Ono kako vi govorite o Kosovu i Metohiji najbolje govori o tome da je vaša politika i dalje dekosovizacija Srbije.
Citiraću vas, pogledajte tu transkriptu, rekli ste - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu. Kosovo je sastavni deo Republike Srbije.
Pogledajte tu transkriptu. Nikakav problem, ja pravim mnogo lapsusa, kao što znate. Pogledajte, pa se izvinite građanima na Kosovu i Metohiji zato što ste upravo tako rekli - bezbednost građana je ugrožena i u Srbiji i na Kosovu.
Ili vam je to, ono što bi se zvalo frojdovski lapsus, pobeglo, pošto zaista to i mislite?
Pomenuli ste šta radimo sa javnim preduzećem i imovinom građana Srbije, vi koji ste prodali čitavu naftnu i gasnu industriju Republike Srbije za 400 miliona evra?
Ponoviću vam samo poređenje kako se mi odnosimo prema imovini građana Srbije, a kako ste se vi odnosili prema imovini građana Srbije. Prodali ste čitav NIS za 400 miliona evra. Mi smo dali aerodrom u koncesiju, on je vlasništvo građana Republike Srbije i dalje, koncesija znači da na 25 godina neko drugi upravlja tim aerodromom, sve to vreme je u vlasništvu građana Republike Srbije, za preko 1.200.000.000 evra.
Prvo, da smo tada bili na vlasti, ne bi se NIS prodavao, a da smo hteli da ga prodajemo, ako smo u koncesiju dali aerodrom za milijardu i 200 miliona, zamislite koliko bi dobili za NIS?
Da li smo „Telekom“ prodali? Ne. Bio je tender, tada je Aleksandar Vučić bio predsednik Vlade, izašao je pred građane Republike Srbije i rekao – mislim da ponude nisu dovoljno dobre i u ovom trenutku nećemo prodavati „Telekom Srbije“ zato što mi mislimo da to ne bi bio dobar posao za građane Republike Srbije, ali ste zato vi bili na vlasti kada ste mislili da je dobar posao za građane Srbije da čitav NIS date za čitavih 400 miliona evra.
Nama je jednokratna naknada za koncesiju za aerodrom, a sada uporedite šta je aerodrom, a šta je NIS, bila 501 milione evra. Oni su čitav NIS zauvek dali za 400.
Bioskopi. Kada su privatizovani bioskopi? Da li je to bilo dok ste vi bili na vlasti? Svi privatizovani, svi zatvoreni.
Da vas podsetim, sva vodoizvorišta kada su privatizovana i prodata i predata u ruke stranaca? Dok ste vi bili na vlasti ili kada smo mi bili na vlasti? Pa, dok ste vi bili na vlasti. Tako da nemojte nama da pričate kako se ko brine o imovini građana Republike Srbije.
O građanima i imovini građana Republike Srbije se brinemo tako što smo u 10 godina više nego duplirali vrednost svega što mi svi zajedno kao nacija, kao država stvorimo.
Lagali ste za aerodrom da smo ga privatizovali, širili lažne vesti, dezinformacije. Trebalo nam je tri meseca da se borimo sa tim i opet nismo čuli –izvini. Sada znate da je aerodrom i dalje naš i o tome dalje ne pričate.
