Iz istog razloga iz kog je na prethodnom radnom danu, čini mi se, u vašim redovima narodni poslanik govorio, koliko je bilo, četiri minuta i 45 sekundi, isto po prijavi za repliku. Dakle, pružam mogućnost svakome da dovrši misao ukoliko to ima smisla, ukoliko neko nešto govori, itd.
Dakle, ako niste imali problem sa tih četiri minuta i 45 sekundi, imajte strpljenja i za dvostruko manje.
Da li treba da se glasa? Ne treba. Hvala na tome.
Narodni poslanik Radomir Lazović.

Poštovana potpredsednice parlamenta, poštovani ljudi, poštovani svi ovde okupljeni, jel vi stvarno mislite da je meni neki problem da osudim ovaj jezik? Jel vi stvarno mislite da je meni problem? Pa šta radimo ovde danima? Čime se mi bavimo danima ovde? Mi imamo neku vrstu nerazumevanja možda? Mi upravo ovo osuđujemo. Ja pretpostavljam da ste vi lično dobili ove uvrede koje ste pročitali, ako nisam u pravu, vi pokažite na neki način, recite mi ako nisam u pravu, verujem da jeste. Jel mi mislimo da je to normalno? Pa odakle vam takva ideja? Šta vi mislite, čime se mi bavimo ovde danima, ako je to nešto što vi mislite? Pa mi osuđujemo svaku vrstu nasilja. Mi ne želimo taj govor nigde, ni prema kome. Uostalom, ta vrsta nasilja je deo ženomrzačke kulture koja funkcioniše u ovom našem društvu. Mi osuđujemo i to.

Ali gospođo Božić, moram nešto da vas pitam, jel ima neko ovde ko je te optužbe i mržnju izrekao? Ja sigurno ne, ali vi jeste ovo rekli. Jel treba da apelujete na sebe? Jel na sebe apelujete? Jel treba sebe da pozivate? Jel treba mi da vam pišemo pismo da ne govorite ovo akademskoj zajednici. Kažete za tih 1.850, ne znam, kolega Pavićeviću, možda se povećao broj u međuvremenu, 1.850 profesora koji su podržali zahteve protesta, kažete – plaćenici okupljeni oko istog bankovnog računa, izdajnička politika, zahtevi protiv Srbije koji pune džepove vaših nalogodavaca. Što? Što? Što, ljudi? To ljudi samo misle drugačije od vas. Evo, odobravate to. Evo, stojite iza toga. Stojite iza toga. Što apelujete onda da se zaustavi mržnja, kad to govorite?

Gledajte sad ovo. Kolegi poslaniku – govedo, glumcu – antisrpsko đubre, govoriš da su Srbi genocidan narod, učestvuješ u propagandnim spotovima gde čitaš… Samo da vam nešto kažem, vi ste izvor ovog nasilja. Čitao sam vam ovde danima tvitove koje ste govorili, čitao sam čime ste zatrpali ovo nasilje. Pa o čemu vi pričate, bre? Od vas dolazi najveća odgovornost za sve ono što se dešava u ovom našem društvu. Od vas dolaze bujice uvreda. Jel treba da vam čitam šta ste samo u prethodnim danima? Ovo se dešava prekjuče. Kaže vaša koleginica – najgori ološ, najveći nasilnici, lideri protesta, bednici, bitange, brutalni lažovi, isporučivali oružje nekome, ne znam kome. Šta znači to?

