Samo da znate da je bruka i sramota ovo što sada radite. Ovo je sramota kakvu ova Skupština nije videla. Da čuju i vide penzioneri Srđana Milivojevića da im ne da da dobiju povećanje penzija, da vide majke u Srbiji kako ne daju da dobiju novac za svoju decu i Miroslav Aleksić i Radomir Lazović i Ćuta Jovanović i Miketić koji urla. Ne da penzionerima povećanje penzija Nebojša Zelenović koji duva u pištaljku, ne da majkama da dobiju novčanu podršku, da dobiju novac za svoju decu Dragana Rakić, koja ponovo duva u pištaljku.
Za svo to vreme Marinika Tepić udara u klupe i uništava imovinu svih građana ove zemlje. Bruka i sramota, ali to je vaše lice i vaša slika svih vas koji to radite. To je vaša bruka i sramota. Mislite Skupštinu Srbije da pretvorite u buvlju pijacu. Svi vi koji duvate u pištaljke, i Milivojević koja je donela neku klepetušu, zvoni ovde, neko zvono donela, ona je da čuju penzioneri, protiv toga da vi dobijete povećanje penzija, ona to hoće da spreči.
I ovi ekolozi neki vajni, samo ne znam koja grupa, prva, druga ili peta. Čuo sam da se danas takođe delite ponovo, da ćete da napuštate poslaničke grupe, ali vam to ne daje za pravo da vi sprečavate majke u ovoj zemlji da dobiju novac za njihovu decu. Treba da vas je sramota, stid i sram da vas bude. Šta ste to gledali, Aljbina Kurtija 2015. godine, kako je pravio haos, pa rešili i vi? Al ste našli uzore, svaka vam čast. Evo, da čuju i vide svi u Srbiji šta radite i kako se ponašate. Da šutira klupu Marinika Tepić, ili čime to već udarate tamo? Uništavate imovinu. I vi Lazoviću, jel ste ponosni što ne date penzionerima da dobiju povećanje penzija? Treba da vas je sramota sve zajedno. Sramota da vas bude sve zajedno.
Jel se tako ponašaju ozbiljni ljudi? Jel se tako ponašaju odrasli ljudi? Jel se tako ponaša neko ko je zreo? Jel se tako ponaša narodni poslanik? Ko ste vi, da vi ne date da Narodna skupština radi ono što je njen posao, da vodi računa o interesu naroda, jer je Skupština narodna, ako niste primetili, i da dobiju majke sa decom novac koji im je država obezbedila, da penzioneri dobiju ponovo povećanje penzija koje im je država obezbedila? Treba da vas je sramota sve zajedno. Siledžije najobičnije. Siledžije i nasilnici najobičniji.
Sad slušajte dobro, da ne bude posle – nismo čuli.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Od sad pa nadalje, ko želi reč, mora da se prijavi u sistem. Kad vidim prijavu za reč, ja onda mogu da dam reč.
Nema izvestilaca odbora.
Slušajte dalje. Da li predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Ko želi reč kao ovlašćeni predstavnik svoje grupe, treba da je traži sad, nemojte posle da bude… Evo, Lazoviću, hoćete da objasnite penzionerima zašto ne date da dobiju veće penzije? Evo, javite se za reč. Objasnite majkama zašto ne date da dobiju novac za svoju decu. A, nećete. Hrabri ste samo kad treba da urlate, samo kad treba Kurtija da izigravate, a kad treba nešto da se kaže onda ne. Dobro, Lazoviću.
Slušajte dalje. Ako niko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne želi reč, u redu, onda ćemo da pređemo na listu.
Sad čitam redom kako ste se sami prijavili da govorite po listi.
Ko hoće reč, dužan je da se prijavi u sistem.
Prvi prijavljeni je Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Atmosfera u kojoj se odigrava ovo zasedanje Narodne skupštine ne priliči nikome i ovo je zaista jedna situacija u kojoj nije moguće normalno govoriti. Ja bih zamolio narodne poslanike da se smire, da nama koji želimo da govorimo, koji smo odgovorni predstavnici svoga naroda daju mogućnost da se iskažemo u današnjem govoru i da damo svoj sud o predloženim zakonima. Ovo nije ni malo dobro. Evo, ja ću biti malo i otvoren.

