NJegoš kada bi ovo čuo postideo bi se i sam bi se ponovo popeo na Lovćen da legne, od ovakvog ambasadora Srbije tamo.

Inače da znate, ovaj čovek je bio ambasador kada je najveći kriminalni ološ iz Crne Gore okupirao Srbiju, kada je najveći kriminalni ološ iz Crne Gore sve svoje poslove prebacio u Srbiju, kada ste prodavali tom kriminalnom ološu oranice po Vojvodini, kada ste im prodavali fabrike, kada ste im prodavali sve živo. Da li je on imao neke veze sa tim? Neki ljudi, isti oni koji mu daju ove podatke, kažu da jeste. Isti ti ljudi kažu da je baš on bio veza između tog kriminalnog ološa Šarićevog i svega onoga što se dešavalo ovde.

Pogledajte dalje. On nama priča o siromaštvu. Ko nam priča o siromaštvu? Čovek koji je 500.000 ljudi ostavo bez posla, pola miliona ljudi izbacili iz firmi, ostavili na ulici, njihovu decu ostavili gladne. I on nama sada brine o tome kakva je socijalna situacija. Što ste ih ostavljali bez posla kada vas toliko brine socijala ili ste bavili Šarićem pa niste tada bili u Srbiji pa n iste imali vremena da se time bakćete?

Onda, citira Pekića. Da je Pekić živ i da je član DS danas, on bi ga izbacio kao što je izbacio Vidu Ognjenović, kao što je izbacio svakoga ko je rekao da je nedostojan mesta u DS u kojoj je znači predsednik. Pogledajte kako izgleda ta DS – Pekić, Mićunović i onda ovo. Vidite dokle je to došlo.

Ovo što čujete sa „Gazele“ da dobacuje, vidite ovaj eho sa „Gazele“, znate gospodine Vesiću, nemoguće je da postoji bitanga koja bi ljudima rekla, vi ste učestvovali u protestima, znate kako to ide, nikad se nije desilo da neko pozove ljude i kaže sedite ovde do ispunjenja zahteva, ja samo da trknem do toaleta pa ću da se vratim.

Evo ga, sedi već dva meseca, oni ljudi čekaju na „Gazeli“ da se vrati, a on sedi i nastavlja, čujete taj eho sa „Gazele“, nemoguće je da je tako neko nešto uradio, sigurno je i dalje na „Gazeli“.

Dakle, i na kraju kaže – vi uzimate zajmove za plate. On se opet seća svog vremena kad su zajmovi išli za potrošnju. Ne, nego za izgradnju, da se grade putevi, a ne da se mafijašima prepuštaju oranice u Vojvodini, kao što ste radili zajedno sa Šarićevim klanom. Hvala.

Poslovnik, kolega Puškić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukazujem na povredu Poslovnika od strane vas. Mislim da ste na neki način opomenete uvaženog kolegu…

Ja mislim da prvo morate da mi kažete koji član?

Dostojanstvo Skupštine, član 107.

Smatram da ste trebali na neki način da ga opomenete iz prostog razloga jer je tri puta glorifikovao Crnogorce crnogorski. U Srbiji, u Beogradu, u Vojvodini, pomenutoj Severnoj Srbiji dosta ljudi živi poreklom iz Crne Gore. Crnogorac je i sveti Vasilije Ostroški, Petar Cetinjski i Njegoš i Marko Miljanov…(Isključen mikrofon)