Konstantno pokušavate da prikažete ljude koji su okupljeni na protestu kao neku vrstu stranih agenata. Šta smo čuli? Pazite šta smo čuli od vašeg kolege o ljudima na protestu – Alijini mudžahedini, snajperisti, narkomani, prizivaju Tompsona, hrvatski agenti. I šta još? Šta je ono što vi najviše govorite? Šta je ono što ponavljate stalno? Ološi, hijene. To stalno ponavljate. Dakle, to je vaš međusobni dogovor. Očigledno je ovo smišljeno. Očigledno ovo namerno radite. Očigledno je ovo način da vi unesete tu reč među ljude. Ološi, hijene. To je ono što želite. Ali ne, evo, jedan od vas ide malo dalje, ima malo kreativniji nastup, pa kaže – fukare, špijuni su za vas gospoda. Anonimne larve, ovo je zanimljivo, stvarno. Anonimne larve, pa širimo sad dalje to polje mržnje, idemo sve dalje. Bedo ljudska. Ovo su sve poslanici rekli, gospodo. Javno dostupno, vrlo rado ću medijima pokazati, ne želim vama da dajem repliku. Pričao sam o tome. Džukelo.

Dakle, hajde da ja ne čitam dalje. Evo, možemo li kompromis da napravimo? Možemo li dogovor da napravimo? Jesu li glumci rušitelji države? Jesu li glumci zlo? Jesu li ovi ljudi ološ? Čuli smo premijerku, mene nije sramota da ponovim premijerkine reči, koje ću ponoviti da se to ne bi desilo. „Govnari“ je rekla premijerka ovde za ovom skupštinskom govornicom. Jel mislite da ne treba tako da se govori? Izvinite se glumcima. Izvinite se medijima. Izvinite se građanima.

Da li treba ja nekome da se izvinim? Nije mi nikakav problem da se izvinim u ime svakoga ko je trpeo patnju i ko je trpeo probleme, ali ja sam, ljudi, bez snage da to promenim. Mi smo opozicija, vlast donosi odluke, ali će se to ubrzo promeniti, jer građani, stotine hiljada građana su ta snaga koja neće dozvoliti da Srbija bude zadojena mržnjom i zlom koje širite.

Znači, da druge vređate ne možete da prestanete jer nemate snage za to. Nemate snage da to promenite u sebi. Vrlo zanimljivo.
Idemo dalje.
Pravo na repliku, Sandra Božić.

Dakle, gospodine Lazoviću, kada ja pročitam ovakve stravične, monstruozne uvrede na moj račun, na račun moje dece, na račun sve dece koja to čitaju, na račun svih generacija koje, nažalost, na „Tviteru“ i na društvenim mrežama stasavaju, kada ja to pročitam, ja sam kriva za to po vama. Jesam li, gospodine Lazoviću? Nisam čula da ste se izvinili. Nisam čula ni jednom.

Nastavljate da huškate, nastavljate da besomučno ne izgovarate istinu. Biću mnogo fina, neću nazvati stvari pravim imenom, a podsetiću vas samo da je vaša narodna poslanica na svom „Tviter“ nalogu napisala, boreći se tobož protiv nasilja prema ženama – rekla sam da ne volim Vučića, ja sam kriva, uz sliku prebijene žene. Jel to razumevanje? Gde je izvinjenje za to?

Uvek kada napravite ovu vrstu štete vi niste u stanju da se izvinjavate, vi ste u stanju da se umijete malo na protestu i da nastavite dalje, proizvodeći huškačku politiku prema svima koji imaju bilo koju vrstu veze sa Aleksandrom Vučićem, pa i prema njegovoj deci.

Što ne osudite onog iza vas što je rekao da deca Aleksandra Vučića treba da završe u šahti kao Gadafi? Ko je to od vas osudio ikada? Koliko ste prostora ovde imali svakog dana, svakog sata i svakog minuta? Ko je to osudio? Sedi iza vas, vama aplaudira.

To je vaša zamena teza – govorite o deci, a na protestima vam šetaju oni koji srpsku decu drže na nišanu, a vama je važno da li se zovu Alijini ili ne znam čiji. Sram da vas bude.

Dokle zamena teza? Dokle? Sram vas bilo!

