Hvala.
Reč ima prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić.

Hvala, gospodine predsedniče.
Pošto moje Ministarstvo praktično nijedan od ovih zakona, maltene nije iz moje nadležnosti, ja ću se pozabaviti isključivo ovim političkim temama, jer nisam dovoljno upoznat o ovim drugim temama. Želim da vas obavestim da me je premijerka odredila da je danas zamenjujem kao prvi potpredsednik Vlade, u smislu i nje kao predlagača novog ministra prosvete prof. dr Slavice Đukić Dejanović, s tim što svi znate da to nije nikakva tajna, da je to naš predlog, da je to predlog SPS i ona nije nepoznata.
Uostalom ona je u ovoj sali provela dovoljno vremena i na ovom mestu predsedavajućeg, a mislim da je bila i predsednik parlamenta kada je parlament prešao da radi u ovu zgradu iz zgrade Narodne skupštine koja je bila u, ne znam kako se tada zvala, Srpskih vladara ili, pre toga je bila Maršala Tita, pa sada je Kralja Milana.
U svakom slučaju, ne znam da li ima potrebe da govorim o kvalitetima profesorke Slavice Đukić Dejanović. Naravno, ne bih odgovarao na ta pitanja koja se tiču njenih godina. Prvo to je i nepristojno, a sa druge strane, znate, i vaš kandidat za gradonačelnika i naš kandidat za gradonačelnika su 10 godina stariji od nje.
Nisam govorio o vama. Ja vama uopšte ne repliciram.
(Dragana Rakić: To niko nije rekao.)
Jeste, rekli su u javnom diskursu Sanda Rašković Ivić itd. Znači, nemojte mi dobacivati, ja sam vas slušao i prema tome ne želim uopšte da govorim ratoborno. Želim da govorim racionalno o ovim temama, jer nemam ni razloga da govorim na takav način. To je prvo.
Drugo, znate, profesorka Slavica Đukić Dejanović je bila naš predlog za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije 2008. godine, gotovo svi sa ove strane ste glasali za nju.
Ja sam malo u problemu zato što praktično, pošto sam ja u ovoj sali od 1992. godine, prosto nemam ni sa kim da diskutujem, jer nažalost mnogi od ljudi koji su ovde bili sa vaše strane, nažalost neki nisu živi, ali neki više nisu politički na tim mestima. Neko je rekao, Boško Obradović je rekao SPS je 33 godine i sada on misli da ću zbog toga da se naljutim. Pa, ne da neću da se naljutim, pa valjda i zbog toga postojite. Za šta vi postojite, da budete leva smetala ili da budete u super ligi, u ligi šampiona, el tako? Ja ne razumem. Kada se neko nazove opozicija, demokratska opozicija Srbije, znači da mu je, i dođe na vlast i ne promeni ime nego se i dalje zove demokratska opozicija. To nešto nije normalno.
Pa, zašto vi postojite kao političari. Politika je javna delatnost, za javnu korist. Nemojte od toga da pravite zanimanje koje treba da ima niske i moralne kvalitete. Ako se već borite za nešto, borite se za najviše domete.
A pošto ste govorili o tome da SPS su često pripadali resori prosvete, želim da vas podsetim od 2000. godine do 2004. godine ministar prosvete je bio ko? Gašo Knežević, iz Građanskog saveza Srbije, iz demokratske opozicije Srbije. Onda je bila Ljiljana Čolić, ako se sećate toga, koja je osporavala i Darvinovu teoriju. Pa, onda posle nje je bio Slobodan Vuksanović. Da li vam je poznato to ime? Pa, onda posle toga je bio Zoran Lončar. Pa, gde je tu neko iz SPS? Gospodin Pavle Grbović je 1993. godine rođen, ja znam, on možda ima neke traume iz mladosti, ali sigurno ih nema u prvih tih šest, sedam godina, sigurno su mu jače ove do 19 godine koje je imao posle 5. oktobra, sigurno su mu ostale više u sećanju nego ove u prvim godinama života.
