Jel mogu ja da završim?

Gospodine Novakoviću, kad se vrati Slavica Đukić Dejanović, pa njoj, ona će moći da vam pomogne, ja stvarno ne mogu. Ja mogu da vas saslušam, ali džabe.

Dakle, ono što je suština i time da zaključim, izvinjavam se pošto sam produžio jer mi je čovek dobacivao, ali nema veze, hvala vam što imate razumevanja, dakle, to su dve alternative koje se nude - ili da Đilas nastavi sa svojim poslanicima tamo gde je stao, ili će Srbija nastaviti da se razvija. To je izbor 17. decembra, izbor između prošlosti i budućnosti, a narod Srbije će sigurno glasati za budućnost, a ne za ovo što Đilasovi poslanici u ovoj sali rade. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, Siniša Mali.

Hvala puno.
Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, čuli smo jedno izlaganje koje je u jednom trenutku bilo - pa, dobro, znate, vi živite mnogo bolje nego što bi trebalo, ne znam, vaša odela, vina koja pijete itd.
Ono što je moje pitanje tada i sada pred svima vama - a kako je kada vam odela kupuje Haki Abazi? Kako je kada vam glavni Kurtijev čovek plaća odela i plaća vina? Kako je to da ste pozvali u Srbiji da se odustane od proizvodnje uglja, baš kada je krenula energetska kriza i da mi ne bi imali ugalj, ne bi imali ni struju da grejemo ni vrtiće, ni škole, ni bolnice?
A kako je to da nikada niste rekli ništa na sve zločine koji se dešavaju prema srpskom stanovništvu na teritoriji Kosova i Metohije? Hoćete li da vam kažem kako je? Pa, jednostavno – ne daje Viola fon Kramon, ne daju oni koji ih plaćaju.
Evo, pogledajte, ima jedna nevladina organizacija. Zove se „Pravo na grad“. Bilo je to i u medijima. Uvaženi narodni poslanik i njegov pajtos 2017. godine imali su prihode od 517 hiljada dinara, 2021. godine 15 miliona dinara. Pazite, 2100% povećali svoje prihode. Naravno, Rokfeler fondacija i svi ostali koji rade protiv Srbije, to su oni koji finansiraju uvaženu gospodu.
Onda na to dobijamo i Dragana Đilasa, najvećeg tajkuna Srbije, koji je opljačkao i sam priznao da je opljačkao 619 miliona evra od građana Srbije i to tokom svog mandata, dok je bio gradonačelnik Beograda. E to vam je slika i prilika Đilasove koalicije. To su, uvaženi građani Srbije, oni koji žele da se vrate na vlast ne zbog toga što im je stalo do Srba, ne zbog toga što im je stalo do Srbije, jer ničim to do sada nisu pokazali, stalo im je samo do novca i svojih fotelja.
Hvala puno.

Reč ima ministarka Dubravka Đedović.

Hvala, predsedniče.

Pre svega želela bih da pojasnim jednu veoma važnu stvar za građane Srbije, a to su mere energetske efikasnosti koje se sprovode više nego ikada u poslednjih dve godine. Mislim da imaju pravo da to znaju, a i sigurna sam da su svesni te činjenice zato što su upravo prijave koje su počele u zadnjih mesec dana u okviru ovih poziva 2023. godine rekordne. Time se, praktično, zatvaraju pozivi već posle nekoliko dana, zato što se građani prijavljuju u rekordnom broju.

Takođe želim da pojasnim da smo do sada, u zadnje tri godine, 20.000 domaćinstava sanirali merama energetske efikasnosti. To je bio prvi talas, to je bio početni talas. Znali smo da moramo više i da moramo bolje i dva i po puta više domaćinstava od ove godine je ušlo u taj program.

Znači, cilj nam je da su narednih godinu, godinu i po dana energetski efikasno osnaže preko 50.000, odnosno 60.000 domaćinstava u odnosu na tri godine prethodne, gde ih je bilo 20.000. Priznaćete da je to značajno poboljšanje.

Do sada je uloženo 2,7 milijarde dinara u mere energetske efikasnosti za građane. Oni su to zaista iskoristili. U svim opštinama koje su učestvovale skoro su svi radovi završeni. Pričamo o nekih dvadesetak, tridesetak domaćinstava gde se završavaju upravo, biće završeni u narednih mesec dana.