Kolega Puškiću, hajte da vas ja ovako malo zamolim . Čekajte, ajte nemojte da se šalite na ovako ozbiljnoj sednici.
To znači da ste reklamirali povredu Poslovnika…
(Borko Puškić: Ja sam ozbiljan.)
Ja još ozbiljnija, da ne bih morala da primenim isti Poslovnik…
(Borko Puškić: Omogućite mi da završim.)
Ne, neću vas pustiti, zato što to što pokušavate da ispričate sada, prvo, niko nije rekao, a drugo, ja sam bila ubeđena da ste vi shvatili da zloupotreba povrede Poslovnika ne donosi ni popularnost ni dobro.
Ja neću sada oduzeti vreme vašoj poslaničkoj grupi, prosto zato što ne želim da se na taj način ponašam, a vas molim da više ne zloupotrebljavate Poslovnik na taj način. Hvala vam.
(Borko Puškić: U danu za glasanje tražim da se izjasnimo.)
Ministar Selaković ima reč.
Izvolite.
(Zoran Lutovac: Replika.)
Samo da se vi ne nervirate, gospodine Lutovac, imate prijavljenog ministra koji reaguje na vašu diskusiju.
Jel mogu ja da predsedavam, a vi vičite na nekog ko će vas slušati?
Ministre, izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao član Vlade, iako i nije bilo konkretnog govora o onome što jesu tačke dnevnog reda, ali su izrečene ozbiljne neistine zbog kojih moram da reagujem, pogotovo što je reč o nečemu što je do te mere očigledno, do te mere flagrantno, da zaista vređa zdrav razum.
Da krenemo od sledećeg. Rečeno je da jedna četvrtina mladih u Srbiji niti radi, niti se školuje, niti se usavršava. Podsetićemo da oni koji su to rekli, sve da je i to tačno, su ostavili u Srbiji 52% mladih bez posla. Dakle, 52% mladih ljudi nije radilo kada su oni bili na vlasti, više od polovine mladih ljudi.
Gde je ta neistina bila apsolutno najflargantnija? Ako se ne varam, izrečeno je - oficiri ostavljaju uniformu, ostavljaju službu u vojsci i idu da voze kamione.
Da vidimo nešto konkretno. Profesionalni vojnik u vreme kada su ti koji su tu neistinu izrekli vladali Srbijom, profesionalni vojnik 2012. godine imao je prosečnu platu 32.674 dinara. Profesionalni vojnik 2023. godine ima prosečnu platu 71.265 dinara. Da li je to dovoljno? Ja mislim da profesionalni vojnici treba da imaju i više, ali da vas podsetimo, kurs evra je bio gotovo isti a plata je veća puta dva.
Idemo dalje. Podoficir u vojsci Srbije, dakle u ono vreme kada su vojsku finansirali od sečenja topova, haubica, tenkova, potpunog uništavanja svega onoga što su bili resursi naše vojske, dakle u to vreme je podoficir imao prosečnu platu 43.655 dinara, danas ima 93.627 dinara.
Oficir u to vreme kada je naša vojska bila ponižena, kada je trebalo u potpunosti uniziti, uništiti, a u to vreme su, što se saznaje iz onoga što su pričali a o tome izveštavale i strane ambasade iz Beograda, kada su pripremali Srbiju da je jednog dana utope u NATO, suprotno odluci Narodne skupštine Republike Srbije o vojnoj neutralnosti naše zemlje, dakle, u to vreme oficir je imao platu 61.957 dinara, danas je prosečna plata oficira 130.059 dinara.
Naposletku, generalska plata u to vreme je bila 118.555 dinara, a danas je 243.404 dinara. Dakle, u ono vreme kad je bila 118.555 dinara, bila je zahvaljujući njima, a u ovo vreme, kada je 243.404 dinara, je zahvaljujući onoj politici koju vodi i predsednik Vučić i SNS, a da uz to samo dodamo da je vojska danas opremljenija nego što je bila ikada, da su nam ostavili jedan avion koji nije mogao da poleti, da danas imamo više od jedne eskadrile, da ne pričamo o tome koliko je oživela srpska namenska industrija, da ne pričamo o tome koliko smo uspeli da osavremenimo našu vojsku savremenim oruđima i oružjima i da ne pričamo o tome da su sada na Vojnoj akademiji dve trećine pitomaca školovali za tzv. finansijski menadžment u vojsci, za artiljeriju, za pešadiju jednocifren broj, gotovo ništa.
E, to je ona slika Srbije koju su oni ostavili, ovo je ona slika Srbije koju mi i dalje popravljamo i dalje podižemo na noge, a to radimo zahvaljujući tome što nam nije broj zaposlenih, a oni su ostavili broj zaposlenih od 1.865.614 ljudi, nego je danas 2.367.595. Dakle, više od pola miliona zaposlenih.
Da li je tačno da postoji problem odliva stanovništva? Postoji u čitavoj jugoistočnoj Evropi, postoji mnogo veći u državama koje su države članice EU nego što ima kod nas, ali to jeste žar verovatno političke borbe, možda malo i neznanja, možda malo više zlonamernosti, ali ovo su stvari koje ne možete da lažirate.
Dakle, prosečna plata profesionalnog vojnika vam je bila 32.674 dinara. Danas je više nego duplo veća.
Rekao je Maksim Gorki, citiram ga: "Kad lažete, lažite na način da to može da zazvuči kao istina", završen citat.
Sa druge strane, i Dostojevski je imao jednu dobru rečenicu…
(Zoran Lutovac: Imao je dve.)
…Imao je on mnogo dobrih rečenica, vi ste pročitali samo dve pa je zato ostalo to vama u sećanju i u pamćenju, to je dobro, ali i dve su ozbiljan napredak. Dostojevski kaže: "Videti samo loše, gore je nego ne videti ništa". Hvala vam.

Hvala, ministre.
Po Poslovniku, kolega Lazović.
Jel hoćete, ili ste odustali?

Nisam odustao, ujedno se izvinjavam kolegi Lutovcu, ja sam se javio ranije da reklamiram Poslovnik, ali hvala vam na prilici da o tome kažem i sada.

Dakle, ono što ja reklamiram ovde jeste član 104. vezano za repliku. Replika treba da služi da se nešto pojasni, da ukoliko neko nešto ne razume dobije odgovor i slično, a ne može da služi da kolega Jovanov napada ljude konstantno, iznova i iznova. Ja sam gledao statistiku skupštinskih obraćanja, kolega Jovanov se preko 700 puta u ovom sazivu obratio. Uglavnom su to napadi na ljude.

Jel možemo da instituciju replike nekako sačuvamo za ono što Poslovnik kaže?

Ja ću vas svakako zamoliti da više ne zloupotrebljavate Poslovnik na taj način, naročito ako imate ambiciju da se sad nametnete kao neko ko bi eventualno da kolegu Jovanova usmeri kako će funkcionisati.
Želite da se izjasnimo? Pretpostavljam da ne, pošto nemamo o čemu. Suštinski ste zaista iskoristili Poslovnik samo da biste se javili.
(Radomir Lazović: Ovo je vama sugestija da obratite pažnju.)
Kolega Lazoviću, ja imam samo jedno dete i ono je punoletno. Ja mogu da obratim pažnju na sve ono što se tiče ponašanja u ovoj Skupštini i to mi jako teško ide dok predsedavam. Ja ne znam da li ste primetili da vas jedva i čujem, zato što sve vreme dobacuju.
Baš ste zaustavili kolegu Lutovca koji je vikao malopre da hoće po svaku cenu repliku, ne dozvoljavajući da ja radim svoj posao.
Evo sada replike za vas, kolega Lutovac.
Izvolite.