Dakle, na čemu se zasniva njihova teza da je Bratislav Gašić objektivno kriv za ono što se desilo u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ pre dva meseca i za ono što se desilo u okolini Mladenovca i Smedereva? Od koga su oni pozajmili tu tezu o objektivnoj krivičnoj odgovornosti? Od Haškog tribunala. Dakle, to je teza koja je preuzeta od Haškog tribunala. Zašto je preuzeta? Zato što ništa pametnije niste mogli da smislite. Kao što ni Haški tribunal, pa samo se vi smejte, ovo što ja govorim je apsolutno tačno, kao što Haški tribunal, kada je osnovan, 1993. godine, od strane nenadležnog organa, Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a ne Generalne skupštine, kao što piše u Povelji Ujedinjenih nacija, pošto nije mogao da dokaže odgovornost pre svega srpskog rukovodstva za građanski rat koji se desio u bivšoj Jugoslaviji od 1991. godine, onda je Haški tribunal uveo princip objektivne krivične odgovornosti ili, kao što kaže advokat Vujačić, komandne odgovornosti. To je ono na čemu vi bazirate i odgovornost Bratislava Gašića. I ako je neko plagijator, vi ste plagijator, jer ste vi plagirali Statut Haškog tribunala i vi ste plagirali Pravilnik o postupku i dokazima Haškog tribunala. Sada ću to da vam eksplicitno i dokažem.
Posle Drugog svetskog rata Amerikanci su ustanovili da su pojedine njihove jedinice izvršile krivično delo ratnog zločina pre svega u određenim delovima Azije u odnosu na japanske ratne zarobljenike. Ali su rekli – za ratne zločine može da bude odgovoran komandant te jedinice koji je komandovao vojnicima koji su učestvovali u izvršenju ratnog zločina. Šta radi Haški tribunal? On tu odgovornost diže do neba i kaže – za svaki zločin koji se desio u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, odgovoran je, ko? U to vreme Slobodan Milošević. Pa su onda izmislili institut udruženog zločinačkog poduhvata. I to je jedna neverovatna konstrukcija koja ne postoji nigde. Ne postoji ni u američkom pravu, ne postoji ni u engleskom pravu, ne postoji nigde, postoji jedino u Statutu i u praksi Haškog tribunala. Kada ne možete da dokažete nečiju subjektivnu krivičnu odgovornost, a hteli su da dokažu da su Srbi odgovorni za raspad bivše Jugoslavije, onda su se dosetili da uvedu konstrukciju udruženog zločinačkog poduhvata.
Kada čitate optužnicu protiv Slobodana Miloševića, protiv Radovana Karadžića, protiv Ratka Mladića, protiv Vojislava Šešelja, itd, nailazite na potpuno istovetne formulacije. Kaže – krivi su Slobodan Milošević, Milan Martić, Milan Babić, Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Vojislav Šešelj, pa se onda kaže – i druga znana i neznana lica, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, mnoge sam ispustio, oni su odgovorni jer su predstavljali udruženi zločinački poduhvat i oni su odgovorni za zločine koji su se desili na prostorima bivše Jugoslavije dok se vodio građanski rat.
Pri čemu je dokazano da nikada ti ljudi koji su navedeni u optužnicama Haškog tribunala nikada nisu sedeli svi zajedno u istoj prostoriji, a kamo li da su planirali bilo kakve zločine i bilo kakve zločinačke poduhvate. I na toj konstrukciji udruženog zločinačkog poduhvata vam se zasniva optužnica protiv svakog Srbina koji je optužen u Haškom tribunalu, Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, kao što vidite ne bojim se da govorim o Voji, Radovana Karadžića, Ratka Mladića itd.
Oni nisu mogli da dokažu da je Slobodan Milošević, da je Radovan Karadžić, da je Ratko Mladić, da je Vojislav Šešelj konkretno naredio ili učestvovao u izvršenju bilo kog ratnog zločina, zločina protiv čovečnosti, bilo kog krivičnog dela koji je naveden u članu 5. Statuta Haškog tribunala. U nemogućnosti da dokažu subjektivnu krivičnu odgovornost onda su rekli – e, dobro nisu subjektivno odgovorni, ali su objektivno odgovorni preko udruženog zločinačkog poduhvata. Na tim tezama se zasniva krivica tobožnja Miloševića, Šešelja, Karadžića, Mladića itd.
Naravno, taj princip je važio samo za Srbe. Taj princip nije važio za Franju Tuđmana, taj princip nije važio za Aliju Izetbegovića, taj princip nije važio za komandante OVK, taj princip je važio samo za Srbe. Zahvaljujući primeni principa, odnosno te konstrukcije udruženog zločinačkog poduhvata Srbima je u Haškom tribunalu izrečeno preko 1.000 godina zatvora. Zašto? Da bi se dokazala teza koja i dan danas važi, a koji i mnogi od vas zastupaju, da su bivšu Jugoslaviju i da su ratove na teritoriji bivše Jugoslavije ustvari otpočeli Srbi, rukovodstvo Srbije, jel tako Milivojeviću, to vi tvrdite, na čelu sa Slobodanom Miloševićem, a ideološku podlogu za zločine koji su se desili dala je Srpska akademija nauka i umetnosti, preko tzv. memoranduma, dala je SPC, dalo je Udruženje književnika Srbije. To su teze, to su zvanične teze službenog Zagreba, službenog Sarajeva, službene Prištine, ali nažalost, na našu srpsku žalost to su zvanične teze i jednog dobrog dela tzv. građanske, odnosno evropske opozicije.