Kao roditelj deteta koje je obolelo od teške bolesti, meni je jako stalo da se usvoje ovi predlozi zakona. Zašto? Zato što sam i sam prolazio, prolazim, a još bolje znam kroz šta prolaze roditelji dece koja su obolela od leukemije, od raka, od svih drugih teških bolesti i znam šta znači bilo kakva podrška države u tom smislu.

Zato mislim da je ovo krajnje neodgovorno, krajnje nije dobro i da ovo može dovesti do toga da neko od te dece, a verujte, ima ih jako, jako mnogo u našim klinikama, ne bude moglo da se leči i da ovi koji danas protestuju mogu imati na savesti možda živote mladih ljudi, dece ove države kojima je potrebna svaka vrsta pomoći kako bi se izborili sa onim što je najteže za njih.

Ovo je još jedan apel kolegama iz opozicije da se urazume, ako ni zbog čega drugog, ono zbog te dece kojima je potrebna pomoć ove države i koja ne mogu da se izbore sa onim što znači život. Možda se oni nisu susretali sa ovakvim situacijama, možda nisu gledali oči u oči kako umire njihovo dete, možda nisu bili u toj situaciji da im se kaže – ako ne obezbedite dovoljno trombocita, ako ne obezbedite dovoljno krvnih jedinica, vaše dete neće živeti još tri dana. Onaj koji to preživljava, koji to preživi, zna o čemu govorim i verujem da većina građana ove države nije za to da nam umiru deca.

S tim u vezi, molio bih zaista narodne poslanike da budu bar malo dostojanstveni da nama koji smo roditelji dece koja su obolela od leukemije, koja su obolela od raka, kako da im država omogući da na najbolji mogući način se izleče. Zato bih zaista voleo da još jednom o tome razmisle šta rade, jer ovo nije način, ovo nije situacija, kako bismo mi mogli da se izborimo za svoju decu.

Što se tiče ostalih zakona, evo danas i ovih dana mi pokušavamo da ispravimo neke stvari koje su desetinama godina bile nepravda prema onima koji su svršenici verskih škola. Dakle, ja bih zahvalio na tome što su ovim prosvetnim zakonima konačno prepoznati i ovi svršenici verskih škola, odnosno medresa, odnosno bogoslovija i da je to put kako se vodi računa o svim građanima Republike Srbije, pa i put na koji ćemo, verujem, uspeti da izvedemo da upravo u toj i takvoj situaciji i oni koji predstavljaju duhovnost, a koja nam, čini mi se, mnogo više treba u celom društvu, pa i ovde u parlamentu, imaju svoja elementarna prava.

Što se tiče svega ostaloga, smatram da mi treba na svaki mogući način protiv izvesnih (ne čuje se), da budemo na toj poziciji da se borimo za njihova prava. Ovo kolegama iz opozicije nije nimalo dobro, ne vodi ničemu, imamo stvari o kojima treba razgovarati, ali ne na ovaj način.