Ono što je bitno to je da je dodeljeno ove godine, na poslednjem javnom pozivu koji je sproveden u junu mesecu, 1,9 milijardi dinara. Znači, ove godine skoro pa isto toliko koliko u zadnjih tri godine, tako da smo veoma prepoznali neophodnost i u tom smislu sredstva i dodelili. Ovih 1,9 milijardi je samo prva faza ukupne investicione vrednosti od 50 miliona dolara. Biće objavljen novi poziv veoma brzo, nakon usvajanja i ovog budžeta za 2024. godinu. Očekujem već početkom sledeće godine da će biti novi poziv.

U julu smo potpisali ugovore sa 131 jedinicom lokalne samouprave. Kao što sam rekla, jedinice lokalne samouprave su već raspisale pozive i za izvođače radova i za domaćinstva. Kao što sam rekla, u rekordnom broju se domaćinstva i prijavljuju.

Gde su sve raspisani pozivi? Novi Bečej, Sečanj, Senta, Kula, Sombor, Apatin, Stara Pazova, Pećinci, Irig, Šid, Sremska Mitrovica, Valjevo, Gornji Milanovac, Mali Iđoš, Bačka Topola, Pančevo, Vršac, Plandište, Bela Crkva, Opovo, Bač, Bački Petrovac, Vrbas, Beočin, Temerin, Srbobran, Žabalj, Titel, Smederevska Palanka, Smederevo, Pirot, Babušnica, Dimitrovgrad, Leskovac, Bojnik, Vlasotince i da ne nabrajam. Ogroman broj jedinica lokalnih samouprava sprovodi pozive upravo sada.

Zato zaista nema prostora apsolutno nikakvoj kritici da ne radimo dovoljno da bi sproveli mere energetske efikasnosti u domaćinstvima.

Hvala građanima što su prepoznali, što se prijavljuju, što će i oni biti deo ovih mera i svesni su da mogu i moraju zajedno da doprinesu i energetskoj tranziciji. Samo uz napore i države i jedinica lokalne samouprave većim izdvajanjima u budžetu, ali i učešćem građana možemo i da sprovedemo efektivno ove mere.

Takođe, radimo zajedno sa jedinice lokalne samouprave i na saniranju zgrada od javnog značaja, bilo da su u pitanju domovi zdravlja, škole, bilo da su u pitanju opštine, domovi kulture, sportski centi i upravo takvih preko 50 ugovora sa jedinicama lokalne samouprave je potpisano u zadnjih četiri nedelje. Očekujemo da će veoma brzo biti raspisani pozivi i za te objekte.

Uprava za energetsku efikasnost novim budžetom za 2024. godinu preko milijardu dinara ima svoj budžet koji je takođe povećan. To su sredstva tekuća. Znači, koja smo svesno opredelili.

Pored toga sprovodimo, takođe, investicije što, naravno, donatora, što finansijera i u pregovorima smo još za oko 100 miliona evra dodatnih sredstava. Apsolutno ćemo do 2030. godine učiniti sve da desetostruko više se ulaže u energetsku efikasnost. To je prepoznato i ovim budžetom.

Samo vas molim za pažnju, da ga dobro pročitate i proučite i videćete da je to nesumnjivo tako. Hvala građanima što su prijavljuju u rekordnom broju.

