Zahvaljujem poslaniku Vučeviću.
Reč ima poslanik Vladimir Orlić.

Kada čuje Ana Brnabić da je ovakvi napadaju, može da bude sigurna da je mnogo toga dobrog u životu i političkom radu uspela da postigne. Dakle, nije najveći problem što, naravno, neznalice ni toliko nisu ispratile, pa ne znaju, da i SVM podržava naš predlog i glasaće za Anu Brnabić, nego slušajte samo nekoliko reči, a na šta je ukazao ovaj čovek kao veoma važno, a za šta se on zalaže.

Razboritost, kultura, tolerancija, ne valja ulično ponašanje, ne valja ulični ili uličarski rečnik. Sad samo pogledajte tog čoveka. Reč je onome koji je u prošlom sazivu, u ovoj sali, pokazao isključivo vrištanje, divljanje, fizičke napade na druge narodne poslanike, ni sam ne zna koliko se puta zaletao ovde da se u pokušaju sa nekim fizički obračuna. Mi nismo ni počeli rad u ovom sazivu skroz, a on se ovde zaletao na predsedavajućeg, na vas, profesore. Ovde je udario policajca. Cela Srbija gledala kako je divljao i on je sada primer, čega, razboritosti ili kulture. Ne, pre će biti tolerancije time što je pokazao sirovo uličarsko ponašanje, sirov uličarski rečnik.

Juče na tom snimku kada je napadao ovde Stojana Radenovića i policiju čuje se ponovo kako psuje mater, kao Dragan Đilas nama kada smo došli da položimo zakletvu.

(Borislav Novaković: Nemoj da lažeš.)

Čulo se dva puta kako to kaže, a on će da govori o tuđem rečniku.

(Borislav Novaković: Sram te bilo! Meni su opsovali majku!)

O krađi izbora da govori čovek koga zovu Solunac zbog krađe glasova, zbog krađe izbora. Ne znam da li je tako psovao mater kad se javio iz Soluna, da kaže – uzmite moju karticu, glasajte u Skupštini Srbije, da li tada takođe psovao mater ili počeo da psuje mater tek ovih dana u našoj Narodnoj skupštini. Da priča o krađi bilo kojoj čovek koji je uspeo da ukrade ceo jedan bulevar, jer onda kada je uzeo sve te pare i stavio u svoje džepove onako sočno i opsovao mater svima nama koje je opljačkao u ovoj zemlji.

Dakle, pokušao je da uvredi Anu Brnabić dodatno danas sa onim nekim aluzijama na sarmu, jel tako? Koliko je to pristojan čovek, koliko je to kulturan čovek, dovoljno vam pokazuje njegov glas. Otupeo od urlanja i vrištanja u prethodna dva dana. On sada zvuči kao da mu je neka sarma u grlu zapela, a dobro je dok je sarma, dok ne zapne ponovo neki bulevar.

Hvala vam poslaniče Orliću.
Reč ima poslanik Milenko Jovanov.

Ono što je na početku gospodin Novaković rekao je u principu suprotno onome što su njegove kolege govorile juče i danas ceo dan, pa Boga mi i prekjuče, a to je da niko ni reč nije rekao o Ani Brnabić. Sad smo čuli da smo zapravo ceo dan pričali u superlativima o Ani Brnabić, tako da da, to je bilo i ja vam zahvaljujem na tome što ste bili korektni pa bar nešto rekli istinito, negde vam se to omaklo, ali u svakom slučaju tu je tačno za razliku od onih koji su danima govorili da ni reč nismo rekli, da se stidimo, da ovo i ono, to apsolutno ne stoji.

Što se tiče tolerancije u parlamentu, ja zaista smatram da je poslanik u pravu, ali do te tolerancije će najbolje doći ukoliko on bude kontrolisao svoje ponašanje, zaista. Dakle, vi ste promukli od vikanja u protekla dva dana. Dakle, još ovaj dan da prođe, vi sutra nećete moći da govorite. Dakle, to je prosto činjenica, nema potrebe za tim, vičete od kad ste došli u parlament. Dva puta, da, nenasilno vičete i nenasilno ste zaleteli da me bijete. Mene, mene sve vreme, pitajte kolege iz bivše stranke? Ćuta nije. Ćuto, imaš još neku sliku u novčaniku? Dobro.