Hvala, gospodine Fehratoviću.
Izvinite zbog ovih ljudi koji su vam smetali da govorite, gospodine Fehratoviću.
Dakle, zbog Dragane Rakić, zbog Nebojše Zelenovića, zbog Miketića, Milivojevića i svih ostalih koji su došli tu dok ste vi govorili o lečenju dece, dok ste vi govorili o bolesnoj deci, došli tu da vam dobacuju, da vam sviraju iz pištaljke na uvo i da puštaju muziku, i muziku da puštaju dok se ovde govori o lečenju bolesne dece, da vas bude još jednom stid i sram, sve vas, sve vas zajedno koji se ponašate na ovaj način. Sada ste otišli da puštate muziku, da smetate dok govori narodni poslanik o lečenju bolesne dece.
Ima li nešto na ovom svetu da poštujete? El vam ništa sveto nije? I, da duvate tu u pištaljke, kao nesazreli, cirkus da pravite i da ne date da povećamo ponovo penzije penzionerima, to vam smeta strašno? Ne možete da podnesete pomisao da će majke i u ovoj zemlji da dobiju novac za svoju decu. Čemu se smeju i Dragana Rakić i Miroslav Aleksić i Radovan Lazović, koji ne da ni penzionerima povećanje penzija, ni majkama novac za njihovu decu, a sada ne date ni da se leče deca? Sada vam i to smeta i to biste da sprečite?
Bruko jedna ljudska, bruko i sramoto. I, Marinika Tepić koja i dalje udara tamo, pokušava da razvali klupu i Dragana Rakić koja i dalje duva u pištaljke i Milivojević. Šta to imate klepetušu neku ste poneli? Svaka vam čast, sigurno su ponosni na vas svi koji vas poznaju kada vas vide tako. Sigurno su ponosni na vas, da ne date povećanje penzija penzionerima, ko ste vi? Da vi nekome ne dozvoljavate da primi novac, a ima pravo da svaka majka koja ima pravo da dobije novac za svoje dete, vi to da sprečite? Ko ste vi i s kojim pravom? Sad ne date čak ni da govori narodni poslanik o lečenju dece, ne date da raspravljamo rebalans koji omogućava još više novca, značajno više novca upravo u te svrhe?
A šta imate protiv lečenja dece? Treba da vas je sramota, još jednom i još jedno. Jel vam aplaudira Kurti, Lazoviću? Jel oduševljen Kurti vašim ponašanjem Lazoviću? Vrlo sam zadovoljan što ste kod njega uspeli da dobijate aplauz i divljenje, pokazali ste ko vam je idol. Kurti vam je idol. Da vas je stid i sram zbog svih penzionera i svih ljudi koji rade i svake majke u ovoj zemlji, stid i sram.
Za reč se javila predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam mnogo.
Uspeli su poslanici opozicije da iskopaju novo dno, uspeli su da iskopaju novo dno dok je govorio narodni poslanik, roditelj deteta sa retkom bolešću o lečenju izazovima i važnosti budžeta za lečenje dece sa retkim bolestima, dok je čovek izgovarao da treba da uložimo još više da se leče deca sa leukemijom, vi ste imali poslanike opozicije koji zvižde, pište, smeju se, igraju i puštaju muziku.
Još jednom hoću da kažem, kao odgovorna Vlada, mi smo predložili, a direktno na inicijativu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, dodatnih 3,9 milijarde dinara za lečenje dece i odraslih u zemlji i u inostranstvu. Kada su ovi koji se ne obaziru na to što neko pominje decu sa leukemijom, što ih baš briga, kada su oni bili na vlasti, budžet za lečenje dece sa retkim bolestima, budžet za lečenje naših građana u inostranstvu bio je nula dinara, nije ni postojao Republički fond za lečenje, oformljen je poštovani građani Republike Srbije tek 2014. godine kada je predsednik Vlade bio Aleksandar Vučić. Od tada ga svake godine povećavamo, ali da ne možete da učinite minimum poštovanja kada govori drugi narodni poslanik i to kada govori o ličnom iskustvu i kada govore o lečenju dece, govori zaista sve o vama.
A ja pitam građane Republike Srbije, čitav naš narod, recite mi, poštovani građani, da li je ovo normalna Srbija? Recite mi, poštovani građani, da li je ovo tolerantna Srbija? Recite mi, poštovani građani Republike Srbije, da li je ovo nenasilna Srbija? Recite mi, poštovani građani Republike Srbije, da li je ovo borba protiv nasilja? To je to što imate da ponudite. To je to što imate da ponudite na protestu protiv nasilja? To je ono što obećavate kao vaš predizborni program za Srbiju da će ovako izgledati? Da oni koji se ne slažu sa vama ili koji se usude, drznu da imaju drugačije mišljenje od vas, da ne smeju ni da govore, a ne da žive? Da li je to ta vaša Srbija koju obećavate? Da vas baš briga za lečenje dece? To je ta Srbija.
Još jednom vam kažem, nikada nećemo odustati, zato što je sada očiglednije nego ikada pre kakva je razlika među nama i za šta se mi borimo i da ukoliko mi odustanemo, ukoliko se mi povučemo, neće 1. oktobra biti povećanja penzija. Ako pitate opoziciju danas, neće ga biti. Ako pitate nas, biće ga i te kako i 1. oktobra i 1. januara 2024. godine još dodatno. Ako pitate nas, biće još para za lečenje dece, biće još para za prosvetu da bi bili najkonkurentniji zato što su najpametniji, najtalentovaniji u Evropi. Zato što mi verujemo u njih i u njihove roditelje i njihove porodice. Ako pitate nas biće još para za natalitet. Vi ne date, mi ćemo izgurati. Hvala vam mnogo.

