Zahvaljujem se uvaženi predsedniče.

Moram da konstatujem da smo od prethodnog govornika dobrih 15 minuta slušali jednu demagogiju, praznu demagogiju koja je podrazumevala da je znajući da profesorka Slavica Đukić Dejanović nema pravo po Poslovniku da govori, da joj se neprestano, neposredno obraća i tražio je od nje odgovore koja ona ne može zbog samog Poslovnika, kao što sam rekao, da mu odgovori.

Ali, ono što mene više zanima, mene zanima kada već pričamo o tome ko su ratni zločinci i kada utvrđujemo na taj način i dajemo epitete ljudima, mene zanima - da li je za PSG ratni zločinac i Tači, da li je on za njih ratni zločinac?

Ne, za Tačija pitam, kolege, konkretno zato što je PSG glasala da se Demokratska partija Kosova, glasali su za prijem Demokratske partije Kosova u Organizaciju liberalnih partija Jugoistočne Evrope.

Pa, me zato baš zanima, a za širu javnost, ako ne znaju, osnivač Demokratske partije Kosova jeste upravo Tači, pa kako to Tači za njih nije ratni zločinac, a ovamo osuđujemo dve neke studentkinje koje su rekle ili, kako to kolega kaže, veličale Ratka Mladića. Konkretno pretpostavljam da je na to mislio.

Ratko Mladić je zaštitio srpski narod i hajde da kažemo jedan od ljudi koji je najzaslužniji zašto srpski narod ima svoj entitet zapadno od reke Drine, ali ne ulazeći u tu tematiku ne znam kako to za kolegu Tači nije ratni zločinac i mestu mu je među liberalima Jugoistočne Evrope, a dvema studentkinjama iz Sarajeva, odnosno iz Banjaluke nije mesto u Beogradu. Zahvaljujem.

Pravo na repliku.

Počastvovan sam.

Pre svega Naser Orić nije bio tema ovog obraćanja zato što Naser Orić čini mi se, ispravite me ako grešim, nikada nije dobio stipendiju Republike Srbije i daće Bog da tako zaista i ostane, pa da i ne bude ove teme.

Ne znam da li je kolega iz vladajuće poslaničke grupe replicirao Pavlu Grboviću ili Pavlu Cicvariću, ali čini mi se da je pre ovom drugom. Ne znam kako smo se, kako smo se u tome našli. Onaj pokušaj humora o različitom pakovanju, to neću komentarisati. Izgleda da vas ne inspirišem baš previše i to mi je jako žao.

Što se tiče kolega iz Socijalističke patrije Srbije, prvo pitanje za vas, gospodine predsedavajući, na bazi čega je gospodin Marković dobio repliku? Ja nijednom o Socijalističkoj partije nisam rekao ništa loše. Pomenuo sam da imate koalicioni sporazum i da na bazi tog koalicionog sporazuma Socijalistička partija Srbije imenuje, imenuje kandidata za ministra, to jest predlaže kandidata za ministra. Predsednika stranke sam upitao nešto kao člana Vlade, odnosno potpredsednika Vlade, ali hajde, to je sada na stranu.

Dakle, postavljate mi pitanje - da li je za mene Hašim Tači ratni zločinac? Jeste i nadam se da će biti makar malo pravde i da će Hašim Tači tamo gde je sada, tamo i ostati do kraja svog života.

Ako vas baš interesuje iskustva sa gospodinom Tačijem, onda recimo o tome možete da pitate predsednika svoje stranke, pošto je sa njim on potpisivao Briselski sporazum, a ne ja, a možete takođe da to tome pitate i predsednika Republike, pošto je podelu Kosova sa njim dogovarao on, a ne ja.

Tako da ste potpuno promašili adresu, gospodine Markoviću. Pokušali ste da mi imputirate neke stvari koje nikada nisam rekao, između ostalog da tim studentkinjama nije mesto u Beogradu, što nije tačno. Jeste im mesto u Beogradu i treba da dođu ovde i treba da im se pomogne, ali da im se pomogne na taj način što će im se objasniti da nisu reagovale kako treba, da to što su radile nije bilo u redu, da je to bilo vrlo pogrešno i da takve stvari treba da se menjaju, a ne da se takve stvari nagrađuju zato što se time šalje veoma pogrešan signal.

Ja sam siguran da vi to vrlo dobro znate onda kada zaboravite na svoje i moje i bilo čije stranačko opredeljenje.

To je bilo dva minuta.
Prvo, pravo na repliku.

Vrlo kratko.

Dakle, da, drugo ste pakovanje, to ste sami rekli, a ostali ste u suštini isti, pa sada da vam citiram celo ne priliči domu. Ali, ono što jeste činjenica to je da vi pokušavate sada toliko da zamenite teze da je to nešto neverovatno. Dakle, vi sada poredite ono što je obaveza državnog funkcionera da se viđa i razgovara sa predstavnikom privremenih institucija u Prištini, ma ko bio, i vašeg dobrovoljnog, bez ikakvog povoda, ikakvog razloga, sedenja i ćaskanja sa Tačijemo strankom.

