Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, poštovani građani, dozvolite da na početku analize ovih tačka dnevnog reda probam da suočim sve nas sa činjenicom da se navršilo 33 godine od uvođenja višestranačja u Srbiji i da bi možda bila prilika da sagledamo gde smo i šta smo posle 33 godine velikih nadanja, da će posle pada komunizma doći do nekog velikog boljitka, oporavka, demokratizacije i svakog napretka države Srbije.
Dakle, i posle 33 godine SPS i dalje kandiduje ministra prosvete. Posle nekoliko mandata na čelu prosvetnog sistema u Srbiji gde su kadrovi SPS dominirali, mi imamo situaciju da se na tom polju, apsolutno ništa nije promenilo i da ćemo iznova imati ministra iz redova SPS-a, koji naravno ništa neće promeniti, niti uraditi u prosvetnom sistemu, jer da su imali bilo koju dobru i kvalitetnu ideju to bi uradili u prethodnih više mandata kada su gazdovali ovim ministarstvom.
Druga stvar koju treba istaći jeste naći se u poziciji nekog osnivača SNS od pre 15 godina koji je, sticajem okolnosti, recimo, prespavao ovih 15 godina i posle, evo, 15 godina se probudio i čuo da je na vlasti njegova SNS koju je osnivao pre 15 godina i zainteresovao se za to da vi ko od njegovih najbližih saboraca i članova osnivača SNS, sada, recimo ministar u Vladi Republike Srbije i uključuje se baš na ovu sednicu Narodne skupštine i vidi da u ime Vlade Republike Srbije, koju predvodi i njegova SNS, govori, recimo, Siniša Mali.
Zamislite šok tog osnivača SNS koji je u SNS ušao da bi se borio protiv prethodne žute Tadićeve vlasti, protiv Siniše Malog kao učesnika u pljačkaškim privatizacijama? Šta može da razmišlja nekadašnji osnivač SNS videći Sinišu Malog, koji mu sada objašnjava da su nam potrebna nova i nova zaduženja, više od milijardu i po evra, iako nam sve vreme objašnjava kako je budžet stabilan, kako u budžetu ima viška. Ako ima viška, zašto se zadužujemo? Zašto ne investiramo iz sopstvenih budžetskih sredstava? Šta je istina onda o našem budžetu i o našem ekonomsko-finansijskom stanju?
Zamislite tog istog osnivača SNS i njegov šok kada se probudio posle 15 godina velike borbe protiv bivšeg režima i onda na ovoj sednici u Vladi Republike Srbije vidi Gorana Vesića, koji obrazlaže nekakve izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i pokušava taj osnivač SNS da pronađe bar jednog člana SNS iz tog vremena u toj Vladi, a da nisu predstavnici bivšeg režima, da nisu večiti kadrovi SPS, da nisu agenti stranih interesa i ne može tako lako da uđe u trag nekome od autentičnih naprednjaka od pre 15 godina.
Naravno da sve ovo postaje dodatno dramatično kada se podsetimo i nekih drugih kadrova koji su na čelu svih nivoa vlasti u ovom trenutku, pa je tako, primera radi, gradonačelnik Beograda najbliži saradnik i zamenik gradonačelnika Dragana Đilasa iz vremena bivše vlasti.
Postavlja se pitanje šta je slede? Hoćemo li uskoro videti i Dragana Đilasa ovde u Vladi Republike Srbije ili Mariniku Tepić, koju ste juče glasovima SNS izglasali za predsednika Anketnog odbora? Tu skidam kapu SPS koja je bila uzdržana i Jedinstvenoj Srbiji, koja je bila protiv izbora Marinike Tepić, koja je na kraju imala samo 11 od 23 glasa članova Anketnog odbora i ne bi mogla uopšte da bude izabrana da nije priteklo u pomoć pet članova Anketnog odbora iz redova SNS i iznova izabralo jednog predstavnika bivšeg režima koji je promenio ne znam koliko stranaka do sada za predsednika Anketnog odbora koji treba nešto da utvrdi.
Pa, kako će neko ko je deo sadašnje i bivše vlasti da utvrdi kako smo došli do urušavanja kompletnog sistema vrednosti u našem društvu kada ste vi na tome zajedno radili?
