Hvala vam puno, gospođo predsednice Narodne skupštine.
Pre nego što kažem nekoliko reči o ekspozeu mandatara gospodina Vučevića, dozvolite samo da se osvrnem na jednu vašu opasku, gospođo Brnabić, od maločas, s početka rada ove sednice, kada je došlo do, ne znam kako to da nazovem, incidenta ili manifestacije nezadovoljstva dela opozicije pred kraj govora mandatara, kada ste, gospođo Brnabić, rekli da vam je drago što su svi građani i cela Srbija videli šta se dogodila i to što vam je drago što je cela Srbija videla i građani šta se dogodilo donekle i mogu da razumem. Građani imaju pravo da vide ko je kakav i ko šta radi, ali ste dodali da vam je drago i što predstavnici diplomatskog kora su bili u prilici da vide ko je kakav u ovom našem najvišem predsedničkom domu i taj deo apsolutno ne razumem, ali biće da ste prečuli ceo moj uvod. Ja ga neću ponavljati, pitajte kolege šta sam rekao, ali, kažem, ta opaska da mi je drago da su predstavnici diplomatskog kora prisustvovali onoj nemiloj sceni maločas je nešto što je meni zaista apsolutno nerazumljivo i nikad neću moći da shvatim da je nekom drago kada stranci prisustvuju našim nemilim scenama, da ne kažem događajima.
Što se ekspozea tiče, ja sam izdvojio neke četiri tačke različitog nivoa opštosti, gospodine Vučeviću, da kažem četiri elementa, tri u pozitivnom kontekstu, nećete verovati, ali četvrti svakako ne u pozitivnom kontekstu i taj četvrti zapravo potire sva ova tri prethodna.
Prva stvar koja je bila zanimljiva i do sada, koliko se ja sećam, nije bila prisutna u ekspozeima mandatara za sastav Vlade Republike Srbije - mesto koje je dato Vojsci Srbije. Kada kažem mesto, mislim i količinski, mislim i na redosled u vašem ekspozeu. Dakle, to je stavljeno kao jedan od prioriteta rada buduće Vlade i to moram da kažem slobodno u ime cele Srpske koalicije NADA, to je nešto što je za nas krajnje pozitivno. Nema države bez vojske, nema snažne države bez snažne vojske i to je nešto, naročito u našoj geopolitičkoj situaciji, na čemu treba svakako raditi predano, postojano i istrajno.
Pomenuli ste povratak obaveznog služenja vojnog roka. To je nešto što je moralo da se desi ranije, ali kad god da se desi, a nadam se da će se desiti, je nešto što je više nego dobrodošlo. Uostalom, nema odvraćanja kada ste vojno neutralna zemlja bez obaveznog služenja vojnog roka. Koliko će on trajati, o tome ćemo razgovarati kada to pitanje dođe na dnevni red, što pre, to bolje, ali svakako je to pomak napred.
Pomenuli ste i koncept totalne odbrane. Ja više volim onaj drugi pojam sveobuhvatne odbrane, kao što mnogi autori koriste, ali, priznajem, u našim strateškim dokumentima je prisutan taj pojam totalne odbrane i tada ćemo morati neke stvari da definišemo.
Rečeno je ovde da jačanje vojske ne služi ni za kakve ratne ili ratno-huškačke pozive - što je jača vojska, manji je rizik od sukoba. Ponavljam, vojska ima odvraćajući karakter, ali kada se vrati to redovno služenje vojnog roka i za ne daj Bože ako se desi nešto što niko ne želi, ali u današnjem svetu, gde prisustvujemo ratovima od Ukrajne do Gaze, Izraela, takvu mogućnost nikada niko neće moći da isključi.
Ako se ikada takav jedan neželjeni scenario dogodi, moraćemo u tom konceptu sveobuhvatne odbrane da obuhvatimo i nešto što je neko pre nekoliko godina nazvao vojskom očeva a ne vojskom sinova, da golobradi mladići idu da služe vojni rok, apsolutno je poželjno i neophodno da idu u borbena dejstva kad imamo ovakvu demografsku sliku, a i vi ste iskoristili jedan izraz, doduše, ne preterano elegantan, čini mi se da ste rekli – biološka masa koju treba očuvati. Verujem da ste mislili na reproduktivni i demografski potencijal ovog naroda, dakle, kad smo ovako slabi danas, nemamo prava da dozvolimo da iko ko nije napravio porodicu gubi glavu, ponavljam - vojska očeva a ne vojska sinova, što će značiti i ozbiljnu obuku tokom celog našeg života dokle smo sposobni i kadri da nosimo tu pušku.
