Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 167 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Jeste li se makar zahvalili poslanicima većine?
Dobro.
Da li sada neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Đorđe Pavićević.

Hvala.

Predsedavajući ja bih iskoristio priliku i da vam se zahvalim što ste pustili ovaj beli dim, habemas quorum, tako da možemo da počnemo da radimo.

Takođe, bih pozdravio kolege iz vladajuće većine i nadam se da su se juče odmorili nakon odlaganja ove sednice.

Postavio bih neka pitanja, tj. tražio bih obaveštenja od nekoliko nadležnih institucija, najpre od Ministarstva finansija, i Poreske uprave, i REM-a u vezi sa dugovima firmi koje su povezane sa Željkom Mitrovićem, znači „Pink medija grup“, „Pink inernešnal“ i druge firme, a u vezi sa njihovim dugovanjima državi.

Ispostavilo se da je 2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2019, 2021. i 2022 . godine, koliko su dostupni podaci, poslednji put 2021. godine, reprogramiran dug od 1,57 milijardi dinara, tako da ti uslovi pod kojima se odlažu ili reprogramiraju dugovi firmama Željka Mitrovića nisu poznati. Prosto, Poreska uprava je odbila da da informacije o tome, tako da bih molio Ministarstvo finansija i Poresku upravu, ako je moguće, u stvari da nam odgovore na pitanje, ne samo pod kojim uslovima, nego i koliko još novca od 2012. godine do danas duguje Željko Mitrović? Da li svi mi finansiramo ovu bahatost koju gledamo sa televizije „Pink“?

Takođe bih postavio slično pitanje predsednici Saveta REM-a. Naime, u martu prošle godine je REM, tj. Savet REM-a odložio i reprogramirao dugove „Pink medija grupe“ prema REM-u. Znači, ne prema državi, nego prema REM-u. To znači da „Pink“, pored toga što nije ispunjavao uslove iz elaborata, što je kršio procedure i zakone, nije ni plaćao finansijske obaveze prema REM-u.

To je bilo u martu prošle godine, a krajem jula, podsetiću vas, kraj jula inače to vreme zovu „pasije vrućine“, znači, to je kada se vidi Orion, kao najveća zvezda, i to je ono kako pesme kažu – kada se prže pluća, topi duša, a izgleda i Olivera Zekić radi, u stvari dodelio frekvenciju „Pinku“, a uz obrazloženje koje to ne uključuje. Da li znači da onda „Pink“ možda besplatno koristi tu frekvenciju ili plaća onda kada i koliko može?

Drugo pitanje odnosi se na ministarku pravde, na ministra policije i na onu koju niko nije video, a i ime joj se retko pominje, znači državnu javnu tužiteljku, a to je – ko ometa pravdu u slučaju istrage o ubistvu Milana Panića? Opet imamo tu situaciju da je Vlada 2013. godine oformila Komisiju za istragu o ubistvu novinara, da je ta Komisija dala Izveštaj i da predsednik te Komisije stalno ponavlja da se iz Izveštaja može videti ili doći do toga ko je naručio ubistvo Milana Panića. To je i nedavno ponovio, ali da se radi o veoma moćnim ljudima. Prosto, javnost bi trebalo da interesuje koji to veoma moćni ljudi opstruiraju ovu istragu. Kao što smo ovih dana mogli da vidimo, to je isto pitanje za njih, jednog koji je na Interpolovoj poternici, koju je Srbija raspisala, a koji u Moskvi otvara spomenik, prisustvuje otvaranju spomenika svoga oca, Marko Milošević, a koji je od 2020. godine u bekstvu, pa da li je u stvari naša policija…

To je bilo pet minuta, gospodine Pavićeviću.

…preduzela korake da on bude isporučen pravdi u Srbiji. Hvala.

Znači, vi ne dolazite na sednice zato što želite i sebi i drugima da pružite priliku za odmor. Veoma pažljivo sa vaše strane, ali potpuno neozbiljno prema Narodnoj skupštini.
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Ja bih samo rekao nekoliko konkretnih stvari. Juče je bio Svetski dan davaoca krvi. Mi ovde u Srbiji imamo veliki broj naših ljudi koji daju krv da bi nekome pomogli. Sada pozivam sve i u narednom periodu da se što više uključimo, svi oni koji mogu, koji su zdravi da daju krv, jer nikada se ne zna kome će i kada zatrebati.

