Dakle, najpre oko mog ambasadorovanja. Bio sam pet i po godina i dobio sam odlikovanje od Matice srpske, udruženja članova iz Crne Gore i dobio sam odlikovanje Udruženja potomaka učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Dobio sam, dakle, ta odlikovanja.

Što se tiče ovih poređenja nekad i sad, reći ću vam samo sledeće – 2008. godine evro je bio 82 dinara, sad je 118 dinara. Dizel 92 dinara, sad je 185 dinara. Pšenica 23 dinara 2008. godine, a danas 20. dinara.

Da uporedimo 2022. godinu sa 2023. godinom da bismo videli šta je prava inflacija, a ne ona koja se piše. Znači, hleb Sava 49% je skuplji, crni luk 110%, krompir 70%, paradajz 85%, šargarepa 100% skuplja, lubenica 60% skuplja, pavlaka, jogurt preko 80%, paštete 60% do 100% skuplje. E, ta inflacija, ta inflacija koja pogađa najsiromašnije veća je mnogo više od 50% za najsiromašnije građane ove države.

Što se tiče plata nekad i sad, pa mi smo zatekli radikalsku pustinju 2000. godine. Radikalska pustinja – plate su povećane 10 puta u odnosu na vreme kada smo ušli u tu pustinju. Deset puta, a sada šta imamo? Imamo udvostručene dugove i nemamo čak ni udvostručenu platu. To su cifre.

Najzad, da kažem što se tiče Šarića, Šarić se predao ovoj vlasti zato što ima poverenje u nju. Tako je rekao.

Najzad, što se tiče izbora u stranci, DS…

Najzad ste iskoristili svoje vreme.

Jel mogu da završim?

Eto, ne možete.
Reč ima kolega Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Znači, tačno u sekundu? Tako ćemo i za njega, jel tako?

Da budem sasvim iskrena, neku sekundu preko. Mada, i meni je, moram priznati, kao i vama žao. Prilično ste proarčili vreme koje ste imali.

Vama je žao što ste promenili stranu, vidim ja.

Ja nikad nisam menjala strane, vi ste mene pomešali sa nekim od vašim.
Nemojte. Tako je i to će, verovatno, tako i biti, gospodine Lutovac.

Izvinjavam se.

I treba da se izvinite.
Izvinite, kolega Aleksiću. Ajte da se još jednom javite, ja ću vama vratiti vreme.
Prijavite se još jednom.