Hvala.
Reč ima ministarka Irena Vujović.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, građani Srbije, moram da se osvrnem na sredstva koja su predviđena za sledeću godinu, dakle, 2024. godinu, koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom i izgradnju nedostajuće infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže i postrojenja za preradu otpadnih voda.
Moram da istaknem da u budžetu imamo značajno više sredstava u odnosu na 2023. godinu i da u ovom trenutku već gradimo preko 100 kilometara kanalizacione mreže. Do kraja godine nas očekuju još nove jedinice lokalne samouprave, kojima je potrebna nedostajuća infrastruktura, a uskoro krećemo i sa gradnjom postrojenja za preradu otpadnih voda u osam jedinica lokalne samouprave.
Kada govorimo o sredstvima koja se odnose na upravljanje čvrstim otpadom u Republici Srbiji, pominjemo divlje deponije, moram pre svega da istaknem da je mnogo važnije da radimo na zatvaranju nesanitarnih deponija koje koriste gradovi i opštine preko 30, 40 i 50 godina.
U tom smislu, u budžetu za 2024. godinu imamo preko milijardu dinara ostavljeno upravo za ovu namenu, u odnosu na 614 miliona dinara koje smo imali u 2023. godini.
Ono što je važno, mi kako bi čistili i uklanjali divlje deponije, moramo da imamo, pre svega, regionalne i reciklažne centre na kojima intenzivno radimo. Moramo da imamo prostor na lokalnim deponijama, a mnogo je važnije od čišćenja divljih deponija da nesanitarne deponije zatvorimo i rekultivišemo, kako bi ta ružna slika bila prošlost. Upravo i radimo na tome. Naravno da je neophodno svu zelenu infrastrukturu izgraditi u svim jedinicama lokalne samouprave. Neophodno je da imamo jedan uravnotežen odnos kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, jer ne možemo sklanjati divlje ukoliko nemamo gde da odnosimo taj otpad.
Kada govorimo o upravljanju čvrstim otpadom, takođe ćemo imati i dodatna sredstva iz kredita. Republika Srbija je odlučna da ulaže u zelenu infrastrukturu, još jednom to moram da napomenem. Imamo spremne projekte. Naravno, u međuvremenu se radi na njihovoj verifikaciji i dodatnim merenjima.
Počeli smo izgradnju regionalnog centra za upravljanje otpadom na Ubu i to je izuzetno važna stvar za građane Srbije, pre svega za 15 jedinica lokalne samouprave koje će gravitirati tom regionalnom centru. Upravo se radi izgradnja tela deponije, onda nas čeka postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada, onda nekoliko transfer stanica.
Naravno, to je jedan od šest regionalnih centara koji će biti izgrađeni u narednih nekoliko godina, a do kraja godine se nadam i početkom sledeće godine će početi i proširenje, odnosno izgradnja regionalnog centra Srem – Mačva, zatim, Užice-Duboko, Pirot. Očekuje nas izgradnja regionalnog centra u Novom Sadu.
Tako da, svakako, što se tiče budžeta za narednu godinu, imamo dovoljno sredstava. Kako koji projekat se pregleda i verifikuje od strane inženjera koji rade na tome, od strane konsultanata koji rade za Ministarstvo zaštite životne sredine, mi krećemo u njegovu realizaciju.
U ovom trenutku gradimo kanalizaciju u Nišu, dakle, 46,6 kilometara kanalizacione mreže, u Pećincima, Gornjem Milanovcu, Boljevcu, Raškoj, a do kraja godine nas očekuju i postrojenja, odnosno da idemo u izbor izvođača i nadam se da ćemo krenuti u prvom kvartalu 2024. godine postrojenje za preradu otpadnih voda u Čačku, Sečnju, Apatinu, Pećincima, Priboju, Osečini, Bečeju, Beloj Palanci.
Tako da, svakako, radimo izuzetno na zelenoj infrastrukturi i nadam se da ćemo tako i nastaviti već i u sledećoj godini.
Što se tiče sredstava i budžeta, on je i u 2024. godini veći u odnosu na 2023. godinu. Uskoro će građani Srbije videti sve benefite zelene infrastrukture na kojoj intenzivno radimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Nastavljamo sa radom nakon toga.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu. Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS -Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja program prihoda i rashoda države za narednu godinu. Budžet za 2024. godinu planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Pred nama je verovatno poslednja sednica ovog skupštinskog saziva i predstoji nam posao usvajanja većeg broja zakona.

Budžet za 2024. godinu je sticajem okolnosti u skupštinsku proceduru ušao verovatno ranije nego ikada pre. Samim tim, moguće da će i ovaj budžet zahtevati naknadne rebalanse.

Iz onoga što je ovim budžetom planirano, vidljivo je da ćemo imati dalje pozitivne trendove u pogledu stanja državnih finansija, odnosno, da će u odnosu na nedavno usvojeni rebalans budžeta za tekuću godinu rast prihoda ponovo biti veći od rasta rashoda za 30,5 milijardi dinara, odnosno da ćemo za toliko ponovo sniziti deficit u budžetu.