Poštovana premijerko, hvala vam u ime roditelja koji se bore sa ovakvim izazovima. Hvala vam u ime naše dece koja se bore za život, koja veruju da će se izboriti i da će ovoj državi podariti ono najbolje.

Ja sam video jako puno boraca među tom decom, koja su danas uspešni ljudi. Nemojte molim vas, govorim o bolesnoj deci, to zaista nema smisla. Hvala vam u svakom smislu, jer ja kao roditelj znam kroz šta prolaze ta deca, kroz šta smo prolazio lično i kroz šta su prolazili ostali roditelji. Ovo daje snagu roditeljima i naravno, medicinskom osoblju da se još čvršće, još bore za tu decu i da ta deca posebno u ovoj stavci, u inostranstvu, jer kod leukemije, jako je važno da imamo i tu konekciju da mogu da se nadaju životu i da su na neki način sigurni da im ova država daje tu mogućnost kao njenim građanima da se izbore sa onim što je najteže, a svesni smo u svakom smislu da je to na kraju sve u božijim rukama.

Naše je da uradimo što je do nas, a onda hajde da se oslonimo na Boga i zato čvrsto verujem da ćemo na taj način uspeti da se izborimo sa svim ovim izazovima i da onako kako se budemo odnosili prema toj deci, posebno deci oboleloj od leukemije, možemo se nadati budućnosti za celo naše društvo. Hvala vam.

Ovo što vi sada radite, Boro Novakoviću i vi Ćuto Jovanoviću, to je fizičko nasilje. Šta to radite? Sa kojim pravom fizički gurate skupštinsko obezbeđenje? Siledžije jedne najobičnije. Nemate pravo nikoga da pipnete. Nikoga nemate pravo da pipnete, a vas niko ne dira. Niko nikoga nije pipnuo od poslanika, nemojte da gurate ljude. Sram da vas bude. Nasilnici jedni, siledžije najobičnije. Da li ste sa tim nasiljem došli ovde, pred građane Srbije, sa tim nasiljem.
Ko ste vi da gurate ili tučete bilo koga? Da prekinete sa tim.
Zelenoviću, ne gurajte druge narodne poslanike. To što vi radite je nasilje. Niko nema dozvolu da prilazi. Svi mogu samo da sednu na mesta koja im pripadaju, na mesta koja im pripadaju.
Sledeći je Milovan Jakovljević.
Da li želi da govori? Ako želi da govori neka se prijavi.
Ne želi.
Stid i sram da vas bude. Stid i sram da vas bude.
Malo je Nebojši Zelenoviću što ne da da dobiju penzioneri povećanje penzija. Malo je Bori Novakoviću što ne da da majke dobiju novac za svoju decu, nego sada još hoće druge ljude da guraju i tuku.
Kako vas nije sramota. Jeste li vi zaboravili šta se desilo u ovoj zemlji? Kakvo je to ponašanje? Jel vas briga? Jel vas briga, uopšte što to drugi ljudi gledaju?
Rekao sam i Ćuti Jovanoviću i Zelenoviću i Novakoviću, ne smete da pipnete nikoga. Vas ne dira niko. Vas ne dodiruje niko. Ne smete da dirate druge ljude. Ne smete fizički da ugrožavate nikoga, jer je to nasilje. To što vi sada radite je odvratno nasilje, odvratno nasilje. I treba da vas je sramota.
Da li želi Žombor Ujvari da govori?
Da li želi reč Ivana Parlić?
Ne želi Ivana Parlić.
Da li želi reč Aleksandar Olenik?
Ne želi ni Aleksandar Olenik.
Da li želi reč Tamara Milenković Kerković? Ne.
Da li želi reč Zaim Redžepović?
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, poštovane kolege, pre nego što još malo pokažete šta mislite jedni o drugima, a to tek znači šta mislite o trećima i šta mislite o manjima, želim da vam kažem da bismo mogli da pričamo o mnogim dobrim stvarima, ali nažalost dok vi imate te pištaljke, dok ste došli sa takvom namerom teško da ova Skupština može da liči na nešto ozbiljno.