Pričamo realno. Nema potrebe da jedni druge zasenjujemo svojim senzacionalnim replikama i kako ćemo jedni druge da napadamo i tako dalje. Čemu sve to? Mi sad pričamo nešto kao da sada prvi put sedimo ovde i prvi put se neko suočava sa vlasti. Čekajte, Slavica Đukić je menjala vašeg predsednika Borisa Tadića, bila je v.d. predsednik Republike Srbije kada je Tadić podneo ostavku. Ko će danas da osporava njene kvalitete? Može da bude predsednik parlamenta i predsednik Skupštine, a ne može da bude ministar prosvete.
Prema tome, sve u redu, ja ne očekujem da glasate za nju. Pa, ko očekuje da glasate za nju. Pa, ja bih morao da preispitam svoju odluku kada bi vi glasali za nju, morao bih da se zapitam čija je. Voleo bih kada bi svi glasali jedni za druge, ali ne verujem da ćemo doći do tog stepena, ali ja stvarno mislim da ona poseduje kvalitete koji su u ovom trenutku bitni za čoveka koji će voditi ovaj resor.
Da li će ona imati prilike da govori o sistemu, o obrazovnom sistemu u celini? Da li će imati prilike da nešto uradi i koliko je vreme njenog mandata pred njom? To je veliko pitanje i to je ono na primer što ja stalno govorim i gde nisam za održavanje čestih vanrednih izbora, jer vi morate da imate određene planove, a ne da svakih mesec dana treba da raspravljate o nekim eskalacijama kriza i problema i deskalacijama tih problema.
Uostalom, evo ga Srđan Milivojević ovde, njega sam zapamtio, on je glasao za Slavicu. Janko Veselinović, ne znam gde je Janko Veselinović, glasao je za Slavicu 2008. godine. E, sad Lutovac je otišao, malo pre on dodaje, kaže, vi ste u vlasti. Misli sada da će nešto da nas uvredi.
Stvarno ne razumem. Šta, njemu je bila loša vlast? Jel da? Lutovcu je bila toliko toliko loša vlast… Pa, ako mu je bila loša vlast što 2012. godine nije podneo ostavku na mesto ambasadora, nego tek 2013. godine, kada je razrešen?
Ja sam postao premijer 2012. godine, a on je ostao ambasador do 2013. godine. Ako nije voleo Vučića, ako nije voleo Dačića… Pretpostavljam da me je ranije voleo dok sam bio u koaliciji sa vama pošto me je tamo dočekivao dok sam dolazio u posetu. Mogao je, imao je vremena za tako nešto.
Ja samo hoću sve da vas podsetim… Ne govorim o vama poslanicima koji se možda niste bavili politikom u to vreme. Govorim o nekim ljudima koji su u tome učestvovali od početka. Tu je i Verko Stevanović. On je bio u SPO-u. Čekajte, 1990. godine Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove, DS i od 1991. godine SRS i niko više. To što ste vi sada rasuti po raznim strankama, svi ste odatle potekli i mi sada treba da budemo krivi što se nismo raspali. Pa, nismo i nećemo.
Naravno, sada ne ulazim u ove zakone, ali hoću da kažem da… Slavica ne može danas da govori ovde, takva su pravila, takav je Poslovnik o radu i ja ne bih govorio u njeno ime, ali sam siguran, ona je žena koja je bila profesor univerziteta, bila je direktor u zdravstvenom sistemu. Znači, ne samo na političkim funkcijama. Uostalom, mnogi od vas bili gosti čak i u njenim televizijskim emisijama. Svi su govorili o tome da je ona divan primer jednog pristupa koji može da malo relaksira situaciju i da razmišljamo strateški u narednom periodu, tako da to nije samo pitanje koalicionog sporazuma, ja mislim da je to dobro kadrovsko rešenje za ovo mesto.
Moram da kažem i Goranu Vesiću, mnogo pominje ove komuniste i Kardelja. Ne sviđa nam se to. Mnogo kritikuje. Uostalom, ovaj Boško traži da se Dražin grob nađe, a ti se isto zalažeš protiv komunista. Nemoj da nas zbunjuješ ovde.
