Zahvaljujem.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, poštovani građani, dozvolite da na početku analize ovih tačka dnevnog reda probam da suočim sve nas sa činjenicom da se navršilo 33 godine od uvođenja višestranačja u Srbiji i da bi možda bila prilika da sagledamo gde smo i šta smo posle 33 godine velikih nadanja, da će posle pada komunizma doći do nekog velikog boljitka, oporavka, demokratizacije i svakog napretka države Srbije.

Dakle, i posle 33 godine SPS i dalje kandiduje ministra prosvete. Posle nekoliko mandata na čelu prosvetnog sistema u Srbiji gde su kadrovi SPS dominirali, mi imamo situaciju da se na tom polju, apsolutno ništa nije promenilo i da ćemo iznova imati ministra iz redova SPS-a, koji naravno ništa neće promeniti, niti uraditi u prosvetnom sistemu, jer da su imali bilo koju dobru i kvalitetnu ideju to bi uradili u prethodnih više mandata kada su gazdovali ovim ministarstvom.

Druga stvar koju treba istaći jeste naći se u poziciji nekog osnivača SNS od pre 15 godina koji je, sticajem okolnosti, recimo, prespavao ovih 15 godina i posle, evo, 15 godina se probudio i čuo da je na vlasti njegova SNS koju je osnivao pre 15 godina i zainteresovao se za to da vi ko od njegovih najbližih saboraca i članova osnivača SNS, sada, recimo ministar u Vladi Republike Srbije i uključuje se baš na ovu sednicu Narodne skupštine i vidi da u ime Vlade Republike Srbije, koju predvodi i njegova SNS, govori, recimo, Siniša Mali.

Zamislite šok tog osnivača SNS koji je u SNS ušao da bi se borio protiv prethodne žute Tadićeve vlasti, protiv Siniše Malog kao učesnika u pljačkaškim privatizacijama? Šta može da razmišlja nekadašnji osnivač SNS videći Sinišu Malog, koji mu sada objašnjava da su nam potrebna nova i nova zaduženja, više od milijardu i po evra, iako nam sve vreme objašnjava kako je budžet stabilan, kako u budžetu ima viška. Ako ima viška, zašto se zadužujemo? Zašto ne investiramo iz sopstvenih budžetskih sredstava? Šta je istina onda o našem budžetu i o našem ekonomsko-finansijskom stanju?

Zamislite tog istog osnivača SNS i njegov šok kada se probudio posle 15 godina velike borbe protiv bivšeg režima i onda na ovoj sednici u Vladi Republike Srbije vidi Gorana Vesića, koji obrazlaže nekakve izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i pokušava taj osnivač SNS da pronađe bar jednog člana SNS iz tog vremena u toj Vladi, a da nisu predstavnici bivšeg režima, da nisu večiti kadrovi SPS, da nisu agenti stranih interesa i ne može tako lako da uđe u trag nekome od autentičnih naprednjaka od pre 15 godina.

Naravno da sve ovo postaje dodatno dramatično kada se podsetimo i nekih drugih kadrova koji su na čelu svih nivoa vlasti u ovom trenutku, pa je tako, primera radi, gradonačelnik Beograda najbliži saradnik i zamenik gradonačelnika Dragana Đilasa iz vremena bivše vlasti.

Postavlja se pitanje šta je slede? Hoćemo li uskoro videti i Dragana Đilasa ovde u Vladi Republike Srbije ili Mariniku Tepić, koju ste juče glasovima SNS izglasali za predsednika Anketnog odbora? Tu skidam kapu SPS koja je bila uzdržana i Jedinstvenoj Srbiji, koja je bila protiv izbora Marinike Tepić, koja je na kraju imala samo 11 od 23 glasa članova Anketnog odbora i ne bi mogla uopšte da bude izabrana da nije priteklo u pomoć pet članova Anketnog odbora iz redova SNS i iznova izabralo jednog predstavnika bivšeg režima koji je promenio ne znam koliko stranaka do sada za predsednika Anketnog odbora koji treba nešto da utvrdi.

Pa, kako će neko ko je deo sadašnje i bivše vlasti da utvrdi kako smo došli do urušavanja kompletnog sistema vrednosti u našem društvu kada ste vi na tome zajedno radili?

