Poštovani predsedavajući, poštovani građani i građanke Srbije, da je Republika Srbija zaista ono što piše u njenom Ustavu zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, mi bismo zaista danas mogli normalno da diskutujemo o kandidatkinji za predsednicu Narodne skupštine, da pričamo o njenoj biografiji i da pričamo o njenim sposobnostima, da poštuje dostojanstvo ovog doma i čuva reprezentativnu, zakonodavnu i izbornu i kontrolnu funkciju parlamenta. O biografiji se svašta može reći, o sposobnostima za čuvanje dostojanstva parlamenta malo manje, na žalost mi smo imali prilike da vidimo kada je gostovala kandidatkinja ovde kao premijerka, kako je to izgledalo.
Pre svega toga, pošto mi na žalost nismo zemlja vladavine prava i socijalne pravde, kontekst ove rasprave jeste krađa izbora i nekažnjivost koja se normalizuje u ovoj zemlji.
1/2 VS/MP
Dakle, to sve od nas zahteva da pogledamo kako je Srbija izgledala i u šta se pretvorila u ovih sedam godina, kako je Ana Brnabić bila premijerka ove zemlje.
Ona je juče, ne znam po kom osnovu imala pravo da govori, ali je tvrdila kako nigde ne piše kakva je ova zemlja, da su ovde izbori pokradeni i da ovde nema slobode izbora. Evo da kažem neke , da vas uputim na neke izveštaje.
Prema nedavno obavljenom izveštaju švedskog Instituta iz Geteborga
WDM, dakle to je skraćenica od varijacija, demokratija, mere, prave indekse demokratije, Srbija je na 107. mestu od 179 zemalja po indeksu liberalne demokratije, najgore na zapadnom Balkanu, već deset godina spada u kategoriju izbornih autokratija, sa autoritarnom stabilizacijom poslednjih tri ili četiri godina. Posebno, eksplicitno piše da se autokratske Vlade Srbije, među njima koriste dezinformacijama, kao svojim oruđem da ostanu na vlasti.
Izveštaj „Fridom hausa“ koji je obavljen dan nakon ODIR-a, mi smo delimično slobodna zemlja, tako je od 2019. godine, sada već imamo manje bodova, najgore smo prošli na političkim slobodama, koje se tiču konkretno selektivno i pristrasne primene izbornih zakona, jednako su loše ocene najniže za transparentnost Vlade, posebno u vezi sa projektima kakav je „Ekspo 2027“ ili borbu protiv korupcije. U samom izveštaju ODIR-a, za koji bivša premijerka kaže da ga nismo čitali, piše da je zamagljena granica između države i stranke i da to dokazuju, pa citiram „ slučajevi pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotreba javnih resursa i šeme za podsticanje birača“, koji su izazvali zabrinutost u pogledu i sposobnost birača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska.
Jasno je da u Srbiji kada mi govorimo o vladavini nekoga, tu pre svega mislimo na Aleksandra Vučića, ne na Anu Brnabić, na žalost, a to dosta zapravo govori o tome da mi nismo baš parlamentarna demokratija. Danas autokratijama ne upravlja samo autokrata, već mreže sastavljene od kleptokratskih finansijskih struktura, službe bezbednosti i svih onih koji zloupotrebljavaju sektor bezbednosti i propagandista.
Članove ovih mreža povezani su ne samo unutar jedne zemlje, autokratije se međusobno podržavaju, u toj strukturi Ana Brnabić ima svoju značajnu ulogu.
2/1 GD/CG 10.20 – 10.30
Dakle, kada je reč o njenom izboru na mestu premijerke svojevremeno, to je tada bio jedan dobar potez za biznis elitu, za političko-ekonomsku elitu, koja je u suštini posebno pokazala kako će izgledati feudalizam u ovoj zemlji. Nastala je jedna feudalna kasta koja funkcioniše po principu da političari i njihove familije razviju porodične biznise, koji onda, iako su ti biznisi pre toga imali minornu zaradu, odjedanput sklapaju ugovore sa državom u iznosima koji se mere stotinama miliona dinara godišnje. Takav primer je firma „Aseko“, čiji je direktor bio premijerki brat.
Ana Brnabić je bila osnivač, član, predsednik Upravnog odbora NALED-a kojem je dodatno otvorila vrata na NALED postane suštinski Vlada umesto Vlade, zastupa poslovne interese, bude član ogromnog broja radnih grupa za pisanje zakona. Mnogi su antiradnički, poput Zakona o radu, a neki su najkoruptivniji koje smo ikada ovde izglasali. Mi smo bili protiv, a vi ste, gospodo, izglasali Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija i naknada za konverziju.