Što se tiče IMT-a… Ko je rekao za IMT? Aleksić. Bio je gigant. A kada je bio gigant? U koje vreme je bio gigant? Da li je bio u socijalizmu gigant, a loše vam bilo? Da li je tako?
Ne želim da dalje oko ovoga govorim, hoću samo da potpuno… pošto ste pominjali Anju Brnabić, premijerku, ona nema veze sa ovim predlogom. To jeste njen predlog u smislu toga kao premijera, ali to jeste naš partijski i koalicioni, u okviru dogovora koji imamo sa SNS, ali ona je dugo godina sarađivala sa Slavicom Đukić. Bila je i savetnica njena za pitanja održivog razvoja i siguran sam da će u narednom periodu imati dobru saradnju.
Kada je reč o ovim pitanjima koja ste pokrenuli, koja su opšte političkog karaktera, ja pripadam onima koji dobro znaju kakva je bila situacija 2012. godine i u ekonomskom smislu. Mlađan Dinkić je tada bio ministar finansija i privrede i govorio je Vučiću i meni kako je sve uredu, sve je super. Pre toga sam bio i na sastancima kod Tadića gde se govorilo o tome da MMF neće da obnovi aranžman sa nama. Zašto? Zato što mora da se nešto radi u predizbornoj kampanji. Nemojte da pričate sada o tome.
Ja znam da to možda mislite da je nešto politički profitabilno. Dajte nešto konkretno ako imate neke primedbe na ove predloge zakona. Politička borba je politička borba, ali javni dug nesumnjivo da je povećao broj nezaposlenih u tom periodu, naročito posle te ekonomske krize 2009. godine. Za 200 – 300 hiljada mislim da je povećan broj nezaposlenih, možda i više, nisam siguran sada i znam da je došlo do kritične faze kada je reč o procentu.
Znam da je došla delegacija MMF na početku mog mandata kao premijera da kaže da ćemo mi da upadnemo u dužničku krizu ako brzo ne reagujemo.
Iskreno rečeno, ja sam tada smenio Dinkića i tada smo Vučić i ja prvi put saznali dubinu finansijske krize u kojoj se nalazimo.
Ako govorimo o apsolutnim brojkama, najvažnije je, kada je reč o javnom dugu, pitanje procenta u odnosu na BDP.
Neko je pominjao koliko Japan, na primer, ima, koliko iznosi u apsolutnoj brojci, a koliko je u procentu u odnosu na BDP. U svakom slučaju, da ne pričam sada i o drugim nekim temama, mislim da je jedino što… Pavle je rekao da EU vodi računa o svojim interesima. To je tačno, ali i mi imamo pravo da vodimo računa o svojim interesima. U tome je stvar.
Znači, ja samo mislim da kod nas smo veoma često skloni da mislimo da ako neko treba da bude Evropljanin, treba da bude antisrbin. To nije tačno i to nije dobro i zato vas molim da tu vodimo računa i pravimo razliku između nečega što će se možda svideti nekome, da li je tu Evropa, Amerika ili Rusija i Kina, svejedno, i nečega što je naš državni i nacionalni interes.
Možemo da se razlikujemo u tome šta vi mislite da je državni interes. Sigurno da možda ima nekoga ko misli, a video sam da ima, da je državni interes da treba da uvedemo sankcije Rusiji. Drugi misle da možda treba da razmotrimo pitanje priznanja nezavisnosti Kosova. Ja ne govorim o tome da ne treba da se razgovara, ali mislim da je veoma važno da se zna i državni organi utvrđuju državnu politiku koju mi vodimo.
Mislim da ne treba pojedinačne neke slučajeve vezivati za državnu politiku. Apsolutno ne možemo da ne reagujemo na Nasera Orića. Meni je ministar spoljnih poslova poslao pismo gde pita da li je tačno da su ovi dobili stipendije, a ja sam ga pitao – dobro, da li su veći problem stipendije ili Naser Orić koji kaže da je sve počelo na Drini i završiće se na Drini? To je otvoreni poziv na rat. Ne možemo imati dvostruke standarde.
