Hvala.
Sada određujem redovnu pauzu.
Nastavljamo sa radom za 60 minuta.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Edis Duragutović.

Poštovani ministre Dačiću, ministre Selakoviću, poštovana ministarko Đedović i poštovana Slavice Đukić Dejanović, buduća ministarko, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo, kolege, u prethodnim danima imali smo priliku da od ministra Vesića čujemo puno toga o Zakonu o planiranju i izgradnji.

Na današnjem dnevnom redu je tridesetak zakona koji su jako bitni za državu Srbiju, a jedan od najbitnijih zakona je svakako Zakon o planiranju i izgradnji. Kao što sam na samom početku rekao, ministar Vesić je u prethodnim danima puno pričao o ovom zakonu, ja stvarno mogu u ime poslanika SDPS da mu se zahvalim na iscrpnom obrazlaganju zakona prethodnih dana u kojima je faktički dotakao sve segmente ovog zakona, odnosno izmena i dopuna ovog zakona. Ta energija, taj način rada koji je njemu svojstven je jako pohvalan i za jednom ministra i za Vladu čiji je on deo.

Gospodin Vesić voli da kaže, to vam je tako i stvarno je tako. Moram da naglasim, ministre Vesiću da je jako pohvalno da kao predstavnik izvršne vlasti, kao ministar, kao neko ko odgovara građanima ne libite se da ulazite u brzo i efikasno rešavanje problema koji su u nadležnosti vašeg ministarstva i predlaganje zakona i zakonskih rešenja. Pa, tako pre nego što počnemo o najvažnijem zakonu želim da istaknem kao dobru, ali nužnu meru u koju ste vi došli do izmene Zakona o ozakonjenju koji ste morali.

Pohvalno je što nije još uvek doneta ni jedna presuda i nije bilo ostavljeno kao zakon, kao nametnut od strane suda, već kroz primer evropskih odluka i kroz sugestiju Poverenice. Vi ste usvojili i danas je na dnevnom redu ta odluka da građanima koji imaju bespravno izgrađene objekte, a koji stanuju, privremeno omogućite da im se uvede struja, voda, grejanje, kao jedna vrsta humanog pristupa odgovoru, te kućnim problemima koje nameće život, jer sama legalizacija, nelegalni objekti, sve to što prati i našu zemlju, ali i druge zemlje u okruženju je više decenijska stvar.

U jednom trenutku slušajući vas sam čuo da ste jednom od poslanika rekli da i kada ste čitali izveštaje sednica grada Beograda da ste i tada videli da i pre 50 godina svaka sednica, tada Gradskog veća, ili kako se već zvala, počinjala sa problemima kanalizacije u gradu Beogradu, problemima bespravne gradnje i tada se to zvalo, kako ste vi rekli kaldrmisanje, odnosno danas asfaltiranje, odnosno izgradnja saobraćajnica.

Najvažniji zakon koji danas usvajamo, odnosno izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji je sveobuhvatan slojevit zakon kojim jedan od stvari koja takođe dotiče, koja je na dnevnom redu, jeste ukidanje ovog leks specijalisa koji je donet pre par godina kako bi se omogućilo, odnosno kako bi se brže vršila izgradnja linijske infrastrukture za potrebe države Srbije.

Vi ste sad objedinili sa jedne strane sve ono što se tiče infrastrukture i izgradnje ste stavili, integrisali u postojeći zakon, a sa druge strane ste se oslonili i smatrate da je to dobro i za državu i za same investicije na Zakon o javnim nabavkama. Naravno postoje i oni delovi koji se tiču državnih sporazuma koji to omogućavaju i to je dobro, jer svi zakoni koji danas su predloženi od strane vašeg ministarstva su suštinski evropski zakon i suštinski pokazuju onaj smer Vlade koji u ekspozeu ministarka iznela, a to je opredeljenost ka evropskom putu države Srbije, a i u drugom delu zakoni koji predlažete takođe su delo modernizacije, odnosno elektronske uprave i onoga što omogućava brži, lakši i efikasniji rad.

Taj zakon je, znamo svi, bio jedan od spoljnih zakona sa stanovišta EU i vi ste time omogućili ili Vlada, bolje rečeno, i mi kao Skupština kada ga budemo usvojili, da se to Poglavlje V otvori koji se tiče javnih nabavki, koji je sastavni deo puta ka EU.

No, da se vratimo na najvažniji zakon danas na dnevnom redu, jedan od najvažnijih zakona inače, a to je Zakon o izmenama i dopunama planiranju i izgradnji.