Moje pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, a tiče se… Već se dosta govori da treba da se menja Zakon o dobrobiti životinja, pa me interesuje da li je u okviru Ministarstva formirana neka radna grupa koja radi na zakonu, dopuni Zakona o dobrobiti životinja. Ukoliko je to stvarno, bilo bi dobro da se u okviru te radne grupe uključe i ljudi iz Lovačkog saveza Srbije i ljudi iz Kinološkog saveza Srbije.

Reći ću samo nekoliko stvari koje se tiču Kinološkog saveza Srbije. On postoji od 1925. godine. Još dve godine i biće 100 godina od postojanja Kinološkog saveza Srbije. Kinološki savez Srbije je osnivač i Međunarodne organizacije kinologa sveta, tako da imamo jednu organizaciju koja je veoma prepoznatljiva kod nas, a i van granica naše zemlje Srbije.

Veliki broj naših ljudi, da li u velikim gradovima, da li u malim mestima, su ljudi koji vole kučiće, koji se bave kinologijom i svedoci smo da je u okviru toga Kinološki savez Srbije organizacija koja stvarno radi na tome, jer ima blizu 200 kinoloških društava u celoj Srbiji.

Ima preko 100.000 članova, tako da Kinološki savez Srbije je jedna transparentna organizacija koja u okviru svog delokruga rada stvarno uključuje veliki broj ljudi koji svojim aktivnostima, zajedno sa svojim psima pomažu i u Vojsci i u policiji i u terapiji određenih bolesti. Veliki broj ljudi vole svoje pse zato što oni zajedno sa njima imaju i suživot.

Kinološki savez Srbije iz svog budžeta izdvaja i u budžet Republike Srbije. Blizu 500.000 evra je u toku prošle godine odvojeno u budžet Republike Srbije, gde su na ovaj način kao Kinološki savez Srbije stvarno je nešto što zaslužuje pažnju i bilo bi dobro ukoliko ima radna grupa ili se formira radna grupa za pravljenje zakona o dobrobiti životinja, da se pozovu ljudi iz Kinološkog saveta da mogu zajedno sa svima da razgovaraju o onim bitnim stvarima koje se tiču naših kućnih ljubimaca.

Veliki broj tih kinoloških društava prave izložbe, gde se ljudi skupljaju, gde razmenjuju svoja mišljenja i na taj način imaju informacije koje se tiču svega onoga što se tiče kućnih ljubimaca.

Generalni sekretar je čovek koji je u okviru Kinološkog saveza Srbije zadnjih 35 godina funkcioniše, to je Mahmut Al Dagistani, čovek koji iza sebe ima rezultate jer to veoma prepoznatljiva organizacija. Veliki broj naših ljudi iz cele Srbije su uključeni. Preko 1.000 sudija je u našem Nacionalnom savezu uključeni, a blizu 500, to su međunarodne sudije. Oni svuda idu i promovišu, to kod nas postoji, ima autohtone rase pasa, naše domaće koje su prepoznatljive, koje vrede. Veliki broj ljudi je uključen oko toga.

Kinološki savez, Lovački savez treba da se pozovu i da u narednom periodu kada se krene ili ako već postoji radna grupa da zajedno sa njima rade i oko Zakona o dobrobiti životinja.

Hvala vam.

Reč ima Milovan Jakovljević.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene kolege narodni poslanici, koristim priliku da u ime svih nas našoj uvaženoj koleginici Milici Đurđević Stamenkovski čestitam rađanje dva sina Vukašina i Strahinje i nadam se da ovakve stvari mogu da nas ujedine i da natalitet u Srbiji bude naš motiv, a ne mortalitet, demografija i mračne i tmurne teme.