Žao mi je što mislite da se na takav način razgovara. Žao mi je što ste mog kolegu prekidali kada je govorio o bolesnom detetu. Meni lično ne smeta i možete da pištite koliko god hoćete i možete sa koje god strane hoćete, ja ovde govorim u ime Bošnjaka i u ime onih ljudi koji se ne plaše ni vaših piskova.

Gospodo narodni poslanici, ako vas sprečavaju, rešite to civilizovano, rešite to na način kako treba.

Evo neka građani Sandžaka vide pre svega, u kakvim uslovima mi radimo ovde. Neka vide gde mi treba da se borimo za puteve, aerodrom, železnicu, dobre bolnice. Kao što vidite uslovi za rad ne postoje, iako to uzurpira jedna manjina.

Pre nego što nastavim sa govorom, još jednom želim da vam kažem da možete da pištite koliko god hoćete, ali u Sandžaku će morati da se radi. Ovo što vi danas radite, je zapravo, model šta ćete vi raditi sutra, ako budete vlast, iako neki od vas poštujem, danas mi je jasno šta su vaši planovi.

Evo kao pripadnik Bošnjaka dobio sam čast da ispred mene ovo što se zove opozicije igra da glume nekakvu silu i pokušavaju da kažu da u Srbiji ne sme da govori niko, osim oni i naročito onda kada imaju pištaljke. Voleo bih da kažete šta imate, a mene svakako niti možete da sprečite, niti ja želim da budem isprovociran ovde.

Voleo bih da ste došli svi iz opozicije, svakako ima mesta, pa da onda svi zajedno zapištite, jer da sam na vašem mestu ja bih verovatno isto.

Jeste li zadovoljni ili treba još nešto, da stanete malo bolje da vas snime još bolje?

Poštovani predsedniče, imam jednu molbu za vas, barem za toliko se znamo, nabavite ovim ljudima pištaljke još i pustite ih da pište još malo, što se nas građana Republike Srbije i Sandžaka tiče, jasno nam je šta bi bilo kada bi bilo, izbori su svakako blizu, pa ćemo mi odgovoriti svim ovim silama i pištaljkama, i verujem da svi zajedno možete negde od dvesta do trista glasova da osvojite od Priboja do Novog Pazara?