Uostalom, kada govorimo o genocidu u Srebrenici, neko je to spominjao ovde, želim da vas obavestim da je turski parlament odbio deklaraciju opozicije o proglašenju zločina u Srebrenici za genocid. A da li znate zašto je odbio? Otišli su svi ovi stari iz DS, ne znam na koga da se pozovem, ali u to vreme Vuk Jeremić i Boris Tadić su ispregovarali sa Turskom o formulaciji koja je usvojena ovde u ovoj Skupštini o osudi zločina u Srebrenici, a Turska se složila sa tim da se ne spominje reč genocid zato što i njima nije u interesu da se ta reč spominje jer postoji i oni su optuženi za genocid na Jermenima.
Uostalom, neki kažu da je to bio i razlog zašto se Srbija na neki način saglasila da se Ejup Ganić pusti iz pritvora u Velikoj Britaniji. Toliko o onome što je bilo. Zato kažem da su to sve neke istorijske stvari i teško je razgovarati sada posle 20-30 godina ili 10-15 godina, kada vi sada ne znate… nemamo relevantne učesnike svih tih događaja.
Za nas je ovde bitno, ja mislim da ne smemo da sami za sebe kažemo, ono što se ja ne slažem sa gospodinom Grbovićem, to je da mi vodimo neku politiku samoizolacije, da smo protiv Evrope, itd.
Podsetiću vas da su pregovori o članstvu Srbije u EU započeli kad sam ja bio premijer i kada je napravljena koalicija sa SNS-om, da su započeli posle potpisivanja Briselskog sporazuma, tad smo Aleksandar Vučić i ja bili, mislim da je Branko Ružić tada bio ministar za Evropu. Tada su započeti pregovori o članstvu.
Vi dobro znate, svako ko je doprineo na tom putu je zaslužan, ali isto tako dobro znate da sve ove teme o kojima danas pričamo, da su bile aktuelne i tada, u tom periodu, i da smo i tada, da me ne shvate pogrešno i Borko Stefanović i Vuk Jeremić i ostali, su išli po Vladi da kontrolišu da li slučajno neko ne radi za strance, nego da radi isključivo, pa i da ne kažem, u tom interesu koji se tada pre svega bazirao vezano za Kosovo i Metohiju, uključujući i Rusiju.
Promenila su se vremena, ali mi ne treba da menjamo naše političke stavove.
Da ne širim dalje temu, samo hoću da vas sve pozovem, ne znam da li ću ja biti i sutra, biće sigurno rasprave, ali nije uopšte bitno, celu odgovornost, ne samo za ovaj predlog nego i naravno za politiku Vlade Republike Srbije, predsednik Republike je danas u Briselu, ima veoma važne razgovore, ono što je sigurno, vi ste to dobro znali, čuli ste više puta i ovde, nema priznanja nezavisnosti Kosova, nema prijema u članstvo UN kad je reč o Kosovu, nema tolerisanja fizičkog zlostavljanja i pogroma našeg naroda na Kosovu i Metohiji. To ne može da bude razlog za samoizolaciju Srbije. To ne može da bude prihvaćeno.
U tom pogledu vam se zahvaljujem svima.
Što se tiče Tačija, da ne zaboravim, prvi put kad sam video Tačija, ja sam mu rekao - da sam te sreo u šumi, ubio bih te. Tačno sam mu tako rekao. Ali, pošto te nisam sreo u šumi nego za pregovaračkim stolom, odnosno nismo se sreli u ratu nego za pregovaračkim stolom, kao predstavnici našeg naroda, mi moramo da razgovaramo. Ali, ja ga nikada nisam ni podržavao za međunarodne organizacije niti za bilo šta drugo. Naravno, to su ljudi koji su ratni zločinci i koji treba da odgovaraju za svoje zločine.
Ali se ne kajem zbog toga što sam potpisao Briselski sporazum, mislim da je to bilo u interesu Srbije, u interesu našeg naroda. Nije problem Briselski sporazum, nego je problem što se on ne poštuje, kao i ovo što sve dogovara predsednik Vučić, što služi jednostavno samo za zamazivanje očiju međunarodne zajednice srpskom narodu, a ovako iza leđa, kako je govorio i Đinđić, iza leđa rade na uspostavljanju nezavisne države Kosovo. Hvala vam.

