene mreže. Mediji koji to prenose kao što je „Informer“ „Srpski telegraf“, „Alo“ i drugi. Oni prenose to dalje, da bi na kraju završili u tv programima kao što su „Pink“ i „Hepi“, a „Pink“ i „Hepi“ dalje šire ovu mržnju, šire agresiju i šire nemoral dalje. I, do čega onda dođemo? Onda dođemo do toga, da dok sam pričao o ovome, čitao vaše tvitove, govorio vašem jezikom, očigledno imate problem sa tim, pa, što govorite to ljudi? Što govorite?

Najsrećniji bih bio, kada bi vi tu stali, kada bi rekli, to je bilo iza nas, mi više nećemo da se tako ponašamo, mi smatramo da su tragedije koje su se desile nešto što nas je sve otreznilo. Jel ima veće tragedije? Nema. Jel trenutak za otrežnjenje? Jeste. Mi smatramo da bi trebalo da nas to sve otrezni i osvesti.

Šta se onda desilo? Onda jedan od vas, valjda poverovao predsedniku da je to stvarno tako, jedan od vas Janko Langura odluči da na Tviteru ceo dan poziva na moje ubistvo da bi me posle sačekao na stepeništu ovde.

Ljudi, ja sam naravno to prijavio policiji, time će se baviti naš pravni tim, kao što se bavi mnogim drugim slučajevima, ali nema veze. Ono što je tu problem jeste, što vam je to živi dokaz kako nasilje koje stvarate u govoru, kako nasilje koje izgovorite dođe do toga da se ono desi. Smatram da je to pogrešno, ljudi. Smatram, da imate odgovornost prema tome da se to nikada ne desi.

Vi govorite o tome da bi trebalo drugačije pričati. Vi govorite da treba stajati iza izgovorene reči. Prethodni govornik, ovlašćen od vaše strane da govori po ovoj tački, znači, neko ko je odgovoran, el tako? To je neko ko ima povećanu odgovornost od vas ostalih, barem po ovoj tački? Kaže, neodgovornost pokazuje opozicija za izgovorenu reč. Pa, koju odgovornost, drage kolege, koju odgovornost vi pokazujete za ove reči? Koju odgovornost pokazujete za ološi, hijene? Koji odgovornost pokazujete za sve što se izgovorili?

Ne mogu ni da ponovim. Pazite ovo, opozicije, politika hladnog i vatrenog oružja. Kako bre? Gde ste to videli? Spodobe, što gore za Srbiju to bolje po vas, u ta dva tri reda sede lopovi, manipulatori, drugarice dilera, narkomana i alkoholičari. Pogledajte, koliko imam ovoga. Nisam ni pola pročitao, ljudi.

Znači, kao što rekoh, dajte da zaustavimo ovo. Dajte da odavde nakon ove sednice izađemo napolje tako što se nećemo vraćati u ove grozne izjave koje imate. Hajde da stanemo. Hajde da kažemo, ne ide ovako. Došlo je do nekog trenutka kada je ono što smo radili cela ova Skupština, svi, celo društvo, ali i oni koji su najodgovorniji. Vi imate vlast gospodo, vi snosite odgovornost. Znači, najodgovorniji ste. Hajde da izađemo odavde i da donesemo odluke koje će naše društvo da otrgnu od nasilja i da nas stave u poziciju da radimo drugačije, da okrenemo list, da raskinemo sa prošlošću. Da nam ne padne na pamet više tako nešto da radimo.

Hajde da ova naša Srbija prodiše. Hajde da bude normalno, da ne bude normalno taj „Hepi“ i „Pink“, isijavaju nasilje, glorifikuju kriminalce, pojavljuju se ljudi s pištoljima, jedni druge dave, napadaju, napadaju maloletnice, napadaju žene. Kako vas je zabolela svaka reč ovde koja je povišenim tonom rečena, pa ste ustali da branite, hajde tako branite ovu našu javnost koja je pod vašom vlasti toliko posrnula da ne može do sebe da dođe. „Pink“ i „Hepi“ vam uređuju ono što deca gledaju. Hajmo, školski program, obrazovni program. Hajmo, kultura. Hajmo, sve drugačije od onoga što se sada dešava u našem društvu.

Da li možete sebi to da kažete? Da li možete da se zaustavite? Da li možete da zaustavite tu propagandnu mašineriju? Da li možete da kažete nećemo to više raditi? Ne možete. Ja imam slike vaših poslanika koji uređuju u Skupštini „Informer“, kače vesti. Meni je jasna vaša povezanost. Meni je jasno da ste vi izvor ovog nasilja, ali preveliku cenu smo platili kao društvo za to što radite. Još jednom vam govorim, vreme je da se sa time stane. Hvala.

Šta bi? Opet se izvikao? Dobro.
E, sada imamo prvo povrede Poslovnika.
Izvolite.