Ako pogledamo strukturu rashoda, primećujemo da je u odnosu na ovogodišnji rebalans predviđeno značajno povećanje izdvajanja za transfere na rashodovnoj strani od oko 50 milijardi dinara. Iako to nije povoljan podatak, ovakav rast je bio iznuđen potrebom da se očuva životni standard naših najstarijih sugrađana.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji smo usvojili u septembru mesecu stvorene su osnove da se mesečni iznosi penzija, počev od penzije za mesec oktobar vanredno povećaju za 5,5% i da će uvećani iznos predstavljati osnov za dalja usklađivanja penzije u 2024. godini, što nam govori da je ovim predlogom budžeta izdvojeno više sredstava za penzije, što znači podizanje standarda naših najstarijih sugrađana na viši nivo.

Razgovor o budžetu prava je prilika da se konceptualno postave određena pitanja i pokrenu neke ideje, čak i inicijative. Tradicionalno kada se govori o budžetu, obično se svrsta u dve grupe kategorija – razvojni budžet ili socijalni budžet, a u zavisnosti od visine sredstava koja su planirana u navedenim oblastima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda, kao manji koalicioni partner, pokušao je da u koaliciju unese neka svoja osnovna načela. Sa zadovoljstvom ističem da većinski koalicioni partner u velikom broju slučajeva ima prilično slične stavove za pojedina pitanja, te su u principu bili relativno lako usaglašeni, tako kada je reč o redovnosti isplate penzija i kada je postojala potreba da se zaštite penzioneri sa najmanjim primanjima, tako i kada je reč o usklađivanju penzija u principu penzije prate plate.

Kao predstavnik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, partija koja je svojim programskim načelima opredeljena za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, kao i radnika i poljoprivrednika, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojom će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda ukazuje na neophodnost nove socijalne politike na kojoj mora da počiva istinska borba protiv siromaštva. Ključni instituti te nove socijalne politike su socijalna garantovana penzija i tzv. trinaesta penzija za penzionere sa najnižim primanjima.

Socijalna penzija je bila predviđena Nacionalnom strategijom o starenju za period od 2006. do 2015. godine. Međutim, realna snaga srpske ekonomije i nasleđeni problemi nisu dozvoljavali da se realizacijom ovog instituta iole ozbiljno pristupi. Danas je situacija drugačija. Postoje sve pretpostavke da u pripremi nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period 2024. – 2030. godina budu predviđena ova dva instituta socijalne politike.

Podsećam da je socijalna penzija vid socijalnog davanja namenjen svima koji su stari od 65 godina muškarci i 63 godine žene, a nemaju penziju, niti imaju uslove da je dobiju, nemaju svoju imovinu ili druga lična primanja.

Institut trinaeste penzije u praksi je najdelotvornije rešenje u smislu poboljšanja položaja penzionera sa najnižim primanjima. Penzioni sistem naše zemlje generalno je zasnovan na principu generacijske solidarnosti. Objektivni ekonomski tokovi razvoja na celoj planeti, a posebno na specifičnosti naše zemlje, prethodni socijalistički privredni poredak, princip stečenih prava, inflacija i hiperinflacija, presecanje ekonomske aktivnosti usred ekonomskih sankcija nametnutih našoj zemlji, uključivanje u svetsku proizvodnju, izuzetno jeftine sa istoka planete, promenili su uslove za odlazak u penziju, doveli su do određenih nepravilnosti koje nije moguće jednostavno ili jednim potezom otkloniti. Stoga je već nekoliko godina od strane Vlade Republike Srbije polako u našoj situaciji primenjen princip pomoći penzionerima sa najmanjim primanjima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda u potpunosti je podržavala, zagovarala poboljšanje ekonomskog položaja penzionera sa najmanjim primanjima. Ipak, ako bi konkretna pomoć države koja je opravdano uvidela da je pomoć penzionerima sa najmanjim primanjima zaista potrebna bila pretočena u socijalni institut trinaeste penzije. Potrebno je da se kroz naredne budžete i rebalans budžeta aspekt nove socijalne politike i sredstava potrebnih za realizaciju istih uzme u obzir prilikom planiranja izrade narednih budžeta.

Time bi se kroz budžet pokazalo da je strateško opredeljenje PUPS – Solidarnost i pravda pravedna preraspodela narodnih para daje rezultate pre svega u novoj socijalnoj politici, u istinskoj borbi protiv siromaštva navedenih kategorija stanovništva, u stvaranju uslova za zdrav i dostojanstveni život u trećem dobu, u starijim godinama kada stanovništvo nije više u mogućnosti da dodatnim radom obezbeđuje nedostajuća sredstva za dostojanstven život.

