Gde je vaša odgovornost prema tim ljudima koji protestuju da date predlog šta treba uraditi u Srbiji? Nema ga. Nema ga, nema nijedne mere, ni danas nema mere, ni 18. maja kada je počeo ovaj saziv nije bilo mera. Da, mi smo mere predložili. Gde je bila vaša mera?
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje iz klupe.)

Manojlović, isto, poslednji put.

Kako mi da razgovaramo ovde supstancijalno o stvarima na način kako su naši građani zaslužili i kako zaslužuju, ako vi ne date nijedan predlog, nego samo pričate – vi ste krivi, vaša je krivica, a gde su vaše mere? Nijedna mera, dobro.
Opet smo sada čuli – razoružavanje Srbije neće promeniti ništa. Dobro. Čuli smo, dakle, da ni ta mera, je li, nije dobra i da ništa neće promeniti. Ja se ne slažem i verujem da se većina građana Republike Srbije, uključujući i one koji protestuju svake nedelje protiv nasilja i veliki broj njih sa tim ne slaže.
Razoružavanje Srbije, kao meru, su predložili, dakle, pozdravili svi, uglavnom, i da kažem, poštovani građani, do 19.00 časova, juče, 14. juna, ukupno smo prikupili 70.130 komada oružja, 3.176.206 komada municije, 24.498 komada minsko-eksplozivnih sredstava, tako da je ta mera jedna od najboljih mera koje smo do danas imali, ali da ne pričam ponovo. Pričala sam i biće vremena, nažalost, verovatno se ponavljamo, i tokom ove tačke dnevnog reda.
Znate, mi smo razoružavali i značajno se smanjio broj oružja u posedu građana Republike Srbije od te 2012, praktično 2013. godine kada se promenila vlast. Za razliku od vas koji danas nama nešto spočitavate, a koji nikako niste reagovali na slične tragedije u prošlosti, od tragedije užasnog zločina 2002. godine u Leskovcu, a kada je ubijeno sedmoro ljudi, do masovnog zločina 2007. u Jabukovcu kada je ubijeno devetoro ljudi, broj oružja u posedu građana Republike Srbije se drastično povećao. Tako je to izgledalo dok ste vi bili na vlasti.
Tada opozicija nije bila takva da kaže – vi ste krivi. Ne, bila je takva da kaže – hajde da vidimo šta svi zajedno možemo da uradimo zato što je ovo problem našeg društva i mi smo prvo ljudi, a onda političari. Niste vi krivi. Niste krivi vi političari koji ste između 2002. i 2007. godine bili na vlasti zato što ništa niste uradili, zato što ste dodatno dopuštali da se građani Srbije naoružavaju.
Pretpostavljam zato što su mislili da su mnogo bezbedni i da je mnogo sigurna zemlja, pa su se dodatno naoružavali, a vi delili dozvole šakom i kapom. Ne, opozicija to tada nije koristila, kao što niko nikada nigde to nije iskoristio, nigde na svetu, nikada. Dobro.
Kažete – razoružavanje neće promeniti ništa, ali ne predlažete i dalje šta će promeniti, osim što kažete – smena Bratislava Gašića, ali sam čula jednu dobru stvar, u redu, kažete na kraju – i ostavka cele Vlade. Nikakav problem. Kao što sam i rekla, samo nakon toga idemo na izbore. Nema prelazne Vlade. Idemo na izbore. Kada smo rekli – idemo na izbore, onda su se neki od vas javili i rekli – ne izbore, sada pravimo pokret da bi se borili protiv izbora, nego tehnička Vlada, na vlast bez izbora. Ne. Možemo da idemo na izbore u svakom trenutku. Ako mislite da smo izgubili legitimitet, da građani misle da ne radimo dobro, većinska Srbija, u redu, u svakom trenutku, samo što mi se činilo da ste rekli – nikako u ovom trenutku izbori.