Isti ljudi već 33 godine vladaju ovom državom. Isti ljudi koji se zamenjuju u tim istim strankama ili tim istim režimima i predstavljaju nam se kao novi i kao nešto drugačije i drže monopol na bavljenje politikom u Srbiji, ne dozvoljavajući da u bilo koju poziciju dođe bilo ko ko nije deo njihova dva kartela sadašnje i bivše vlasti.

Vi kada slušate Gorana Vesića vi n iste sigurni da li on govori u ime sadašnje ili u ime bivše vlasti, jer su oni jedno. To je jedan režim, jedan sistem koji ovde traje 33 godine.

Zamislite da vam posle 33 godine SPS opet predlaže nekog svog kadra, koji je već bio na svim mogućim funkcijama u ovoj državi? Čekajte, nije dovoljno Slavici Đukić Dejanović što je bila predsednik Narodne skupštine, ministar zdravlja i da ne nabrajam još deset funkcija na kojima je bila, potrebna je i jedanaesta? Dakle, gde je kraj? Gde je kraj vašoj potrebi da vladate, vašoj potrebi da se reciklirate, vašoj potrebi da menjate stranke i učestvujete u svim režimima, bez obzira na ono gde ste pre toga bili?

Zaista, tu dolazimo do ključnog pitanja koje se tiče, recimo, ovog paradoksa, da nam ovde sada o Zakonu o planiranju i izgradnji govori čovek svih režima, Goran Vesić, koji je simbol divlje gradnje u Beogradu, koji je simbol urbanističkog haosa u prestonici, jer svako ko prošeta ili se provoza Beogradom može da vidi u šta se ovajo grad pretvorio, kako su najmanje površine pretvorene u stambene zgrade, kako tu nema ni trotoara, ni zelenih površina, ni parking mesta, ni komunalne infrastrukture za takvu divlju gradnju koja, jednostavno, remeti i urbanistički i komunalni i životni uopšte smisao postojanja naše prestonice?

Sada se ta divlja gradnja i urbanistički haos po istom principu beogradskom prelivaju i na druge najveće gradove i opštine u Srbiji, kojima neki mali Vesići gazduju, na isti način. Jednostavno, zloupotrebljavajući i pravila struke i urbanističke zakone i svako planiranje i izgradnju u Srbiji koja je potpuno izgubila smisao.

O čemu mi danas pričamo? O planiranju i izgradnji u sistemu divlje gradnje koji vlada Srbijom, betonskog haosa koji je zavladao Srbijom, nepoštovanja više nijednog zakona, nijednih planova, nijednih urbanističkih planova? Pogledajte na šta nama liče gradovi od kada ste vi na vlasti. Pogledajte kako ste ulice u kojima su nekada bile kuće i porodična domaćinstva, pretvorili u ulice nabacanih zgrada, koje ne liče ni na šta? Pogledajte kako ste ubili svaki smisao arhitekture i urbanizma u ovom društvu i državi za ove 33 godine vaše zajedničke vlasti?

Dakle, suštinska stvar je kako da dođemo do vaše odgovornosti posle 33 godine, vaše zajedničke odgovornosti?

Pošto se trudim da uvek budem korektan i da kažem ako je nešto dobro da je dobro, postoji u ovih mnogo nabacanih zakona koji uglavnom služe za letnju rasprodaju Srbije, za novo zaduživanje, za omogućavanje tajkunima bliskim vladajućem režimu da pravo korišćenja građevinskog zemljišta prevedu u pravo privatne svojine, i ko zna kakvih novih investitorskih urbanističkih haosa koji nas tek čekaju, ono što mogu da pohvalim i što mislim da je dobro, jeste što se razmišljalo, istina nakon mnogo godina raznih pritisaka, da se reši pitanje žena preduzetnika koje imaju ogromne probleme kada ostanu u drugom stanju ili odu na porodiljsko odsustvo, ili da se, recimo, povoljno grade stanovi za pripadnike službi bezbednosti, što ćemo uvek podržati.

