Dakle, evo kako izgleda odbrana ideje da „Pink“ i „Hepi“ treba da nastave da truju našu decu. Evo kako izgleda… Evo kako vladajuća većina misli o društvu u kome se nalazimo. Evo kako izgleda debata o anketnom odboru. Evo kako je izgledala debata o REM-u. Dakle, vi jedino što znate očigledno jeste da skrećete sa teme.
Dakle, da imate nešto da kažete, vi bi nam lepo rekli – pa, dobro, taj REM je radio u interesu naroda na taj i taj način. Da imate nešto da kažete, vi biste rekli – pa, dobro, nama je taj „Pink“ i „Hepi“… to su važne televizije, one imaju da kažu nešto i dobro, nemojte tako, ljudi, vi grešite. Možda biste to mogli da kažete kada biste želeli da učestvujete u ovoj raspravi, ali sada nema više argumenata. Ni taj „Pink“ i „Hepi“ ne mogu više da sakriju ono što svi ljudi vide.
Ja sam ovde pominjao to više puta. Zamerili ste mi, ali mislim da možda to što ste mi to zamerili čini stvari jasnijim i istinitijim, da čak ni ljudi koji glasaju za SNS ne mogu da razumeju kako je normalno da imamo društvo u kome ove fabrike mržnje mogu nesmetano da rade. Ja sam duboko uveren da je tako i ja sam duboko uveren da je vama to veliki problem, ali šta da radite – kako sejte, tako žanjete. To će se sigurno odraziti na vašu podršku.
Ja znam da vaš predsednik to najviše voli da gleda, da njega to najviše boli. U trenutku kada se dešavaju u Srbiji najveći problemi, jedino o čemu on razmišlja jeste ta podrška, pa onda se to prenosi, od problema u prosveti do problema sa spoljnom politikom.
Dakle, meni je to jasno, ali nažalost po vas, ali dobro za naše društvo je to jasno sada i građanima. Kako drugačije opisati da premijerka jedan dan nakon tragedije kaže – sistem nije zakazao. Kako znamo? Nema veze. Nije važno kako znamo, mi znamo da sistem nije zakazao. A kada treba da se meri rejting građana, e onda ćemo da platimo najskuplje firme da nam rade istraživanja svakodnevno, pa ćemo onda na osnovu tih istraživanja da znamo šta kažemo, pa da šaljemo šizofrene poruke, kontradiktorne. Jedan dan tvrdimo jedno, drugi dan drugo.
Tako izgledaju obraćanja predsednika. U to ćemo da uložimo sve pare, u to ćemo da uložimo sav trud, da najbolje manipulišemo građanima, a analize, istraživanja kako smo došli do toga da nam se ovakve masovne tragedije dese, to nema veze. To znamo odmah. To nam je bilo jasno odmah. Ona je samo ušla tamo i videla sve okej. Sistem nije zakazao, ma nema šta da se ona bavi više time, nema šta da se menja.
Videli smo i da je to postala i državna politika ovde za ovim govornicama. Državna politika vam je postala - sistem nije zakazao. Kako je to završilo na kraju u tim izveštajima? Kako je završilo u izveštajima?
Sada ste mi pomenuli da sam nešto govorio dok je premijerka bila tu, pa da, ona je najodgovornija ovde u ovoj državi. Ona bi trebalo da sprovodi politiku. Kako smo došli do toga da nakon 123% povećanja bezbednosno interesantnih događaja u okolini škola, povećanje u istom periodu prošle godine i ove godine, nakon tragedije, 123% povećanje ovih događaja, mi dođemo, sve je u redu. Ona kaže sve je okej, sistem nije zakazao, 438 takvih događaja u ukupnom zbiru se desilo u samo devet dana. Skoro 200 puta pretnje našoj deci, 22 nožem, 18 pištoljem, ili obrnuto, i sistem nije zakazao, sve je u redu.
Dođe čovek ovde, ministar policije, kaže nam da je to normalno, da bi to trebalo da uliva neku vrstu sigurnosti. Kome to uliva sigurnost? Jel nekome uliva sigurnost da vam dođe ministar policije i kaže, nakon svih ovih podataka dođe i kaže, sistem nije zakazao, sistem je stabilan, jeste da je malo povećana pažnja javnosti, ali sve je u redu. To vam se nalazi u zvaničnim izveštajima.
Možda je vama smešno, gospodine Jovanov, verovatno vam je smešno što se mi ubismo ovde da to dokažemo. Kažete, ponavljamo govore, a šta drugo da pričamo? Šta drugo da pričamo? Govorimo o anketnom odboru koji treba da utvrdi ove stvari, a vi ste prvog dana znali da je sve u redu.
Izveštaj REM-a kaže „Pink“ i „Hepi“ su sve standarde ispunili. Slušajte ovo… Ne znam gde mi je. Naći ću ga posle. Jedan citat sam hteo da pročitam sa „Hepija“ ili sa „Pinka“, ne mogu ni da ispratim više.
Dakle, šta je poenta, gospodo? Dakle, vi nemate nikakve odgovore. Mi vas ovde danima molimo da nam odgovorite - kako je moguće da REM ne reaguje ni jednu od ovih stvari koje smo pomenuli? Kako je moguće da se takve stvari dese? Vi nam nudite spiskove nepodobnih glumaca. Vi nam nudite nove napade. Nudite novi izliv nasilja u organizam. Zašto? Jel ne mislite da je ovo previsoka cena koju smo kao društvo platili?
Ja kažem - nije ministar krivac, nije ministar pucao, a vi kažete - evo ga, okrivljuje ministra. Ne okrivljujem ga, samo kažem da ima odgovornost kao neko ko vodi ovu oblast. Govorim vam da treba da okrenemo drugi list, da treba na drugi način da se bavimo svime ovim. Šta kažete sa vaše strane, kažete - plaćenici, ološi, rušitelji države. Da niste možda malo preterali?