Pored vas sede ljudi koji vrlo dobro znaju šta to znači politika u kojoj žene moraju i trebalo bi da imaju jednake šanse. Jednaku šansu ste pokazali mojoj koleginici Neveni Đurić, pa i meni, jer ste u nastavku tvita gospodinu koji iza vas sedi i aplaudira vam redovno nazvali Ćićolinom i to je u redu, to ne treba osuditi, ali ćete ovde opet, isprani kišom sa protesta, prljavog obraza, nažalost, gospodine Lazoviću, nastaviti da huškati, nastaviti da obmanjujete građane i nastaviti da opravdavate one koji sa vama šetaju i na protestu protiv nasilja vrše nasilje i dovode upravo to, snajperiste koji su držali našu, srpsku decu na nišanu. Sram vas bilo!

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Hvala.

Zanimljiva je ova zamena teza gospodina Lazovića, gde smo mi odgovorni za nasilje koje vi proizvodite. Hajde mi samo objasnite kako to logički funkcioniše, pošto ja ne mogu logiku da nađem.

Dakle, mi širimo nasilje, a onda na vašem protestu, u vašoj organizaciji čovek ode da urinira pred vratima Vlade.

Mi širimo nasilje, a onda na vašem protestu čovek dođe sa lutkom Aleksandra Vučića koja je obešena. To je sve posledica toga što mi radimo? Ne, to je posledica onoga što vi radite.

Uzgred, meni je zanimljivo to koliko vi bežite od bilo kakve odgovornosti.

Dakle, kada je bila 1. tačka ovog seta rasprava koju ste tražili, Ana Brnabić je kao predsednica Vlade Srbije došla ovde i onda ste nju optužili, pošto ona govori u ime predlagača, da je ona kriva za sve posledice onoga što govori, a sada, kada vi govorite u ime predlagača, opet smo mi krivi za sve posledice onoga što vi proizvedete. Sada ste vi krivi za atmosferu. Sada je vi diktirate, vi ste predlagač.

Razumem ja vašu ideju da spustite tenziju vašim govorima, ali očigledno da to ne daje efekta, jer na vašim protestima se ponovo dešava nasilje.

Najzad, zašto lažete građane Srbije? Zašto ne kažete da se radi o čoveku koji je sam pisao svoju biografiju, dakle autobiografiju, i u toj knjizi pisao o tome kako je završio kao snajperista armije BiH, Druge brdske, ili kako se već zove, elitne mudžahedinske brigade, a onda je na vašem protestu, u vašoj organizaciji došao da se bori za šta u Srbiji? Šta njega briga šta se dešava u Srbiji? Kako to da se njegov interes poklopio sa vašim?

Vaše je pravo da sa njima šetate, da se mi razumemo. Vaše pravo je da vam oni budu ikone protesta. To je vaše pravo, vaša organizacija, vaša stvar. Ja samo želim građanima da kažem da to nismo rekli mi, nego je on to sam za sebe napisao u autobiografiji - snajperista armije BiH.

I, kao što je Vujadinoć rekao, snajperista ne puca iz rova, pa ako pogodi, pogodi, snajperista vrlo dobro zna šta radi. Čovek je ubijao Srbe i sada zajedno sa vama predstavlja novu snagu koja će da promeni nešto u Srbiji.

(Zoran Zečević: Što ga ne uhapiste?)

Zašto ga ne uhapsimo?

Bez dobacivanja iz klupa, Zečeviću.

Zašto ga ne uhapsimo čoveka za nešto? Pa, to bi moralo da bude krivično delo u Sarajevu koje se desilo ne znam koje godine. Kakvo hapšenje? Po kom osnovu da hapsimo?

To vi zamišljate…

(Ivana Parlić: To ne zastareva.)

Ratni zločin ne zastareva, ali morate imati dovoljno dokaza za ratni zločin.

Znači, on je sam u svojoj biografiji pisao šta je pisao. Pisao je da je bio snajperista.

(Jelena Milošević: Vreme!)

Pa, nemojte mi dobacivati, pa će vreme brže da prođe.

(Jelena Milošević: Pa, tri minuta.)

Pa, odlično, ali što mi dobacujete? Evo, sada vi produžavate. Očigledno je da volite da me slušate.

Uzgred, kada već kažete da vam ja svakim govorom dovedem deset hiljada ljudi na proteste, pa uživajte. Pustite da malo pojačam.