Ili ova najnovija mera koja je nama populistička i predizborna i znamo kako izgleda vaše bacanje para iz helikoptera, a tiče se tog davanja 10 hiljada dinara za svu decu do 16 godina, s tim što bismo mi tu meru ispravili i konačno u Srbiji vratili neku pravdu u tu vrstu pomoći porodicama u Srbiji.

Već smo vam u više navrata slali preporuke Vladi Republike Srbije na koje nema nikakvog odgovora, u našoj kampanji "Jedna je majka" za obnovu svih porodilišta u Srbiji za veća prava trudnica i porodilja. Onda smo preuzeli ulogu države pa smo napravili "Vodič za mame", koji ćemo podeliti svakoj trudnici pre ulaska u porodilište, da zna koja su njena prava i da se bori i traži ta prava kada stupi u porodilište.

Isto tako smo tražili i na tome danas ovde insistiram, na kraju ovog svog govora, da ovu pomoć, i to ne od 10 hiljada dinara, nego od 20 hiljada dinara, dobiju svi đaci koji polaze u školu prvog septembra, odnosno sva deca u osnovnom i srednjem sistemu obrazovanja, a ne samo deca do 16 godina. To je prva stvar.

Druga stvar, da konačno ispravimo ovu nebivalu nepravdu i diskriminaciju po kojoj samo deca u Beogradu mogu da imaju besplatne udžbenike ili užine ili vrtiće ili prevoz. A šta su deca van Beograda, deca drugoga reda? Zašto sva deca u Srbiji nemaju besplatne udžbenike ili besplatne vrtiće ili besplatan prevoz ili besplatne užine? Naravno da treba da to imaju deca u Beogradu, ali ne mogu samo deca u Beogradu. I tu tražimo kroz posebne preporuke i Vladi i lokalnim samoupravama da ovaj prvi septembar ne može da počne sa tom nepravdom i diskriminacijom, da će jedino Beograd imati besplatne udžbenike. To morate hitno da ispravite, jer vi niste beogradska Vlada, nego Vlada Srbije.

Dosta nam je te centralizacije i beogradizacije. I to vam govorim iz ugla ljudi koji žive u Beogradu, u smislu, pa da vi pravite haos od života u ovome gradu, i saobraćajni i komunalni i urbanistički i svaki drugi.

Znači, Beogradu ne treba više da se razvija u ovom gradskom jezgru koje je već preopterećeno. Treba da razvijamo unutrašnjost Srbije, da vratimo ljude u manje gradove i opštine, na selo, u rubne krajeve, u granične pojaseve. Šta radimo na tome? A ne da se svi na kraju presele u Beograd ili Novi Sad ili da čitava Srbija funkcioniše samo u Beogradu i Novom Sadu. Jel to vaša ideja? Šta je vaša ideja? Šta vi radite za unutrašnjost? Kako je moguće da samo deca u Beogradu imaju besplatne udžbenike?

Dakle, sve su to pitanja koja govore u korist toga da bi za Srbiju najlekovitije bilo da mi smenimo ne samo vašu vlast, nego kompletan korumpirani politički sistem koji se ovde nije menjao 33 godine. Vi se samo recilirate. Vi uvek iznova u nekim novim strankama, sa nekim kao novim liderima i novim programima menjate zapravo istu ekipu na vlasti 33 godine, a u mnogo čemu još od 1945. godine i vladavine komunista, pa sada nekih njihovih sinova, unuka, praunučadi. I nema kraja vašoj vladavini i vašem otimanju od ovoga naroda i države. Kao što je SPS oteo državno vlasništvo nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije i danas ima ogromnu imovinu koju je oteo od naroda, tako sada, je li, treba da otimate i dalje i vi i vaši potomci i nastavljači vaši komunističko ne znam kakvih tradicija i ne znam čega.