Reč ima Snežana Paunović. Izvolite.

Ovo je sada situacija koja se ne dešava često.

Poštovani prvi potpredsedniče Vlade, uvaženi ministri, predsedniče Skupštine, koleginice i kolege i pre svega, građanke i građani Srbije, kada sam pre nepunih 20-ak minuta rekla da kad progovori Ivica Dačić onda imate šta i da čujete i da naučite, mogli ste i da mi ne verujete, ali sad kad ste ga čuli, morate da mi verujete.

Ono što je moj veliki problem je šta sada govoriti kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe "Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije"? Evo, neko mi kaže - ništa. To je vaše sugerisanje. Znam, Pavle, da niste vi. To su mlade dame iza vas. Ipak ću imati nešto da kažem.

Ono što mi je žao, iznad svega, jeste da od jutros slušam sve diskusije ovlašćenih predstavnika svih poslaničkih grupa i praktično se nije dogodilo da je bilo ko govorio da SPS nije bila tema i nikada ne možete u dva minuta da odgovorite nekome ko se spremio i napisao govor za 20 minuta, pa sam sebe podseti tako s vremena na vreme kada eventualno zabaguje.

Sad kad se okrenem, vidim da u sali nema apsolutno nikoga osim kolege Dragana Markovića Palme, kome bih mogla da kažem "hvala", ali nije to poenta. Trebalo je da ovde ostanu do kraja radnog vremena, valjda smo svi za to plaćeni, i predsednik poslaničke grupe Levo-Zeleni klub, moj kolega Lazović, kolega Boško Obradović, nema Mikija Aleksića, nema kolege Sandića i sad ću ja zvučati kao da razgovaram sama sa sobom, ali neću, razgovaraću sa građanima Republike Srbije, u pokušaju da odgovorim jedinom predstavniku opozicionih partija koji je još uvek u sali, mom uvaženom kolegi Pavlu Grboviću, kakav će odnos imati profesor Slavica Đukić Dejanović prema studentima.

Mnoge su stvari dozvoljene kada se vi bavite politikom i kada se otvori ovaj ring koji je jeftin.

Koleginice Manojlović, opet imate nešto da mi kažete? Ja ne znam da li ste čuli da sam rekla - niko od kolega ko je govorio? To što ste se vi hvatali za Poslovnik, to je vaša navika i mi uvek vidimo da vi imate savršen stajling kad god uhvatite Poslovnik i ja na tome čestitam. Jedino što je problematično, što uz taj stajling uvek ide onaj vokabular koji je bliži nečemu drugom, ne jednoj dami. A sad me pustite da završim, pošto se stvarno nije odnosilo na vas, nisam ni primetila da ste tu, niti je imalo veze sa vama koji niste govorili a koji ćete govoriti, pretpostavljam, po listi. Po meni, dame treba da budu dame, kad tako izgledaju. Ja očekujem pun kadar na vas, da bi shvatili zbog čega ja kažem da ste jedna dama, dok ne progovorite. Ali, niste tema.

Tema je jedna druga dama, u punom smislu te reči, profesor doktor Slavica Đukić Dejanović, univerzitetski profesor, za koga pouzdano znam, uprkos tome da je moja diskusija na temu moje Slavice vrlo subjektivna i uvek će biti, ali nećete naći studenta medicinskog fakulteta u Kragujevcu koji će reći makar jedno slovo koje je ružno o Slavici Đukić Dejanović. Nećete naći nijednog lekara koji je sa njom sarađivao, nijednu medicinsku sestru, bilo koga iz sistema zdravstvenih radnika, ali ćete naći ljude koji su se bavili politikom i pre 15 godina i pre 20, jer je Slavica jedan od osnivača SPS. Kritikovaće je samo onaj ko je ne poznaje.

U tom smislu, nije bilo zabranjeno postaviti pitanje, osim ako imate svest o tome da Slavica danas ne može da govori i da ne može da vam odgovori šta je strategija koju će primeniti u najosetljivijem momentu ako govorimo o prosveti u Republici Srbiji, a govorimo.

Mi ovde govorimo o situaciji koja nije bila nimalo naivna kada je dovela do promene ministra prosvete u Republici Srbiji. Imamo pred nama jedan ozbiljan izazov, da prepoznamo razloge koji su doveli do svega ovoga.

E, pa, ako hoćete, ne postoji niko ko je pozvaniji da se time bavi sa pozicije ministra prosvete od vrhunskog neuropsihijatra kakav je Slavica Đukić Dejanović.

Sa druge strane, ja u njenoj biografiji koju imam ispred sebe imam i precizan broj svih njenih naučnih radova, ali sigurna sam posle današnjeg dana jedan ovakav stručnjak imaće osnov za još jedan stručni rad. Nekoliko puta smo pominjali Slavicu Đukić Dejanović kao posledicu atmosfere u parlamentu Srbije.

Opet čujem dobacivanje, zato mi pominjemo Slavicu Đukić Dejanović. Ona je znala da upozori da je vaspitanje osnovni element kada ste nosilac javne funkcije, kada ste predstavnik građana.

Ko god bili građani, ja poštujem svaki glas koji je dobio bilo ko od vas i nikada u životu nisam dovela u pitanje ljude koji su dali podršku, iz bilo kog razloga, pa neka je i iz zablude, čak ni one koji su prevareni pre 20 godina.

Ako bih krenula da na sva vaša dobacivanja sad odgovaram, to bi onda otišlo u mnogo kontra smeru od onoga što jeste suština ove današnje sednice i današnji dnevni red.

