Što se tiče ocena Aleksandra Vučića, vi zaboravljate jednu stvar. Za razliku od vas kojima radni dan počinje u dvanaest, u dva, završava oko tri, četiri, itd, radni dan Aleksandra Vučića nekada počinje u pet ujutru, nekad u šest, nekad u sedam, nekad se završava u ponoć itd. I kada čovek mnogo radi, onda u toku radnog dana može mnogo toga i da uradi i mnogo toga da završi. Ali vi ste navikli da ustajete u devet, da ustajete u deset, da ustajete u jedanaest, u dvanaest, da radite do tri, do četiri, i tako svaki dan.
Pa vi ovu sednicu niste mogli da počnete zato što vam je bilo teško da ustanete ujutru i da dođete na sednicu Narodne skupštine, koju ste vi tražili, da biste smenili ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. I sednice tog dana nije bilo, nego je sednica počela sutradan, kada su vam kvorum za ovu sednicu dali poslanici pre svega SNS i poslanici naših koalicionih partnera.
Dakle, vama je teško da ustanete ujutru, i to ne baš rano ujutru. Znate, kada čovek ustane u devet ujutru, a sednica počinje u deset, priznaćete, to nije baš neki veliki napor. Ali, za njih jeste, i oni ne mogu da razumeju da postoji čovek koji može da radi 12, 14, 16 sati u toku dana itd. Postoji. Taj čovek se zove Aleksandar Vučić. Zato ga je narod i izabrao. I vi me pitate ko je moj predsednik? Pa onaj za koga je glasalo više od dva miliona ljudi. Ne možete vi ceo …
(Tatjana Manojlović: Sram vas bilo.)
Sram me bilo. Evo, kaže narodna poslanica – sram me bilo. Sram me bilo što je Aleksandar Vučić na izborima za predsednika prošle godine dobio više od dva miliona glasova. I još kaže – nije on moj predsednik. Pa moj jeste. I predsednik je svih građana Republike Srbije. I dok ga vi ne smenite ili neko drugi, on će biti predsednik. Ja sam ponosan na to što je Aleksandar Vučić i moj predsednik. I ako me pitate ko je moj predsednik, moj predsednik je Aleksandar Vučić.
Kažete – a šta je to?
(Narodni poslanik Nebojša Zelenović dobacuje.)