Vi kažete – mi ignorišemo građane Srbije koji šetaju, koji protestuju. Upravo suprotno. Institucionalno vi ignorišete te građane. Još jednom da vas podsetim, da nije bilo poslanika većine, ova sednica se ne bi desila, ne samo na ovu tačku dnevnog reda – smena Bratislava Gašića, nego čitava sednica i o REM-u i o bezbednosnoj situaciji i o svemu drugom se ne bi desila, jer vi niste glasali za dnevni red ove sednice. Institucionalno vi ignorišete te građane, ignorišete njihove zahteve i pokušavate da ih zloupotrebite za nasilnu smenu vlasti. Da ne želite nasilnu smenu vlasti, želeli biste izbore. Jedino što vi ne želite su izbori i zato niste ni tražili moju smenu, nego ste tražili smenu Bratislava Gašića, ne moju, da slučajno ne bi doveli do izbora.
(Radomir Lazović: Evo prilike da date ostavku.)

Lazoviću, i vama poslednji put.

Nikakav problem za moju ostavku.
Poštovani građani Republike Srbije, nekad odgovaram i to toliko i traje iz razloga što ne odgovaram samo narodnom poslaniku koji je izložio i otvorio ovu tačku dnevnog reda, već i onima koji mi dobacuju sve vreme. To je valjda demokratska rasprava. To je valjda kulturno ophođenje među pristojnim ljudima, to stalno dobacivanje, pa da vam kažem – dobačeno mi je - samo dajte ostavku. Nikakav problem, nego kada dam ostavku, nemojte da pravite onda proteste protiv izbora, kao što ste obećali. Da ne bude kao sa ovim što je držao lutku – e, uhapsite onoga što je držao lutku. Kada uhapsimo onog što je držao lutku, što ste uhapsili onog koji je držao lutku, nego hajmo na proteste protiv njega. Samo da se dogovaramo da danas kažete isto ono što ste govorili juče i sve će biti mnogo bolje.
Da vam kažem kakva je razlika između politike i atmosfere u Srbiji nekada i u Srbiji sada, pošto je pričao narodni poslanik i o tome kako je moguće da maloletnik ide u streljanu, da se kupuju sefovi, kako se drži oružje, zašto nema jače kontrole, čija je odgovornost itd, itd. Dakle, samo tri pokazatelja.
Broj teških ubistava u Republici Srbiji bio je najveći u periodu 2001. do 2012. godina, uključujući ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije, i to u dvorištu Vlade Republike Srbije, gde bi valjda trebao da bude najbezbedniji kao predsednik Vlade Republike Srbije, pa onda možete da zamislite koliko su se tih godina građani Republike Srbije osećali bezbednosti, policijskih generala, masovnih ubistava i pucnjava. Broj teških ubistava je bio najveći u tom desetogodišnjem periodu dok ste upravo vi bili na vlasti, 2002. do 2012. godina.
Broj stradalih ljudi, po najviše, nažalost, žena u porodičnom nasilju najveće je bilo u desetogodišnjem periodu 2002. godine do 2012. godine i svaki pojedinačno te godine veći, nego prethodne dve godine pojedinačno, svaki.
Broj oružja po glavi stanovnika je bio najveći u periodu 2002. do 2012. godine. Maksimum dostigao 2008. godine nakon užasnih masovnih ubistava koja su se desila i 2002, a onda ponovo 2007. godine. Od tada kada se ponovila tragedija od 2002. godine, kada se ponovila 2007. godine, ne da niste razoružali Srbiju, nego ste nastavili da dajete dozvole za nošenje i držanje oružja građanima Republike Srbije, pa se onda desilo i ono masovno ubistvo 2013. godine.
Toliko o tome kako su se građani osećali nekada, a kako se osećaju danas. Toliko koliko je tada Srbija bila bezbedna država, a toliko i o vlasti i opoziciji. Nikada ni u jednom trenutku tada to nije bilo iskorišćeno za političku borbu i politički obračun zato što su to ljudske tragedije, zato što se to ne politizuje, zato što ne možete da gradite politiku na grobovima dece i odraslih. Zato što se to jednostavno u pristojnom svetu ne radi. Pristojni ljudi to ne rade. Nikada nisu ni u jednoj zemlji na svetu, ni u SAD, ni u Norveškoj, ni u Nemačkoj, ni u Belgiji, nikada nigde, samo ovde, samo u Srbiji, samo vi u istoriji svetske politike. Samo ovde, samo u Srbiji i samo vi i nastavljate.