Vi ste ovim zakonom ubrzali procedure izdavanja građevinskih dozvola. Otvorili ste mogućnost, odnosno veća transparentnost kroz korišćenje sistema digitalizacije i otvaranje eProstora, da tako navedemo, gde će se svi planski dokumenti i sve ono što je potrebno od dokumentacije naći na jednom eProstoru i time i ubrzati i olakšati izdavanje.

Premijerka je istakla, i vi puno puta, da je ovo jedan od zakona koji se mogu svrstati u zelene zakone, jer ste puno stvari predvideli vezano za zelenu gradnju. Otvorili ste mogućnost, to ću se dotaći u jednom delu, da i stare objekte uvedemo u sistem energetskih pasoša kroz otvaranje mogućnosti tri, pet i deset godina.

Ono što je pohvalno, Srbija će za nekih 10 godina u tom poslu završiti sve što je potrebno i verujem da su rokovi vrlo optimalni, vrlo razumni. Nemamo sumnje da je to nešto što je dobro.

Verujem da ćete vi kao ministar naterati državne institucije da u onom najkraćem roku od tri godine sprovedu i izrade studije o energetskoj efikasnosti i izvade energetske pasoše. Takođe, pet godina za pravna lica, osiguranja, banke i sve one objekte koje oni koriste za poslovanje. Takođe, razuman rok za izradu tih energetskih sertifikata, odnosno energetskih pasoša.

Sa treće strane, građani imaju rok od 10 godina i treba istaći da građani neće imati nikakve dodatne rashode, odnosno dodatne troškove, već da ste to prebacili, predvideli zakonom na lokalne samouprave koje će u nekom razumnom roku od 10 godina, sasvim dovoljno, omogućiti građanima da tačno znaju o kakvoj vrsti objekta, barem kada se energetskog dela tiče, nalaze.

Ovim zakonom, meni je jako to zanimljivo, jako je bitno za zemlju, za razvoj, za investicije, predviđen je registar braunfild lokacija, odnosno mogućnost da na jednom mestu imamo uvid za sve potencijalne braunfild investicije. To je danas u Srbiji po lokalnim samoupravama vrlo teško pohvatati i vrlo teško naći u kom stanju i gde se šta nalazi. Ovim ćemo imati jedan dobar pregled tih stvari.

Takođe, pohvalno je vraćanje Agencije za planiranje i izgradnju i uvođenje državnog, republičkog urbaniste, kao i urbaniste AP Vojvodine. Treba neko brinuti i o samom planiranju i načinu razmišljanja kako će se graditi u Republici Srbiji.

Ono što izaziva na neki način kontraverze, odnosno pokušaj određenih političkih predstavnika, odnosno određenih medija, spinovanja u javnosti i pravljenju atmosfere o spornim detaljima ovog zakona kada se tiče o konverziji - prerano smo ušli, prebrzo. Ja smatram da smo mi prekasno ušli u sve to i mislim da kasnimo.

To možemo gledati sa stanovišta privrede, države i građana, jer period od preko 13 godina je period u kome je svaki zakon mogao da pokaže stvarno stanje i primenu, odnosno da da pozitivne efekte.

Ovaj zakon za više od 13 godina je dao vrlo skromne efekte, odnosno rezultate u tom delu i treba napomenuti da smo mi jedina zemlja regiona koja ima tu odredbu u svom zakonu, odnosno naplatu konverzije zemljišta i treba da znamo da u prethodnom periodu su pokušali, recimo, u BiH pa je brža odustala. Makedonci to rade za jedan denar, čisto simbolično, da ne bi bilo besplatno. Ostale zemlje nisu ni pokušavale i taj prelazak sa društvene svojine na privatnu svojinu pokušava negde da se nametne kao i nekada teza o pljačkaškoj privatizaciji, odnosno sam motiv uvođenja ovih odredbi u zakon jeste, u stvari, pokušaj pravdanje ili ispravljanja nekih nepravdi u privatizaciji koje nisu moguće u ovakvim odredbama.

Mi smo ovakvim odredbama zagušili razvoj sopstvene privrede, zatvorili mogućnost daljeg razvoja i odlukom o ukidanju naknade za konverziju. Mi te lokacije, kolokvijalno rečeno, otključavamo, odnosno otvaramo prostor za dalji razvoj Srbije i ne vidim kako možemo mnogo konceptualno da se razlikujemo, bilo da smo vlast, bilo da smo opozicija, kada je interes države i društva u pitanju, a to je razvoj, investicije i gradnja i pomalo je počelo da mi smeta u nekom prethodnom periodu neka vrsta narativa zli investitori koji će za vrlo malo novca ili bez novca doći do fenomenalnih lokacija koje nisu mogli Zakonom o konverziji da ostvare i sada će nići milioni i milioni metara kvadratnih samo stambenih objekata.