Kada se radi o pojedinačnim korisnicima budžeta ja ću se naravno zadržati na Ministarstvu za brigu o selu, na čijem se čelu nalazi predsednik PUPS-a gospodin Milan Krkobabić.

Po visini dodeljenih sredstava to je jedno od ministarstva koje najmanje troši, ali dozvoliću sebi da kažem da u odnosu na uložena sredstva najviše daje. U 2024. godini, planirana su sredstva u sledećim iznosima za pojedine programe: 500 miliona dinara će biti izdvojeno za podršku i razvoj zadrugarstva, još 500 miliona za kupovinu kuća sa okućnicom i još 500 miliona za druge programe koji postoje ili koji će se uvesti.

S obzirom da se nalazimo na kraju ovog mandatnom perioda, želeo bih da navedem i neke konkretne podatke u dosadašnjoj realizaciji ovih programa. Revitalizacijom zadruga, projektima kupovine seoskih kuća i okućnica za mlade bračne parove otpočet je jedan veliki posao obnove i oživljavanja našeg sela o kome se retko kada vodilo računa u našoj istoriji.

Tokom tri godine sprovođenja programa za otkup kuća izdvojeno 2,6 milijarde dinara i to u 2021. godini izdvojeno je 620 miliona za 651 kuću. U 2022. godini izdvojeno je milijardu i 80 miliona dinara za 980 kuća, a u 2023. godini do sredine oktobra potpisani su ugovori za dodelu bespovratnih sredstava za 657 kuća, čime je obezbeđen krov nad glavom za 982 ljudi koji imaju 600 dece. Dakle, imamo do sada ukupno 2228 realizovanih ugovora.

Sa raspoloživim sredstvima biće 2449 kuća, a sa projekcijom dodatnih sredstava neophodno je sve zahteve koliko je do sada bilo, 2656 kuća u kojima će svoj dom naći 7400 odraslih i 3655 dece.

Važno je napomenuti da je trećina od ovog broja prijavljenih građana i porodica rešilo da pređe iz grada u selo, a da je prosek godina dobitnika kuća 29,8 što je znatno niže od prosečne starosti u državi, a pogotovu na selima. Ovi podaci potvrđuju da je ovim programima Vlade Srbije i Ministarstva za brigu o selu zaista otpočela revitalizacija nešeg sela i to mladim ljudima koji žele da rade i žive na selu.

Što se tiče pomoći zadrugama, od 2017. godine finansijski je pomognuto 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara. Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga, a u prethodnom periodu se ugasilo oko 100 zadruga. Posebno raduje činjenica da su pomognute zadruge sa KiM koje su ispunile uslove konkursa i dobile sredstva za svoje potrebe. Kroz program podrške jedinicama lokalne samouprave za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva gde nema organizovanog prevoza, za tri godine izdvojeno je 360 miliona dinara. Efekti ovog programa su da je tokom 2021, 2022. godine 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstvo za nabavku minibusa od čega 28 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a 500 sela ovih opština je na nadmorskoj visini preko 500 metara u brdsoplaninskom području, 840 sela Srbije od ukupno 1508 koja se nalaze na teritoriji 35 opština rešilo je problem prevoza seoskog stanovništva, a 3800 putika dnevno koristi ovaj vid prevoza.

Naposletku, u četvrtom segmentu programskog delokruga rada za susrete sela tokom protekle tri godine izdvojeno je 116,5 miliona dinara. U ovom programu imamo efekte da se svake godine povećava broj sela i opštine u kojima se ove manifestacije organizuju. Tako da je u njima u 2023. godini uzelo učešće 1500 sela iz 95 opština, a na ovim manifestacijama je bilo rekordnih 200.000 učesnika i posetilaca. Mislim da ne moramo da napominjemo koliko takve manifestacije znače za obogaćivanje društvenog i sportskog života stanovnika sela. Negovanje tradicionalnog načina života i našeg kulturno-istorijskog nasleđa.

Svesni smo da su ovi iznosi u odnosu na potrebe skromni. Šta više su potrebe, usuđujem se reći i desetostruko veće, ali mora se priznati da je jedan sistem uspostavljen i u narednim godinama moramo raditi na tome da se ova sredstva značajno povećaju, jer to u krajnjoj liniji neće biti gubici, već očigledni dobici ako se naša sela očuvaju i učine samoodrživim životnim prostorima u koje će ljudi posebno dolaziti umesto da odlaze.

