Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, evo nas na kraju ove skupštinske rasprave koja je počela kao posledica dve nezapamćene tragedije koje su pogodile Srbiju. Skupštinska rasprava koja je rezultat smrti 19 građana Srbije, dece Srbije i Skupština gde smo mi trebali da se pogledamo u uoči, da se suočimo sa stvarnošću, realnošću, sa odgovornostima, sa time kako želimo da u narednom periodu i u budućnosti vidimo Srbiju, vidimo bezbednost naših građana, vidimo bezbednost naše dece i šta je to što mi danas kao predstavnici naroda, koje narod plaća, kako ćemo se mi ponašati i šta ćemo mi uraditi da to bude bolje i da se nikada ne ponovi ovakva tragedija koja se dogodila pre dva meseca.
Nažalost, ja ne vidim da smo došli do pozitivnih rezultata i to je odgovornost na svima. Neko ima manju, neko ima veću. Vlast ni jednog momenta nije htela da za vreme trajanja ove sednice pokaže ni trunku, ali ni trunku odgovornosti za te dve tragedije.
Borili ste se svim silama samo da dokažete da niko nije kriv, ni Gašić, ni Vulin, ni premijerka, niko iz sistema, da sve funkcioniše kako treba i to zapravo pokazuje nepostojanje te svesti kada su upitanju tragedije koje su se dogodile.
Jedini čovek koji je pokazao svest o tome je ministar Ružić. To sam više puta rekao, ponoviću i sada. On je podneo ostavku. Isto ili podjednako se može dovesti u relaciju i on i Bratislav Gašić i premijerka i da ne nabrajam dalje. Dakle, jedini je on uradio nešto što drugi nisu.
Došli smo do toga da razgovaramo. Došli smo do toga da ova sednica se održava na zahtev građana Srbije, to je jedan od zahteva, da ova sednica formira anketni odbor, ali da se na njoj utvrdi odgovornost onih koji snose objektivnu odgovornost u Srbiji.
Nažalost, odgovor je bio i vas, kolega poslanika vlasti i premijerke – ne, ne dam Gašića, Gašić neće biti smenjen - ne, ne damo Vulina, Vulin neće biti smenjen - ne, REM treba da nastavi da radi kao što je radio, nemamo nadležnosti nad njime - da, „Pink“ i „Hepi“ treba da nastave da sa nacionalnih frekvencija rade sve ono što su radili svih ovih godina, a i dok traje ova sednica- nećemo da smenimo rukovodstvo RTS-a, itd.
Dakle, to su neodgovorni stavovi i to je zapravo poruka koja se šalje građanima Srbije.
Znate, bilo je u ovih 10, 11 godina vaše vlasti gomilu slučajeva, gomila afera bez odgovora, bez rešenja, bez odgovornosti. Samo neke od njih su „Krušik“, „Jovanjica“, „Savamala“, „Helikopter“, naplatna rampa Doljevac, plagirani doktorati, ubistvo Olivera, rasprodaja, ne znam, PKB-a, afere ministara Malog, stanovi u Bugarskoj, ne znam, Belivukov klan, „Telekom“, EPS, mini hidroelektrane, pogibija u Lučanima, paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, ali kulminacija svega su ove dve tragedije. One su nešto što se ni sa čim ne može uporediti.
Iskren da budem, naivno sam očekivao da će neko da pokaže odgovornost i da će malo drugačije da se o ovome diskutuje, ali nije se to dogodilo. Na kraju, građani će suditi i ko je šta govorio i ko se kako ponašao i ko je video odgovornost, a ko nije.
Dakle, što se tiče sistema za koji ste se upirali svih ovih nedelja da dokažete da je funkcionisao - ne, nije funkcionisao. Sistem u Srbiji se raspao poodavno, i to sam rekao premijerki od kada je ona postala premijer ove zemlje, ali i u ovim slučajevima sistem je ozbiljno zakazao. Zakazao je u obe tragedije.
Znate, nema odgovora kako i ko je omogućio dečaku od 13 godina, 12 ili 10, ne znamo kada je išao u streljanu, da ide i da puca bojevom municijom? Dakle, neki sistem u ovoj državi se time nije bavio, postao je problem.
Takođe, sistem nije reagovao i na upozorenja na dečakovo ponašanje i posle tih kampova u Francuskoj, itd. Ništa se nije desilo. Svi su znali u tom lancu odgovornosti, nije se verovatno pretpostavljalo da će doći do ove tragedije.
Da, zakazao je sistem. Nismo dobili odgovore o aktu o proceni rizika i zaštititi lica u samoj školi, kako je, da li je sve bilo u skladu sa zakonom ili nije. I to je, naravno, deo sistema.