(Aleksandar Jovanović: ko tebe sme da dira?)

Jeste li završili, gospodine Jovanoviću? Jeste li završili? Da li je gotova seansa? Možemo da nastavimo dalje da radimo? Hvala lepo.

(Aleksandar Jovanović: Nastavi pudlice.)

Jako ste duhoviti, prosto toliko ste duhoviti, ne znam ni kako da reagujem na toliku duhovitost, stvarno. Prvi put se susrećem sa tim. Tako je.

(Aleksandar Jovanović: Što baguješ?)

Zašto bagujem? Nisam pio vinjak.

Izraze spominjete, povedite računa o svojim izrazima. Dakle, apsolutno nije sporno da o tome svemu razgovaramo. Ja verujem da kada je Ana Brnabić rekla da pruža ruku za razgovor, mislila je i na to, ali ako ćete o tome da pričate, pričate o sebi za početak.

Evo, pogledajte, kolega koji je maločas govorio o tome kako treba da bude red, kako treba da bude tolerancija, kako treba se pazi, pogledajte ni jednom nisam govorio da nije dobacivao, da li je ustajao, kao u slučaju sada kada je dobacivao kolegi Vučeviću ili je sedeo, ali ni jednom se nije desilo da nije dobacio, evo vi ste mi svedoci.

Potpuna objektivnost predsednika parlamenta, to možda može u Engleskoj gde predsednik parlamenta nije partijski kadar, da tako kažem, jer je to tamo spiker, a to što vi želite ovde taj model da primenite, imali ste mogućnosti da primenite kada ste upravljali parlamentom, kada ste birali, recimo, Olivera Dulića. Nešto se ne sećam da je bio objektivan prema svima, a da ne pričamo o Gordani Čomić. Bila je ministar u Vladi, a kod nas nije.

(Aleksandar Jovanović: Ti gde si bio?)

Što se tiče…

Gde sam bio? Kad? Prošle nedelje? Pretprošle nedelje? Išao sam da obiđem „Rubin“ u Kruševcu. Kažu da će da te stave kao maskotu na nalepnicu na vinjak.

Pričate ponovo jednu te istu stvar. Prošli saziv ste započeli kao i ovaj istom pričom, istom laži, dakle sad ste dodali novu. To što sam ja rekao za patrole, ja sam rekao prilično jasno, a ne kažete šta je bilo pre toga. Ne kažete da je Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine tražio da jezičke patrole obilaze gradove po Vojvodini da utvrđuju da li se govori Mađarski, svuda gde na to postoji pravo.

(Borislav Novaković: To ćete čuti od Balinta.)

Ali, Balint za to zna zato što je to radio Korhec. Balint za to zna.

(Aleksandar Jovanović: Balint, nije zapalio.)

Opet si bio duhovit. E, čekaj da se nasmejem, baš si duhovit.

Dakle, Balint za to zna, a onda kao odgovor moj na to je bio - okej, ako je to tako onda ćemo da proveravamo i da li se svuda govori srpski, jer je srpski zvanični jezik ove zemlje koliko ja znam.

(Borislav Kovačević: Šta ako Mađari ne govore srpski?)

Ništa. A šta ako Srbi ne govore mađarski?

Ono što ste slagali, brutalno slagali, to je da sam ja rekao da će da se ide po kućama, govorilo se i u jednom i drugom slučaju o institucijama u kojima postoji obaveza, a to što ste vi slagali, pa dopisali, šta da vam kažem? To apsolutno…

(Borislav Novaković: Ići ćemo na sever Bačke, to si ti rekao.)

Ne, možete slobodno da nađete, citirajte, „po ugledu“. Znači, ja sada citiram, valjda znam šta sam rekao, po ugledu na Nacionalni savet Mađara.