Znate, građani, šta se dešava onda sa time? Dakle, sa najviših državnih funkcija dobijete te etikete. Pokazao sam ovde na tvitovima, u javnom govoru, u člancima, mogli ste da vidite ovde u govoru poslanika, to ološi i hijeni, najgori među svima, rušitelji države, izdajnici. To dolazi sa najvišeg vrha, a onda se prenosi na niže redove, onda ti niži redovi, mada, poput botova na društvenim mrežama, ne znam, izlivaju to dalje, šire to dalje, gostuju u TV programima. Neki od vas, dokazao sam to prošli put, uređuju „Informer“, kače na „Informer“ direktno iz Skupštine vesti i svoje užasne tekstove. Znači, to se prenosi na javnost, onda ta javnost to gleda i valjda bi trebalo da reaguje, kao što se reagovalo, ne znam, možda i nije, ali se svakako desilo nešto što je strašno da se na kolima Irfana Mensura vrši napad, da se vrše pretnje glumcima o kojima sam vam pričao, da se vrše napadi na medije, da se vrše napadi na nas poslanike. Tako to ide.
Krene se od toga - ti si rušitelj države, a šta se radi sa rušiteljima države i izdajnicima. Njih bi valjda trebalo neko da ubije, neko od tih ljudi koji vam veruju, ko drugi. Tako se širi nasilje po ovom našem društvu, onda imate to da se te naslovne strane „Informera“, „Aloa“, „Srpskog telegrafa“ komentarišu u jutarnjim programima „Hepija“, „Pinka“, da se stvara atmosfera u kojoj, recimo, daću vam primer u kojem smo lično bili ugroženi, se urednik političke rubrike najstarijeg dnevnog lista na Balkanu pojavi u programu posle ručka kod Milomira Marića i on sa drugim gostom govori o tome da li je najbolje ubiti predstavnike opozicije sekirom ili je bolje ubiti ih puškom. To dolazi od vas, ne može dolaziti sa druge strane. Vi činite tu većinu, vi činite tu vlast. Vi činite tu odgovornost. To sa te strane dolazi.
Ja nisam govorio o neimenovanim osobama. Ja sam govorio o onima koji su narodni poslanici. Oni to govore svojim imenom i prezimenom, oni se ne kriju. Pitate me ko su oni, da ih navedem. Neću da ih navedem. Neću zbog toga što ne želim da im dam priliku da sada govore o tome, da se pravdaju, da napadaju. Želim da kažu odgovoran sam i ovo ne treba više da se dešava. Da vi možete to, vi biste to verovatno uradili. Ja razumem da vi ne razumete da bi ovo trebalo da stane, ali cena koju smo kao društvo platili je prevelika.
Nazovite me naivnim slobodno, ali pomislio sam da bi tragedije koje su se desile u ovom našem društvu možda mogle čak i kod vladajuće većine da izazovu jedno zaustavljanje, jednu pauzu u svemu tome, pa da kažu - dobro, možda i moja odgovornost postoji u tome, možda ja kao narodni poslanik ne moram ovo da pišem, možda ima i neki drugi način borbe, možda imaju neki argumenti koje ova opozicija, ako je već tako, ne znaju šta pričaju, neuki su, kako nas već nazivate, pa možda mogu i argumentima da pobedim, možda ne moram nasiljem da se borim barem u ovoj Skupštini.
Koji argument vi ljudi imate da branite „Pink“ i „Hepi“? Šta je vaš argument? Dajte da čujemo. Dajte recite nešto. Recite nam - mi mislimo da ne treba oduzeti frekvenciju „Pinku“ i „Hepiju“ zbog toga i toga, mi mislimo da je REM radio odličan posao zato što su oni, na primer, kada se desio slučaj A uradili meru B i zbog toga mi mislimo da su oni odlični. Da li ima jedna mera REM-a koju vi možete da branite? Dakle, da li zaista možete, molim vas, jedan argument da kažete u odbranu ovoga što vam govorim? Da li možete jednu stvar da kažete u odbranu ovih fabrika zla? Ja znam da su one vama potrebne. Ja zaista to razumem. Kako bi drugačije dobili izbore? Kako bi drugačije širili napade na političke neistomišljenike? Da nema toga, ne bi bilo moguće tvrditi da su glumci rušitelji države.
Većina glumišta, većina kulturnog blaga u domenu glumišta je vama rušitelj države. Biće da možda nije u redu sa vama onda, ljudi. Da li bi mi mogli kao društvo da izađemo iz ovoga sa nečim pozitivnim? Da li bi mogli da se dogovorimo da stane ova bujica vaše propagande, da se vaša mašinerija zaustavi, jer je vi kontrolišete? Ja da se pitam, da mogu dugme da pritisnem, ja bih ga pritisnuo, ja bih zaustavio. Da sam predsednik rekao bih Suzani Vasiljević - zaustavi, bre, ovo, čoveče, što si napravila, stani malo, stani malo, trpimo svi, trpe nam deca, ta deca što vi kažete, ta deca što mi kažemo. Dakle, sva ta deca trpe zbog ovoga što radite. Jel ima negde pauza da se pritisne, bre, ljudi, da se zaustavi ta propaganda, mržnja, sve to što stalno izlivate godinama po ovom našem narodu?
Narod prepoznaje da nećete ništa da uradite i zato je na ulici, zato su ljudi tu. Ljudi su videli da ako se nastavi ideja da sistem nije zakazao da nema potrebe da se išta menja i zato su ljudi na ulici, zato će biti ponovo na ulici.
Ovde ću se zaustaviti, a imam još mnogo da vam kažem, svašta. Hvala vam puno.