Govorite o tome kako funkcionišu službe bezbednosti, time direktno potcenjujete i ponižavate pripadnike službi bezbednosti, a pre svega pripadnike MUP-a. Te pripadnike koji su uhapsili Belivuka, koji su uhapsili pripadnike organizovane kriminalne grupe Balkanski kartel, mnogih drugih organizovanih kriminalnih grupa, koji su upravo juče priveli trojicu pripadnika albanskih, odnosno prištinskih specijalnih ili kako god ih zovu, snaga na teritoriji centralne Srbije. Te ljude vi ponižavate, ne mene, ne ministra Gašića.
Ministar Gašić, iskreno da vam kažem, i na tome mu takođe svaka čast, postavio je sve najbolje ljude na rukovodeće pozicije MUP-a, ljude za ponos, te uniforme Republike Srbije i čitave te službe kao državne sekretare. Fenomenalne ljude. Ne verujete meni? Svakako ne morate, ja nisam objektivna. Evo, razgovarajte sa organizacijama civilnog društva koje su članovi Nacionalnog konventa po EU. Kako ti ljudi razgovaraju sa njima i koliko su transparenti kada se recimo govori o Zakonu o policiji? Pitajte njih kakvi su to ljudi i na koji način obavljaju svoj posao, problematiku MUP-a i kako komuniciraju i sa nevladinim organizacijama, sa civilnim sektorom i sa ljudima koji se ne slažu sa nama po mnogim stvarima po pitanju bezbednosti, da takav niko komunikacija i razgovora nikada u Republici Srbiji postojao takvi stručnjaci, takvi stručni ljudi, ljudi sa toliko poštovanja i prema ovoj zemlji i prema svim njeni građanima. Njih ponižavate, ne mene.
Kao što ste, kada sam bila ovde prošli put ponižavali i pokušavali da urušite profesionalni integritet jedne od naših najvećih stručnjakinja ili stručnjaka, ako govorimo o jeziku rodne ravnopravnosti, mentalnog zdravlja dece, zato što vam to nije važno. Zašto bi to vama bilo važno? Pa, jel vama stalo do mentalnog zdravlja dece? Ne, vama je stalo da pokupite neki političke poen na ovoj tragediji, pa onda hajde kolokvijalno, kako bi se reklo, da bacimo pod autobus i najveće stručnjake, one od čijeg profesionalnog integriteta nama danas zavisi mentalno zdravlje naše dece. Nema veze, danas je na dnevnom redu policija i pripadnici službi bezbednosti.
Urnisali smo policiju. Vi imate obraza to da kažete? Ja mora da nisam baš sasvim sama svoja ako vas četvrti put pitam da li imate obraza, pošto ga očigledno nemate, ali ja se i dalje čudim, pa očigledno vređam sebe…
(Borislav Novaković: Vređate poslanike.)
Vređam sebe, rekla sam da nisam sama svoja…

Da ne vičete iz klupe, Novakoviću.

Sebe vređam.
Urnisali smo policiju, kažu oni ljudi koji dok su bili na vlasti plata pripadnika MUP je bila čitavih 41.740 dinara. Vi ste mislili da oni toliko vrede? Vi ste mislili da oni toliko zaslužuju? I to je, samo da vam kažem, bila maksimalna plata u to vreme.
Uzela sam najveću platu u tih 10 godina dok su bili na vlasti, 41.740 dinara. Pitajte pripadnike policije da li su imali cipele, čizme, cokule? Da li su imali uniformu? Da li su imali kape i koliko uniformi su imali ? Da li su imali zimsku uniformu? Pitajte, molim vas kako je to bilo biti pripadnik policije dok ste vi bili na vlasti?
(Narodni poslanik Borislav Novaković dobacuje s mesta.)

Novakoviću, ponovo.

Danas pripadnici policije imaju platu od 82.014 dinara, što je za čitavih 96,5% više. Dakle, čitavih 100% više nego pre deset godina. Tako smo urnisali policiju.
Vi danas kada pogledate pripadnike našeg MUP-a, vi ste ponosni. Oni imaju nove, lepe uniforme, imaju po nekoliko komada. Juče kada su privodili ove albanske teroriste, kada pogledate kako su opremljeni, šta imaju, kakve su im sposobnosti, koliko su spremni, na ponos ovoj državi. E tako smo mi urnisali policiju, a tako su oni bili u dobroj situaciji dok ste vi bili na vlasti.
Evo, rekla sam vam prošli put da vam obećavam da neću da vas nazovem nikada više poštovani, a sada vam obećavam da nikada više vam neću postaviti pitanje – imate li obraza? Jasno mi je.