A šta su oni rekli? Troje mladih ljudi sa rančevima na leđima obilaziće Vojvodinu i utvrđivati da li se govori mađarski i kako se govori mađarski. Rekoh, po ugledu na to, proveravaćemo ovo. Šta je tu problem?

Znate šta je problem? Što su te patrole stvarno postojale i što postoji izveštaj tih patrola, ali samo u ovom prvom delu. O onome što sam ja govorio ne postoji ništa, ali vam to ne smeta jer ne može vama da smeta ništa što se tiče Srba i srpskog naroda. Vi ste bili taj koli je glasao da Vojvodina bude država u državi.

Vi ste hteli i to građani treba da znaju…

(Borislav Novaković: Što lažeš?)

Apsolutno ne lažem.

Vi ste tražili, gospodine Novakoviću, ako niste svesni toga šta ste tražili, tražili ste carinu, tražili ste da vi naplaćujete poreze na teritoriji AP Vojvodine, pa kad napunite 7% da ostalo prebacite u Beograd.

Vi ste ti koji ste tražili da Vojvodina ima glavni grad, himnu, zastavu, međunarodno predstavništvo i sve ostalo. Vi ste ti koji ste tražili…

(Borislav Novaković: Šta se događa sa Mađarima koji govore srpski?)

Apsolutno ništa. Apsolutno nikako, kao što nisu ni sankcionisani.

(Borislav Novaković: Kako ne osećaš koliko je to šovinistički?)

Apsolutno nije.

(Borislav Novaković: To je ogavno što pričaš.)

Dobro. Evo, ponovo počinje čovek da viče. Tolerancija na delu, nenasilje na delu. Hoćete da još vičete? Hajde dok još malo tog glasa imate, iznesite to što imate, hajde vičite još „šovinizam“, hajde nastavite svoje. Hajde, izvolite. Ja ću stati, vi vičite. Da li je to to? Jeste li završili?

Dakle, kao marksista i kao neko ko pojma nema u životu ni o čemu osim marksizma, ako već pričate o tome i tražite poređenje sa filmovima, onda i vi mene podsećate na film „Zvonar crkve Notr Dam“, „“Kvazimodo“. To je slika i prilika na koju vi podsećate ili „Fester“ iz „Porodice Adams“. To su slike na koje vi podsećate. Kako vas nije sramota da tako uopšte razgovarate? Kada vam se sad odgovori, vaši se bune. Nije prijatno, jel? Pa kako možeš to da kažeš, kako može ovo, kako može ono?

Vi jednostavno morate da shvatite da za taj vaš bezobrazluk nećete dobiti razumevanje niti ćete dobiti popust. Dakle, ako hoćete tim jezikom da razgovarate, odgovoriću vam na taj način. To što sam ja smiren za razliku od vas i pristojan za razliku od vas, to je valjda stvar kućnog vaspitanja i verovatno psihičkog stanja. Kad ste vi u pitanju, posebno ovog drugog, ali da ne okrenemo onda i na to u pravcu gde vodi to psihičko stanje, bar kada ste vi u pitanju u kom pravcu će na kraju da dovede.

Što se tiče vaše pobede na izborima u Beogradu, odnosno u Novom Sadu, ako vi pobedite na izborima u Novom Sadu, vi kao Borislav Novaković, onda mi ne da nismo zaslužili da budemo vlast, onda smo zaslužili da ne budemo uopšte u Skupštini. Ako nas pojava kao što ste vi pobedi, mi zaista smo onda nešto mnogo zabrljali i mnogo liše uradili.

Prema tome, vi niste u stanju da pobedite nikoga. Vi ne predstavljate nikoga. Vi ne predstavljate ništa. Vi ne predstavljate i ne govorite čak ni u ime cele vaše koalicije u Novom Sadu. Vi govorite isključivo u vaše ime. Što pre to shvatite, biće vam lakše da ne pretite nikome, da ne govorite ljudima šta će biti kad vi pobedite, jer vi pobediti nećete.