Jeste kompleksno razgovarati o 30 tačaka dnevnog reda, jeste kompleksno smestiti ih u 20 minuta vremena za ovlašćenog predstavnika, ali nije ako imate organizovanu poslaničku grupu koja je sela, dogovorila se i podelila i vreme i, na osnovu znanja, spremna da govori po spisku govornika, odnosno od sutra kada se završi ova megalomanska rasprava i ovo što bi se danas moglo zvati predstavnicima ili predsednicima političkih, odnosno poslaničkih grupa.

Ministre, meni je duplo neprijatno da upozorim na ono o čemu je govorio predsednik SPS i vaš kolega u Vladi, a to je da ste bezbroj puta objašnjavajući, iako… Slažem se, imali ste niz nekih optužbi koje možda i nisu baš bile i osnovane, ni preterano stručne. Odličan je argument kada objasnite onima koji ne razumeju da bi jedan ovakav zakon i da hoće rešiti problem svih onih koji žive na Altini i nemaju rešen problem legalizacije godinama unazad. Tim pre što se radi o ljudima koji pre svega nisu svojom voljom na Altini.

To vam je možda i najjači adut, daleko jači i od onog ne brojano puta pominjanog Kardelja. Ne znam da li on ima naslednike, ali ako ih nema vi ste mu se danas odužili za sve ono što je uradio u istoriji. Mislim da ga niko češće nije pomenuo od kad je čovek napustio političku scenu, sada već bivše SFRJ.

No, ta društvena svojina nije uvek bila tako nakaradna. Ono što je najgore, gde ste možda najviše pogrešili, one koje ste optužili da je brane, verujte mi, samo su živeli njene benefite, ne brane oni ništa, oni samo jure svoje pozicije. Velika je razlika između branjenja i profitiranja na određene teme.

Nemojte mi zameriti što sam možda bila i lična u ovom delu, ali nekako kada imate svest da ipak sedimo u sali, pa i da smo koalicioni partneri, a i da nema Kardelja, onda bi trebalo da ima malo više tolerancije u odnosu na ono što su tekovine koje baštinimo, što je ideja koju baštinimo i, što moram da vam priznam, sve teže nam polazi za rukom i da odbranimo, jer sad kako se stvari menjaju sad više nema precizne definicije ko se ovde nalazi na desnici, a ko na levici. To je dnevno politička potreba. Tu sad više programa, dao Bog, niko nema. Važno je da na dnevnom nivou profitiramo iz onoga što je aktuelna tema.

Danas je pomenuta i još jedna situacija zbog koje verovatno imam obavezu da kažem neku rečenicu, a to je situacija da se Boško Obradović zahvalio što su socijalisti glasali kao uzdržani na temu izbora Marinike Tepić za predsednika Anketnog odbora. Dva su razloga.

Razgovarali smo o Anketnom odboru i na Kolegijumu i samo onaj ko je nepošten neće reći da i tada nisam upozorila da treba razmišljati da li je ovo momenat da mi na taj način reagujemo. Kada sam shvatila da je većina za to, čak mislim da je bila odluka jednoglasna, sigurno socijalisti neće biti neko ko će osporiti takvu odluku. Šta će socijalisti biti? Odgovorni kao i uvek i kao dva kandidata dati ljude koji su pozvani da sa one pozicije koju obezbeđuje članstvo u Anketnom odboru razgovaraju na tu temu.

Danas moram da vam priznam da me je malo više ipak sramota činjenice da smo povukli taj potez i formirali taj Anketni odbor. Zato nismo glasali za izbor predsednika, jer i kada ste pravili anketni odbor, predlog anketnog odbora, osmislili ste ga na način da ste tačno znali ko će od vas biti predsednik.

U tom kontekstu i sa nama i bez nas vi ste smislili, ja bih rekla, politički pravac. Socijalistička partija Srbije smatra da nisu sve teme političke. Neke imaju malo veze i sa obrazom i moralom.

Konačno, na dnevnom redu današnje sednice nalaze se i oni važni zakoni o kojima je možda trebalo prvo da govorim, ali ova sednica sama diktira kako će se čovek obraćati, a to su zakoni koji se tiču socijalnih mera i opet nekako usko vezani, bez obzira što je izbor prof. Slavice Đukić Dejanović za ministra peta tačka, ona nekako apsolutno ima čime da se pohvali kada je u pitanju cela ta populaciona politika koja je, takođe, bila jedan period, resor kojim se veoma uspešno bavila. Kada se primenjuju socijalne mere koje često kritikuju samo zato što je najpitkije politički kritikovati, onda ja ne mogu da razumem da li neko stvarno misli da postoji politički profit od toga hoće li neko dobiti 10.000 dinara ili politički profit ako glasno napadnete te neke prevarante koji tako skupljaju poene.