Druga tačka, mislio sam da će proći neprimećeno, ali nije. Doduše, u negativnom kontekstu je pomenuta maločas, čini mi se, vi ste rekli jugonostalgija, u krajnje negativnom kontekstu i time ste se dotakli nečega što je za POKS i Novu demokratsku stranku Srbije jedno od najtemeljnijih pitanja, a dotakli ste se nehoteći ili svesno pitanja korena, pitanja identiteta i potrebe, i to je ono na čemu mi insistiramo sve ove godine, identitetskog utemeljenja srpskog naroda.
Činjenica je da smo mi posle čitavog jednog veka lutanja, dvadeseti vek kroz jugoslovenstvo, ja bih čak rekao jugoslovenštinu i kroz komunizam, i danas nacija koja je poprilično politički ideološki, idejno dezorijentisana. Vratiti orijentir u toj ideologiji, znati ko smo, šta smo, odakle potičemo, znati ko je odgovoran za ratove u bivšoj Jugoslaviji i kako je došlo do tog raspada je jedan od temelja ne materijalne prirode, ali jedan od temelja da bismo uspeli da sagradimo bolju budućnost.
Treća tačka, vaš citat iz ekspozea – poniziti možemo jedino sami sebe, a to ni u kom slučaju nećemo učiniti, jer smo svesni da nema tog prosperiteta i bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. Nema tog prosperiteta, nema te bolje budućnosti koja se može graditi na temeljima kolektivnog poniženja. To je možda najistinitija stvar i najtačnija stvar koju ste rekli u vašem ekspozeu, a tu dolazimo do četvrte tačke, a to je nešto što je rečeno i pre ove današnje sednice, što je vaš doskorašnji predsednik stranke i formalni šef ove države, a suštinski šef partijske države Srbije, rekao pre nekoliko dana, to je da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta. I naravno, nikada vi to niste krili i naravno niko to ovde nije očekivao da će biti drugačije.
Ali, kad se kaže Vlada kontinuiteta, onda se može samo biti u kontinuitetu sa odsustvom vizije prethodnih Vlada, u kontinuitetu sa nacionalnom izdajom i lažima i manipulacijama tim povodom sa prethodnim vladama, u kontinuitetu urušavanja institucija i brutalnog gaženja demokratije i kontinuitetu sa opštim kulturnim, a ja ću reći i moralnim srozavanjem našeg društva i našeg naroda.
Hajde da krenemo od ovog poslednjeg. Govorili ste vi u vašem ekspozeu o kulturi i o muzejima, i o objektima koji će se graditi, i ne kažem ja da objekti nisu važni, još manje kažem da muzeji nisu važni, ali je nekako protivrečno da istovremeno govorite o kulturi, da dižete objekte, a imamo programe masovne kulture koji su promocija i prostakluka i primitivizma i najgorih vulgarnosti, od rijaliti programa na „Pinku“, „Hepiju“ i drugim režimskim televizijama, do nekih jutarnjih programa na tim istim televizijama.
Što se morala tiče, rekao sam i prošli put, uvek je bilo preletača, ne u ovolikoj meri, ali ih je bilo, ali nikada nije bilo da vi od preletanja pravite vrlinu, da od ljudi koji prelete, pravite vaše prve perjanice. Ne može nešto što je moralno, ne diskutabilno, nego za svaku osudu, biti predstavljeno kao vrlina, a vi to, kad kažem vi, ne mislim na vas lično, ali organizacija čiji ste sada predsednik apsolutno to radi.
Što se tiče urušavanja institucija i demokratije, još jedan vaš citat iz ekspozea, strana 44. Kaže mandatar, gospodin Vučević – ja čvrsto verujem u demokratiju, verujem u smenjivost vlasti, verujem u pravo na izbor. Ne, ne verujete. I kada ste to rekli, rugali ste se i nama iz opozicije i svim građanima koji prate ovu sednicu. Da ste rekli verujete u Deda Mraza, da ste iskazali taj stav, i to napisali u ekspozeu, ta tvrdnja bi bila verodostojnija. Čovek u godinama, ali zašto da ne, krije veliko dete u sebi. Bilo bi svakako verodostojnije nego ova rečenica da verujem u demokratiju, jer da verujete u demokratiju, ne biste bili ni član SNS, a kamoli predsednik SNS.