U vezi sa ovim programima Ministarstva za brigu o selu, naša poslanička grupa smatra izuzetno značajnim predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje su došle kao plod razgovora i dijaloga sa predstavnicima brojnih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Njime se predviđaju povećanja premija za mleko, povećanje po površini biljne proizvodnje sa minimalnih šest hiljada na 20 hiljada po hektaru, ali je još važnije to što će zemljišni maksimum za podsticaje sada povećati sa 20 za 100 hektara, što će otvoriti znatno veće mogućnosti davanja podsticaja za one poljoprivrednike koji imaju veće ambicije da se ozbiljnije bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Svakako moramo na svaki način … udruživanje naših poljoprivrednih proizvođača. Samo na taj način može se stvoriti dugoročno održiva i ekonomski rentabilna poljoprivredna proizvodnja kao garant egzistencije naših poljoprivrednika. Naravno, i ovde očekujemo da Vlada svojim uredbama koje će doneti na osnovu ovih izmena predvidi i mere za sprečavanje zloupotrebe ovih sredstava.

Izdvojio bih još jednu od predloženih dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju. Njome se ispravlja jedna dugotrajna anomalija i nepravda prema onima koji su branili državu kada joj je bilo najteže. Izmenama u članu 125. Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućuje da se osiguranici koji istovremeno imaju borački status ubuduće mogu koristiti prava iz zdravstvenog osiguranja bez obzira da li su im uplaćivani doprinosi ili ne, a to će se odnositi i na njihovu decu koja su preko njih osigurana.

Ja kao neposredni učesnik u ratnim dešavanjima u devedesetim iz iskustva vrlo dobro znam da je najveći deo naših boraca poticao iz sloja seljaka i radnika. Upravo su te dve socijalne kategorije oduvek bile izložene riziku od siromaštva, ostajanju bez stalnog zaposlenja ili nemogućnosti da sami plaćaju doprinose. Oni borci koji u ratu nisu bili neposredno fizički ranjeni, iz njega su većinom izašli narušenog zdravlja i sa psihičkim traumama, a sa čime će se boriti celog života, pa je zato odavno bilo vreme da im se država oduži na ovaj način, jer oni ne smeju snositi posledice toga, što kod nas nažalost još uvek ima sporadičnih slučajeva neredovne uplate socijalnih doprinosa.

Poštovani narodni poslanici, budžetski zakon predstavlja možda i najvažniji akt koji se u redovnim prilikama svake godine usvaja u ovom parlamentu. Iz samo dela podataka koje sam ovde naveo i koje su naveli ostali poslanici i ministri u svom uvodnom izlaganju, vidi se da je ovaj budžet realno zasnovan, da su u njemu na jedan odmeren način dati odgovori na krizu koja nas je pogodila kako bi se ona preporodila sa što manje negativnih podsticaja. Imajući u vidu sve navedeno, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati za budžet, kao i za sva predložena zakonska rešenja na ovoj sednici.

Naposletku, pošto je ovo verovatno poslednja sednica u ovom skupštinskom sazivu i moje poslednje obraćanje, iskoristiću priliku da svima poželim da predstojeća izborna kampanja bude fer i korektna. Svi ste bili svedoci da su poslanici poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda nastojali da se tim načelima rukovode i u radu ovog saziva. Tako ćemo postupiti i za vreme kampanje i u narednom skupštinskom sazivu, a naši građani će reći svoj konačan sud o svakom od nas u decembru.

Iskoristio bih priliku, s obzirom na to da je tu ministarka za porodicu i demografiju, Ministarstvu za porodicu i demografiju data je obaveza izrade nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period od 2024. do 2030. godine. Javna slušanja o ovoj strategiji organizovana su u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Na veliku žalost i moju i Nišlija i jugoistočne Srbije, javno slušanje nije organizovano u Nišu, a znamo da najveći procenat starih osoba upravo živi u jugoistočnoj Srbiji. Pokret trećeg doba Niša uputio je svoje predloge Ministarstvu za porodicu i demografiju i Ministarstvu finansija, kako bi se isti ugradili u strategiju. Nažalost, nemamo nikakvih informacija da li je nešto prihvaćeno. Verujem da jeste.

Uz zahvalnost, poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako vam dobro.