Ko će da bude kandidat, to ćemo tek da vidimo, vaš kandidat. Vi biti nećete, tu vam stojim dobar. Vi sigurno nećete biti kandidat za gradonačelnika Novog Sada, evo sad ćete da vidite. Ja vam kažem da nećete biti. Ja vam kažem da nećete biti kandidat za gradonačelnika Novog Sada, nema šanse. Tako da nas vi ni pobediti nećete. Da li će nas pobediti ovaj ili onaj, to ćemo imati tek prilike da vidimo.

Juče kad sam pitao lidera vaše koalicije da li će da kaže da je Bora Novaković kandidat za gradonačelnika Novog Sada nasmejao se čovek. To vam je odgovor šta ćete vi da budete.

(Borislav Novaković: Što te to briga? Što te to boli?)

Niti me brine, niti me kopka. Zato što vi konstantno govorite kako ćete vi nekoga da pobedite. Ja da se pitam, ja bih vas stavio za sve kandidate sa vaše liste, ali ne pitam se ja, nažalost, ne pitam se ja.

To gde se ja pitam ili ne to vi ne znate, šta se ja pitam i ne pitam to vi ne znate.

(Borislav Novaković: Za vas je idealno da ja budem kandidat.)

Jeste, ja sam tu potpuno saglasan sa vama, ali nećete. Ja se žalim, ja se ne hvalim. Meni je žao zbog vas, ali vam to kažem iz razloga što treba da prestanete da umišljate da ste kandidat.

Tako je, ja se trudim da vam pomognem, jer ja stvarno mislim da je vama potrebna pomoć, jer ovako se ne ponaša čovek kome nije potrebna pomoć. Ovako se ponaša čovek koji vapi za tim da mu se pomogne.

Dakle, prestanite sa tim da umišljate da ste nekakav kandidat. Niste i nećete biti, na moju veliku žalost, prestanite sa tim da umišljate da mnogo bitni, da ste veliki političar i ne znam ni ja šta. Ponašajte se u skladu sa tim, a ako gledate i tražite s kim ćete da poredite druge pogledajte sebe u ogledalo za početak, pa sebi nađite poređenje. Meni najviše na Kvazimoda ličite. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku Jovanovu.

Dajem reč Balint Pastoru. Ne, nije replika, nego povreda Poslovnika.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih zamolio cenjene kolege iz opozicionih stranaka da ne pokušavaju da uvuku…

Replika, nije Poslovnik, replika.

Kao prvo moram, molim vas da ne dobacujete, nisam ni ja dobacivao. S druge strane molim vas da ne pokušavate da nas uvučete u neki nepostojeći konflikt.

Nas ne zanima ko je i šta govorio pre 10, 15, 20 ili 30 godina. Kad bismo se time bavili mogli bismo i o vama da kažemo što šta, ali se mi bavimo sadašnjošću i budućnošću.

Ono što je značajno, saradnja između SNS i SVM je donelo jako puno dobrog i vojvođanskim Mađarima i Srbima iz Mađarske. Postignuto je političko pomirenje, nacionalno pomirenje, istorijsko pomirenje pre 10 godina. O tome smo razgovarali, govorilo u ovoj Narodnoj skupštini u prošlom sazivu i ako treba da ponovimo ponovo ćemo da ponovimo.

Srpska napredna stranka je bila spremna na neke korake na koje vi iz kukavičluka nikada niste bili spremni kada ste bili u mogućnosti da budete spremni na te korake kada ste bili na vlasti i kada smo i vas molili da stavimo van snage neke uredbe iz 1945. godine kojima je celokupna mađarska zajednica bila žigosana kao fašistička nacija i Vlada Aleksandra Vučića je 2014. godine te uredbe stavila van pravne snage i nakon toga smo se mogli skoncentrisati na zajedničke projekte, na razvoj infrastrukture.