Kažete - dosta više, šta je sada važno šta je ko radio pre 10 ili 12 godina. Shvatam da vi ne želite to da čujete i da ne želite da se podsetite, ali sada ću da vam kažem zašto vam ja to ponavljam. Opet, ponavljam vam zato što ste vi nametnuli te teme. Niste vi meni rekli da je MUP ili policija danas u lošem stanju. Ne, niste vi to rekli, vi ste meni rekli - upropastili ste policiju, što znači da je bila dobra ili je nešto bilo dobro, pa smo je mi upropastili. Zato ja kažem kako je to nekada bilo.
Da ste mi rekli - pa, u užasnom stanju je policija, pa da ne pričam to. Pa ok, da kažem u redu, dobro, i tada je bila u užasnom stanju i danas je u užasnom stanju, ali ne, vi ste bili dovoljno bahati i bezobrazni da nama prebacite da smo mi upropastili policiju. Onda moram da vam kažem kakva je bila pre 10 godina. Moram da vam kažem da je pre 10 godina plata bila 41.000, a da je sada skoro 82.000 prosečna plata policajca. Rekli ste da smo mi upropastili. Upropastili smo policiju, poštovani građani Republike Srbije, tako što smo podigli platu sa 41.000 na 82.000. Tako smo upropastili policiju.
Zato pričam o tome šta je bilo pre deset godina, zato što ste vi imputirali da je pre bilo bolje, jer da niste kako bi mi mogli da upropastimo? Upropastiti možeš nešto samo što je nekada bilo bolje, a sada je lošije.
Upropastili smo tako što svi danas imaju po više uniformi, što su svi opremljeni, što imaju bolje plate, a samim tim imaju mnogo bolje penzije, što imaju bolje uslove. Tako smo je upropastili.
Kada mi već to kažete, zašto bežite onda od toga šta je bilo pre deset godina? Zašto se ne ponosite time kako je bilo pre deset godina? Što ne kažete da je pre deset godina bilo odlično? Podsetite građane Republike Srbije na to kako je bilo pre 10 i 12 godina. Podsetite građane Republike Srbije da je tada bila prosečna plata mnogo veća, a sada je mnogo manja. Podsetite građane Republike Srbije - mi dok smo bili na vlasti pre deset godina nezaposlenost je bila 9%, a da je danas 26%. Pa, ne možete to da kažete zato što dok ste vi bili na vlasti bila je 26%, a kada smo mi na vlasti došla je na 9%, uprkos svim krizama, uprkos svemu.
Valjda kao odgovorna vlast i ljudi koji se ponose onim što su i kako radili, pa valjda bi vi trebali…
(Narodni poslanik dobacuje iz klupe.)
Trebalo, hvala vam.
Hvala vam što ste me ispravili. Mislim da je to baš lepo i zaista vam se od srca zahvaljujem. Mislim da je to lepa komunikacija, dobra.
Valjda bi trebalo da se ponosite time, da se ponosite vašim rezultatima? Što vi ne kažete - pre 12 i 10 godina mi smo izgradili auto-put do Čačka, mi smo bili završili Koridor, 10 i južni i istočni krak, izgradili smo brzu prugu do Novog Sada, a šta ste vi od tada uradili? Ništa niste izgradili. Nijedan kilometar brze pruge niste izgradili. Niste izgradili nijedan auto-put. Pa, ne možete zato što to nije bilo tako, zato što vi niste izgradili nijedan kilometar auto-puta.
(Narodni poslanici dela opozicije dobacuju iz klupa.)