Moja pitanja su naslovljena na Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo pravde. Za Ministarstvo pravde imam jedno pitanje. Da li znate da u Ivanjici radi deset sudija u Osnovnom sudu? Zadnje dve godine svega šest ljudi je angažovano na predmetima od 3.500 slučajeva. Molim vas da mi dostavite podatak, koliko je svako od tih sudija ponaosob zadužen i da li ćete nešto preduzeti u smislu da predupredite ove probleme i da građani dođu do elementarne pravde? Verovatno takav problem ima Srbija globalno, ali evo konkretno za Ivanjicu ja vas pitam, šta ćete uraditi?

Kada ćete odustati od „beogradizacije“, odnosno kada ćete uvesti decentralizaciju Srbije? Znate, Srbija postoji mimo Beograda. Postoje neka naselja u Srbiji koja žive u otežanim uslovima. Da li znate da danas je lepo čuti da postoji „Beograd na vodi“, ali danas pola Srbije je bukvalno na vodi? Godinama unazad zaskaču nas planinski potoci, nabujale, brze planinske reke i stalno nas nešto iznenadi.

Kada ćemo doći u situaciju da predupredimo ove probleme i definitivno rešimo ovo pitanje? Ljudima ne samo da stradaju usevi, stradaju atarski seoski putevi, koje je nemoguće više obnoviti, nemoguće zbog nebrige vlasti i nemoguće je zbog toga što ljudi u lokalnim samoupravama nemaju dovoljno sredstava.

Sve ono u skladu sa Zakonom o budžetu, odnosno finansiranju lokalnih samouprava, na šta sam ukazivao, da 1,7% ukupnog BDP mora se rasporediti jedinicama lokalne samouprave i to bi trebalo da bude 111 milijardi, a vi raspoređujete godinama unazad 33,37 milijardi, što je za 78 milijardi manje.

Alarmantno stanje je u srpskom malinarstvu. Malinari se spremaju, možda ne znate, ali da vas upoznam, sa izlaskom na ulice. Posredno ili neposredno, od srpskih malina živi negde do milion ljudi.

Mi smo na skupštinskom Odboru za poljoprivredu usvojili zaključak. Taj zaključak se odnosi na više stvari. Ja osim kritike sam bio slobodan na tom Odboru da predložim tri, po meni, konstruktivne mere i Odbor je to jednoglasno usvojio.

Ja ću vam sada reći da, po meni i po zaključku Odbora, Vlada, resorno ministarstvo, uopšte ne treba da se bavi cenom malina i ja se ne slažem sa predsednikom države u mnogo čemu, ali sam saglasan u tome da cenu malina određuje tržište. Međutim, šta je uloga države? Da stvori privredni ambijent gde neće biti malverzacija, manipulacija, zloupotreba, neće biti nekontrolisanog uvoza po damping i subvencionisanim cenama.

Mi imamo u tom famoznom SSP-u, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine mogućnost u članovima 32, 40. i 41. da predupredimo uvoz roba po damping subvencionisanim cenama i sprečimo nelojalnu konkurenciju.

Druga mera koju sam na tom Odboru prezentirao je da treba pooštriti kontrolu, uvesti standarde, sledljivost, deklarativno obeležavanje i na kraju, ono što je presudno važno, da mi srpski brend koji se zove srpska malina na jedan pametan način treba da zaštitimo geografskim poreklom, maline proizvedene u Srbiji i tu meru sprovesti na području čitave Evrope donošenjem zakona o šemama kvaliteta.

Smatram da država ne treba da se bavi cenom malina, već stvaranjem pravednog ambijenta i omogućavanjem prostora koji će biti pravedan i za vladavinu prava i u ovom sektoru naše privrede.

U to ime, ja vas pozdravljam i želim uspešan današnji rad. Hvala.

Čestitke na prinovi. Neka su deca živa i zdrava.
Reč ima Marko Ristić.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, od Vlade Republike Srbije, Ministarstva zdravlja i Ministarstva za javna ulaganja tražim da objasne šta se dešava sa projektom izgradnje dodatnog objekta Dečije univerzitetske klinike u Beogradu, tzv. „Tiršovom 2“?