Nigde tu ne vodimo računa o tome da jedan deo tih lokacija u suštini pripada lokalnim samoupravama ili preduzećima u stečaju koji se tiču ili su osnivači lokalne samouprave, gde će lokalne samouprave ovim zakonom dobiti mogućnost da planirane investicije i izgradnju onih stvari koje su im neophodne da bi se dalje razvijale iskoristiti. Tu imaju puno problema i puno otežavajućih okolnosti, jer recimo neko lokalno preduzeće u stečaju nema finansijsku mogućnost i ne može da svoj deo uključi u vid konverzije.

Konverzija je jedan predug put kojim je ova država faktički otežala razvoj sopstvene privrede, sopstvene građevinske industrije i imali smo primer na Ekonomskom kokusu da čujemo stav jedne kompanije koja je investirala u Srbiju prilikom kupovine, odnosno privatizacionog udela od preko 600 miliona dolara, a onda su investirali preko 900 miliona evra u Srbiju, govorim o „Filip Morisu“, a onda su put od preko osam godina, kako bi završili proces konverzije, kako bi dalje mogli da investiraju van okvira svoje fabrike.

Takođe, naglasili ste da većina tih konverzija tih pravnih lica, kako je novinar Miša Brkić rekao, tih poslovnih ljudi mogla da dođe isto bez naknade, samo je to bio dug put. Iscrpljuje sve te privrednike i to vreme koje je ovde sporno, da li je brzo ili se kasni, kasni se, jer za privredu, za poslovne ljude, za biznis vreme je novac, a taj novac koji oni investiraju vraća se indirektno u budžet Republike Srbije.

Podsetiću da kada budemo omogućili da se usvajanjem ovog zakona te lokacije otključaju, ponude, neće svih pet hiljada lokacija biti odjednom stavljene u funkciju i sada krenuti, ali svakako ta gradnja će pospešiti. Bojim se da iz nekog perioda kovid krize ne vodimo računa o budućnosti.

Volim da kažem da ste vi neko ko brzo i efikasno preseca gordijeve čvorove kada je u pitanju procena onoga šta može biti u budućnosti kako bi se olakšalo ili pomoglo razvoju privrede, jer negde, poslovni ljudi, privredu vidite kao partnere i država treba da bude partner na stvarima u kojima omogućavaju razvijanje naše zemlji i priliv u budžet sredstava koji ti poslovni ljudi svojim radom ostvaruju.

Te zaključane lokacije su lokacije koje pre svega treba da služe, ne samo, i to je po meni negde u obrazlaganju ovog zakona mala zamerka, mnogo se stavilo i istaklo da su to lokacije u kojima će samo isključivo da niknu stambeni objekti. Negde je pogrešno preneto u javnosti ili iskreirano da ćemo time dobiti samo jeftine stanove. Ne. Time ćemo našu građevinsku industriju, koja je posle perioda rasta, zbog situacije, kako zbog kovid krize, tako zbog situacije u svetu i uopšte recesije, došla da ta kriva rasta polako usporava i ispravlja se. Ovim otvaramo prostor za dodatnih zamah te industrije, kako bi taj točak nastavio da se okreće i kako bi taj točak dodatno omogućio razvoj privrede i razvoj Srbije.

Kada govorimo o železnici, u kojima se usklađuju zakonu i propisi sa EU, do pre par godina ta železnica znamo svi na šta je ličila, danas gradimo modernu železnicu, moderne pruge, kojima pokušavamo dodatno da razvijamo interese naše zemlje.

Takođe, danas na dnevnom redu imamo zajmove, kredite vezano za investicije u putnu infrastrukturu, završetak određenih projekata, gradnja novih projekata. To je ono što je Srbiji jako bitno, razvoj putne infrastrukture, premrežavanje, otvaranje novih brzih saobraćajnica, novih puteva, stvaranje novih industrijskih zona, povećanje prihoda za našu državu.

Pametna politika je, verujem, ona koja puno misli o razvoju sopstvene privrede, razvoju sopstvene infrastrukture, jer samo na taj način, kao robovi ekonomije i privrede u kojoj želimo da svi građani žive, žive bolje i uspešnije, postižemo aktivnim radom i proaktivnim delovanjem.

Na samom kraju, želeo bih, ne kao manje važno, po malo i lično, da naglasim da će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati izbor Slavice Đukić Dejanović za ministarku prosvete.