Ono čime se Ana Brnabić takođe hvali, nije urađeno. Evo ovih dana čujemo da radni staž za dobar deo zaposlenih, pre svega u IT sektoru, nekadašnjih frilensera, kojima je država obećala da će subvencionisati deo PIO troškova ako se zaposle za stalno, još nije upisan. Dakle, država nije uplatila svoj deo subvencija koje je dogovorila sa radnicima.
Kada je reč o bezbednosnim strukturama i vezama sa kriminalom, iako ovu eru, kažem, nećemo zvati po njoj, nego po njenom šefu, ne znači da je ona bila nevažna za propadanje Srbije. Ona nije „oskar“, iako je samoj bilo krivo što možda niko nije pomislio da bi ona to mogla da bude, ali ona ima značajnu odgovornost za nešto drugo. Krađa izbora od 17. decembra 2023. godine sprovedena je kao jedan organizovani kriminalni poduhvat. Nalazi posmatračke misije CRTA-e pokazuju ozbiljne neregularnosti na 13% biračkih mesta na parlamentarnim izborima, na beogradskim čak 21.
Ona je direktno odgovorna, jer su u operaciji krađe izbora učestvovali MUP, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, čelnici lokalnih samouprava, stranački aktivisti SNS-a, ali i pripadnici kriminalnih grupa. Svi smo videli snimke kako napadaju nezavisne posmatrače i ona je to samo priznala. Ništa povodom toga nije urađeno. Kao što su svojevremeno i sama premijerka i ministri govorili da sistem nije zakazao nakon dve tragedije u „Ribnikaru“ i selima oko Mladenovca, tako i sada kažu kako je birački spisak najažurnija moguća evidencija u zemlji. Umesto da se obavi neki inspekcijski nadzor, da se kaže – hajde da vidimo zašto je javnost tako duboko zabrinuta, oni napadaju sve one koji na problem ukazuju. To je ponašanje krivca, ako mene pitate, koji pokušava da prikrije svoje nedelo.
Krađa izbora se ovog puta ne oslanja samo na kvote sigurnih glasova koje partijski funkcioneri SNS-a, direktori firmi, ali i zaposleni moraju da ispune da bi ostali na svojim funkcijama, odnosno radnim mestima, već se oslanjaju na kriminalni i organizovani poduhvat u vezi sa prekrajanjem biračkog spiska na osnovu manipulacije promenom prebivališta, kupovinom glasova, masovnim i organizovanim dovoženjem birača, posebno u Beogradu. Više no ikada vi ste pokazali ne samo da ste iskrivili uslove za takmičenje, nego da čak ni onda u tim uslovima ne možete da pobedite, nego morate da kršite sopstvene loše zakone koje ste doneli.
To što mi govorimo o manipulacijama biračkim spiskom, o tome ko ima prava da bude na njemu, o tome ko nema prava da nosi izvode iz biračkog spiska kada ide u kampanju od vrata do vrata, vi nazivate nacizmom i time vređate žrtve nacizma.
2/2 GD/CG
Relativizujete nacizam, ali to je vama na čast, mešetaranjem sa biračkim spiskom, gde se pasiviziraju neki birači, a to znamo, jer mnogi od njih su došli da glasaju na mesta na kojima su godinama glasali, nisu bili na spisku. Na njihova mesta se upisuju neki drugi. Dakle, to sve zadire u osnovno pitanje demokratije, ko ima prava da odlučuje o određenim političkim pitanjima, koga se to tiče, na koga će se odnositi odluke politike koja će se sprovoditi.
Prebivalište je centar životnih aktivnosti i na osnovu njega imamo ličnu kartu i pravo da glasamo na lokalnim izborima. Na mene utiče zagađenje vazduha u Beogradu, loš saobraćaj, cene stanova. Ja ovde živim i ovde je centar mojih životnih aktivnosti. Tako je i bilo kada sam studirala ovde, ali tada nisam imala prebivalište i nisam ovde glasala. Na ljude koji žive u Maloj Krsni ili Višegradu to ne utiče na jedan način. Svi smo mi državljani ove zemlje i treba da glasamo o nacionalnim pitanjima, ali ne o lokalnim. To bi trebalo svima da je očigledno i jasno, ali vi stalno menjate teze i to onda vama nije jasno.