Hvala gospodine Redžepoviću. Izgleda da im je ovo sa pištaljkama bilo najpametnije što su mogli da smisle i urade danas, u tome je stvar, jer ništa pametnije nemaju da kažu od pištanja.
To je vrhunac njihove politike, političke misije ovih velikih lidera.
Bravo Milivojeviću, videli su vas danas i kakvi su divljaci i vi lično i ovi oko vas. Svi penzioneri u Srbiji, svi penzioneri kojima vi ne date da dobiju veće penzije, a ko ste vi da ne date penzionerima da dobiju veće penzije?
Ksenija Marković, koja udara u klupe, hoćete i vi da uništavate imovinu građana Srbije? Hoćete da lomite tu, po ugledu na Mariniku Tepić, jel tako, jel udarate lepo, jel lomite, jel ste zadovoljni?
Sigurno su sve majke koje gledaju ovaj prenos sada došle do jasnog zaključka da ne samo da ne date da dobiju novac za svoju decu, nego još uništavate njihovu imovinu i treba da vas je sramota.
Šta mislite, gde ste vi, hoćete da pretvorite Skupštinu u šatru, jadno i bedno, ali to vam je očigledno bilo najbolje što ste mogli da uradite danas, najbolje, najpametnije.
Da vas je stid i sramota pred narodom koji vas gleda.
Reč ima Marina Lipovac Tanasković. Ne želi.
Borko Puškić, da li želi reč? Ne želi.
Vladeta Janković, da li želi reč? Nećete, dobro.
Radmila Vasić? Ne prijavljujete se.
Vladimir Gajić? Izašao.
Nisam čuo, tu je, ali viče, ne može da govori, mora da zviždi, da vas vide i penzioneri i sve žene u Srbiji i da vas bude sramota.
Ivan Kostić, da li želi reč? Ne želi.
Da li želi reč Stefan Jovanović? Neće ni on.
Odlično.
Boško Obradović? Nije tu.
Sanda Rašković Ivić? Da li želite da govorite? Ne.
Branislav Tomašević, da li želi da govori? Ne znam samo što ste se prijavili za reč, ako nećete da govorite. Ako ste već znali jutros kada ste dolazili ovamo da ćete ovako sramno da se ponašate, ako ste znali da ćete da se ponašate kao huligani najobičniji, kao nasilnici, što ste se onda prijavljivali za reč, da još dodatno maltretirate skupštinsku službu, da moraju da unesu vaša cenjena imena i prezimena?
Treba da vas je sramota. Sve zajedno da vas bude sramota zbog ovog i ovakvog ponašanja i zbog svega što radite u Narodnoj skupštini i u šta hoćete da je pretvorite i zbog toga što ste vi sebi dali za pravo da uskraćujete i penzionerima povećanje penzija i zaposlenima povećanje plata i majkama da dobiju novac za decu, da ovde napadate narodnog poslanika dok govori o lečenju dece.
O lečenju dece dok čovek govori da idete kod njega gore da vrištite na njega, da duvate u pištaljku, da klepetušu…
Manojlović, da li ste tu? Da li klepećete i dalje dok ovi ostali, Tepić i ostali, šutiraju klupe? Puštate muziku, nije vas sramota, dok poslanik govori o lečenju deteta. Bednici jedni.
Siniša Kovačević?
Neće.
Evo prelazimo onda na deo bez oznake.
Da li želi da govori Bojana Bukumirović? Ne.
Da li želi da govori Strahinja Erac? Ne.
Da li želi reč Dragana Miljanić?
Sledeći prijavljeni je Marko Ristić? Ne.
Sledeći je Zoran Zečević? Neće.
Dragan Nikolić?
Nikola Dragićević?
Reč ima Nikola Dragićević.
Izvolite.

Samo želim da ostane zabeleženo da ovo što radite, predsedavajući, je jedna velika sramota.

Hvala.