Ono što mogu u svoje lično ime da kažem, da vrednost veličina svakog čoveka, pojedinca, političara, nekog ko obnaša najviše državne funkcije kreće od onoga kakav ste komšija, kakav ste sugrađanin, kakav ste profesor, kakav ste stručnjak, kakav ste partijski kolega. I ono što ja iz ličnog iskustva znam, a imam tu privilegiju da budem i vaš komšija i vaš sugrađanin, vaš politički neistomišljenik u jednom delu, ali svakako neko ko sa poštovanjem gleda na vaš doprinos i vaš rad. Vaša biografija, kako politička, tako i stručna, tako i naučna, je impozantna, zahteva svaki vid poštovanja, zahteva činjenicu da svi u ovom društvu treba da znamo da takva osoba na mestu ministra prosvete, svakako u ovim teškim trenucima u kojima se naša prosveta nalazi zbog neželjenih i skorašnjih nemilih događaja, svakako postavlja jedan novi cilj, jedan novi zadatak.

Vi kao stručnjak znate dobro da slušate. Čućete i roditelje i učenike i studente, čućete i prosvetne radnike kako u predškolskom, osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, čućete i zahteve razvijenog sveta i modernizacije te prosvete, koja je neophodna i koja je Socijaldemokratskoj partiji Srbije kao stranci jako bitna, da svi zajedno stvaramo društvo znanja. Samo kroz društvo znanja i kroz stub porodice možemo razviti nove generacije koje će ovu državu učiniti boljim mestom za život.

Ja vam se zahvaljujem. Socijaldemokratska partija Srbije će u danu za glasanje sve zakone koji su danas na dnevnom redu, odnosno objedinjene, podržati. Hvala vam.

Hvala vam.

Saglasno članu 27. i 87. stav 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i nakon 18,00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština donese akta iz dnevnog reda sednice.

Reč ima Dragan Marković Palma.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, JS će podržati sve tačke dnevnog reda.

Dosta tačaka dnevnog reda se tiču pomoći građanima. Kada su u pitanju one tačke i predlozi da se država zaduži i međudržavni sporazum, nekoliko međudržavnih sporazuma koje treba danas da izglasamo, šta je najvažnije? Da te pare će doneti novi novac i te pare se ne ulažu u nešto zarad političkih poena, kako to neko želi da naglasi.

Posebno želim da izdvojim Zakon o ozakonjenju, gde će imati priliku oni koji imaju kuće, a čekaju da se izmeni GUP i DUP, posebno o lokalnim samoupravama, da ne mogu da dobiju dozvolu za legalizaciju, da će ti građani moći da se priključe na gas, struju, vodu i kanalizaciju.

Koliko mi je poznato, siguran sam da ima od broja kuća u svakom gradu, svakoj opštini jedno 10 do 15% koji nisu mogli da legalizuju te kuće. Koje su to kuće? Porodice se šire, rađaju se deca i ne mogu da žive u jednoj kući svi, tako da je to veoma dobar predlog koji želim da pohvalim.

Mi treba da izglasamo danas i da se da po 10.000 dinara deci do 16 godina. Svako iznenađenje za decu i za porodice je pozitivno iznenađenje. Ja to radim godinama u Jagodini i veoma mi je drago što moj koalicioni partner SPS i ja podržavamo ono što radi predsednik Aleksandar Vučić, jer sve tačke za koje smo glasali do sada se tiču interesa građana Srbije.

Šta bih želeo da pohvalim kada je u pitanju 10.000 za decu? Da to nije prvi put, da su dobijali i njihovi roditelji, i deke i bake. Isto mogu da konstatujem da nisu očekivali taj novac itd.

Neko je govorio o poljoprivredi. Znate šta, kada pričate o poljoprivredi, morate da imate osnovno znanje. Kažu, i kako taj neko je u vlasti, da su dobre zemljoradničke zadruge i da treba da forsiramo zemljoradničke zadruge. Zemljoradničke zadruge su uništile poljoprivredne proizvođače i one su postojale kada nije bilo interneta. Zadruga je bila posrednik između proizvođača i kupca tih poljoprivrednih proizvoda i uzimala je od tri do pet posto proviziju, odnosno da bi se izdržavali.

Evo jedan primer zadruga u centralnoj Srbiji koje su otkupljivale šećernu repu od poljoprivrednih proizvođača, bila je posrednik između šećerane i poljoprivrednih proizvođača koji su proizvodili šećernu repu. Šta se desilo? Oni isporuče šećerani, šećerana ne isplati poljoprivrednom proizvođaču, odu poljoprivredni proizvođači u šećerane, kažu nismo mi pravili ugovor sa vama, poljoprivredni proizvođači tuže zadruge i zadruge, šta su imale tad u to vreme, dva, tri kombajna, ne znam, dva, tri traktora, sejalice takozvane za kukuruz itd. I da vam kažem, jedno pet hiljada poljoprivrednih proizvođača je ostalo bez svog berićeta.