Jovanjica, ponovo čovek o Jovanjici, jedini političar koji je sudski dokazani lažov i upravo na temu Jovanjice, ponovo govori o Jovanjici, ali ovo nije samo nepoštovanje građana Republike Srbije, ovo je nepoštovanje sudstva, čitavog pravosuđa Republike Srbije, zato što kada vam sud kaže – ne govorite istinu, molim vas nemojte da nastavljate da govorite laži. On kaže – baš me briga šta je sud rekao, ja ću nastaviti da govorim neistinu. I nije samo sud, ako je vama sud „samo“, nego i novinarka Jelena Zorić. Ona je takođe rekla…
Samo da znate, poštovani građani Republike Srbije, narodni poslanik razgovara mobilnim telefonom, toliko mu je stalo do mojih odgovora na njegovo izlaganje. Toliko o poštovanju vas, poštovani građani Republike Srbije.
Dakle, da vam kažem što se tiče Jovanjice, Tužilaštvo je navelo da ne postoje osnovi i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić izvršili bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.
Iz izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefona i sim kartica oduzetih od okrivljenog Koluvije, sačinjenog od Službe za specijalne istražne metode MUP Srbije, akvizicijom memorisanog sadržaja, kao i sadržaja svih instaliranih aplikacija za komunikaciju putem interneta, proizilazi da nije utvrđen ni jedan kontakt sa Aleksandrom Vučićem i Andrejom Vučićem.
Komunikacije koje su ostvarene 13. i 14. novembra 2019. godine, o kojima je govorio narodni poslanik u medijima, ne mogu se na bilo koji način dokazano dovesti u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem. Da smo čuli – izvinite, lagao sam, neću nikada više - nismo.
Da li je gospodin Aleksić prestao da širi neistine po istom principu? Jeste. Da li je njegove neistine opovrgla i novinarka Jelena Zorić? Jeste. Ali, znate kako Tijanić je jednom rekao, a to je sve više prisutno na političkoj sceni Srbije, zahvaljujući tome kakva nam je opozicija, a i kakvi su im mediji koji ih podržavaju, rekao je – ako ti je istina ostala jedini argument, e onda si nadrljao. E, tako i u politici Srbije. Ako je nama istina, a jeste, argument, onda ćete bez obzira na taj argument svaki dan morati da odgovarate na laži koje ponavljaju.
Kaže – mi branimo Koluviju. Poštovani građani Srbije, koliko puta ste čuli da mi branimo Koluviju? Aleksandar Vučić, vlast, Bratislav Gašić, Zagorka Dolovac, ne znam ni ja više ko. Koliko puta? Preko 1.000 puta ste čuli tezu da mi branimo Koluviju.
Tog Koluviju koga toliko branimo, taj Koluvija je od novembra 2019. godine do septembra 2021. godine proveo zatvoren u pritvoru. Eto toliko ga branimo. Dve godine je bio zatvoren u pritvoru. Mogao je da se brani sa slobode, kao što se toliki brane sa slobode. Ne, taj čovek je bio zatvoren u pritvoru, dve godine pošto je naš čovek i mi ga branimo, valjda mi tako, jel te, koje branimo prvo ih zatvorimo, onda da ne vide svetlo dana dve godine i to ne zato što je neko rekao da su krivi, nego dok traje suđenje, dok traje postupak, on je u pritvoru. Pa, ako je kriv onda se vraća u zatvor. I sada je izašao sa nanogicom. E, tako mi branimo tog Kuluviju.
Ali, to vi poštovani građani Republike Srbije, nikada nećete čuti od ovog narodnog poslanika, pripadnika njegove stranke i ostalih iz opozicije koji i dalje pričaju o toj Jovanjici. Nikada. Zato što nije važna istina, nego je važna laž. Važno je da lažima dođete do percepcije da mi nekoga branimo. Dosta su uspešni u tome. Pa zahvaljujući i ogromnoj medijskoj mašineriji koju imamo ti ljudi tako svaki dan plasiraju laži, a odgovoriću danas tokom dana i verujem i ovih narednih dana i na ostale očigledne laži da danas kada pitate ljude – jel vlast brani Predraga Kuluviju, verovatno će vam reći – da brani ga. Da li je Predrag Kuluvija bio dve godine u zatvoru? Reći će vam – nije. A, istina je potpuno suprotna tome. Toliko o tome koliko danas vredi istina, a koliko vrede, stalno ponavljanje, ponovljene laži opozicije i medija koji ih podržavaju.
