Nemoguće, ja imam podatak koji govori drugačije, iz zvaničnog elektronskog podatka Narodne skupštine. Nemoguće, ja nisam govorio danas. Nisam mogao da imam manje nego što sam imao jutros.

Znači, šta može da bude razlog? Ako replicirate vi kao ovlašćeni i prekoračite vreme, onda se to vreme kompenzuje od vremena ovlašćenog predstavnika. Tako može da se izgubi par sekundi.

A to što ste se hvalili da ste mi dali 30 sekundi to ste mi zapravo uzeli?

Toliko ste iskoristili da govorite, a to vreme vam se knjiži od vremena ovlašćenog predstavnika.

Vi briljirate svakog dana, gospodine predsedniče.

Šta da vam kažem.
Toliko ste dobro napravili taj sistem, kao što vidite sve radi sam i vas iznenađuje.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Zanimljivo je ovo da čovek uvek vidi odgovornost na drugoj strani, o svojoj odgovornosti ne misli ni da progovori.

Nekoliko puta smo o tome već govorili, ali očigledno da tu nema namere da se bilo šta menja.

Kada kaže kako je vlast odgovorna za ono što se dešava i ne može da bude odgovornosti opozicije, on zaboravlja da ne mora svako delo tih opozicionih predstavnika da bude političko.

Dakle, za nasilje Boška Obradovića odgovoran je isključivo Boško Obradović. Ne može da bude odgovorna vlast.

Ne može da bude odgovorna vlast za to što se Aleksandar Martinović napadne na sednici odbora i gađa kompjuterskim mišem.

Ne može da bude odgovorna vlast za to što se uzme zastava, pa se lupaju vrata da se provali u Skupštinu, iako je u tom trenutku poslanik, može da uđe kad hoće.

Ne može da bude vlast odgovorna za one poruke na onom protestu gde su opkoljavali Predsedništvo prvi put. Izbaci ga iz kamiona, vozi preko ljudi, ne znam ni ja šta je sve bilo. Ne može vlast za to da bude odgovorna. I, onda se kaže…

(Svetozar Vujačić: Za testere u RTS-u.)

Za testere u RTS-u i sve ostalo.

Ne može vlast da bude za to sve odgovorna.

Dakle, vi morate da preuzmete svoju odgovornost za ono što radite i odgovornost za svoje postupke. Ne možete reći – znate, ja sam u principu miran i fin čovek, što jeste, ali, eto, nekad dođem u situaciju da ne mogu da se kontrolišem. Pa, kako bih vam rekao, teško da to deluje pohvalno za vas.

Najzad, ovo u čemu sami učestvujete, ne ja, nego baš ti prijatelji o kojima govorite, istočni prijatelji su definisali kao pokušaj obojene revolucije. Kako ste vi završili? Vikali ste na mene, izvređali me najstrašnije zato što sam vam rekao da su vam partneri postali oni koji hoće mošti vladike Nikolaja da bace psima, a sad ste došli dotle da šetate sa snajperistima armije BiH. Svaka vam čast.

Dva minuta, Boško Obradović.

Nije bilo lako doneti ovu odluku, ali predsednik je prelomio.

Hvala vam, gospodine predsedniče.

Gledam, prijavili su se sa leve strane. Da li da idemo redom ili ne?