Danas kada postoji internet, kada svako od poljoprivrednih proizvođača može da se informiše ko su kupci, po kojoj ceni, uopšte zemljoradničke zadruge nisu neophodne, jer su bile štetne, a pogotovo sada, u ovom vremenu.

Kad sam kod poljoprivrede, nije tu ministarka za poljoprivredu, želim da predložim, ako je to moguće, da vidimo kako da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima, onima koji su imali teške elementarne nepogode kada je u pitanju poplava i oni zbog jakih padavina, kada je u pitanju žito, mogu da vam kažem da ja živim na selu i nekada je bilo između šest i šest i po tona po hektaru, a danas je četiri tone po hektaru. Šta to znači? I četiri tone nemaju procenat hlebnosti kao što su imali poljoprivredni proizvođači prošle i pretprošle godine, da vidimo kako njima da pomognemo?

Ne znam da li je tu gospodin Vesić, jeste. Njega želim da pohvalim, iz razloga što kad su bile poplave, obišao je sve destinacije i voleo bih da mi odgovori, kako bi čuli oni ljudi koji su poplavljeni - kada će vaša komisija da konačno da odgovor na osnovu procena koje su poslale opštine poplavljene i koja je to vrednost od tih zahteva koja će biti isplaćena poplavljenim domaćinstvima?

Moram da kažem nešto kada je u pitanju Slavica Đukić Dejanović. Slavica Đukić Dejanović je neko ko ima najveće iskustvo, a pogotovo u ovom vremenu, ludilu društvenih mreža. Ona je i profesor, a da ne nabrajam na kojim funkcijama je sve bila. U medicini kažu da mora da se poštuje Hipokratova zakletva, naravno da poštuje, ali ona Hipokratovu zakletvu primenjuje kod svakog čoveka, ne pitajući ga da li ste vi u ovoj, onoj partiji, da li čiste, šta ste, itd.

Gospođa Slavica Đukić Dejanović bila je i predsednik Skupštine. Tada je bila opozicija. Mogu da vam kažem da je taj svoj posao odradila na veoma visokom nivou. Mi sada u Srbiji nemamo sposobnijeg i boljeg čoveka za funkciju ministra prosvete od doktorke profesorke Slavice Đukić Dejanović. Ne zato što je ja lično poznajem, ali ja dam njen broj i zovu je ljudi iz cele Srbije da pomogne, i znate šta kaže - neka krene odmah. Takav čovek, takva dama, treba građanima Srbije, da pomogne prosveti, naravno, u okviru budžeta i ono što se naša koalicija dogovori sa SNS.

Neko je rekao da je SPS na vlasti 33 godine, oni su kao Đoković. Đoković ima 36 godina, sve što su stariji, sve su bolji. Neka kažu oni, kao moji koalicioni partneri da su dobri, nego izađu na izbore, stave ime i prezime, Socijalistička partija Srbije, Ivica Dačić i moja koalicija i građani glasaju. Ko to može da ospori? Niko. I od izbora do izbora, u poslednje vreme, kada je bilo veoma kritično i za građane Srbije itd, oni su povećavali broj glasova kada je u pitanju naša koalicija. I naša koalicija ima veoma dobru saradnju sa SNS.

Ja putujem često po svetu i šta mi kažu - kako je Vučić, kako je Novak Đoković i šta radi Ivica Dačić? Da, to me pitaju. Zato što Ivica Dačić ima sistem kako da razgovara kao ministar inostranih poslova i sa onima koji mrze Srbiju, sa onima koji su nanosili štetu Srbiji i da ubedi za vreme dok je bio ministar inostranih poslova da 18 država, naravno, zajedno sa predsednikom Vučićem, povuku priznanje o nezavisnosti Kosova i Metohije, kasnije je još 10, što znači da je skoro tridesetak država povuklo priznanje, za razliku od nekih koji danas kritikuju, gde je svake nedelje po jedna država priznavala nezavisno Kosovo. Kažu - eto, 33 godine traju.

Da ne bude da mnogo hvalim moje koalicione partnere, ali ja do sada im nisam našao ni jednu manu. Voleo bih da znam sve to što zna Ivica Dačić, ali to je zanat ljudi, nije to ja hoću da budem nešto, nego moraš da naučiš, a to što on zna, ne piše ni u jednoj knjizi, da odete u knjižaru i da kažete - ej, daj mi tu knjigu, hoću ja da naučim bonton ponašanja u međunarodnim odnosima i u diplomatiji.

