Dakle, da, to sam ja sve rekao. Nije to ništa sporno. Pa, ja i sada kažem da nisam srećan što glasam za ovo. Nije to, ja to ne krijem, samo što je problem u tome što mi kada prihvatimo vaš predlog i kada sam ja zahvaljujući vašem pritisku prinuđen da promenim stav, očigledno vama to ne odgovara. Znači, nije problem što sam ja prihvatio vaš predlog nego što ste odustali od sopstvenog predloga. To je sporno, ali ajde, nije ni važno.

Komisija. Jeste li dali kandidate za komisiju? Trebalo je da dostavite kao poslanička grupa dva člana. Mi dostavili, vi predložili i niste dostavili nikoga.

Što se medija tiče, nećemo mi uređivati medije svakako, ali kao što su došli ovi sa RTS i RTV tako su došli i ovi sa Nove S i N1, ali ja se nadam da ćemo to u narednom periodu da rešavamo pa ćemo u tom kontekstu imati prilike da razgovaramo i sa jednima i sa drugima.

Najzad, što se tiče Milice Đurđević Stamenkovski, ona je naš koalicioni partner, ona je našoj listi. Mi smo se okupili oko politike koju ćemo voditi u narednom periodu, a pravo je svakog medija da poziva onog za koga misli da je adekvatan sagovornik na određene teme.

Kao što na vašim televizijama odjednom nema upravo gospođe Đurđević, ali to je sada interesantno – kako to da odjednom nema ni na Novoj S, ni na N1, ni u Danasu, ni u novinama ovim vašim dnevnim, ni u nedeljnicima, nigde. Valjda je to tema koju treba da postavite i pitanje koje treba da postavite, jer ako pričate o tim medijima kao simbolu slobodnog i demokratskog i nezavisnog novinarstva kako to da osoba koja je tamo bila pozivana odjednom više je nerado viđena i persona je non grata od kada je podržala predsednika Vučića i sa nama je na listi? Kako to odjednom?

To što je interesantnija i bolji sagovornik od mnogih od vas, pa verujem da vas to boli, ali šta da radim onda. Privići ćete se vremenom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dobrica Veselinović.
Izvolite.

Dobar dan.

Predsedavajuća, poštovani narodni poslanici i poslanice, danas je Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Ima li strašnijeg pokazatelja od toga da borba nikada ne sme da stane? I kada sve govori da je sve uzaludno, da je neprijatelj toliko veći, da je jači, da je svaki otpor besmislen, pod tim okolnostima širom sveta mali ljudi su se borili, mali ljudi, običan narod se organizovao i borio se. Neke bitke su gubili, ali rat su dobili.

Ima li bolje ilustracije kako su naši preci ovu borbu vodili od poruke koju su borci na Sutjesci poslali Vrhovnom štabu – dokle god budete čuli na Ljubinom grobu pucnje naših pušaka Nemci neće proći, a kada toga ne bude znajte da na njemu nema živih Proletera.

Ja život vidim kao borbu, od čina rođenja živimo tu borbu. Borimo se za prvi uzdah, za kiseonik koji će pokrenuti naša pluća, nadahnuti naš mozak. Borimo se da kažemo prvu reč, da pozovemo mamu, da prizovemo tatu. Prvo puzimo, pa se borimo da napravimo prve korake. Borba je kada učimo da čitamo, sećate se svi toga. Borimo se da naučimo da sabiramo, da množimo, da delimo. Borimo se da znanja primenimo za dobro, da promenimo naše okruženje. Borimo se za ljubav, za prvi poljubac. Borimo se da stvaramo život, a ne da ga uništavamo. Zato se mi danas ovde borimo za demokratiju, za bolje izborne uslove, da glasamo slobodno, da mediji budu slobodni, da birački spisak bude dobar. Borimo se da izbori svaki put ne budu poprište problema, protesta, nasilja, već polje gde najbolje ideje pobeđuju.

Znamo da ta borba nije pravedna, niti poštena. Nije ni borba protiv nepravde i protiv siromaštva poštena, pa mi od te borbe ne odustajemo. Danas je Dan planete zemlje, znamo da borba protiv klimatskih promena nije laka, ali mi od te borbe ne odustajemo. Verujem da možemo bolje, naše društvo može bolje, Srbija može bolje, Beograd mora bolje. Zato idemo u borbu da stvaramo nove, dobre poslove, održivu zelenu ekonomiju, da budemo produktivniji i da manje radimo, da stvaramo dobre javne usluge dostupne svima, da omogućimo da obrazovanje bude kvalitetno i besplatno, da gradimo stanove, domove zdravlja, vrtiće, a ne da olupavamo javni novac u projekte kao što su „Beograd na vodi“ i EKSPO i sve one stvari od kojih ekipa bliska Srpskoj naprednoj stranci uzima milione.