I ja im to govorim, gospodine Dragićeviću, sve vreme, da je velika sramota ovo šta rade, ali to je, pre svega, njihova bruka i njihova sramota da se na ovaj način ponašaju, da oni ne daju ni povećanje penzija penzionerima.
Umislili su da su božanstvo neka, da oni ne daju da majke i njihova deca dobiju sredstva koja im je država obezbedila. Pomislili su da su bogovi neki izgleda. Osilili se. Hoće opet, kao u njihovo vreme, da budu gospodari života i smrti, pa poljoprivrednicima da ne daju ono što je sa državom dogovoreno i što im je obezbeđeno.
Vi da branite poljoprivrednicima da dobiju ono što im sleduje i što im je država obezbedila? Vi da branite da obezbedimo još značajno više novca da nam se deca leče? Pa, ko ste vi? Šta umišljate vi?
Malo vam je sve to, ovaj Ćuta vaš uzeo tu da druge ljude gura i napada.
Jadno i bedno, to sam im i ja rekao, gospodine Dragićeviću. Da znate da je vaša primedba bila na mestu.
Najjadnije i najbednije što su mogli od sebe su danas pokazali, ali to im je izgleda ujedno i najpametnija.
Sada želim da čestitam našoj reprezentaciji na fenomenalnoj pobedi, na pobedi za ponos svih nas u Srbiji, za trijumf nad Litvanijom.
Svaka vam čast i veliko vam hvala u ime svih nas, u ime cele Srbije.
Ovaj aplauz i ove čestitke idu vama, jer to je pravo lice Srbije. To je Srbija kakva je danas.
Vi što vas ničega nije sramota, a kome to vičete lopovi? Da li našoj reprezentaciji vičete da su lopovi?
Da li košarkašima našim, kojima cela Srbija čestita, vi bednici vičete da su lopovi? Kako vas nije sramota današnjeg ponašanja?
Malo vam je što ste dali sebi za pravo da vi branite penzionerima da dobiju penzije, da vi branite majkama da dobiju novac za svoju decu, da vi branite i sprečavate poljoprivrednike da dobiju ono što im je država obezbedila, nego ste sada uzeli, vi kivni zbog toga što Skupština čestita našoj reprezentaciji pobedu, da vičete reprezentativcima da su lopovi? Da li ste vi pri sebi?
Da li to stavljate prst na čelo svoje da proverite da li je unutra sve uredu? Stavite, stavite i treba da stavite.
Proverite dobro, jer je krupna dilema šta se tamo dešava.
Sram da vas bude.
Pokazali su naši reprezentativci pravo lice Srbije, one kakvu danas imamo. To je Srbija koja pobeđuje, a vi sa tim licem nemate ništa.
Sa tom vašom mržnjom, bahatošću i tim nasiljem vašem, Milošević, da udarate tu i da uništavate i da lomite, to je nasilje najobičnije.
Voleo bih ceo Niš da vas vidi kako udarate tu, kao da nešto sa vama nije u redu, kako udarate i razbijate. Kako vas nije sramota?
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Pošto se niko ne javlja za reč, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 25. dnevnog reda.
Slušajte sada pažljivo dalje, da ne bude posle opet da niste čuli, a niste čuli zato što vi vrištite, a niste čuli zato što vi duvate u te pištaljke, vi udarate i rukama i nogama u klupe.
Bravo za Mariniku Tepić koja se u tome posebno ističe danas i Milošević iz Niša, koja se trudi da ne zaostane, da pokaže da ona može nasilje da pokaže jednako koliko njena šefica grupe. Svaka vam čast! Da ne bude posle da zbog toga niste čuli.
Podsećam na odredbu člana 157. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, kojim je utvrđeno da se pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije vodi tako što se po završenom načelnom pretresu odmah prelazi na pretres u pojedinostima.
Pre nego što krenemo sa ovom raspravom u pojedinostima, kako Poslovnik i zakon nalažu, takođe da ne bude da niste čuli, određujem sredu, 6. septembar, sa početkom u 11.30 časova kao Dan za glasanje o 3. tački dnevnog reda, što je izbor ministra privrede.
Sada, pretres u pojedinostima na 1. tačku dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su podneli poslanici Gajić, Šulkić, Bojović, Sandić, Aleksić, Radovanović, Novaković, Stanković, Rističević, Parandilović, Vasić, Obradović, Puškić, Kostić, Milenković Kerković, Jakovljević, Lazović, Kozma, Jerinić, Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić, Đorđić i Milošević.
Pošto smo obavili načelni pretres, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli poslanici Aleksić, Radovanović, Novaković, Stanković, Parandilović.
Da li neko od podnosilaca želi da nešto kaže o svom amandmanu? (Ne)
Želite i dalje da vrištite, duvate u pištaljke i da sprečavate penzionere da dobiju ono što im sleduje i što im je država obezbedila.
Vidim jednu prijavu, jel ovo povreda Poslovnika ili za diskusiju?
Za diskusiju. Izvolite.