Vidite ove što se smeju. Da vam kažem nešto, oni su kao oni koji su do pre par godina iz publike uleteli na stadion i onda ih kamera snimi i oni kažu, oni koji gledaju, kaže - svaka mu čast, pa ih zaboravi narod, pa ponovo izlete, protrče malo kroz stadion, toliko su oni poznati i toliko dela imaju.

Hajde kad se smeju da vam kažem i ovo. Jeste li vi znali da su roditelji protiv Anketnog odbora, kada su u pitanju ubijena deca u školi? Ja to nisam znao, ali sam imao neki osećaj i zato smo glasali protiv. Hajde, bre, ljudi, da sačekamo prvo da sudski organi, policija, tužilaštvo donese konačne presude, a onda da vidimo da li je bilo propusta u institucijama itd, a ne da sada, kada je najteže tim roditeljima, mi pričamo.

Zamislite vi sada se pozove neki tužilac na raport. Ako ne dođe, šta ako ne dođe, ako upravo radi na tom slučaju? Hajde Anketni odbor o svemu da možemo da pričamo o nekim drugim stvarima i o ovim ubistvima koja su se desila, ali ne sada u ovom trenutku, ne sada. Tu je napravljena velika greška. Mi smo glasali protiv, SPS je bila uzdržana. Da vam kažem da su roditelji te dece ogorčeni, ogorčeni. Ja ne znam koji dogovor postoji, ne interesuje me, između partija, pojedinaca itd, ali mi ništa dobro ne donosimo.

Mi, kao institucija, parlament, možemo da se ne slažemo oko predloga, oko tačaka dnevnog reda, ali mi sa pojedinim partijama iz opozicije koji kažu - evo, mi smo sada novi, sad smo došli, zaboravili da su trčali, uletali na stadion, pa sada kada se vratimo ima sve da bude u redu itd. Zna se ko je šta radio kada je bio na vlasti, kako se živelo onda, kako se živi danas.

Danas, u poslednjoj godini, četiri milijarde evra i nešto su uložili strani investitori, doneli pare u Srbiju. Iz godine u godinu se to povećava. Danas je mnogo veći suficit, nego što je bio pre osam, devet i deset godina. Ja mogu da pričam o toj temi, jer sam u Jagodinu doveo 12 stranih investitora i jednog sam doveo u Batočinu, a vodio sam sa mnom preko 40 tadašnjih gradonačelnika i predsednika opština. Ne da oni nešto nauče od mene, neću reći da su to ljudi glupi, ali jednostavno da vidim kako možemo da pomognemo jedni drugima. Ti koji su tada bili sa mnom u delegaciji sada su neki poslanici itd, i ja nemam ništa protiv toga što oni govore, ali moramo da se vratimo i ko kome pripada od tada danas i šta su rezultati bili onda, a šta danas.

Neću reći da je sve u Srbiji super, ali idemo ka tome da pomognemo onima koji nemaju.

Znate šta, kad nasledite praznu kasu teško je da odmah od nule skočite do 100. Ovde je iz godine u godinu sve veće poverenje upravo tih stranih investitora.

Evropa i evrozona, hajde da pogledamo PDV, odnosno BDP koliki je u evrozoni. Znači, mnogo manji nego što je u Srbiji.

Da je u Srbiji loše, pa zar bi toliko investitora došlo u Srbiju ako je to tako kako neki žele da nas predstave? Kada odu, sami sebe pozovu na neki sastanak u neku državu i ogovaraju svoju zemlju tamo gde su rođeni i pričaju loše o Srbiji. Ti kojima oni pričaju, oni dođu pa vide i šta se desi? Izgube poverenje kod tih ljudi.

Ja sam imao jedan slučaj u Beču gde je jedan, neću da ga pominjem, rekao kako mene neće da primi predsednik Grupe prijateljstva iz Beča, parlamentarne Grupe prijateljstva, a ja predsednik parlamentarne Grupe prijateljstva iz Srbije. Pošaljem dopis – odmah dođite, kad želite. Vodim svake godine minimum 700 studenata u Beč, da vide naši mladi ljudi kako se živi u Evropi. Vodim ih na ekskurziju nekoliko dana, a ne da ostanu da rade u nekoj državi koja se ne zove Srbija.