Dakle, nema niko problem sa tim što on šeta sa vama, ali recite ljudima ko je čovek i da je to svojom rukom napisao u svojoj autobiografiji – snajperista armije BiH, koji je kroz svoj snajper gledao srpsku decu.

Hvala.

Reč ima Radomir Lazović.

Dakle, evo kako izgleda odbrana ideje da „Pink“ i „Hepi“ treba da nastave da truju našu decu. Evo kako izgleda… Evo kako vladajuća većina misli o društvu u kome se nalazimo. Evo kako izgleda debata o anketnom odboru. Evo kako je izgledala debata o REM-u. Dakle, vi jedino što znate očigledno jeste da skrećete sa teme.

Dakle, da imate nešto da kažete, vi bi nam lepo rekli – pa, dobro, taj REM je radio u interesu naroda na taj i taj način. Da imate nešto da kažete, vi biste rekli – pa, dobro, nama je taj „Pink“ i „Hepi“… to su važne televizije, one imaju da kažu nešto i dobro, nemojte tako, ljudi, vi grešite. Možda biste to mogli da kažete kada biste želeli da učestvujete u ovoj raspravi, ali sada nema više argumenata. Ni taj „Pink“ i „Hepi“ ne mogu više da sakriju ono što svi ljudi vide.

Ja sam ovde pominjao to više puta. Zamerili ste mi, ali mislim da možda to što ste mi to zamerili čini stvari jasnijim i istinitijim, da čak ni ljudi koji glasaju za SNS ne mogu da razumeju kako je normalno da imamo društvo u kome ove fabrike mržnje mogu nesmetano da rade. Ja sam duboko uveren da je tako i ja sam duboko uveren da je vama to veliki problem, ali šta da radite – kako sejte, tako žanjete. To će se sigurno odraziti na vašu podršku.

Ja znam da vaš predsednik to najviše voli da gleda, da njega to najviše boli. U trenutku kada se dešavaju u Srbiji najveći problemi, jedino o čemu on razmišlja jeste ta podrška, pa onda se to prenosi, od problema u prosveti do problema sa spoljnom politikom.

Dakle, meni je to jasno, ali nažalost po vas, ali dobro za naše društvo je to jasno sada i građanima. Kako drugačije opisati da premijerka jedan dan nakon tragedije kaže – sistem nije zakazao. Kako znamo? Nema veze. Nije važno kako znamo, mi znamo da sistem nije zakazao. A kada treba da se meri rejting građana, e onda ćemo da platimo najskuplje firme da nam rade istraživanja svakodnevno, pa ćemo onda na osnovu tih istraživanja da znamo šta kažemo, pa da šaljemo šizofrene poruke, kontradiktorne. Jedan dan tvrdimo jedno, drugi dan drugo.

Tako izgledaju obraćanja predsednika. U to ćemo da uložimo sve pare, u to ćemo da uložimo sav trud, da najbolje manipulišemo građanima, a analize, istraživanja kako smo došli do toga da nam se ovakve masovne tragedije dese, to nema veze. To znamo odmah. To nam je bilo jasno odmah. Ona je samo ušla tamo i videla sve okej. Sistem nije zakazao, ma nema šta da se ona bavi više time, nema šta da se menja.

Videli smo i da je to postala i državna politika ovde za ovim govornicama. Državna politika vam je postala - sistem nije zakazao. Kako je to završilo na kraju u tim izveštajima? Kako je završilo u izveštajima?

Sada ste mi pomenuli da sam nešto govorio dok je premijerka bila tu, pa da, ona je najodgovornija ovde u ovoj državi. Ona bi trebalo da sprovodi politiku. Kako smo došli do toga da nakon 123% povećanja bezbednosno interesantnih događaja u okolini škola, povećanje u istom periodu prošle godine i ove godine, nakon tragedije, 123% povećanje ovih događaja, mi dođemo, sve je u redu. Ona kaže sve je okej, sistem nije zakazao, 438 takvih događaja u ukupnom zbiru se desilo u samo devet dana. Skoro 200 puta pretnje našoj deci, 22 nožem, 18 pištoljem, ili obrnuto, i sistem nije zakazao, sve je u redu.