Isti ljudi već 33 godine vladaju ovom državom. Isti ljudi koji se zamenjuju u tim istim strankama ili tim istim režimima i predstavljaju nam se kao novi i kao nešto drugačije i drže monopol na bavljenje politikom u Srbiji, ne dozvoljavajući da u bilo koju poziciju dođe bilo ko ko nije deo njihova dva kartela sadašnje i bivše vlasti.
Vi kada slušate Gorana Vesića vi n iste sigurni da li on govori u ime sadašnje ili u ime bivše vlasti, jer su oni jedno. To je jedan režim, jedan sistem koji ovde traje 33 godine.
Zamislite da vam posle 33 godine SPS opet predlaže nekog svog kadra, koji je već bio na svim mogućim funkcijama u ovoj državi? Čekajte, nije dovoljno Slavici Đukić Dejanović što je bila predsednik Narodne skupštine, ministar zdravlja i da ne nabrajam još deset funkcija na kojima je bila, potrebna je i jedanaesta? Dakle, gde je kraj? Gde je kraj vašoj potrebi da vladate, vašoj potrebi da se reciklirate, vašoj potrebi da menjate stranke i učestvujete u svim režimima, bez obzira na ono gde ste pre toga bili?
Zaista, tu dolazimo do ključnog pitanja koje se tiče, recimo, ovog paradoksa, da nam ovde sada o Zakonu o planiranju i izgradnji govori čovek svih režima, Goran Vesić, koji je simbol divlje gradnje u Beogradu, koji je simbol urbanističkog haosa u prestonici, jer svako ko prošeta ili se provoza Beogradom može da vidi u šta se ovajo grad pretvorio, kako su najmanje površine pretvorene u stambene zgrade, kako tu nema ni trotoara, ni zelenih površina, ni parking mesta, ni komunalne infrastrukture za takvu divlju gradnju koja, jednostavno, remeti i urbanistički i komunalni i životni uopšte smisao postojanja naše prestonice?
Sada se ta divlja gradnja i urbanistički haos po istom principu beogradskom prelivaju i na druge najveće gradove i opštine u Srbiji, kojima neki mali Vesići gazduju, na isti način. Jednostavno, zloupotrebljavajući i pravila struke i urbanističke zakone i svako planiranje i izgradnju u Srbiji koja je potpuno izgubila smisao.
O čemu mi danas pričamo? O planiranju i izgradnji u sistemu divlje gradnje koji vlada Srbijom, betonskog haosa koji je zavladao Srbijom, nepoštovanja više nijednog zakona, nijednih planova, nijednih urbanističkih planova? Pogledajte na šta nama liče gradovi od kada ste vi na vlasti. Pogledajte kako ste ulice u kojima su nekada bile kuće i porodična domaćinstva, pretvorili u ulice nabacanih zgrada, koje ne liče ni na šta? Pogledajte kako ste ubili svaki smisao arhitekture i urbanizma u ovom društvu i državi za ove 33 godine vaše zajedničke vlasti?
Dakle, suštinska stvar je kako da dođemo do vaše odgovornosti posle 33 godine, vaše zajedničke odgovornosti?
Pošto se trudim da uvek budem korektan i da kažem ako je nešto dobro da je dobro, postoji u ovih mnogo nabacanih zakona koji uglavnom služe za letnju rasprodaju Srbije, za novo zaduživanje, za omogućavanje tajkunima bliskim vladajućem režimu da pravo korišćenja građevinskog zemljišta prevedu u pravo privatne svojine, i ko zna kakvih novih investitorskih urbanističkih haosa koji nas tek čekaju, ono što mogu da pohvalim i što mislim da je dobro, jeste što se razmišljalo, istina nakon mnogo godina raznih pritisaka, da se reši pitanje žena preduzetnika koje imaju ogromne probleme kada ostanu u drugom stanju ili odu na porodiljsko odsustvo, ili da se, recimo, povoljno grade stanovi za pripadnike službi bezbednosti, što ćemo uvek podržati.
Ili ova najnovija mera koja je nama populistička i predizborna i znamo kako izgleda vaše bacanje para iz helikoptera, a tiče se tog davanja 10 hiljada dinara za svu decu do 16 godina, s tim što bismo mi tu meru ispravili i konačno u Srbiji vratili neku pravdu u tu vrstu pomoći porodicama u Srbiji.
Već smo vam u više navrata slali preporuke Vladi Republike Srbije na koje nema nikakvog odgovora, u našoj kampanji "Jedna je majka" za obnovu svih porodilišta u Srbiji za veća prava trudnica i porodilja. Onda smo preuzeli ulogu države pa smo napravili "Vodič za mame", koji ćemo podeliti svakoj trudnici pre ulaska u porodilište, da zna koja su njena prava i da se bori i traži ta prava kada stupi u porodilište.