Naravno, što se tiče slučaja u Mladenovcu, odnosno u Duboni, Orašju, taj ubica je poznati nasilnik, taj ubica je neko za koga su organi države Srbije i te kako imali saznanje i ko je i šta radi i čime se bavi. Prijavljivale su ga i komšije. Policija je reagovala, podnosila mu je prijave. Dakle, neko je zakazao. Zakazalo je pravosuđe ili je zakazala policija ili su zakazale službe bezbednosti, ali neko jeste, jer taj čovek je i na svojim društvenim mrežama kačio svoje fotografije, kačio svoje idole u vidu Kristijana Golubovića, rijaliti zvezde, osuđivanog kriminalca, kačio je to ko je i šta je. U takvom slučaju čoveka koji je pucao i ranije ubijao komšijske pse država nije odreagovala i mi sada tamo imamo mrtve ljude i ranjene ljude kao posledicu nefunkcionisanja sistema.
Koliko god neko sad govorio da nije kriv - da, svako snosi objektivnu odgovornost ko je bio nadležan i bio odgovoran za to što nije procesuiran i što taj čovek ne da nije bio procesuiran, nego je na dohvat ruke imao ogromnu količinu oružja i municije. To je takođe strašan problem. Na dohvat ruke, kao što je to imao i mali ubica iz škole „Vladislav Ribnikar“.
Kako je moguće da dete od 13 godina dođe u posed toliko oružja, toliko municije i da na taj način puca, kao specijalac? Ne verujem da bi bilo koji pripadnik specijalnih jedinica i policije i Vojske Srbije mogao da izvede to što je izveo taj dečko, to dete. Kako? Došao je tako zato što MUP nije sprovodio svoj Zakon o oružju i municiji, zato što ono očigledno nije bezbedno i bilo je na dohvat ruke maloletnim licima i ovom ubici iz Dubone, zato što sada nema sefova da se kupe, jer posle ove tragedije su krenuli svi da kupuju.
Da li je to propust? Jeste. Jeste, to je propusti i to je odgovornost. Pa da li je propust to što nemamo direktora policije? Pa, da, jeste. Kažete ovde svi i ministarka i ministar Gašić – čekamo da se promeni zakon. Pa dokle ćemo da čekamo da vi dođete u priliku da nekoga iz BIA postavite na mesto direktora policije? Za to vreme neki ljudi padaju mrtvi. Pitanje je da li direktor policije koji bi bio stručna osoba koja treba da se bavi Direkcijom policije ne bi nešto možda drugačije uradio. Nemamo ga. Od Rebića ga nemamo. I to je takođe jedan od velikih problema sistema u kome mi danas živimo.
Naravno, i dok je trajala ova sednica, nasilje nije stalo. Ni u školama vršnjačko nasilje, niti napadi. Bilo je i slučajeva koji su onako bili vrlo zapaženi dok je trajala sednica i za vreme sednice. To je nasilnik Milan Bojović koji je funkcioner SNS, čovek koji je predsednik Upravnog odbora ili Nadzornog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje, čovek koji je radio i radi u SDPR, koji je napadao maloletna lica i decu.
Imali smo slučaj takođe još jednog istaknutog člana SNS Vladimira Mandića, bivšeg rukometaša koji je sa pištoljem nasrnuo na neko lice, na njegovu kuću i koji je, eto, kasnije posle našeg obraćanja u Skupštini priveden i oduzeta su mu četiri pištolja, po rečima ministra Gašića. Ali, usled akcije za oduzimanje oruža eto kod Mandića četiri pištolja.
Naravno, bio je i slučaj nasilja u Negotinu. Bilo je nasilje i nad građanima Kosova koje zaista Kurti lovi kao zečeve, kao što je to i slutio predsednik države kada je zimus govorio o tome.
Naravno, bilo je i takvih izjava, strahovitih izjava ministra Gašića koji potvrđuju da on nije čovek koji je svestan funkcije koju obavlja. On je čovek koji je rekao da država Srbija zna ko je ubio Olivera Ivanovića i optužio Nemačku da krije ubicu Olivera Ivanovića, što je demantovao sa svih strana i što je samo po sebi dovoljan razlog da se njegova smena aktivira.
Takođe, čovek koji je ministar policije je na najbrutalniji način kriminalizovao svoje policajce, policajce iz Četvrtog odeljenja koji su otkrili plantažu „Jovanjica“ i uhapsili Predraga Koluviju, Mitića i Milenkovića. Rekao je za njih da su kriminalci. Rekao je za njih da oni lažu kao svedoci, da imaju pravo da lažu, što je naravno notorna neistina. Posle nekoliko dana kada je shvatio šta je rekao ispravio se i rekao da ipak moraju da govore istinu, a ne da lažu.
Dakle, to je jedna potpuno neverovatna stvar, da jedan ministar policije sebi to može da dozvoli.
Takođe, naravno evo imamo vest i od danas, takođe se dešava za vreme ove Skupštine, da je uhapšena policajka, uhapšena policajka kojoj se stara na teret to da je praktično kopirala dokumenta koja se odnose na saobraćajnu nesreću 6. marta 2023. godine u kojoj je učestvovao Nikola Petrović, kum predsednika Republike, i koji je bio pod dejstvom kokaina i alkohola.