Možemo li nekada da imamo odnos prema građankama i građanima Srbije kao da su to ljudi koji zaslužuju da o njima vodimo računa bez da merimo da li su to dva glasa u kutiju levo ili desno? To je najveća tragedija aktuelnog saziva. Nikada nismo seli da razgovaramo bar o jednoj tački dnevnog reda koja se našla na bilo kojoj od sednica koje smo održali, a da isključimo političku ostrašćenost, da ne kažemo onu težu kvalifikaciju koju često vidimo, a to je apsolutnu mržnju.

Sa dubokim ubeđenjem da će se bar ova načelna rasprava završiti sigurno burno, da će tražiti da razgovaramo i na kraju ove rasprave u načelu, a pre nego što pređemo na pojedinosti, ja ću se ovde zaustaviti da sačuvam vreme na koje me tako često opominjete. Zato vam uvek kažem da nikad ne brinem za vreme, ja vremena uvek imam, jer ga ne trošim uludo. Vrlo racionalno koristim vreme i svoje lično i poslaničke grupe SPS.

Moje uvažene kolege Uglješa Marković, Mirka Lukić Šarkanović, moj drug Cane i Tanja, govoriće o ostalim tačkama dnevnog reda kada rasprava krene po spisku govornika, a ja sigurno sa dosta motiva na kraju ove sednice, kada budemo čuli još sve ono što će biti, pretpostavljam, opet prazne optužbe, ali zarad građana Srbije, uvek smo u obavezi da kažemo ono što je istina. Hvala.