Belivuk, šta da vam kažem o Belivuku osim da je u zatvoru, i on i čitava njegova kriminalna grupa i da su prikupljeni takvi dokazi i da je to takav slučaj da ne prejudiciram presudu i da se ne mešam u pravosuđe, u sudstvo, deluje kao da je sve jasno i da belog dana neće videti. E, tako je Belivuk naš.
Ali, tu dolazite opet do jedne nelogičnosti koja je toliko prisutna nažalost u velikom delu naše opozicije, a posebno kod narodnog poslanika koji je obrazlagao sve ostalo osim za šta je odgovoran Bratislav Gašić.
Tom Belivuku veruju sve. Na njega se pozivaju u Skupštini. Njega citiraju. Veruju mu sve. Znate šta jedino ne veruju? Da je pripremano ubistvo Aleksandra Vučića od strane klana Veljka Belivuka. Samo to ne veruju. Sve ostalo veruju, a pripremano je. Toliko je Belivuk naš. Tako što on sa svojim šefovima pripremao ubistvo Aleksandra Vučića i to potvrđeno i od strane nekih evropskih bezbednosnih službi. A vi nemate obraza čak ni toliko da u tom smislu kažete – da, ajde da ispoštujemo institucije ove države kakva je institucija predsednika Republike da se sa tim stvarima makar ne igramo. Nego nema veze. Nema veze. Da ne kažem nešto više i gore od toga, jer niste malo puta vaši podržavaoci pozivali pa upravo na to isto takvo ubistvo predsednika Aleksandra Vučića, vaši kolege poslanici organizatori protesta Srbija protiv nasilja na ubistvo i njegovog starijeg sina i njegovog brata, pa onda valjda zato…
(Narodni poslanici dobacuju.)
… nemojte da mi dobacujete. Čovek je napismeno to uradio. U svakom trenutku mogu da vam pokažem to nažalost. I meni je žao. Mogli biste da ogradite od toga umesto što mi dobacujete, ali nije ni važno.
Mogli bi eto toliko makar da poštujete instituciju predsednika Republike.
Konačno, kažete – mi ćutimo i razmišljamo kako da ostanemo na vlasti. Pod jedan, ne ćutimo. Kad god nas pozovete mi smo tu i kada predložite sednicu, a nećete da glasate za taj dnevni red da bi ispoštovali građane Republike Srbije, a i da ovaj poštovani parlament ne bi izrugivali pred građanima Republike Srbije i ne bi od ovoga pravili šaradu, onda mi glasamo za taj dnevni red koji ste vi predložili, a za koji nećete da glasate i tu smo, sedimo i razgovaramo, ne ćutimo. Bila sam ovde pet dana, i uprkos svim okolnostima vratila sam se i sedeću ovde koliko god i kad god je potrebno.
Razgovaramo. Ne želimo nasilje i mislimo da u normalnom demokratskom društvu bilo kakva kriza, bilo kakvi sukobi, bilo kakva nerazumevanja, neslaganja moraju da se reše na kraju krajeva razgovorom. Ničim drugim nego razgovorom, a da nasilje na ulicama ne može da nanese ništa dobro.
U Republici Srbiji svakako nasilje ne može da donese promenu politike i na vlast ne može da se dođe tako što pravite nasilje na ulicama već samo i isključivo izborima. Od tih izbora, još jednom vam kažem, ne bežimo. Uvek smo spremni za njih. Računajte da imate moju ostavku. Slobodno, samo se dogovorite, ako želite, da idemo odmah na izbore možemo. Ja bih svakako volela to zato što mislim da je važno da se legitimitet potvrdi ili opovrgne pa da onda vi valjda ponovo dođete na vlast, pošto ste vi kao što kažete predstavnici tih nezadovoljnih ljudi na ulicama, pa će onda vas da biraju da bi plata policajca u Republici Srbiji ponovo bila svedena na 41 hiljadu dinara, a plata medicinske sestre na 37 hiljada dinara. Verujem da je to Srbija koju će većinska Srbija želeti ili možda ipak nije pa zbog toga ne želite izbore.