Obećanje da će ovaj projekat biti završen do kraja jula 2023. godine dao je još bivši ministar zdravlja, Zlatibor Lončar. Nakon njega, završetak izgradnje su najavljivali i premijerka Ana Brnabić i bivši gradonačelnik Beogada, Zoran Radojičić. Međutim, u martu ove godine, ministar za javna ulaganja, Marko Blagojević, obavestio nas je da je krajnji rok za izgradnju pomeren za kraj 2026. godine.

Želim da vas podsetim da u Beogradu trenutno postoje dve zdravstvene ustanove specijalizovane za lečenje dece. Jedna je Institut za majku i dete, a druga je zgrada Dečije klinike „Tiršova 1“. Ove dve ustanove ne primaju pacijente svaki dan, jer deluju po sistemu parnih i neparnih dana. Tako Dečija klinika u „Tiršovoj“ dežura parnim, dok Institut za majku i dete dežura neparnim danima.

Usled takvog sistema, roditelji u hitnim slučajevima ne mogu da odvedu dete lekaru u zdravstvenu ustanovu koja im je bliža, već su primorani da dete vode u onu ustanovu koja je dežurna na taj dan. To stvara velike gužve i dodatno opterećuje ionako opterećen zdravstveni sistem dok roditeljima stvara dodatne troškove zbog prevoza dece u ustanovu koja je udaljenija.

Iz tih razloga nama su neophodni veći zdravstveni smeštajni kapaciteti za lečenje dece, što bi u određenoj meri moglo da reši upravo izgradnjom dodatne zgrade Dečje klinike.

Tim povodom vas pitam – zašto se uporno odlaže završetak projekta „Tiršova 2“? Da li kod ove Vlade postoje dobra volja, plan i sredstva da se ovaj objekat privede kraju u interesu roditelja i njihove dece ili su u pitanju gola predizborna obećanja koja će kao i mnoga ostati, najavljeni projekti ostati mrtvo slovo na papiru.

Predsednik Republike nas je juče putem svog Instagram naloga obavestio da je doneo odluku da neće ni jednu reč o sastanku sa predstavnicima zemalja Kvinte i šefom delegacije EU reći, jer je rekao – smatram da je to bolje za sve.

Tim povodom postavljam pitanje Vlade Republike Srbije, kao i Ministarstvu spoljni poslova – da li ih je predsednik Republike izvestio o razgovorima sa predstavnicima Kvinte i ako jeste da li su upoznati sa njihovom sadržinom?

Podsetiću ovom prilikom da je prema Ustavu Republike Srbije, konkretno članu 123, Vlada Republike Srbije ta koja zajedno sa resornim ministarstvima vodi i utvrđuje politiku države.

Shodno tome, Vlada je kao nosilac izvršne vlasti u obavezi da bude upoznata sa svim razgovorima i pregovorima koje vodi i u kojima učestvuje predsednik Republike.

Šef države u našem sistemu nije samostalni donosilac odluka, odnosno to ne bi trebalo da bude. Njegova je obaveza da kao predsednik države, koji je biran na neposrednim izborima, da obaveštava Vladu i građane o tome šta radi u njihovo ime.

On je u obavezi da da osnove informacije, pogotovo kako se radi kada se radi o ovako važnim temama koje se tiču najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja, koje se tiču bezbednosti srpskog naroda na KiM, ali i budućnosti države i njenih građana.

Zato je odluka predsednika Republike da, u danima kada Aljbin Kurti sprovodi završni čin okupacije severa KiM i kreće u novo etničko čišćenje Srba, javnost uskrati za informacije o rezultatima razgovara sa zemljama Kvinte skandalozna i suštinski protivustavna. Ona je odraz političke samovolje i nepoštovanja demokratskih i ustavnih procedura.

Postavlja se pitanje – šta to predsednik Republike krije od građana? Da li je u tim razgovorima prihvatio da pravi i dalje ustupke u korist Aljbina Kurtija? Da li je ponovo preuzeo obavezu da sprovede nešto što nije u interesu Srbije, pa iz straha od daljeg pada svog rejtinga to pokušava da sakrije od javnosti?

Zahvaljujem.