Reč ima Ninoslav Erić.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani ministri u Vladi Republike Srbije, poštovane kolege i koleginice, poštovani građani Republike Srbije, kao poslednji ovlašćeni predstavnik ispred SNS sa ove distance mogu da sumiram šta smo do sada čuli od predlagača i od opozicije. Predstavnici Vlade, predsednica Vlade i ministri su argumentovano objasnili zašto ove izmene zakona u krajnjoj instanci utiču na poboljšavanje života naših građana, a sa druge strane, čuli smo i opoziciju koja je samo pričala o netačnim podacima, političkoj demagogiji, bez znanja i bez argumenata.
Oni su na početku, neke poslaničke grupe pitale su zašto je objedinjena rasprava o 30 tačaka. Neki nisu pričali o nijednoj tački. Pričali su o 31. tački koja uopšte nije na dnevnom redu, i svakog puta pričaju istu temu i iste laži, kako bi hteli da političkom demagogijom utiču na javno mnjenje.
Svi zakoni koji su danas u Skupštini veoma su važni i treba da doprinesu podizanju životnog standarda. Nit koja povezuje ovaj set zakona su građani. Nama su uvek građani u fokusu. To je politika SNS i to je politika Aleksandra Vučića, briga o deci i briga o građanima Republike Srbije.
Imamo dva važna zakona, Zakon o finansiranju finansijskoj podršci porodici sa decom i Zakon o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć. Skoro da ništa nismo čuli o tome. Ulaganje i podizanje životnog standarda je vrlo važno u uslovima kada rastu troškovi života. Mi to možemo da kažemo, jer smo realni. Nakon korone i nakon rata u Ukrajini desio se kolaps svetskog tržišta gde smo kao rezultat dobili globalnu inflaciju. Ali, ovim korakom pokazujemo snagu i stabilnost javnih finansija. Mi danas u budžetu imamo 650 milijardi dinara i naravno da pokazujemo da su nam bitni građani.
Ne vidim zašto bi neko imao nešto protiv zašto podižemo plate, zašto podižemo penzije i zašto pomažemo majkama. Do kraja septembra svakoj majci isplatićemo 10 hiljada dinara jednokratne pomoći. Nadam se i da će opozicija da glasa za ovaj zakon.
Pored ovog zakona važna izmena zakona se odnosi na građane, a to je izmena Zakona o ozakonjenju objekata. Dajemo mogućnost da se naši građani priključe na električnu energiju, gas i vodu. Ja kao predsednik opštine imao sam puno pitanja građana zašto, kako da im pomognemo, kako da ih priključimo na struju, a objekti su im nelegalni. Sada smo ovim zakonom predvideli mogućnost da rešimo taj problem.
Jedan deo ovih zakona se takođe odnosi na građane, jer se odnosi na finansiranje važnih infrastrukturnih projekata. Imamo nekoliko važnih ratifikacija kako bismo obezbedili nastavak izgradnje važnih infrastrukturnih puteva, Moravskog koridora, Pojate – Preljina, brze saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica. Brze saobraćajnice Požarevac – Golubac. Takođe, ulaganja u izgradnju novih tehnoloških parkova, i naravno tu je zdravstvo, gde se nastavljaju projekti da se finansiraju od strane Republike.
Ovde smo čuli puno netačnih informacija ili neznanja, jer svi dugoročni infrastrukturni radovi nikako se ne finansiraju sa sredstvima iz budžeta, iz keš love, već se finansiraju iz dugoročnih kredita. To je ekonomsko pravilo koje svi treba da znaju, ali oni koriste neke poštapalice, kako bi predstavili da je mnogo bolje da se veliki infrastrukturni projekti finansiraju iz budžeta direktno.
Naš javni dug je danas 50,5%, nivo Mastrihta je 60% i tu vi želite da predstavite kako je velika nominalna vrednost našeg zaduživanja, ali naravno svi znamo ko se to izračunava, da javni dug mora da se izračuna u odnosu na BDP.
Moj stav je suprotan od opozicije. Čak imamo i restriktivan stav ministra finansija i zato je taj naš dug pao na 50%. Što se tiče lokalnih samouprava one se manje zadužuju jer njihov javni dug ulazi u ukupan dug države.
Dug opštine Ćuprija je bio 35%, danas je 5,2%.
Naravno, razumem da moramo da kontrolišemo inflaciju, ali ono što nas očekuje to su dva motora privrednog razvoja. Jedan je izmena Zakona o planiranju i izgradnji, a drugi je Ekspo 2027. Naravno, pored toga imamo i infrastrukturne projekte koje moramo da završimo.
Kao što sam rekao, motor razvoja je Zakon o planiranju i izgradnji. Mi smo u Ekonomskom kokusu zajedno sa ministrom Vesićem odradili javne konsultacije. Imali smo dva sastanka Ekonomskog kokusa gde smo pričali i imali dijalog sa građanima i imali smo dijalog sa poslanicima. Imali smo dijalog sa stručnom javnošću.
Ono što donosi ovaj zakon jeste uvođenje E-prostora kojim postupak izrade izmene planske dokumentacije postaje efikasniji i brži. Krajnji cilj je da imamo informacije iz Katastra nepokretnosti i da imamo planske dokumente da bi svi ti podaci bili javni i dostupni u elektronskom obliku.
U ovoj izmeni zakona unapređuju se odredbe o energetskoj efikasnosti, gde se podižu standardi urbanističke gradnje uvođenjem zelenih sertifikata. Naravno, pored toga izmenom zakona definiše se i obaveza minimalnih broja mesta za punjenje električnih vozila čime se utiče na elektromobilnost i to utiče u krajnjoj instanci na životnu sredinu.
Takođe, izdvojio bih jasno definisan način kretanja građevinskog otpada koji takođe utiče na životnu sredinu, ali ono što je vrlo bitno, to je izmena Zakona u delu konverzije i tu smo imali veoma malo komentara i dosadašnje rešenje je predstavljalo pravno-politički promašaj, jer smo mi u ovom periodu izgubili vreme sa jedne strane, a sa druge strane izgubili smo prihod.
Prihod koji smo imali od konverzije iznosio je 30 miliona evra. U opštini Ćuprija 30.000 dinara. Trideset hiljada dinara, a izgubili smo vreme. Mi očekujemo od ove izmene zakona povećanje BDP, prihoda od PDV, rast zarada, rast prihoda lokalnih samouprava.
Takođe, lokalne samouprave dobiće i određene prostore koji su namenjeni za javne površine, a gde je konverzija urađena za nula dinara. Tako će da i opštine postanu vlasnici onih parcela koje su javne površine.
Do sada imali smo mrtav kapital, imali smo zaključene lokacije, a siguran sam da ova izmena zakona uticaće na privredni rast i privredni razvoj Republike Srbije.
Prema dogovoru sa koalicionim partnerima, SNS naravno podržaće profesorku doktorku Slavicu Đukić Dejanović za izbor ministra prosvete i želim da u Danu za glasanje svi podržimo sve zakone jer su oni u krajnjoj instanci, utiču na život naših građana i to je politika SNS i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Eriću.
Ovim završavamo za danas.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.