Prva opomena Lipovac Tanasković.

Pa, niste izgradili brzu prugu.
Što ne kažete – u vaše vreme, u poslednjih deset godina, u vreme užasne vlasti užasnog Aleksandra Vučića 500.000 ljudi je ostalo bez posla, 500.000 porodica je ostalo na ulici? Pa, ne možete zato što je 500.000 ljudi dobilo posao, zato što je 500.000 porodica dobilo ili prvu ili još jednu platu.
Što se stidite toga da se stalno upoređujemo sa periodom od pre 10 ili 12 godina? Pa, vi se onda stidite toga kako ste radili. To je u redu, ali onda nemojte da koristite termine kao što su upropastili ste, zato što kada mi kažete – upropastili ste, onda ja moram to da poredim sa periodom dok ste vi bili na vlasti, pa da pokažem da li je upropašteno ili nije upropašteno.
Kao što ste videli, građani Republike Srbije, policija je upropaštena na način da su duplirane njihove plate.
Imovinu smo, dakle, verujem zatvorili kao temu. Lagali ste građane Republike Srbije uz zdušnu pomoć i podršku Šolakovih medija da smo predložili zakon o upravljanju preduzećima u vlasništvu, odnosno većinskom vlasništvu Republike Srbije, da smo ga proturili u javnosti, da smo ga proturili iznenada, da smo ga proturili zato da bi prodali nacionalne parkove i da bi rasprodali javna preduzeća. Četiri brutalne laži i od tada su otvorili tu temu valjda kako su oni brinuli o imovini, a mi ne brinemo o imovini.
Poštovani građani Republike Srbije, promena, izmena tog zakona je u strateškim dokumentima Vlade Republike Srbije, ni manje ni više, nego u poslednjih tri godine, od 2020. godine. Toliko se bave svojim poslom i toliko im je stalo do imovine i strateških dokumenata i suštine, jer da im je stalo 2020. godine bi u prvom strateškom dokumentu, kada se pojavio i kada je usvojen, rekli – ljudi mi se ne slažemo, nego nema veze, ako prođe, prođe, da napravimo još neku gužvu, da vidimo ponovo sa građanima Republike Srbije, uz podršku naših medija, gde je loptica, pa možda i na talasu toga da izvučemo neke ljude na protest.
Čitava poenta predloga tog zakona je u tome da javna preduzeća više nikada ne budu partijski plen, nego profesionalizacija, da nemate više koalicione sporazume i dogovore oko toga ko vodi koje javno preduzeće.
Godine 2020. ili 2021, kada smo usvajali te strateške dokumente, tih godina je valjda delovalo da ste mnogo daleko od vlasti, pa nije to bilo ni važno, a sada vam deluje valjda da ćete uspeti valjda vlast na ulici da promenite, pa je onda u stvari panika, ne oko tih javnih preduzeća, nego kako sad baš da profesionalizujemo, kako sad baš da usvojimo zakon da ne budu više partijski plen kada ste vi valjda nadomak vlasti, pa ćete opet da ih delite i da uzimate novac iz tih preduzeća, kao što su neki uzimali novac iz Kolubare, ali dobro.
Ja ću svakako držati, što se toga tiče, još jedan krug javnih rasprava. Taj zakon je dobar za Republiku Srbiju, dobar za građane, trudićemo se da objasnimo građanima, a posebno sindikatima i zaposlenima u tim nacionalnim parkovima i javnim preduzećima, to bolje, pa ćemo ići ponovo na raspravu u Skupštinu.
Ono što mi je tu, takođe, važno da napomenem i još jednom da naglasim zbog građana koji nas prate i slušaju, ljudi, brutalna laž je da smo želeli da prodamo nacionalne parkove. To ne može po zakonu. To ne može po Zakonu o javnoj svojini, tako da ili ne znaju zakone ili namerno obmanjujete građane Republike Srbije. Od ta dva, ja u stvari ne znam šta je gore. Možete vi sami da izaberete i da objasnite građanima Republike Srbije da li ne znate zakone ili ih namerno obmanjujete.
Uputili ste svima nama, narodni poslaniče, kao i svim građanima Republike Srbije još jednu brutalnu pretnju. Uzmite transkript, pa pogledajte. Rekli ste, citiram – vi ćete tek da platite. To je borba protiv nasilja. To je normalna Srbija. To je tolerantna Srbija. „Mi ćemo tek da platimo“, a šta vam znači to?
(Tatjana Manojlović: Tako je.)
Da vam kažem, poštovani građani Republike Srbije, dobacuju mi – tako je. To je normalna demokratska Srbija, Srbija u kojoj će valjda biti vladavina prava. Vladavina prava onakva kakva je bila kada je 900 sudija ostalo bez sudijske funkcije koja im je garantovana Ustavom.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju iz klupa.)
Pa 800 i nešto.
(Borko Stefanović: Nije, 670.)
Kaže – nije, nego 670.

Bez dobacivanja.