Pa, došlo je vreme da se podvuče crta i da se završi sa tom pričom. I došlo je vreme, rekao bih, i tu ću da podržim, iako sam ga ovde prozvao, gradonačelnika Beograda, gospodina Šapića, u njegovom ispravnom zahtevu osnovne ljudske, civilizacijske i istorijske pravde, da se otkrije grobno mesto đenerala Draže Mihailovića, da bude dostojno sahranjen i da mu se podigne spomenik u prestonom srpskom gradu Beogradu. To je istorijski red i dug koji imamo prema prvom gerilcu u okupiranoj Evropi pod nacistima, koga je srpski narod toliko poštovao i voleo, čije se poreklo zna, za razliku od porekla vašeg Josipa Broza Tita, o kome do dana današnjeg ne znate ništa, a nastavljate da ga slavite i od Aleksandra Vučića pravite novoga Tita, misleći da taj titoizam možete i dalje da gurate ovom narodu i državi.

E, pa, došlo je vreme da zajedno sa Josipom Brozom Titom i sa svima vama titoistima i neotitoistima dođe do smene kompletne ove vlasti, ali i kompletnog neotitoističkog, korumpiranog, bahatog, lopovskog vladajućeg sistema i režima. Hvala.

Eto, da čuju ovi što su se žalili da nema dovoljno vremena da se govori o svakoj tački dnevnog reda kako može sasvim lepo 15 minuta da se govori o svemu ostalom, o svemu sem o tačkama dnevnog reda.
Vidimo prava na repliku, jedno, dva.
Po kom je ovo osnovu?
Sad ću da pitam da li je Poslovnik. U stvari, sad ću da vam kažem pogledajte sad mikrofon Radomira Lazovića. Šta se to dogodilo? Jel uključen? Jeste. Znate li zašto je uključen? Zato što se prijavio za reč, pa pobegao iz sale. Jel vidite kako sad taj mikrofon radi. Neverovatni ste, kao mala deca, bukvalno kao mala deca.
I vi Cakiću. E tako je, isto kao što vi radite sada, Lazović malo pre galamio iz klupe kada mu mikrofon nije uključen, isto tako kao vi sada. Galamio iz klupe kada mu mikrofon nije uključen, a onda kada se javi za reč, pobegne iz sale. I onda šta bude? Mikrofon uključen a njega nema. Tako ćete i vi, jel tako?
Zašto niste izvadili karticu? Po kom osnovu je Radomir Lazović ostavio karticu kad nije prisutan u sali? Uzmete sad lepo i otvorite Poslovnik, svi vi, veliki politički lideri, veliki slobodni mislioci, promislite malo o tome šta kaže Poslovnik na tu temu.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ja prvo, gospodine predsedniče, moram da kažem da mi se jako dopala ova metafora ili ova priča, kako god hoćete, o nekome ko je zaspao pa se probudio, pa sad ne može da prepozna, itd. Ali, zanima me da krene čovek od sebe, pa da kaže šta bi video neko ko je bio u Dverima ili podržavao Dveri recimo početkom 2000. godina, pa je zaspao i sad se probudio? Prvo bih pitao - otkud Dveri stranka? Zar se niste u Hilandaru zakleli da nikad stranka nego porodica? Kad ono - hop, stranka!

Onaj drugi koji je malo kasnije zaspao, on bi se zapitao - a gde je starešinstvo? Oni su imali starešinstvo. Otkud sad jedan lider kad smo imali starešinstvo? Onda bi pitao - a gde su starešine iz starešinstva, Tvrdišić jedan, Tvrdišić drugi, gde je Vladan Glišić, gde se dede Parović iz Novog Sada, gde nestade Nogo? I sad on nama priča šta bi bilo kad bi neki član SNS-a iz 2008. godine se danas probudio, a dovoljno je da zaspe neki pristalica Dveri u odnosu na prethodni mandat, odnosno onaj tamo, prethodni su bojkotovali, pa ne bi ni jednog poslanika prepoznao ovde. Jer, ko je ostao? Ostali su samo oni koji bespogovorno slušaju Boška Obradovića i ništa više. I sad dolazimo do nečega drugog. To je vaša stvar, izabrali ste taj put, niko vam to ne brani, samo oko tih spavanja i buđenja svašta čovek može da vidi. Krenite od sebe.