Tako da, poštovane dame i gospodo, želim i da pohvalim Zakon o strancima. Na primer, evo mi smo u Jagodini imali problem ne sa radnicima, nego sa menadžerima. Ako neki Fišer, Nemac, otvori fabriku, on hoće od 300 radnika da ima 10 menadžera sa direktorom. Ne mogu ja da kažem – e, sad će ti menadžeri da budu odmah iz Srbije, itd. Ja se zalažem da radnici iz Srbije se zapošljavaju u tim fabrikama. Stalno me zovu – evo, istekao papir, već kako se zove, viza na godinu, evo sada tri godine. I, to smo rešili.

Rešili smo i u onim gradovima gde nema radnika, a ima dosta fabrika, da mogu oni da zaposle i strance u tim fabrikama. Sad kada pogledamo sve ove tačke, ne možemo da kažemo da su ovo tačke loše, da su štetne, itd.

Kada su u pitanju krediti i zajmovi, znate šta, da ne ponavljam koliko godina sam privrednik, ja nikada nisam imao novac onoliko koliko mi košta jedan kamion ili, ne znam, osnovna sredstva, ali ako imate ugovore sa onima kojima vi vršite usluge, onda je mnogo lakše uzeti kredit i od zarade vraćati polako taj kredit.

Svi ovi krediti i zajmovi i ono što se zove novac ja mislim, ne mislim, su namenski i da će te pare da se vrate, da li kroz putarinu, da li, ne znam, u nekom drugom obliku, ali te pare ne idu za kupovinu automobila, nego te pare idu za infrastrukturu i ono što nedostaje Srbiji.

E sad, da Srbija ima lošu etiketu u MNF-u, pa zar bi toliko EU dala para za poljoprivredne proizvođače ako smo mi zemlja koja propada ili stagnira? Imamo veoma visoku ocenu MMF-a. Čekajte, MMF je neko ko daje saglasnost o ekonomskoj stabilnosti – da li imate bonitet i da li ta zemlja može da dobije neka sredstva, itd.

Tako da, poštovane dame i gospodo, dobro je što ova tema danas je počela nekim drugim tonom, nije kao što je to bilo prethodnih četrdeset i nešto dana, da se mi ne slažemo oko dosta stvari, ali da vidimo oko čega se to slažemo. Izgleda, samo bi prihvatili da se složimo da oni uđu direktno u fotelje i da budu ministri, a to ne odlučuje ni Vučić, ni Dačić, ni ja, ni svi ovi poslanici, to odlučuju građani.

Mi znamo šta je bilo „Jedan od pet miliona“. Gde su sada? Čak je i u Jagodini počela šetnja. Jedan koga DS smenila zbog zloupotrebe službenog položaja, tada je to bio zakon, sada je ukinut. Smenili ga, a on se povampirio sada ponovo, a bogatiji od mene. Bogatiji, ali neću da pričam, a ja privrednik 43 godine.

Šta, jel mi isteklo vreme?

Hvala.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Radomir Lazović.

Izvolite, predsedavajući, zaista su zanimljive ove priče iz života gospodina Markovića. Rado bi ih slušao, samo ima neki Poslovnik ovde koji kaže, član 106, da bi se trebalo držati teme.

Slažem se, jeste, ova sednica ima neverovatno veliki broj tačaka. Mislim, lako je nekako naći nešto o čemu bi čovek mogao da govori, a stvarno mislim da ovo nije na mestu i da nije bilo o temi i da je zato povređen član 106. koji kaže da se samo o tački dnevnog reda može govoriti.

Eto, vi mi recite ako nije, ali zaista mislim da nije.

Dobro. Hvala vam.
Što se tiče člana 106, znate i sami da nemamo tako striktno tumačenje kakvo ste vi upravo zatražili, pre svega prema vama. I vi ste govorili danas, pa ste svesni šta to znači, a videli ste i druge. Čim vas budem čuo da tako striktno tumačenje zahtevate kada budete govorili i vi i ljudi oko vas razumeću da to zaista želite. Trenutno nemam takav utisak.
Treba li da se glasa.
(Radomir Lazović: Ne.)
Nema potrebe, eto. Čuli ste svi.
Pošto sam za meru udaljenja sa sednice koja je izrečena Aleksandru Jovanoviću na prethodnoj senici rekao da će da se primenjuje na toj sednici, a danas smo počeli novu, dakle mera nije na snazi, imate reč.

Hvala.

Ja sam, znači, slobodan čovek, gospodine Orliću. Puno vam hvala.

Uh, posle Palme teško je govoriti, ali ajde da krenemo ovako. Dakle, danas na dnevnom redu su, između ostalog, izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Iskoristiću prisustvo gospođe Đedović.

Gospođo Đedović, dobar dan.