Nije 900, nego 670 sudija je ostalo preko noći bez posla, bez funkcije koja im je garantovana Ustavom, stalnost funkcije. Vama je to u redu i kažete – nije 900, nego samo 670.
Sa tužiocima, poštovani građani Republike Srbije, je mnogo više od toga, ali nema ni veze.
Pošto ste priznali sada još jednom javno, da vam kažem kako će izgledati to kada vi dođete ili vratite se na vlast, ako tako građani Srbije žele i kažu to na izborima, kako će izgledati to što ćemo svi mi da platimo i kako izgleda onda sudska vlast. Sudije se biraju na opštinskim odborima vladajuće stranke i, evo, pečati i potpisa i zvaničnog dokumenta tada iz opštinskog odbora tada vladajuće stranke, jednog od opštinskih odbora tada vladajuće stranke, kako su se birali. Sudija 670, kažu nije bilo više od toga, samo 670, ode, promeni se preko noći, a znate kako se novi biraju?
Sad ću vam reći. Neću čitati imena zato što ne želim te ljude da targetiram, neki od njih možda nisu ni među živima. Ko god želi može da ima uvid u ove dokumente, ali oni su javni. Ime i prezime osobe, kaže – nestručan, osoba bez ugleda, verovatno korumpiran, radikalno raspoložen. Dakle, čovek koji je verovatno bio pristalica tada, pretpostavljam, SRS, pa je to bio u stvari kriterijum – stranačka pripadnost ili čak ne stranačka pripadnost, nego raspoloženje i onda je taj čovek verovatno korumpiran. Nemamo nikakve dokaze, ne postoje zato što verovatno nije bio i tako su se birale sudije.
Jedan drugi čovek, ime i prezime, kaže, kao najvažnija karakteristika za njegovu sudijsku funkciju, dugogodišnji simpatizer te vladajuće stranke, piše, odbacivao, pa zarez, ljudi, slušajte ovo, sve krivične prijave prema funkcionerima opštinskog odbora te vladajuće stranke, zaslužan da bude izabran za sudiju. To su samo neki od primera. Oni se ni dan danas toga ne stide. Oni i dan danas kažu – nije 900, nego samo 670 sudija. Najmanje dvoje od tih 670 se ubilo, izvršilo samoubistvo zato što su izgubili svoju čast i svoj ugled, smenjeni samo zato što nisu bili simpatizeri ili članovi tada vladajuće stranke. Ni danas se ne stide i danas kažu – tek ćete vi platiti na taj način.
Kako su birane sudije? Ja verujem, ako se vi vratite na vlast, da ćemo mi platiti, da ćemo svi mi biti u zatvoru. Ja zaista verujem u to. Ništa nismo skrivili, ništa nismo radili protiv zakona, ali dođu sudije koje oni žele i onda bude kao što onaj jedan vaš nezavisni novinar i urednik jednog od nezavisnih, kako kažete, i profesionalnih medija kaže – svi vi, ne svi vi funkcioneri, ne svi vi političari, nego svi vi iz SNS, svi vi glasači SNS, svi vi simpatizeri SNS, svi vi ćete u logore. Tako izgleda valjda ta normalna i pristojna, razumna i tolerantna, demokratska, građanska Srbija.
Za sudiju Osnovnog suda u Požegi, poštovani građani Republike Srbije, nakon te reforme pravosuđa i takve vladavine prava koju nam i danas ne samo obećavaju nego potvrđuju, je izabran sudija koji je preminuo, pa je tadašnje Ministarstvo pravde moralo Visokom savetu sudstva da priloži, verovali ili ne, izvod iz matične knjige umrlih. Izabran je čovek, ni kriv, ni dužan, već pokojni, zato što je bio simpatizer tada stranke na vlasti. Ali, dobro, pretite.
Ja sam zaista sigurna i ubeđena u to, zato što ja verujem u Srbiju, verujem u naš narod, ja verujem u građane Republike Srbije, da i ako ne misle da mi radimo dobar posao, nikada, nikada više neće birati takvu Srbiju. Nikada više neće birati te ljude koji kažu – nismo preko noći promenili 900 sudija nego samo 600 sudija i time prekršili Ustav. Nikada se više ta vremena u Srbiji neće vratiti.