Za razliku od vas da vam kažem čime se mi bavimo. Ja sam u Subotici juče primio čelnike Srba iz Mađarske. Mi razgovaramo o tome šta možemo zajednički uz pomoć Vlade Srbije i Vlade Mađarske da uradimo da bi bila što bolja pozicija i Srba u Mađarskoj i Mađara u Srbiji i to je što nas interesuje, a ne ono šta je bilo pre 10, 15 ili 20 godina. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku.
Dajem reč poslaniku Veroljubu Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Brnabić, imaćete jedan jako veliki i težak zadatak, a to je da Narodnoj skupštini vratite ugled i dostojanstvo koje joj pripada i po zakonu, zato što otkad konstituišemo ovu Skupštinu neprestano se urušava ugled Narodne skupštine od strane bivšeg režima.

Jedan iz bivšeg režima, inače francuski građanin kaže – a, kad je to bio kordon policije u Narodnoj skupštini? Kada su se to narodni poslanici bivšeg režima zaletali za sto predsedavajućeg? Kada su se to narodni poslanici bivšeg režima zaletali na kolege poslanike većine, pri tom se nadajući, nije nikada to radio Šešelj, pri tom se nadajući da će taj isti policijski kordon da ih zaustavi.

Urušavanje ugleda parlamenta nastavljaju i mlade kolege narodni poslanici. Sad možete da zamislite da svršeni student, znači diplomirala je Fakultet političkih nauka, izađe ovde, inače to je onaj fantom iz Vranja koji se doselio u Beograd, i ovde kaže da kandidat za predsednika Narodne skupštine nazaduje u svojoj karijeri zato što je obavila funkciju predsednika Vlade Republike Srbije. Pa, znate šta pričate? Pa to kaže osoba koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, koja je bila u studentskom parlamentu. Pa zar to nije urušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Pa ne zna da je predsednik Narodne skupštine po funkciji jači od predsednika Vlade. Pa koga biramo mi? Jel nas bira predsednik Vlade ili mi biramo predsednika Vlade i Vladu?

Sad moram da postavim pitanje pošto na istoj listi su bila i dva njena profesora - da i zbog njenog političkog angažmana ne znam i da su joj ocene poklonjene? Vi vičite „u“ jeste, ali znam da kod tih istih kolega profesora studenti koji ne učestvuju i ne podržavaju njihovu politiku ne mogu da polože ispit i polažu pred komisijama. Ima dokaza, nemoj da mislite da se kolege studenti ne javljaju kod narodnih poslanika. E, sad, kada imate takve poslanike u Narodnoj skupštini, gospođo Brnabić, imaćete ozbiljnih problema da vratite dostojanstvo Narodne skupštine koji ovi urušavaju.

Druga stvar, kada neko započne diskusiju o Kosovu, kad biramo predsednika Narodne skupštine i ovde izlazi demonstrativno mi pokazuje table RSK, RSK, RSK, pritom je bio savetnik ministra za Kosovo i Metohiju, pregovarao sa šiptarima, francuski građanin Miloš, i kad su izašli iz njegove kancelarije sa njegovih pregovora proglasili nezavisnost, jel to patriotizam?

Pazite, njegovo ludilo. Kada je bio martovski pogrom 2004. godine, prvo kaže kolega Orlić trajao je pet dana, pet dana su šiptari ubijali Srbe, isti oni šiptari koje ste pustili 2001. godine, kaže nije pet, ubijali su ih samo tri dana. Ja sam čuo to kada je rekao. Samo tri dana su ubijali šiptarski teroristi Srbe, a onda je to šta – patriotizam? Šta očekuje? Kaže - nećete valjda tenkove zbog ubijanja Srba da pošaljemo na Kosovo, kada je bio na vlasti. Čekajte, hoćete da zaratimo zbog parčeta pleha u ratu koji ne možemo da dobijemo? Ili još bolje, to je patriotizam po njima, pošto Kurti skida srpske državne tablice, ajde mi da skidamo Kurtijeve tim istim Srbima, da budemo isti kao Kurti, jer između njih i Kurtija nema nikakve razlike.

O predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću pričaju isto što priča i Kurti. U čemu je razlika? Ovi pričaju isto što pišu po hrvatskim portalima koji prekriveno gaje ustaštvo, pričaju o nekakvim izborima krađama. Sada moram da pitam nešto kolege poslanike. Ako pričate ono što govore Šiptari i Kurti, ako pričate ono što piše po hrvatskim portalima, o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ako ne priznajete izbornu volju svog naroda, ako tražite da vas na vlast dovedu pripadnici drugog naroda i drugih institucija, a šta ste nego izdajnici? A šta ste nego izdajnici?

Sada, kolege poslanici, da biste u svom ludilu otišli korak dalje doživeo sam ovde da mi preti i meni i svim kolegama narodnim poslanicima ortak Dragana Šolaka, onaj što je zarađivao dva evra u sekundi. Ako niste znali, dan ima 86.400 sekundi, pa pomnožite sa dva evra. Dok izgovorim ovu rečenicu taj čovek bi za 10, 15 evra bio bogatiji.

Pa kaže ovako – ali umesto da vam dokazujem vaše laži, ja vas upozoravam da ću na svaku vašu laž odgovoriti istinom o jednom od vas. Jel to nije pretnja? Šta treba, da ne smemo da spomenemo njegovo ime? Šta će, da nas provuče kroz „toplog zeca“ preko njegovih medija? To ide još i dalje. Da vas upozorim, ako budete lagali o meni, opet on, nastaviću da govorim istinu o vama, preko svojih portala, pa je dao čovek sebi za pravo da bude još bezobrazniji i još više da bude drzak, kaže da mi u Srbiji pravimo tri puta skuplje puteve.

Evo ovako to izgleda. Južni krak Koridora 10 ima 36 mostova, ima 2,8 kilometara tunela i košta 350 miliona evra, što je barem dva puta jeftinije nego Most na Adi koji je on napravio. Ili hoćete o Koridoru 10 – Istočni krak, koji ima 90 kilometara auto-puta i koji je koštao opet manje nego taj vaš Most na Adi.

I da znate, nemojte da pričate više o tome da vas neko krade na izborima. Narod meri rezultate. Za vreme vaše vlasti 500.000 ljudi je ostalo bez posla. Niste izgradili ništa. Za vreme ove vlasti napravljeno je preko 450 kilometara auto-puta. Za vreme ove vlasti napravljene su bolnice, škole, otvarane su i građene fabrike i zaposleno je 550.000 ljudi. I zato ne možete da pobedite na izborima. Zato što je 500.000 ljudi gubilo posao za vreme vaše vlasti.

Prema tome, građani Srbije mogu da budu sigurni da poverenje koje smo dobili od njih nećemo da prokockamo. Nastavićemo da izgrađujemo Srbiju, da gradimo auto-puteve, da gradimo škole, da gradimo bolnice, da otvaramo fabrike, zato što Srbija ne sme da Stane.

Idemo dalje.
Reč ima Dragan Đilas. Nije tu.
Dajem reč poslanici Nataši Jovanović.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo Brnabić, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je izuzetno važna stvar za predstavnički dom. Govoriću, ako mi dozvolite, gospodine predsedavajući, o onome što je najvažnije i na šta ste vi pokušali da usmerite raspravu sa mesta predsedavajućeg, iako su pokušali fizički da nasrću na vas, a to je da govorimo o parlamentarnim kapacitetima i o ulozi Narodne skupštine Republike Srbije uopšte. To je ono najvažnije, zbog građana koji nas gledaju.

Meni su ovi ljudi prekoputa potpuno nebitni. U mojoj baš višedecenijskoj političkoj karijeri ovakvih i onakvih sa te strane, tog podaničkog, kmetskog mentaliteta, koji rade za interese drugih država, a protiv svoje zemlje bilo je raznih. Neki se ponavljaju, neki su otišli i drugačije se zovu, ali važan je momenat u kojem mi biramo Anu Brnabić za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i to je ono što građani Srbije očekuju od nas, oni koji gledaju prenos, oni koje sam ja srela jutros na putu do Narodne skupštine, da znaju šta je to što će ubuduće ovde da se dešava.