Isto tako smo tražili i na tome danas ovde insistiram, na kraju ovog svog govora, da ovu pomoć, i to ne od 10 hiljada dinara, nego od 20 hiljada dinara, dobiju svi đaci koji polaze u školu prvog septembra, odnosno sva deca u osnovnom i srednjem sistemu obrazovanja, a ne samo deca do 16 godina. To je prva stvar.
Druga stvar, da konačno ispravimo ovu nebivalu nepravdu i diskriminaciju po kojoj samo deca u Beogradu mogu da imaju besplatne udžbenike ili užine ili vrtiće ili prevoz. A šta su deca van Beograda, deca drugoga reda? Zašto sva deca u Srbiji nemaju besplatne udžbenike ili besplatne vrtiće ili besplatan prevoz ili besplatne užine? Naravno da treba da to imaju deca u Beogradu, ali ne mogu samo deca u Beogradu. I tu tražimo kroz posebne preporuke i Vladi i lokalnim samoupravama da ovaj prvi septembar ne može da počne sa tom nepravdom i diskriminacijom, da će jedino Beograd imati besplatne udžbenike. To morate hitno da ispravite, jer vi niste beogradska Vlada, nego Vlada Srbije.
Dosta nam je te centralizacije i beogradizacije. I to vam govorim iz ugla ljudi koji žive u Beogradu, u smislu, pa da vi pravite haos od života u ovome gradu, i saobraćajni i komunalni i urbanistički i svaki drugi.
Znači, Beogradu ne treba više da se razvija u ovom gradskom jezgru koje je već preopterećeno. Treba da razvijamo unutrašnjost Srbije, da vratimo ljude u manje gradove i opštine, na selo, u rubne krajeve, u granične pojaseve. Šta radimo na tome? A ne da se svi na kraju presele u Beograd ili Novi Sad ili da čitava Srbija funkcioniše samo u Beogradu i Novom Sadu. Jel to vaša ideja? Šta je vaša ideja? Šta vi radite za unutrašnjost? Kako je moguće da samo deca u Beogradu imaju besplatne udžbenike?
Dakle, sve su to pitanja koja govore u korist toga da bi za Srbiju najlekovitije bilo da mi smenimo ne samo vašu vlast, nego kompletan korumpirani politički sistem koji se ovde nije menjao 33 godine. Vi se samo recilirate. Vi uvek iznova u nekim novim strankama, sa nekim kao novim liderima i novim programima menjate zapravo istu ekipu na vlasti 33 godine, a u mnogo čemu još od 1945. godine i vladavine komunista, pa sada nekih njihovih sinova, unuka, praunučadi. I nema kraja vašoj vladavini i vašem otimanju od ovoga naroda i države. Kao što je SPS oteo državno vlasništvo nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije i danas ima ogromnu imovinu koju je oteo od naroda, tako sada, je li, treba da otimate i dalje i vi i vaši potomci i nastavljači vaši komunističko ne znam kakvih tradicija i ne znam čega.
Pa, došlo je vreme da se podvuče crta i da se završi sa tom pričom. I došlo je vreme, rekao bih, i tu ću da podržim, iako sam ga ovde prozvao, gradonačelnika Beograda, gospodina Šapića, u njegovom ispravnom zahtevu osnovne ljudske, civilizacijske i istorijske pravde, da se otkrije grobno mesto đenerala Draže Mihailovića, da bude dostojno sahranjen i da mu se podigne spomenik u prestonom srpskom gradu Beogradu. To je istorijski red i dug koji imamo prema prvom gerilcu u okupiranoj Evropi pod nacistima, koga je srpski narod toliko poštovao i voleo, čije se poreklo zna, za razliku od porekla vašeg Josipa Broza Tita, o kome do dana današnjeg ne znate ništa, a nastavljate da ga slavite i od Aleksandra Vučića pravite novoga Tita, misleći da taj titoizam možete i dalje da gurate ovom narodu i državi.
E, pa, došlo je vreme da zajedno sa Josipom Brozom Titom i sa svima vama titoistima i neotitoistima dođe do smene kompletne ove vlasti, ali i kompletnog neotitoističkog, korumpiranog, bahatog, lopovskog vladajućeg sistema i režima. Hvala.