Dođe čovek ovde, ministar policije, kaže nam da je to normalno, da bi to trebalo da uliva neku vrstu sigurnosti. Kome to uliva sigurnost? Jel nekome uliva sigurnost da vam dođe ministar policije i kaže, nakon svih ovih podataka dođe i kaže, sistem nije zakazao, sistem je stabilan, jeste da je malo povećana pažnja javnosti, ali sve je u redu. To vam se nalazi u zvaničnim izveštajima.

Možda je vama smešno, gospodine Jovanov, verovatno vam je smešno što se mi ubismo ovde da to dokažemo. Kažete, ponavljamo govore, a šta drugo da pričamo? Šta drugo da pričamo? Govorimo o anketnom odboru koji treba da utvrdi ove stvari, a vi ste prvog dana znali da je sve u redu.

Izveštaj REM-a kaže „Pink“ i „Hepi“ su sve standarde ispunili. Slušajte ovo… Ne znam gde mi je. Naći ću ga posle. Jedan citat sam hteo da pročitam sa „Hepija“ ili sa „Pinka“, ne mogu ni da ispratim više.

Dakle, šta je poenta, gospodo? Dakle, vi nemate nikakve odgovore. Mi vas ovde danima molimo da nam odgovorite - kako je moguće da REM ne reaguje ni jednu od ovih stvari koje smo pomenuli? Kako je moguće da se takve stvari dese? Vi nam nudite spiskove nepodobnih glumaca. Vi nam nudite nove napade. Nudite novi izliv nasilja u organizam. Zašto? Jel ne mislite da je ovo previsoka cena koju smo kao društvo platili?

Ja kažem - nije ministar krivac, nije ministar pucao, a vi kažete - evo ga, okrivljuje ministra. Ne okrivljujem ga, samo kažem da ima odgovornost kao neko ko vodi ovu oblast. Govorim vam da treba da okrenemo drugi list, da treba na drugi način da se bavimo svime ovim. Šta kažete sa vaše strane, kažete - plaćenici, ološi, rušitelji države. Da niste možda malo preterali?

Znate, građani, šta se dešava onda sa time? Dakle, sa najviših državnih funkcija dobijete te etikete. Pokazao sam ovde na tvitovima, u javnom govoru, u člancima, mogli ste da vidite ovde u govoru poslanika, to ološi i hijeni, najgori među svima, rušitelji države, izdajnici. To dolazi sa najvišeg vrha, a onda se prenosi na niže redove, onda ti niži redovi, mada, poput botova na društvenim mrežama, ne znam, izlivaju to dalje, šire to dalje, gostuju u TV programima. Neki od vas, dokazao sam to prošli put, uređuju „Informer“, kače na „Informer“ direktno iz Skupštine vesti i svoje užasne tekstove. Znači, to se prenosi na javnost, onda ta javnost to gleda i valjda bi trebalo da reaguje, kao što se reagovalo, ne znam, možda i nije, ali se svakako desilo nešto što je strašno da se na kolima Irfana Mensura vrši napad, da se vrše pretnje glumcima o kojima sam vam pričao, da se vrše napadi na medije, da se vrše napadi na nas poslanike. Tako to ide.

Krene se od toga - ti si rušitelj države, a šta se radi sa rušiteljima države i izdajnicima. Njih bi valjda trebalo neko da ubije, neko od tih ljudi koji vam veruju, ko drugi. Tako se širi nasilje po ovom našem društvu, onda imate to da se te naslovne strane „Informera“, „Aloa“, „Srpskog telegrafa“ komentarišu u jutarnjim programima „Hepija“, „Pinka“, da se stvara atmosfera u kojoj, recimo, daću vam primer u kojem smo lično bili ugroženi, se urednik političke rubrike najstarijeg dnevnog lista na Balkanu pojavi u programu posle ručka kod Milomira Marića i on sa drugim gostom govori o tome da li je najbolje ubiti predstavnike opozicije sekirom ili je bolje ubiti ih puškom. To dolazi od vas, ne može dolaziti sa druge strane. Vi činite tu većinu, vi činite tu vlast. Vi činite tu odgovornost. To sa te strane dolazi.