Znate, nije neuobičajeno da poslanici opozicije imaju neke svoje performanse, ali da to rade kao neuspešni glumci, tako dodvornički i tako protivno interesima Srbije, da se dodvore Violi fon Kramon, nekom Šenahu ili Rotu, pa znate, to je nešto što će ući u istoriju beščašća i što pokazuje da ti ljudi nemaju elementarnu svest o onome na šta im opet i vi sa mesta predsedavajućeg ukazujete već koliko dana, šta je država, šta su državni i nacionalni interesi i kako da se izdignu iznad toga. Ja sam Anu Brnabić upoznala kada sam bila opozicioni narodni poslanik. Došla je kao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu i uradila epohalnu stvar za Srbiju i za građane Srbije i kao opozicioni poslanik to sam pozdravila, a sada sam ponosna što sam njen saborac na pobedničkoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ i što ona predstavlja preko dva miliona ljudi, a to je osnovna stvar koju ima Skupština, pored te zakonodavne uloge, da predstavlja legitimitet naroda koji joj je na neposrednim izborima svoju suverenost preneo.

E zašto narod Srbije nije hteo u toj meri da prenese svoju volju ovima koji služe stranim centrima moći, pa šta da radimo? Što kaže kolega Jovanov, možda ova deca u jaslicama koja su sada, ova mala deca u vrtićima, za 20, 30, 50 godina, znate, točak istorije se brzo okreće, ali ja mislim da to ni tada neće da bude tako, a objasniću na kraju svog govora zašto takvi nikada ne mogu da idu tom stazom o kojoj vi pričate.

Ana Brnabić je sa mesta ministra, a kasnije kao uspešan premijer u dva mandata uradila nešto što je Srbiji bilo potrebno. Posle pljačke, krađe, otimačine ovih žutih lopova i te dosovske koalicije, a pre toga, posle svega onoga što smo preživeli kao država i narod u vreme građanskih ratova za vreme sankcija, modernizovala je Srbiju i to je bio pokretač za sve druge članove Vlade. Na kraju mogu da budem i lična. Ponosna sam jer dolazim iz Kragujevca, gde je najveći dejta centar u ovom delu Evrope, možda jedan od najboljih u Evropi.

I ne samo to, ona je u gradu gde sam rođena i gde imamo izuzetne mlade stručnjake i naučnike, univerzitetski centar, a vi ste predstavnik i pravi reprezent nauke i te intelektualne elite koja je kod nas u SNS, položila kamen-temeljac za izgradnju inovacionog distrikta koji će uposliti nekoliko hiljada IT stručnjaka, pored već dovedenog „Orakla“ i drugih kompanija, najpoznatijih u svetu, to je meni kao detetu, kao nekome ko je odrastao i živi u tom gradu, bilo nezamislivo.

E, to su stvari koje ne dopiru do svesti ovih ljudi. Onda dolazimo do toga, znate, profesore, vi kao čovek najšireg obrazovanja, jer sam imala tu čast da sa vama razgovaram u više navrata na razne teme, znate da je ljudski um takav da ne može da bude neangažovan, on može da bude angažovan pozitivno ili negativno. I šta ste vi primetili sa mesta predsedavajućeg? Da su ovi umovi uglavnom negativno angažovani, mržnjom, ostrašćenošću, primitivnim ponašanjem, svime što je destruktivno za narod i za državu. Pa kako onda takvi ljudi da dobiju većinsko poverenje naroda? Složićete se da je to nemoguće.

A zašto je naša lista dobila to poverenje naroda i zašto je Ana Brnabić danas kandidat ne samo 1.800.000 ljudi koji su glasali za listu „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“, već preko dva miliona građana? Hvala vama, kolege iz naše koalicije, što ste podržali svojim potpisima da 156 narodnih poslanika kojima je narod na demokratskim izborima, na najčistijim izborima, preneo svoj suverenitet, danas glasa za jednu osobu kao što je Ana Brnabić da bude predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Ja sam apsolutno uverena da će svi ti ljudi, dakle i oni koji nisu glasali i možda nisu iskoristili svoje biračko pravo, biti ponosni na Anu Brnabić kada bude sela na to mesto.