Ekološki ustanak je u ponedeljak bio u selu Mazgoš ili Mazgoš na lokalnom jeziku. To je opština Dimitrovgrad, to je pogranična zona. U pitanju je planirana izgradnja rudnika uglja. Nije veliki kao Bor i Majdanpek, mali je, ali je gadan. Gadan po životnu sredinu i po lokalnu zajednicu, po ljude koji tamo čuvaju koze, imaju svoju zemlju, gaje pčele, bave se poljoprivredom.

Sad pričamo o zakonu, izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, a vi znate da sam ja konkretan čovek. Evo, imam i konkretan primer. Ovo što držim u ruci je pismo, pismo o namerama između firme „Vuković benz“ iz Veternika u Novom Sadu, čiji ljudi u poslednjih nedelju dana obilaze teren i vrše pritisak na meštane, na kozare, na ovčare, na pčelare da im prodaju svoju zemlju, svoju poljoprivrednu zemlju, ona ima tu namenu, da bi se eksploatisao ugalj, da bi se otvorio rudnik koga nema u prostornom planu.

Kako to obično biva, nikog ne obaveštava nego se pravi dil između predsednika opštine Dimitrovgrada, Vladica, ne znam kako se čovek preziva, nije ni važno. Lepo se oni dogovore, naprave sebi matematiku i krene. Prvo ide pismo o namerama. Ono što je sad sledeće u toku jeste licitacija za zakup zemljišta.

Ono što će sledeće biti na dnevnom redu tj. u ovom postupku jeste prenamena zemljišta, tj. ono što je njiva treba da postane trovačnica, tj. rudnik.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću, pošto ovde nisu samo u pitanju zgrade, već ovaj zakon se odnosi i na rudnike, po kom to zakonu se vrši kada neko želi da otvori rudnik procedura, po kom zakonu se dobija dozvola za istražne radnje, po kom zakonu se vrši prenamena zemljišta? Znam da postoji uredba. Znam da postoji sve, ali zar nije logično ako tamo treba da bude rudnik da to stoji u nekakvim planskim aktima? Nema ga, ali zato su tu ovi Vuković i ekipica iz Novog Sada, koja je bila više puta hapšena, između ostalog 2018. godine, ako se ne varam, zbog šverca 520 tona goriva. Ljudi se lepo bave benzinom, imaju svoj biznis.

Dakle, ta ekipa vršlja gore po selu Mazgoš i pritiska ljude, zovu ih novu telefonima, idu po terenu i to smo već viđali hiljadu puta. To je država u kojoj živimo, to je država u kojoj ste vi, gospodine Vesiću, trenutno na poziciji ministra za građevinarstvo, a pokazali ste kakav ste talenat za građevinarstvo.

Vi ste, recimo, mrtvi ladni dozvolili da se oaza nadomak Beograda, Reva zatrpa šutom, jer vama je samo gradnja u pitanju. Vrlo ste talentovani, niste umeli kocke da posložite na Trgu Republike i baš vas briga i za zelenu agendu, za te vaše zelene pametne zgrade o kojima sada ovde prosipate neku zelenu maglu.

Vas zanima samo novac i tu vašu ekipu koja gradi od „Milenijum tima“, koja gradi male hidro elektrane. Tu su naravno, kumovi, ovi drogirani što lupaju besna kola za koja ne važe nikakvi zakoni, ali zato kada se neko pobuni protiv Aleksandra Vučića i napiše nešto loše tj. protiv njega na Fejsbuku završi u zatvoru ili ostane bez posla.

Ono juče čemu smo prisustvovali, ona farsa od nekakvog javnog slušanja, javnih rasprava, dan pred zakazivanje ove sednice u vreme kada se sastaje prvi put i osniva Anketni odbor, sve je to jedna farsa kojoj prisustvujemo, kao i ova ovde sednica, vi ste rešili da zgurate po vašem starom dobrom običaju 30 tačaka bubnete na dnevni red, i rokaj, baš vas briga. To smo navikli.

Da treba da budem srećan što sada imam prava da govorim, što me niste udaljili sa sednice, gospodine Orliću. Evo, ovaj Zukorlić, vaš zamenik mi preti kada dođe na vaše mesto. Ja sam duboko razočaran, gospodine Orliću, ja sam mislio da ste vi sposobni da poštujete svoje odluke. Vi očigledno niste sposobni da poštujete odluke koje sami donesete, i molim vas sledeći put kad hoćete da me udaljite odavde pozovite ove momke iz obezbeđenja i poštujte odluke koje ste sami doneli.

Jeste li zato dolazili da me zamolite da ipak uradim drugačije, zato što insistirate da se to sprovodi najtvrđe moguće? Jel zbog toga? A ipak nije zbog toga.