On računa da protekom vremena čovek dolazi na vlast. On je najstariji novi čovek u srpskoj politici. On računa da ako je dovoljno dugo bio u politici, on računa da će jednog trenutka i on da dođe na vlast. Zato se on sad nervira. Smenjuju se jedni, drugi, jedni, drugi, a nikako da padne ta kuglica na njega. Znate kako, i na ruletu ta kuglica ima jednake šanse pred svako bacanje da bude crveno, crno ili nula. Uvek je isti procenat. Znači, protek vremena. Samo kockari misle da statistički ako je bilo ne znam koliko puta crno, sad mora crveno, ne mora, uvek isti broj.

Dolazimo do Anketnog odbora. Ja razumem njegovu tugu i bol zbog toga što se svaki put sapliće na isti kamen. Ja to stvarno ljudski razumem. Probaću da budem fin i da ne koristim neke teže metafore. Ali razumem da ga boli što svaki put bude iskorišćen kao papirna maramica, da ne kažem nešto teže.

Dakle, bukvalno svaki put papirna maramica Boško Obradović, iskoriste ga ovi liberali. Odrade šta? On odradi ovaj fizički deo posla koji oni sami ne mogu, jer on je za to malo onako drčniji, energičniji itd. i kad dođe da se deli, ne znam ni ja šta, njega se tu niko ne seti. Sad smo mi krivi zato što smo sproveli ono za šta je i on glasao i šta je sam tražio.

Ajde se vi lepo dogovorite, na tim vašim šetnjama, pa nas izvestite sledeći put šta ste hteli, a ovako mi moramo da postupamo po dokumentima koje smo svi zajedno usvojili. Hvala.

Mada, čisto da budemo realno, svi znamo da je taj problem nerešiv. Uvek će ljudi da budu protiv onoga što su sami tražili. Uvek.
Ponovo pravo na repliku.
Šta ste vi rekli?
I vi kao Lazović ne znate gde se nalazi dugme?
Zamolićemo tehničku službu da asistira.
Dakle, pravo na repliku sada, Snežana Paunović.

Hvala, predsedniče.

Da nije govorio kolega Jovanov, ja bih možda sa replikom otišla u drugom smeru, ali sad mi je bilo krajnje interesantno šta bi se desilo kad bi neko zaspao pa bi se probudio. Ako to posmatramo iz ugla socijalista i da je neko zaspao, bili smo budni 33 godine, video bi tačno ovo što vidite i vi danas.

Koleginice Kerković, ja poštujem vašu potrebu da uvek nešto dobacite, i kad nije pametno, i uopšte mi ne smeta da slušam kako dobacujete, nego je nepristojno, nemate te godine koje vam dozvoljavaju da se tako ponašate.

Dakle, uvaženi kolega Obradoviću, nisam do kraja razumela šta je bila vaša težnja, na šta ste osetljiviji, na imovinu Komunističke partije Jugoslavije ili na grobno mesto đenerala Draže Mihailovića? Ajde da se izdogovaramo.

U pretprošlom mandatu smo vam bili toliko tema da sam ja prepoznala vašu emotivnu vezanost za socijaliste, donela pristupnicu, vi je potpisali i ostavili je u fioci za vreme kada poželite da napokon postanete levičar. Ne možete da šetate između ideje levice i ultradesnice, kao što to radite u 20 minuta. Konačno, možda vas i primimo.

Da biste govorili o besplatnim udžbenicima na način na koji ste to srčano ovde prikazali, morate da budete dovoljno pošteni pa da kažete da ideju o besplatnim udžbenicima prepisujete upravo od ministra prosvete Žarka Obradovića iz redova SPS.

Sproveo je, koleginice. Vi ste, izgleda, taj deo, što bi rekao Milenko, prespavali.

Ne mogu tačno da se setim kad ste se vi bavili politikom, a kad nekim drugim stvarima, ali morate, ako hoćete da polemišemo u Skupštini, ipak da pročitate ponešto što stoji u periodu iz vas koji često kritikujete. Hvala.

Reč ima ministar Goran Vesić.