Što se tiče Koluvije, jel ste primetili poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici da nestade iz te priče Andrej Vučić. Sada se pojavio Bratislav Gašić. Sada nema ni Aleksandra ni Andreja Vučića. Prošlo. Lagali, lagali, lagali, sud kaže – lagali ste, novinarka koja se bavila tim slučajem kaže – lagali ste i odjednom kao da nikada nije ni bilo. Nestalo je u magli i zamenila je, kao što to obično biva, nova laž, e sad Bratislav Gašić. Sad će da vuče tu – Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, Bratislav Gašić, dok i to ne nestane, a onda će verovatno da bude Ana Brnabić ili ko zna koga će da izvuku iz šešira da se čuo i dopisivao sa Koluvijom. Sa tim Koluvijom koji je proveo dve godine zatvoren dok traje proces. Tako ga branimo. I onda još dodatne dve godine dok traje proces sa nanogicom, pod elektronskim nadzorom, da ne može da mrdne. E, tako mi branimo, valjda, i tako je taj Koluvija naš.
Ko nama priča o tim stvarima, kad pričamo o normalnoj, tolerantnoj, demokratskoj, pravednoj Srbiji? Znate, ljudi, postoji i ja mislim u istoriji Srbije da je postojao samo jedan jedini naš državljanin koga je ni manje ni više istraživala CIA – Vuk Jeremić. Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država istražuje samo jednog građanina Republike Srbije, samo jedan se vinuo u te visine belosvetskog kriminala i korupcije da dođe do CIA – vaš šef, Vuk Jeremić. Vi da stavite na gomilu Koluviju i sve ostale protiv koga se sada vode procesi, istraživanja za kriminal, korupciju, sve njih da stavite na gomilu, ne da nije ništa nego su oni vrtićka grupa u poređenju sa Vukom Jeremićem i Patrikom Hoom. Vrtićka grupa. Lider vaše stranke je proslavio, u negativnom smislu, Republiku Srbiju.
Da li vi mislite da bi u Hong Kongu ikada čuli za Republiku Srbiju da nije Vuka Jeremića? Nikada. Prvi put su čuli za Srbiju kada su videli da je njihov belosvetski kriminalac Patrik Ho, koji je uhapšen, najbolji prijatelj našeg, nažalost našeg, kad kažem našeg mislim iz Republike Srbije, vašeg ne našeg, ali iz Republike Srbije, belosvetskog kriminalca Vuka Jeremića, koga istražuje, ni manje, ni više, nego CIA. Ali mi o Koluviji ovde pričamo evo već tri sata, koji je dve godine u pritvoru i dve godine još dodatno u kućnom pritvoru pod elektronskim nadzorom. A Vuk Jeremić, koji je glavna vest svih svetskih medija, nema vize, i dalje je predsednik vaše stranke.
To vam je, narodni poslanici, poštovani građani Republike, to će da bude vladavina prava. Takvi koje CIA istražuje. Takvi koji su Srbiju proslavili u najnegativnijem smislu u Hong Kongu. E, ti će da biraju sudije. E, ti će nama da prete revanšizmom. E, takvi će da vam dovedu pravdu i da se bore protiv korupcije. Samo da prvo završi sa CIA, pa onda, ako ga puste, možda se obračuna sa korupcijom i u Republici Srbiji.
Konačno, evo završiću, izvinite, stvarno. Vi meni kažete, nema veze, to ću neki drugi put, ovaj deo, vidim da ste se unervozili, pa da završavam polako. Da završim temom koja vam je među najmilijima, a to su rijaliti programi.
Nekako sam počela time, to je jedan od najvažnijih zahteva protesta protiv nasilja opozicije, pa da vam kažem. Obišli ste, obrnuli ste pun krug. Prvo ste uveli rijaliti programe, doveli ih u Srbiju, onda ste ih smestili u Pionirski grad, u instituciju za decu i omladinu. Onda ste bili, odnosno ne vi, vaši lideri i organizatori, neki od organizatora protesta protiv nasilja, onda ste bili i vlasnici „Velikog Brata“, odnosno te produkcije, pa ste na rijaliti programima zarađivali, a bili ste, Boga mi, i vlasnici „Pinka“, delom vlasnici „Pinka“ koga sada želite da ukinete.
Onda, gle čuda, ste i registrovali udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ i time završavam. Nije to sve, nemojte molim vas, poštovani narodni poslanici, nemojte, samo me pustite da završim da vam pokažem kakve to veze ima sa rijalitijem.
Danas je, a i poštovani građani koji protestvujete zato što vam se…
(Aleksandar Jovanović: Poštovane hijene.)
… ne sviđa atmosfera u društvu i iskazujete naravno nezadovoljstvo sa određenim stvarima u društvu.