Sada kada su se desila ova monstruozna ubistva u Beogradu, u okolini Mladenovca, u okolini Smedereva, onda su se oni dosetili onoga što piše u Statutu i u Pravilniku Haškog tribunala i onoga što piše u presudama Haškog tribunala. Znaju oni da nije Bratislav Gašić, da Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, bilo ko subjektivno odgovoran zbog toga što je dete uzelo pištolj od svog oca, došlo u školu i pobilo svoje školske drugove. Znaju oni da nema subjektivne odgovornosti. Nema subjektivne odgovornosti.
Ali, onda su se dosetili, e pa neko pre nas, neko malo pametniji, neko vispreniji, neko malo bolji pravnik od nas, dosetio se još 1993. godine kada je formiran Haški tribunal, možete čoveku da dokažete da je kriv preko instituta objektivne odgovornosti. To je ono što vi radite. To je ono što građani Srbije treba da znaju. Cela vaša konstrukcija o odgovornosti ministra unutrašnjih poslova za ono što se desilo pre dva meseca u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i ono što se desilo u okolini Mladenovca i Smedereva, zasniva se na principu objektivne odgovornosti. Ali, niste vi to izmislili. Vi ste to plagirali, vi ste to preuzeli od Haškog tribunala.
Vi ustvari hoćete da tribunalizujete politički život u Srbiji, kao što ste svojevremeno pokušali da tribunalizujete srpsko pravosuđe, onda kada ste bili na vlasti. Stalno mi dobacuju Voja, Voja, kao da sam ja baš, priznajem da sam glup, nisam baš Edison kao ovaj dva, dva, pet iz fizičkog, dva, dva, jedan, to priznajem, ali nisam baš ni toliko glup. Kada god mi dobacuju Voja, Voja, ja znam da oni misle na Vojislav Šešelja. Pošto smo se Vojislav Šešelj i ja politički razišli, oni misle sada ja ne smem da govorim o Vojislavu Šešelju. Smem.
Dakle, oni stalnu Vojislavu Šešelju još dok je bio narodni poslanik stavljaju žig ratnog zločinca. Kažu, Vojislav Šešelj je ratni zločinac. I u kojoj god emisiji da se pojave. Evo kaže Srđan Milivojević, osuđeni ratni zločinac. I gde god se pojave u emisiji, kaže ratni zločinac Vojislav Šešelj. Evo sada kampanja protiv Aleksandra Vučića kaže – bio na svadbi sina, osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja. Pa je Aleksandar Vučić sada kriv što je u tom restoranu pevač pevao pesmu o vojvodi Pavlu Đurišiću. Kaže – evo ga zlikovac sedi pored osuđenog ratnog zločinca, sluša pesme u Pavlu Đurišiću, itd.
Vojislav Šešelj nije osuđen za ratni zločin, nego je osuđen za to što je navodno podstrekivao, sve je tema. Sve je tema, zato što ste vi sve te teme otvorili u Narodnoj skupštini, na vašim televizijama, u vašim novinama. Vi mislite da kada se pojave ministri u Vladi Srbije ne mogu da govore o tim temama. Mogu da govore zato što ste ih vi otvorili.
Vi mislite kada mi dobacujete Voja, Voja, da ja ne smem da spomenem ime Vojislav Šešelja. Dakle, Vojislav Šešelj nije osuđen za ratni zločin. Vojislav Šešelj je osuđen za podstrekivanje na deportaciju Hrvata iz Hrtkovaca. To nije ratni zločin gospodine Milivojeviću, zato što ni jedan Hrvat iz Hrtkovaca nije deportovan, nego su svi Hrvati iz Hrtkovaca, iz Golubinaca, iz Slankamena i iz drugih mesta u kojima su živeli zamenili svoje kuće koje su u to vreme koštale nekoliko hiljada nemačkih maraka, za srpske kuće koje su vredele nekoliko desetina, pa i nekoliko stotina hiljada maraka u Zagrebu, u Bjelovaru, u Osijeku, u Splitu, u Zadru, u Šibeniku, itd.
Sve te vaše deportovane, ubijene Hrvate iz Hrtkovaca, iz Slankamena, iz Golubinaca, itd, eno ih živi i zdravi, hvala Bogu, u srpskim kućama u Zagrebu, u Bjelovaru, u Splitu, u Zadru, u Šibeniku, itd. Eto, to je prava istina o temama koje vi konstantno otvarate u vašim medijima i ovde u Narodnoj skupštini. Mislite sada kada se pojavim ja ili neko drugi ko je bio u SRS, mora da propada u crnu zemlju zato što je to što vi govorite neka božanska istina. Nije. To što vi govorite je najobičnija laž, koju na kraju, krajeva niste smislili vi, nego vaši mentori koji su trebali da opravdaju rušenje Jugoslavije, sve ono što se desilo tokom građanskih ratova na prostorima bivše Jugoslavije i kao finale svega da opravdaju, preko vas između ostalog, NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
(Aleksandar Jovanović: Jel to ovaj? Jel ovaj?)