A zašto? Pa evo zbog toga što je ona i prilikom saznanja da je kandidovana od rukovodstva SNS pokazala pre svega, a to mogu samo ljudi i obrazovani i inteligentni i pre svega dobri ljudi, koliko je skromna. Ona je rekla – hvala mojoj stranci i predsedniku Aleksandru Vučiću što me je predložio, ali ja tek imam da učim na tom mestu. Ne, draga Ana, vi ste za sve ove ovde doktor nauka za parlamentarizam, i za one koji su prošli na izborima i za onog njihovog tajkuna koji je juče ovde drhtao i pričao gluposti, vi ste neko koji im je sa pozicije premijera pokazao kako treba da se ponaša u Narodnoj skupštini, kada ste im strpljivo, iscrpno, detaljno, argumentovano davali odgovore na sva njihova pitanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Ono što vas, pored svih tih ličnih kvaliteta, obrazovnih i svega drugog, kandiduje da na najbolji način obavljate ovu funkciju je nešto što do sada, eto, kada se vratim, kako je počeo Ivica Dačić od 1992. godine, ja sam u ovoj zgradi od 1996. godine, da premijer dođe na to mesto.

Zašto je to važno? Upravo zbog uloge koje ima zakonodavno telo Narodna skupština. Narodna skupština Republike Srbije je supremacija vlasti kao nezavisna grana vlasti nad zakonodavnom. Ko bolje zna da kontroliše zakonodavnu vlast od žene koja je uspešno rukovodila Vladom Republike Srbije i da poduči i ove neuke koji ništa ne znaju, kao predsednik Narodne skupštine, kakva je njihova uloga, šta to radi parlament, šta su poslovi Narodne skupštine i šta može da radi jedan narodni poslanik?

Onda dolazimo do onog mentalnog sklopa i stanja koje je jedan ovde priznao, koji se busao u grudi, moram da pričam, moram da govorim. Lepo je objasnio gospodin Jovanov, tu nema kapaciteta u tom mentalnom sklopu da shvate suštinu i ulogu Narodne skupštine Republike Srbije.

Onda da dođemo dotle kako oni to očekuju da građani njima ukažu poverenje na ponovljenim beogradskim izborima? Vratiću se opet na ono što je prva iznela u javnost, naravno mi to znamo, ali napravila tu komparaciju, gospođa Brnabić. Kada su tražili stranu intervenciju u suverenoj državi, ona se vratila na 1914. godinu i ultimatuma Austrougarske koju je hrabra i odlučna Srbija odbila.

Ja ću da se vratim samo jednu godinu unazad. Završili smo balkanske ratove, pobedili našom herojskom borbom ostvarili sve ono što smo možda vekovima pre toga sanjali. Da parafraziram kralja Petra I Karađorđevića koji je zahvalio junacima i rekao – oslobodili smo i osvetlili naše Kosovo. Samo 15 dana posle potpisivanja Bukureštanskog mira došla je srpska vojska u oslobođeni Beograd. Na hiljade ljudi, čitav grad je pozdravio te junake, jer su se borili za suverenu, nezavisnu Srbiju. I 911 godina posle toga, zar vi mislite da je svest srpskog naroda takva da za ovakve podanike glasa.

Ne, ne, neće, nego će još više svojom olovkom i glasanjem na izborima 2. juna da potvrde ono što su potvrdili uskliknujući „junaci i oslobodioci 1913. godine“, da potvrde da jedino Aleksandar Vučić na mestu predsednika Srbije i mi kao njegovi saborci i Ana Brnabić kao dostojan reprezent dva i više miliona naroda koji je glasao za nas možemo da očuvamo državnu stabilnost, da se borimo za naše interese i da ne slušamo nikakve diktate spolja, a ovi će pre ili kasnije otići na smetlište istorije. Živela Srbija.

Čestitam draga Ana unapred na izboru za predsednika Skupštine.