Najbolje je kada se o Srbiji brine neko ko živi u Beogradu i Skupština mu plaća stan u Beogradu. To obično bude tako.
Slušali smo futurističke priče o tome kako bi izgledala Srbija da se neko danas probudio. Ne znam šta bi pomislio Dimitrije Ljotić da se probudio posle 78 godina, od one 1945. godine kada je stradao, i kad vidi da zastupnici neoljotićevske politike brane institut Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja, koji je inače zasnovan na mislima Karla Marsa i Fridriha Engelsa, da ne kažemo i Lenjina. Zaista ne znam na šta bi to ličilo.
Zaista, kao što možete da vidite, ovde mi imamo sa nekim poslanicima samo jedan problem. To je bilo još kod izbora Vlade. Oni uvek znaju šta treba da se dogodi u drugim strankama, samo ne znaju kako da nešto urade u svojoj stranci da dođu na vlast, pa smo ispali krivi i, ne znam, Ivica Dačić i Siniša Mali i Marinika Tepić i Goran Vesić i ne znam ko još što jedan poslanik nikako da dođe na vlast.
Mislim da mi krivi nismo, koliko god vi nas ne volite. Mislim da su krivi za vas građani, jer građani ne žele da glasaju za vas. Mislim da je vrlo jednostavan način da rešite svoj problem – pobedite na izborima, dobijete malo više glasova nego što ih imate, ne malo, mnogo više glasova nego što ih imate sada, i kad dobijete te glasove, vi onda počnete da sprovodite svoju politiku. Ovako, moram da kažem, to izgleda stvarno čudno. Pričamo stalno o tuđoj politici, stalno vam je neko drugi kriv što vi niste na vlasti, a nikako, nikako da pobedite i da ubedite nekog da je vaša politika dobra.
Prema tome, na dnevnom redu ove Skupštine nalaze se važni zakoni – Zakon o planiranju i izgradnji, izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata, železnički zakoni, zakon kojim se omogućava pomoć porodicama, odnosno deci, majkama za njihovu decu, zakoni koji treba da omoguće da nastavi ova zemlja da se razvija. Nažalost, ne čusmo apsolutno ni jednu, ali ni jednu, ni jednu primedbu, iz čega mogu da zaključim da su ti zakoni dobri, i ne čusmo ni jedan predlog kako bi poslanik uredio nešto bolje.
Čuli smo to kako on sanja i čuli smo kako brani poslednji recidiv komunizma u ovoj zemlji – upravljanje građevinskim zemljištem po modelu gospodina ili druga Edvarda Kardelja. Eto, to smo čuli. Zaista to, moram da kažem, izgleda paradoksalno. Svako ima pravo na svoju politiku i svako treba da je brani, ali ja nisam ovde čuo reč od politike. Čuo sam samo žalopojku zašto na vlasti nije poslanik i svake godine u svakom novom sazivu mi slušamo istu žalopojku i stalno mu je neko drugi kriv i stalno se zna najbolje šta treba da se uradi u bilo kojoj vladajućoj stranci, ali samo ne zna šta treba da se uradi u njegovoj stranci.
Što se mene tiče, voleo bih da pričamo o argumentima, voleo bih da čujem primedbe, jer ja znam da vi niste glasali za to da gospodin Siniša Mali i ja budemo ministri i ne očekujemo od vas podršku, ali za nas su glasali neki drugi ljudi i oni su većina u ovoj zemlji, a očekujem da pričamo o argumentima o zakonima i da zaista ako imamo argumente ih sučelimo. Prazne priče i o tome šta bi se desilo da se neko probudio posle 78 ili 13 godina ili 23 godine zaista ne doprinose tome da se u ovoj zemlji donose dobri zakoni. To je samo dokaz da izgleda poslanik zakone nije ni pročitao, jer da je pročitao, verovatno bismo imali neku argumentovanu raspravu o onome što se dešava. Mislim da prazne priče ovaj dom i ova zemlja ne zaslužuju.

Hvala vam.
Reč ima predsednica Vlade.