Ja nisam govorio o neimenovanim osobama. Ja sam govorio o onima koji su narodni poslanici. Oni to govore svojim imenom i prezimenom, oni se ne kriju. Pitate me ko su oni, da ih navedem. Neću da ih navedem. Neću zbog toga što ne želim da im dam priliku da sada govore o tome, da se pravdaju, da napadaju. Želim da kažu odgovoran sam i ovo ne treba više da se dešava. Da vi možete to, vi biste to verovatno uradili. Ja razumem da vi ne razumete da bi ovo trebalo da stane, ali cena koju smo kao društvo platili je prevelika.

Nazovite me naivnim slobodno, ali pomislio sam da bi tragedije koje su se desile u ovom našem društvu možda mogle čak i kod vladajuće većine da izazovu jedno zaustavljanje, jednu pauzu u svemu tome, pa da kažu - dobro, možda i moja odgovornost postoji u tome, možda ja kao narodni poslanik ne moram ovo da pišem, možda ima i neki drugi način borbe, možda imaju neki argumenti koje ova opozicija, ako je već tako, ne znaju šta pričaju, neuki su, kako nas već nazivate, pa možda mogu i argumentima da pobedim, možda ne moram nasiljem da se borim barem u ovoj Skupštini.

Koji argument vi ljudi imate da branite „Pink“ i „Hepi“? Šta je vaš argument? Dajte da čujemo. Dajte recite nešto. Recite nam - mi mislimo da ne treba oduzeti frekvenciju „Pinku“ i „Hepiju“ zbog toga i toga, mi mislimo da je REM radio odličan posao zato što su oni, na primer, kada se desio slučaj A uradili meru B i zbog toga mi mislimo da su oni odlični. Da li ima jedna mera REM-a koju vi možete da branite? Dakle, da li zaista možete, molim vas, jedan argument da kažete u odbranu ovoga što vam govorim? Da li možete jednu stvar da kažete u odbranu ovih fabrika zla? Ja znam da su one vama potrebne. Ja zaista to razumem. Kako bi drugačije dobili izbore? Kako bi drugačije širili napade na političke neistomišljenike? Da nema toga, ne bi bilo moguće tvrditi da su glumci rušitelji države.

Većina glumišta, većina kulturnog blaga u domenu glumišta je vama rušitelj države. Biće da možda nije u redu sa vama onda, ljudi. Da li bi mi mogli kao društvo da izađemo iz ovoga sa nečim pozitivnim? Da li bi mogli da se dogovorimo da stane ova bujica vaše propagande, da se vaša mašinerija zaustavi, jer je vi kontrolišete? Ja da se pitam, da mogu dugme da pritisnem, ja bih ga pritisnuo, ja bih zaustavio. Da sam predsednik rekao bih Suzani Vasiljević - zaustavi, bre, ovo, čoveče, što si napravila, stani malo, stani malo, trpimo svi, trpe nam deca, ta deca što vi kažete, ta deca što mi kažemo. Dakle, sva ta deca trpe zbog ovoga što radite. Jel ima negde pauza da se pritisne, bre, ljudi, da se zaustavi ta propaganda, mržnja, sve to što stalno izlivate godinama po ovom našem narodu?

Narod prepoznaje da nećete ništa da uradite i zato je na ulici, zato su ljudi tu. Ljudi su videli da ako se nastavi ideja da sistem nije zakazao da nema potrebe da se išta menja i zato su ljudi na ulici, zato će biti ponovo na ulici.

Ovde ću se zaustaviti, a imam još mnogo da vam kažem, svašta. Hvala vam puno.