Sada ta policajka je takođe sankcionisana. Svaki onaj ko se pobuni i ko raskrinkava ono što se dešava u Srbiji biva na udaru odmazde ovog režima. To su sve stvari koje su se dešavale dok ovde sedi ministar Gašić. I možemo da pričamo sada, danima smo pričali o svemu tome, da on nije shvatio šta je njegova odgovornost. Meni je zbog toga žao, ali verujem da će možda neko od poslanika da shvati svoju odgovornost pa da ipak glasa za smenu ministara Gašića.
Ali, ono kako vi, kolege poslanici vlasti, vidite ovu skupštinsku raspravu i kako se odnosite prema ovim tragedijama možda najbolje govori izjava jednog od vas koja se danas čula u ovom domu, a to je da pričamo o trivijalnim stvarima. Pazite, pričamo o trivijalnim stvarima. Za vas, odnosno neke od vas sve ovo što smo mi govorili do sada vezano za ove dve tragedije koje ne bi smele nikada da se dogode ponovo u Srbiji su trivijalne stvari.
Tako da, sve to što se tiče Gašića, od ponašanja ministra Martinovića, koji takođe treba da bude smenjen, ne to što smo mi danas tražili da on izađe danas iz sale da ne bude ovde i da ne vređa ovaj dom i poslanike, on treba da bude smenjen, odmah, momentalno, ili da podnese ostavku ili da bude smenjen, jer je na najbrutalniji način, uvredio ne samo roditelje koji nemaju decu, isto je to uradio i prema studentu koga je targetirao i njegovu porodicu. To da radi jedan ministar Vlade Republike Srbije je skandal nad skandalima. Ali, nema veze, ako ovi zbog ubistva ne shvataju da treba podneti ostavku ne verujem da će to uraditi ni sam on.
Takođe, hoću da vas obavestim i da zahtevi koje su građani ispostavili i koji su formulisani, ostaju na snazi, šta god vi uradili. To će morati da se promeni, zbog budućnosti, zbog Srbije, zbog naše dece.
Dakle, ove televizije preko kojih se širi nasilje, mržnja, agresija, koje su i evo ovih dana imale priliku da ugoste optuženog narkodilera Predraga Koluviju na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, znači, one moraju da izgube nacionalnu frekvenciju zato što utiču na stanje u društvu, zato što krše zakon. Isto tako REM, koji ne radi svoj posao i ne sankcioniše te televizije, mora da bude smenjen. Mora da se ukine nasilje, ne samo u rijalitiju, mora da se ukine iz javnog prostora generalno. RTS takođe, mora da se smeni.
Da se ukinu rijaliti programi, šta smo dobili za vreme trajanja sednice? Dobili smo to da vlasnik Pinka najavljuje novu sezonu Zadruge 7. To je odnos prema žrtvama, prema porodicama, prema svim građanima države Srbije koju pokazujete svih ovih dana.
Znate, sve ste targetirali ovde. Prednjačio je Martinović, ali nije ni premijerka mnogo daleko. Targetirali ste i studente i roditelje bez dece i glumce i policajce i profesore. Nisam uspeo za ovih tri, četiri, pet nedelja, da dobijem odgovor od premijerke da li se upisala u knjigu žalosti u školi Vladislav Ribnikar. To je na njenu čast, na njen obraz, što nije odgovorila, a nije odgovorila zato što zna da nije, zato što je verovatno shvatila da je to sramotno što nije otišla i što nije imala hrabrosti da ode. Nije otišla jer je možda proradila savest, ako je ima, jer je odgovorna, jer je premijer ove zemlje. Sistem u toj zemlji je zakazao potpuno. Ja vas pozivam da barem neki od vas pokažu da niste svi roboti koji samo služite da budete jedan glas više kada dobijete za to zadatak, nego da pokažete empatiju, da ste odgovorni ljudi prema slučajevima koji su se desili i da glasate za smenu ministra Gašića, jer će istorija jednog dana i te kako govoriti o svima nama, pa i o vama ovde.
Sada, bilo je raznih priča i polako ću sa time da završim, bila je priča helikopterske nesreće i evo, juče se o tome govorilo, Martinović je baš govorio o tome, govorili su o bebi koja je tragično stradala u toj nesreći, ta beba koja je tada stradala u toj nesreći, danas bi išla u školu. Danas bi znala da čita, znala bi da piše i isto tako bi bila u opasnosti u nekoj učionici ili na ulici, jer za vreme vaše vlasti svako mesto za decu je postalo nebezbedno, od porodilišta, preko škole do ulice. Ja neću sa time da se pomirim, boriću se koliko god je u mojoj moći protiv takvog stanja u društvu.
Na kraju gospodo pozivam vas da glasate za smenu ministra Gašića, zbog Bojane, Mare, Andrije, Ane, Andrijane, Eme, Katarine, Sofije, Angeline, Dragana, Marka, Aleksandra, Lazara, Petra. Nije teško, gospodo poslanici, nije teško ministre Gašiću. Hvala.