Osećala sam da treba da reagujem zbog dve zaista kratke, važne stvari.
Jedna je ta što u danu kada razgovaramo o stvarima, kao što je dodatna finansijska podrška porodicama sa decom, dodatna podrška majkama, pre svega, sa decom do 16 godina starosti, kada govorimo značajnim dodatnim sredstvima za našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike, i to ne kredita, već bespovratne pomoći EU u iznosu od 288 miliona evra, bespovratne pomoći, dakle, poklona novca, kada govorimo o dodatnim sredstvima za izgradnju autoputa i brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznice, Moravskog koridora, Dunavske magistrale, kada govorimo o dodatnim sredstvima za zdravstvo i mnogim drugim stvarima, ali ovo su najvažnije, čini mi se za Srbiju i za sve naše građane, javi se neko ko je iz opozicije i priča o 33 godine višestranačja u Srbiji. Toliko o tome. Toliko o tome koliko je suština važna i koliko je važno šta mi kao Vlada predlažemo, a šta vi imate protiv toga ili šta bi drugačije i bolje uradili, da pričamo o 33 godine višestrančja u Srbiji, a da ne pričamo o ovome što smo predložili jer pretpostavljam da nemate šta da zamerite. To mi je prva stvar koju sam želela da kažem zbog građana Republike Srbije.
Druga stvar, pričate o dva kartela i korumpiranom političkom sistemu, kažete, sadašnje i bivše vlasti. Ja samo da podsetim da ste vi bivša vlast. Vi ste bivša vlast.
Rekla sam to nekoliko puta, ne postoji pokret, politički pokret ili politička stranka koja se finansira direktno iz budžeta javnih preduzeća, republičkog budžeta ili lokalnih samouprava, kao što ste se vi finansirali u 2008, 2009, 2011. godini iz sredstava javnog preduzeća Elektroprivreda Republike Srbije, EPS-a. Iz budžeta EPS-a, ste finansirani, iz sistema Kolubare, a da nije deo vlasti. Ne bi tada vlast finansirala opoziciju.
Dakle, to je dokaz da ste bili deo vlasti. Niste vi samo bivša vlast, vi ste ostali sa tim vašim tadašnjim koalicionim partnerima, dalje u partnerstvu, što pokazuje i Savez za Srbiju, ako pogledate, samo pogledajte na Vikipediji, Savez za Srbiju, kaže vođa Dragan Đilas, lideri Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić, Zoran Lutovac, Janko Veselinović, Željko Veselinović, Slaviša Ristić. Kaže, međunarodno članstvo. Tu je recimo, zanimljivo, evo, kaže socijalistička internacionala, progresivna alijansa, eto,u pravu je ministar Vesić, da je o tome govorio Dimitrije Ljotić, evropska stranka, partija evropskih socijalista i tu ste vi.
Nije samo Savez za Srbiju, u kome ste svi zajedno bili kao bivša vlast koja ponovo želi da dođe na vlast, ista koalicija, već i sporazum sa narodom, koji ste takođe svi zajedno potpisali, zajedno kao bivša vlast koja želi da se vrati na vlast. U tom sporazumu sa narodom, što dovoljno govori o vašoj ideologiji, vašim prioritetima, ne postoji nijedna jedina reč o Kosovu i Metohiji.
Da vas podsetim, pošto ste pokazivali taj vodič za mame, pa ste valjda, zainteresovani za pronatalitetnu politiku, toliko da ste napravili jedan vodič za mame. U tom sporazumu sa narodom ne postoji nijedna jedina reč o pronatalitetnoj politici u Republici Srbiji i o tome kako ćete u sedam prioriteta koji su najvažniji za dalje vođenje Srbije, imati pronatalitetnu politiku i veći broj dece. Ne postoji nijedna jedina reč.
Tako da, kada pričate o bivšoj vlasti, samo da smo potpuno jasni i da se razumemo, vi ste bivša vlast, a sporazum sa narodom ste potpisali sa političarima za koje danas kažete da su korumpirani. Šta to onda znači, da ste spremni da dalje sarađujete sa političarima sa kojima ste bili u koaliciji i sada ste u koaliciji, jedan dan jeste, jedan dan niste, ali je generalno to vaše trajanje, vaše koalicije, pokazuje koliko ste posvećeni jedni drugima, bez obzira na to što kažete da su korumpirani, vi ste spremni da potpisujete sporazum između vas, njih i kako ste rekli, naroda, zarad vlasti? To su takođe vaši principi. Tako da, se razumemo, bivša vlast, to ste vi. Hvala.