Konačno, dve reči da zaključim. Mislim, a pričaćemo o tome, i ostavila sam najmanje vremena za to zato što vi o tome niste pričali, a biće vremena, da Bratislav Gašić radi ozbiljno, odgovorno i posvećeno svoj posao ministra unutrašnjih poslova.
Mislim da je to dokazao u prethodnih nekoliko meseci od kada je formirana ova Vlada, to je kraj oktobra prošle godine. Mislim da nema nikakvu ličnu odgovornost za tragedije koje su se desile. Mislim da je policija postupala maksimalno efikasno i brzo nakon tragedije i monstruoznih zločina. Ne vidim kako smo mogli da sprečimo, najmanje vidim kako smo mogli da sprečimo ovu užasnu tragediju u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“
Nisam za smenu Bratislava Gašića, upravo zato što mislim da treba da čuvamo ljude koji odgovorno rade svoj posao i ne samo u bezbednosnom smislu i u smislu svog resora, već koji su po prvi put, i opet ću vam reći, pitajte, to je organizacija civilnog društva, sa kojima evo već treći mesec traje dijalog oko Nacrta zakona o policiji, ne znam da je postojao ministar unutrašnjih poslova sa svojim timom koji je toliko bio otvoren i za razgovor i saradnju sa organizacijama civilnog društva. Ni u jedno vreme u Republici Srbiji. Ja sam mu zahvala na tome, zato što mislim da je taj dijalog važan i da je možda posebno važan u sektoru bezbednosti.
Nisam za smenu Bratislava Gašića. Možete da dobijete i više od toga, umesto što tražite smenu Bratislava Gašića, možete da dobijete ostavku čitave Vlade, ukoliko to budete želeli. Nakon toga idu izbori. Vlast u Srbiji će se menjati samo i isključivo demokratskim putem na izborima. Ako to želite, dobrodošli ste, ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici. Mislim da je važno i za bezbednost i stabilnost i demokratske vrednosti u Republici Srbiji i poštovanje procesa i demokratskih procesa i institucija da mi to radimo na demokratski način.
Tako da, apsolutno ne. Neću predložiti smenu Bratislava Gašića sa mesta unutrašnjih poslova. Hvala vam.

Hvala vam.
Povreda Poslovnika.
DRAGAN D. MARKOVIĆ: Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, gospodine Orliću, trebali ste da reagujete i da više kazni izreknete kada je govorila predsednika Vlade o Kosovu, veliki broj njih rekao je to nije tema. Umesto da čestitamo policiji, Bratislavu Gašiću jer su trojica terorista sa dugim cevima, naša policija, odnosno trojicu terorista pronašla prema Raškoj i uhapsila ih. To nisu obični teroristi, to su kamikaze.
Nasilje je na Kosovu i Metohiji, a ne u Srbiji. Možda je Bratislav Gašić kriv što nije reagovao kada je blokiran autoput i naravno ne treba da reagujemo na obične ljude koji su zavedeni sa nekim programom koji nismo mogli da vidimo šta želi određena grupacija koja izvode ljude na ulice.
Ko je kriv za smrt đaka i za smrt i odraslih i maloletnih lica u Mladenovcu? Pa roditelji tog dečaka i roditelji tog bitange koji je ubio skoro osam, devet ljudi. Kažu, Bratislav Gašić kriv što nije ulazio u kuće i da vidi da li ima sef za lovačku pušku svako ko ima oružje. A, kada bi ušla policija u kuću, onda bi rekli – vidite mi nismo slobodna država.
Da li može negde u Francuskoj, u Nemačkoj, u Italiji da se radi ono što se radi u Srbiji, a da ne reaguje policija? Ne može. Ja mislim da Bratislav Gašić i ceo njegov tim treba da nastavi u tom smeru da radi. Molim opoziciju, mi nemamo preču temu ljudi, šta je za nas sveto u životu. Problem na KiM nije problem samo teritorijalni, problem je i u Beogradu, i Novom Sadu, i u Jagodini i u svim ostalim gradovima. Hajmo da se ujedinimo oko tog pitanja i da kažemo – nama je cilj Aleksandar Vučić, a ne Bratislav Gašić, a Vučić ima dela i ne mogu mu ništa i zato ga mi podržavamo iz SPS i JS.