Zloupotrebljavate ljude koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, koji žive od socijalne pomoći, koje suštinski primoravate da glasaju za vladajuću stranku, jer će im se onda oduzeti socijalna pomoć, na koju po zakonu ima pravo.
Vaši ljudi neovlašćeno koriste podatke o korisnicima socijalne pomoći, o penzionerima. Dakle, setimo se da je predsednik poslao pismo penzionerima, gde je PIO fond dao podatke o tome ko prima penziju i da je na osnovu toga poslato jedno pismo. Dakle, znajući da su ti ljudi ranjivi, njih targetirate kao zelenaše. Novac koji dajete za kupovinu glasova mogli ste da date legalno kroz socijalnu pomoć koju nećete da uvećate. Umesto toga, vi usvajate Zakon o socijalnoj karti pomoću kojeg ste skinuli najmanje 44 hiljada ljudi sa novčane socijalne pomoći.
Srbija u međuvremenu nema strategiju socijalne zaštite, niti smanjenje siromaštva, podsećam to danas na Međunarodni dan socijalnog rada.
Sama bivša premijerka je svojevremeno rekla da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva. Toliko je njoj stalo do toga, iako podaci iz 2020. govore da je čak 7% ekstremno siromašnih. Dakle, to je pola miliona ljudi. Nakon toga podatke nemamo, jer je ukinut tim za smanjenje siromaštva.
Dakle, koliko je ovoj vlasti stalo do privatnosti koju koristi kao izgovor što nije do sada ažurirala birački spisak jeste što se aktivisti SNS-a šetaju sa tim izvodima u kampanji od vrata do vrata, a kada vas uhvate u krađi, kada vas uhvate u nepoštovanju zakona, vi onda to relativizujete, te kažete – pa, eto, i aktivisti Zeleno-levog fronta rade kampanju od vrata do vrata. Tačno, radimo je i time se ponosimo, ali radimo je sa praznim papirima. Ljudi onda kažu šta mi tu želimo da upišemo, da li žele da ostave svoje podatke, nemamo izvode iz biračkog spiska, ne ucenjujemo ih ničim, jer ni ne možemo ničim da ih ucenimo, a vi možete, jer sva je moć u vašim rukama. Zloupotrebljavate sve sisteme koje ste zauzeli.
Inače, kada se desi takvo nasilje koje vi nazivate nasiljem, a zapravo je reakcija na kršenje zakona, bivša premijerka drži konferenciju za medije samo kada to instrumentalizuje rodnu ravnopravnost samo kada je reč o aktivistkinjama SNS-a koje krše zakon, ali se ni u jednom trenutku ne usudi da odbrani možda jedinu dobru stvar koju je njena Vlada uradila, a to je Zakon o usvajanju Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Dakle, ona potpuno ćuti i dopušta ismevanje isto i od bivših ministara iz njene Vlade, odnosno još uvek sada u tehničkoj Vladi kada pričamo o problemu femicida.
2/3 GD/CG
Dakle, to što je nekada možda isto delovalo za međunarodnu javnost da je izbor Ane Brnabić jedan dobar PR potez, da će u nedostatku demokratije delovati progresivno da jedna žena i pripadnica LGBT zajednice može da zamaskira manjak demokratije, to se pokazalo kao nešto od čega niko nije imao koristi, ni mi žene, ni LGBT zajednica. Ništa niste uradili za ove dve zajednice.
Na sve to vi kažete da ne čitamo izveštaje ODIR-a, a vi ne čitate šta tamo piše. Tamo eksplicitno piše da u Radnoj grupi za unapređenje izbornih uslova treba da uključite relevantna organizaciona društva. To niste uradili. Tamo eksplicitno stoji, preporuka 4, da birački spisak mora da se sredi uz učešće opozicionih političkih partija i organizacija civilnog društva. To isto tako niste uradili.
Mi smo kao opozicija predložili formiranje Komisije za kontrolu izbora koju bi činili predstavnici vlasti, opozicije i civilnog društva, baš kao što glasi u preporuci ODIR-a, preporuci 4.
Tražili smo, naravno, i pluralizam i ravnomernu zastupljenost u medijima. Tražili smo isto tako i krivičnu i prekršajnu odgovornost za one koji su učestvovali u izbornim manipulacijama i krađi. Ako ste stvarno tako spremni na dijalog, kao što kažete, evo, mi smo jedan predlog izneli. Možete da se upoznate sa njim.
Zahvaljujem.