Želimo da dišemo čist vazduh, da jedemo dobru hranu, a ne da živimo u društvu punom nasilja, dišemo najzagađeniji vazduh i trpamo reke u cevi. Zato ja uvek biram borbu i znam da ta borba nikada neće stati i uveren sam da ćemo u toj borbi pobediti. Nema sakrivanja, nema povlačenja, nema predaje. Srbija je naša zemlja, Beograd je naš grad.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.

Te Nemce koji su jurišali na LJubin grob, oni posle dovedoše da prošetaju bez opaljenog metka, itd. Ali, ima drugo, ne bih te ratne filmove, nema potrebe za tako radikalnim odlaskom u tu tematiku. Meni kada slušam ovako nešto pre pada na pamet replika iz „Kamiondžija“ kada kaže – odmaraj se, uživaj bre, idi igraj karte, telefoniraj, ženi se, igraj šah, idi bistri svetsku politiku, piši Reganu, Andropolu, savetuj se sa Kragerovom komisijom, radi šta hoćeš, samo se otkači od nas, ljubim te. Hvala.

Dobro.
Jedna molba pošto ovo traje od jutros, molba, mislim da je vređanje velikog broja narodnih poslanika ovde kao i svih onih građana Republike Srbije koji glasaju za narodne poslanike u većini, taj stalni narativ da je vaša borba jednaka borbi oslobodilaca protiv okupatora, od Cerske bitke, do Sutjeske. Vređate sve ove narodne poslanike ovde, vređate sve građane Republike Srbije koji za njih glasaju i molim vas da ne postavljate znak jednakosti zato što je to urušavanje dostojanstva svih žrtava i onih koji su dali život za slobodu i suverenitet ove zemlje, da više ne koristite takav primer, ko god vam je to preporučio, zato što jeste vređanje žrtava.
Dakle, borba za datum lokalnih izbora nije ni Cerska bitka, nije ni Sutjeska, nije ni bombardovanje Beograda, posebno imajući u vidu da smo razgovarali kada će biti taj datum da bi ljudi išli na „holidej“ pa bi se vratili. Dakle, ništa tu junački nema. Molim vas da više ne vređate sve one narodne poslanike i ljude koji su za njih glasali time što ste vi oslobodioci, a mi okupatori. Hvala.
Izvolite, po Poslovniku, Lazović.

Gospođo Brnabić, ja postajem sebi dosadan, ali izdržaću da uvek kažem kada pogrešite. Prekršili ste član 100. Ako želite da učestvujete u pretresu, slobodno učestvujte u pretresu, ali iz klupe učestvujte u pretresu. Ovo je previše, već ličite na gospodina Orlića.

Nikome nije stalo do toga da se vraćamo na tu eru parlamentarizma u Srbiji. Vi ste pominjali da želite nešto drugačije da vodite ovu Skupštinu, ovo nije to. Nemojte da nam odgovarate. Dozvolite nama da poredimo sa čime mi hoćemo stvari. Nije važno vaše mišljenje ako ste predsedavajuća. Ako ste narodna poslanica, cenimo da čujemo šta imate da kažete. Sve ovo što ste rekli u redu, vi mislite da ne treba ovako kako mi radimo, nema problema, ali to ćete morati da kažete iz klupe, a ne sa tog mesta, jer to mesto podrazumeva neka pravila. Zbog toga mislim da ste ponovo, nemojte to da radite. Gospođo Orlić, čuj mene Orlić.

Ovo je bilo izuzetno smešno. Stvarno. Čestitam vam na takvom smislu za humor, ali da vam kažem. Ne učestvujem u diskusiji, vređate ljude. Moja obaveza je da vas zamolim da ne vređate ljude. Niti ste vi oslobodioci, niti su ovi ljudi okupatori. Ako se ljutite i tražite povredu Poslovnika zbog dostojanstva Skupštine kada neko nekom kaže da je francuska pudlica, ja vama kažem da je to što nekog nazivate nacistom, fašistom, okupatorom i pripisujete im ta svojstva, mnogo veća uvreda za dostojanstvo ovog doma i svih građana koji su glasali za te opcije.
Da li želite da se izjasnimo?

Zaista moraćete da vodite ovu raspravu na način na koji mi mislimo. Što se vi prepoznajete u tome? Jel niste ti nacisti, jel niste ti okupatori, jel niste vi sila zla, osovina, kako god? Nemojte se ljudi prepoznavati u tome. Vi ste ti koji očitavate sebi ove stvari.

Dajte molim vas, uzdržite se više. Izdržite, znam da je teško, ali to je novo radno mesto. Niko ne voli, znate kada promenite pa onda malo jedan period dok se ne naviknete. Evo novo radno mesto, naviknite se.

I uzdržavam se. Nijednom vas nisam isključila. Hoću da čujem sve što imate da kažete i u redu su mi i uvrede, do neke mere i neke granice.
Dakle molim vas samo za razumevanje i kolegijalnost. Nemojte to da radite. Nije u redu, ne ni prema ovim ljudima, nego prema svim građanima Republike Srbije koje ovi ljudi predstavljaju.
Hoćete da se izjasnimo u danu za glasanje?