Jovanoviću, šta je sa vama? Jel razumete da ste već u prednosti u odnosu na sve ostale sa te strane? Vi imate jednu opomenu, a oni nemaju niko nijednu. Ne treba vam da idete u toliku prednost da vi dobijete dve, u ovom trenutku, barem, sačekajte malo. Strpite se svi.
(Nebojša Zelenović: Poslovnik.)
Primetili smo, Zelenoviću, da ste se pridružili. Samo se nadam da neće danas da vam bude opet jedan od onih dana kada ste ukupno 15 minuta u sistemu, da ćete biti tu i kada nastavimo sa radom danas.
Da pročitam nešto, prvo, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova.
Drugo, gospodine ministre, vi ste se u jednom trenutku obratili meni i mislim da je tu malo komplikovanija situacija. Nisu to dva tabora. Lipovac Tanasković koja je upadljivo nervozna i žustra je rekla da podržava i treću stranu tokom unutar stranačkog obračuna u Narodnoj stranci, ali gde vam je kandidat? Nema Jovanovića, nije tu.
Kao što vidite, stvari su značajno komplikovanije nego što to deluje, mada i ovako kako deluje nije sjajno.
Određujem redovnu pauzu, nastavljamo za 60 minuta, i očekujem da će Zelenović neizostavno da bude prisutan, da neće opet da ode kući posle petnaest.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Dejan Ignjatović.

Hvala, poštovani gospodine predsedniče Orliću.

Poštovani ministre Martinoviću, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi moji južnjaci, Nišlije, Zaplanjci, evo već skoro mesec dana ovde vodimo raspravu o inicijativi za smenu ministra policije, gospodina Bratislava Gašića.

Nismo čuli adekvatna obrazloženja u vezi ovih nemilih događaja koji su zadesili zemlju Srbiju, ova dva ubistva, tako da poslanička grupa Jedinstvene Srbije na čelu sa Draganom Markovićem Palmom neće glasati za smenu Bratislava Gašića, iz razloga što ste, poštovana gospodo kolege iz opozicije, neki koji organizuju šetnje, vi na šetnji tražite ostavku, ovde tražite smenu.

Velika većina narodnih poslanika nije dala obrazloženje zašto je Bratislav Gašić direktno kriv za ova ubistva. Ne dao bog da se nikada više to u Srbiji desi, bilo ko da bude bio ministar, mi ćemo da se bavimo politikom još dugi niz godina, tako da ne okrivljujemo mi sad Bratislava Gašića za ova dva ubistva, već da kažemo to što je dobro uradio, a ako ima neki propust, da se kaže.

Po meni i po poslaničkoj grupi Jedinstvene Srbije Bratislav Gašić radi odlično svoj posao. Za jednu veliku pohvalu je što su u malim lokalnim samoupravama, iz lokalne samouprave iz koje ja dolazim, iz Gadžinog Hana i u Trgovištu skoro su otvorene i vatrogasne jedinice, to nije bilo nikada do sada, renovirane su policijske stanice, tako da nema ni jedne jedine primedbe o smeni Bratislava Gašića. Naravno da ste i vi svesni da postoji apsolutna većina koja će glasati protiv smene Bratislava Gašića. Zahvaljujem.

Reč ima Marina Lipovac Tanasković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pre ove pauze ministar Martinović je imao svoje izlaganje od oko 40 minuta. Niste mi dali repliku posle tog izlaganja, a mislim da sam imala pravo na repliku, pa ću ja iskoristiti samo par minuta da kažem ministru Martinoviću – sram vas bilo! Sram vas bilo za sve ono što ste izgovorili u ovoj Skupštini.

Vi ste svakom vašom rečenicom, slažete se sa mnom, hvala vam na tome, svakom rečenicom koju ste rekli vi ste unizili Dom i ovaj parlament. Vi niste uopšte pročitali Poslovnik. Vi ste svaki član tog Poslovnika povredili. Vi ste pričali o životu i privatnim stvarima jednog poslanika. Pričate o nekom „223“. Taj „223“ vas je izuo iz cipela ovde. Postavio vam je pitanja na koja ne znate da odgovorite. Bavite se Narodnom strankom zato što ne znate da odgovorite ni na jedno pitanje koje vam je taj, kako ga nazivate, „223“ odgovorio.