Jovanoviću, znate li koja je sledeća mera? Koja?
(Aleksandar Jovanović: Metla?)
Nije metla. Sledeća mera je oduzimanje reči.
Ne primećujete razliku između oduzimanja reči i metla ili vam je sad sve potpuno isto, kako god da pogledate, sve vam se zamešalo? Istopile vam se boje.
Znači, razumeli ste koja je sledeća mera. Vaše dalje vikanje podrazumeva tu sledeću meru.
(Aleksandar Jovanović: Nije vikanje, samo mala pobuna.)

Poštovani narodni poslanici, evo da završim, protest protiv nasilja, poštovani građani Republike Srbije i poštovani narodni poslanici sada je, slušajte ovo, sada je registrovan kao udruženje pod nazivom „Srbija protiv nasilja“ na adresi ugostiteljskog objekta „Estrada“ u Šapcu. Hvala vam.

Dobro.
Reč ima Balin Pastor.
Izvolite.

Gospodine predsedniče Narodne Skupštine, gospođo predsednice Vlade, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja želim da govorim ispred Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara povodom ove tačke dnevnog reda i da kažem unapred da je svih ovih dana od kada traje ova sednica i prethodna sednica Savez vojvođanskih Mađara, poslanička grupa, bila prisutna, aktivno učestvovala u raspravi kao što to činimo i sada, iako su pojedini poslanici opozicionih stranaka pokušali da pokažu i da obmane javnost da postoji neki problem unutar vladajuće većine i da Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara nije učestvovala u raspravama.

Mi smo učestvovali u raspravama kao što to činimo i sada i to ne govorim zbog toga da bi se pravdao, jer nema potrebe za tim, nego govorim zbog toga da bi se videlo koliko ima politikanstva i ovih nedelja kada je Srbiju zadesila najveća tragedija u svojoj istoriji u mirnodopskim uslovima. Mislim na tragediju u školi „Ribnikar“. I želim još jednom da izrazim najdublje saučešće roditeljima i srodnicima stradale dece, kao i srodnicima svih stradalih u ubistvima poslednjih nedelja, jer je svako ubistvo tragedija, a ubistvo dece je svakako najveća tragedija i zbog toga kažem da je to sigurno, ta tragedija u Osnovnoj školi „Ribnikar“, svakako najveća tragedija u istoriji Srbije u mirnodopskim uslovima, jer ne možete to upoređivati sa tragedijama u ratnim okolnostima. Ali, u mirnodopskim uslovima je svakako bila najveća tragedija.

Mi ne želimo da učestvujemo u politikanskom nadmudrivanju i ne želimo da igramo „igre“ koje igraju pojedini poslanici opozicije koji ne razumeju trenutak i svu onu tragediju koja se desila i tragedije koje su se desile i predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade je najjači instrument kojim narodni poslanici raspolažu u parlamentarnim demokratijama. To je jedno sredstvo koje se ne upotrebljava svakodnevno i kada se podnese predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili članu Vlade onda to treba da bude osnovano.

Opozicija je prikupila onoliko potpisa sa koliko potpisa raspolaže. To je u ovom trenutku 84. Svi su potpisali zbog toga što ne zna se kako su potpisivali taj zahtev, jer se ispostavilo da kada se treba pojaviti, kada treba sesti u klupe, kada treba obezbediti kvorum za sopstvenu tačku dnevnog reda, onda to nisu sposobni, ali su sposobni da prozivaju članove, poslanike, vladajuće većine, što nisu prisutni.

To čine na društvenim mrežama i ono što je najveća ironija i najveća tragedija to čine poslanici opozicije koji nisu bili u stanju da dođu u zgradu, u dom Narodne skupštine juče da daju kvorum za sopstvenu tačku dnevnog reda i da stanu iza onoga šta su potpisali.

Potpisali su predlog za glasanje o nepoverenju ministru unutrašnjih poslova.

Znate, zadatak narodnih poslanika nije samo da sede u sali. Evo ja sam juče na primer otvorio jedan Međunarodni naučni skup na Paliću i ponosan sam na to da se održava Međunarodni naučni skup sa učesnicima iz pet zemalja na Paliću. Nakon toga sam krenuo na sednicu Narodne skupštine, došao otprilike do Novog Sada kada se ispostavilo da opozicija nije u stanju da stane iza svog predloga i da juče sednice neće biti pa sam se vratio, pa sam danas došao ponovo.

(Narodni poslanik: Tek sad.)

Ne tek sad.

(Radomir Lazović: Nego kad?)

Prva opomena – Radomir Lazović.