Ko je vas terao? U kojem svojstvu ste?

(Pavle Grbović: Ko je vas terao?)

Ko je nas terao? Jel treba da prekinemo pregovore, da kažemo – mi nećemo da pregovaramo zato što ste vi na vašim izborima izabrali šiptarske teroriste da vam budu na čelu?

Bez dobacivanja iz klupa.

I kažemo nema razgovora. Jel to vaša politika? A ne nije. Aha, nego ćete to samo da zamerate.

Znači, ko je vas doveo u situaciju da uopšte razgovarate sa predstavnicima stranke Hašima Tačija, pobogu čoveče, sami ničim izazvani. Niti ste predstavljali državu, niti vas je neko pozvao, niti je bilo bilo kakvih razgovora. Vi sami otišli zato što širite – šta? Bratstvo i jedinstvo? Kao što širite bratstvo i jedinstvo na isti način na koji su ga širili nekada vaše preteče, jer to isti ona…

(Pavle Grbović: Ko su naše preteče?)

Ko su vaše preteče? Pa oni koji su poraženi na Osmoj sednici. Eto ti. To je ta ista ekipa. Znači, ista ekipa od Osme sednice preko Građanskog saveza preko Pokreta slobodnih građana. Sve ista, ideološki ista ekipa. Potpuno ista ekipa. Potpuno ista ekipa. Uvek su Srbi krivi, uvek je Srbija kriva, uvek su Srbi odgovorni i nikada nećete spomenuti ničije zločine. Kako to da vam ni u jednom trenutku nije zaparalo uši ono što je izgovorio Naser Orić? Kako to? Šta ste rekli Sergeju Trifunoviću kada je obukao majicu sa likom Joje Divjaka? Jeste li mu rekli – jesi li normalan da to obučeš? Pa baš vas briga jer kul je biti raja u Sarajevu. Jel tako? Jer to vam je fora, jer to je in, to je krug beogradske dvojke. Pa ne predstavljate vi nikoga.

Kada pričate više o tim protestima, ma ni njih više ne predstavljate. Juče ste dobili jasnu poruku i oko vaših anketnih odbora i oko svih svinjarija koje ste pravili od roditelja, onih koji su najpozvaniji da govore o toj tragediji. I ćutite više o tome ako za obraz znate.

Znači, ako nije pravo na repliku, čekate kao ovlašćeni?
Samo ćemo da vas čujemo.
(Snežana Paunović: Imamo mi osnova i za repliku.)
I to. Dobro. Onda znači i pravo na repliku pa posle toga ministar ima reč.

Ja se izvinjavam ministrima, ali sad smo imali zabunu u poslaničkoj klupi u kojoj sedim. Kada se obratite nekome ko vam je replicirao sa – gospodine Markoviću, a kod mene u klupi sede dva gospodina Markovića, onda se javim ja da repliciram kao treća jer nismo mogli da razrešimo dilemu na koga ste tačno, kolega, mislili.

Bilo kako bilo, ja se potpuno slažem da se ovde radilo o jednoj simpatičnoj demagogiji. Simpatična je zato što ste vi jedan mlad čovek i meni je uvek simpatično kada vi govorite, ali znate šta nije simpatično. Nije simpatično kada na konkretno postavljeno pitanje – da li ste glasali, vi kažete da treba da našeg predsednika partije, gospodina Ivicu Dačića, pitamo o tome kako je razgovarati sa Hašimom Tačijem sa kojim je, citiram, to ste rekli, potpisao Briselski sporazum.

Jel vam stvarno dozvoljavaju godine da tako bestidno izgovorite tu glupu rečenicu i da ne osećate makar malo stida, jer morate da imate svest tim pre što ste promenili ime, da su neke stvari od presudnog značaja za ljude čiji je život ugrožen.

Nije Ivica Dačić sedeo sa Hašimom Tačijem zato što su kršteni kumovi ili imaju zajednički dil, nego zato što je u to vreme bio zvanični pregovarač Republike Srbije, pa jel mislite da bi bilo korektno da vas pitam i da vam kažem da možete da se okrenete malo iza sebe, pa da pitate i nekoga ko je pre Ivice Dačića razgovarao. Ko je pre Ivice Dačića obećavao? Ko je pre Ivice Dačića na tacni dao i ono što nisu tražili? Ili stvarno mislite da će vam Srbija verovati ako Uglješi Markoviću spočitavate rečenicu – pitajte vašeg predsednika partije kako je razgovarati sa Tačijem?

Predsednika SPS Ivicu Dačića možete i da pitate i da slušate danima i godinama, jer ćete imati šta da naučite, ali ga nemojte zloupotrebljavati da vas ne bi iznenadio odgovor koji ćete čuti. Hvala.

Ministar Goran Vesić.