Dobro, da ne gubimo vreme.
Ovde smo danas slušali ljude iz Vlade, iz izvršne vlasti. Prvo, objedinili smo 32 tačke. Demokratska stranka, poslanički klub, ima 12 minuta. Znači kada bi svako od nas samo pročitao o čemu se danas radi, mi bismo potrošili naše vreme, a kamoli da se nešto diskutuje, a da ne govorim o tome što su pomešane i babe i žabe, da se kolokvijalno izrazim, i što treba da raspravljamo o toliko raznorodnim stvarima.
Čuli smo ovde od izvršne vlasti da teče med i mleko, pa bi neko pomislio da je Srbija zemlja pčelarstva i stočarstva. Međutim, nije to baš tako i zato ću pre nego što uđem u konkretnu priču o ovome što su tačke dnevnog reda reći nešto o kontekstu.
Dakle, Srbija je u 2021. godini bila zemlja koja je četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi, mereno po BDP-u i mereno po individualnoj potrošnji, 55% ispod proseka Evropske unije po BDP-u i 47% ispod proseka po potrošnji po stanovniku. Dakle, najveća inflacija posle Mađarske u celoj Evropi, veća inflacija nego u Ukrajini u kojoj se vodi rat. Dakle, ova izvršna vlast je pogubnija po građane nego i sam rat.
Deca od 18 godina su u državi Srbiji najugroženija starosna grupacija i oni su sa stopom rizika od siromaštva od čak 24,2%. U Srbiji 400.000 dece nema sva tri obroka, niti sredstva za higijenu. To je društveni kontekst u kojem se nalazimo, a davanje jednokratne pomoći nije sistem nego pokazatelj, indikator odsustva sistema.
Preko pola miliona stanovnika Srbije je u siromaštvu ili riziku od siromaštva. Svaka peta mlada osoba u Srbiji ili ne radi ili se ne obrazuje ili se stručno ne usavršava. Sa roditeljima i dalje živi 65% mladih od kojih dobija džeparac. To vam je slika Srbije. Oni mladi do 30 godina, većina njih nije u braku i planira da se odseli iz države Srbije, a jedna anketa relevantna je pokazala da čak njih između 70 i 80% se izjasnilo da kada bi bilo u prilici napustilo bi državu Srbiju.
Svaka četvrta mlada osoba u našoj zemlji radi posao za koji se školovala, tek svaka četvrta, a da ne govorimo o emigraciji, da ne govorimo o demografskoj kataklizmi. Zamislite da Srbija ostane bez toliko stanovnika, da se isprazni Novi Sad, Niš, Kragujevac i Jagodina istovremeno. Ne morate da zamišljate, to se desilo od 2013. do 2023. godine. Desilo se to da smo ostali bez skoro milion stanovnika. Dakle, mi ćemo ako se tako nastavi, postati demografska pustinja u srcu Evrope, postaćemo Hazari 21. veka.
Kada govorimo o kontekstu, govorimo i o nejednakosti. Mi smo država sa najvećom nejednakošću u Evropi. Manje od prosečne zarade prima 70% zaposlenih u Srbiji. Najveći poslodavac u Srbiji jeste SNS i ne samo najveći poslodavac, nego i najveći trgovac koji sve to radi i naplaćuje kada su izbori. Kada dođu izbori, i apsurd je da oni koji su najsiromašniji upravo glasaju, ali kada taj izbor dovedete u sklad sa činjenicama, onda vam je jasno zbog čega. Osiromašeni su do te mere da bukvalno razmišljaju kako da opstanu i da za mali novac budu politički i materijalno korumpirani.
U Sloveniji je društvena nejednakost tri puta manja, nego u Srbiji. I ne samo u Sloveniji, nego i u Slovačkoj i u Češkoj. Dakle, 10% onih koji su ispod granice siromaštva. To je ogroman broj ljudi. Sedamdeset posto građana Srbije ima prihode koji su manji od troškova za minimalnu potrošačku korpu. Kako je moguće da zemlja sa tolikim rezervama zlata njeni građani žive toliko loše?
Predsednik Vučić nam je rekao da imamo 38,5 miliona tona zlata. Kada bi svaki stanovnik Srbije dobio po tonu, ostalo bi još preko 30 miliona tona zlata, a svaki bi stanovnik Srbije bio bogatiji, pazite sad, za 60 miliona dolara. Kako je moguće da smo onda toliko siromašni i da je tolika nejednakost?
Dolazimo do nekih odgovora na ta pitanja. Jedan od odgovora jesu botovi. Kaže – šta je problem sa botovima, kaže predsednik države. Ja sam bot. Mi znamo da on jeste bot, jer radi posao za koji nije plaćen, bavi se svojim rejtingom umesto da se bavi ustavnim nadležnostima, obilazi radove, zaobilazi Ustav...