Ali, znate šta, ministre. Za razliku od mnogih koji se nalaze u Srpskoj naprednoj stranci, on nije kupio diplomu, on nije plagirao doktorat, on nije plagirao ni naučne radove. Pa, zapitajte se da li i koliko vredi „223“ i plagijati u Naprednoj stranci.

Pričali ste i o televizijama. Rekli ste kako se mi obraćamo televiziji. Pa, sve televizije sa nacionalnom frekvencijom pripadaju vama. Vi ste ti koji svuda pričaju na nacionalnoj frekvenciji. Smeta vam što imamo jednu, dve televizije na kojima možemo da kažemo nešto, da građani Srbije mogu da čuju i neko drugo mišljenje od tog vašeg koje se prezentuje na nacionalnim frekvencijama. Zaista, sram da vas bude.

Htela bih, naravno, ako mi dozvolite, da kažem nekoliko reči o osećaju odgovornosti. Odgovornost potiče od osećaja časti i čestitosti, iz kućnog vaspitanja. Ono je kod takvih ljudi prisutno i onda kada ga niko ne traži.

Naravno da ministar saobraćaja nije direktno odgovoran kada iskoči voz iz šina koji prevozi opasane materije, recimo kod Pirota. Nije on taj koji se uspavao u lokomotivi, nije on taj koji je izvršio lošu procenu šina i skretnica, nije on taj koji je pretovario teret, ali je odgovoran, objektivno je odgovoran, zato što sistem tako funkcioniše.

Nije ministar unutrašnjih poslova vozio 130 km na sat i bio pijan kada stradaju deca na pešačkim prelazima u gradovima Srbije, ali je svojim sistemom i odsustvom sistema omogućio da pijan vozač bahatom vožnjom ubije dete na pešačkom prelazu. Dete vam postaje samo broj. Saobraćajnu nezgodu nazivate nesrećom, ali ministar vam i dalje nije odgovoran.

U nekim geografskim područjima gde se neguje kult časti i odgovornosti ministar bi se ubio. Hvala bogu, to nije u Srbiji, jer da je tako, svakog dana bi imali jednu ministarsku sahranu.

Niko od ministra ne očekuje sepuku ili harakiri, ali se od čoveka ktitora i zadužbinara, od lika sa freske koji je sebe skromno stavio pred Hrista i Bogorodicu, očekuje da sam prepozna vlastitu odgovornost, a ne da se zaklanja, kako on kaže, iza svog šefa, svog predsednika njegove stranke i njegove zemlje. Taj čovek jeste njegov šef, bez obzira što je podneo stranačku ostavku, ali nije moj. Srbija jeste moja i pripada meni, makar onoliko koliko pripada ministru.

Dužan je ministar da nam kaže koliko je bilo prijava protiv mladenovačkog ubice, koliko postupanja, koliko se puta reagovalo, šta je policija radila povodom činjenice da u krugu od nekoliko kilometara od ubicine kuće nije bilo ni jednog psa? Koliko je puta bio privođen pa puštan povodom napada na ljude, traktorom, motornom testerom, oružjem? Koliko je puta napadao policajce? Zašto je ubica uhvaćen 80 km od mesta na kome je učinjen zločin tek nakon građanske prijave?

Da li policija samo stavi oznaku na izveštaj - i pre je bio poznat policiji. To je fraza koju toliko često čujemo kad god se desi neka tragedija. Taj ubica koji je i pre bio poznat policiji nosio je tablu na kojoj je pisalo – Ja sam budući ubica, za one koji su znali to da prepoznaju, posebno ako se tome doda i fascinacija i druženje sa opskurnim likovima iz raznih rijalitija.

Koliko god ministar ne snosi odgovornost za strahotu koju proizvodi tamna dubina duše jednog deteta i njegova psihopatološka strana ličnosti, ministar je odgovoran za ubistvo u Mladenovcu. Malo li je osećaj ljudskosti i hrišćanske odgovornosti da podnese ostavku, ktitor i ministar? Hvala.

Ako mogu još nešto da dodam, pošto ste mene prozvali za moje poslaničko pitanje. Vi ste pravnik, zar ne? Da li pravnik zna kada i zašto treba da se poštuje Zakon o planiranju i izgradnji? Da li zna da kada se radi bez građevinske dozvole da se radi protiv zakona ove države.

Kažete da radimo opstrukciju ove Skupštine zato što neki zakoni ne ulaze u proceduru? Taj zakon koji ste spominjali, to je zakon da se odobri dodatni kredit, a kredit nema nikakve veze sa dozvolom, naročito ne sa građevinskom dozvolom.

Kakav li ste vi to pravnik, jadne li te vaše desetke, ako su uopšte bile vaše.

Nema više? Pošto je bilo uz tri dopune pa moram da pitam.
Samo jedna stvar pošto ste na samom početku rešili da se obratite ministru i da mu kažete da je navodno prekršio sve članove Poslovnika i zamerili ste da nije pročitao Poslovnik, niste ga pročitali vi. Jel znate koji jedini može da prekrši Poslovnik, bilo koji član?
(Marina Lipovac Tanasković: U pravu ste. Već sam se složila.)
Javlja vam se. Dobro.
Pravo na repliku Milenko Jovanov.

Ovo sad već, ušli smo u novu fazu koja stiže iz ove stranke. Dakle, prvo smo imali karmu i natalne karte, ali sad smo došli dotle da ministar dobija direktan poziv na samoubistvo. Znači gde ona kaže da bi ministar trebalo da se ubije, da je u nekoj zemlji ministar bi se ubio i to je sramota jedna, ali od ove gospođe nas ništa ne može iznenaditi.

Gospodine Martinoviću, pošto verovatno ne znate s kim imate posla, ja ću vas ukratko upoznati sa tim šta smo imali u poslednjem napadu histerije ove žene, koja je ovde u stanju lakog nervnog sloma urlala jedno 15 minuta prilikom čega je rekla da naša deca nisu kao njena deca, da njena deca osećaju bol i patnju, a da naša to ne osećaju, jer ja sam pitao šta to znači da naša deca to ne osećaju, a ona viče - ne sa druge strane, tako da znate, da je to osoba koja je na brutalan način koristila celu ovu tragediju oko „Ribnikara“ da bi onda utvrdila da ona zna kako izgleda Knjiga žalosti u „Ribnikaru“ i da se Aleksandar Vučić nije upisao u tu knjigu…

(Marina Lipovac Tanasković: Nije.)

… i evo ponovo kaže - nije, iako je dokazano sa više fotografija, ali to ne vredi, tu racio ne pomaže. To je stvar vere i kao što ne možete nekome veru da osporavate ona veruje žena u ne ono što vidi, nego ono što ona oseća valjda.

Sada kada vidite sa kakvom se osobom mi ovde raspravljamo i sa kim vodimo raspravu, onda vam je jasno kakve frustracije rađa sukob u Narodnoj stranci o kojoj ste govorili.

Vidite, teško se oni nose sa tom unutarstranačkom borbom, sad se treba opredeliti, pa ako promaši šta će biti, hoće li dobiti novi mandat, da li će Aleksić dati mandat ili će Vuk dati mandat ili neće dati nijedan mandat i to rađa frustracije da ljudi ovakve bljuvotine bez ikakve ograde, bez ikakve granice iznose kao dobar dan i još se smeškaju na sve to.

E, vidite to je dno koje će ostati i u toj stranci i kod osobe koja je govorila bez obzira bio predsednik Aleksić ili Jeremić, jer to više nije ni do stranke, to je do ličnosti, a ličnost je dokazala i poziva na samoubistvo.

Ja se samo pitam - da li bi se u tim zemljama u kojima važi kodeks časti ubio i poslanik koji je brutalno slagao da se predsednik države nije upisao u Knjigu žalosti ili bi ostao da se smeje sutradan i da kaže - pa i nije? Hajde da o tome raspravljamo? Hvala.

Predstavnik predlagača.

Zahvaljujem, predsedniče.

Imali smo priliku da na kraju prvog dela sednice vidimo sliku i priliku naprednjačke radikalske vlasti, da čujemo ministra na koji način razgovara sa političkim neistomišljenicima, da se pokaže onako u pravom svetlu i da pokaže da nema dna taj isti čovek, koji je targetirao studente, mene je ovde opsovao na jednoj od prethodnih sednica. Za to ga niste opomenuli tada, dva puta me je opsovao, ovde je sedeo gde sedi, za to postoje svedoci.

(Aleksandar Martinović: Kada?)

Sećate se kada smo došli ovde ispred, poslanici koji su prekinuli sednicu tada zbog psovke, a vama su u glavi Jehovi svedoci vidim ja to, očigledno, ali moram da vas se zahvalim…

O čemu pričate sad?