Da verujete, gospodo, u demokratiju, ne biste zatvarali medije za opoziciju, a sa tih istih medija, inače sa nacionalnom frekvencijom, pravili najprljavije i sprovodili najvulgarnije prljave kampanje sazdane od besmislica i laži protiv te iste opozicije.
Da verujete u demokratiju pluralizam, smenjivost vlasti, ne biste terali ljude u javnim preduzećima, javnim komunalnim preduzećima da vam jure kapilarne glasove i sigurne glasove, da ih dovlačite na mitinge. To ne radi neko ko veruje u demokratiju.
Konačno, neko ko veruje u demokratiju ne organizuje migracije birača. Nemojte da se pravimo sad zaista kao deca da ne znamo da se to dešavalo. Pomenuo sam i prošli put i Arenu. Uhvaćeni ste na delu i u Maloj Krsni. I to se radi. Ljudi, mi se znamo, ja znam skoro sve vaše poslanike. Sa nekima još uvek imam relativno dobar odnos. Neki ne smeju da se jave. Toliko o demokratiji, jer se plaše unutar stranke šta može da im se dogodi. Neki još uvek imaju hrabrosti da se jave. Neki čak i kažu – preterali smo sa dovođenjem tih ljudi i sa tim migracijama. I to sam vam rekao prošli put. To znate vi da radite, znate vi, znamo mi, zna cela Srbija.
Ponavljam, Mala Krsna, uhvaćeni ste na delu, a takvih Malih Krsni ima koliko god želite.
Uostalom, kada su u pitanju institucije i Ustav ove zemlje, da verujete u demokratiju, pravnu državu i Ustav Republike Srbije, ne bi moglo da se desi da jedan čovek, formalni šef države Aleksandar Vučić, na Svetog Jovana prošle godine napravi državni udar, kad se kaže državni udar, misli se na državni udar odozgo, da pljune i zgazi celokupni pravni poredak u ovoj zemlji i to dvostruko, prvo uzurpirajući nadležnost koja mu ne pripada. Ostaće zapisano da jedan čovek, jedan čovek, koliko god on bio predsednik države, otišao na sastanak sa pet stranih diplomata na Svetog Jovana prošle godine, izašao sa tog sastanka i rekao tu čuvenu rečenicu – spreman sam da radim na konceptu, odnosno spreman sam da prihvatim koncept i radim na implementaciji predloženog sporazuma, onog čuvenog francusko-nemačkog sporazuma. Time je dvostruko zgazio Ustav. Prvo, nije njegova nadležnost da utvrđuje i vodi politiku zemlje. Član 123. Ustava Republike Srbije – Vlada utvrđuje i Vlada vodi politiku.
Drugo, ne samo što je pogazio formalno, nego i sadržinski. Ljudi, ni Vlada, ni niko živi dok je ovaj Ustav na snazi iz 2006. godine, na stranu istorijska čast i geopolitička stabilnost i budućnost ove zemlje, niko nema pravo da prihvati priznanje, makar ono bilo i implicitno, secesiju naše južne pokrajine, a to je Aleksandar Vučić uradio na Svetog Jovana prošle godine, pa je to potvrdio u Briselu, a onda je Ohridskim sporazumom u martu 2023. godine sve to dodatno zapečatio.
Šta beše piše u tom francusko-nemačkom sporazumu? Da će strane, kaže, Kosovo i Srbija, razvijati normalne dobrosusedske odnose jedni sa drugima na osnovu jednakih prava.
Ne može pokrajina imati jednaka prava sa državom, ljudi, da li ste vi normalni? Da ćemo priznati dokumente, nacionalne simbole, uključujući i pasoše, diplome, registarske tablice, da li ste prihvatili već? Uostalom sam Aleksandar Vučić je rekao da ste već počeli da primenjujete taj sporazum. To ste prihvatili i o tome ste lagali. Ja se sećam februar, mart, april, vaše perjanice celoj Srbiji su govorili - pa nije to nikakav sporazum, nije to ni not paper, to je ništa, i to nije prihvaćeno, pa to je ništa, to apsolutno ne postoji, pa se od toga da ne postoji ispostavilo da se našao na sajtu Vlade Republike Srbije aneks tog ugovora, a onda je sve to ušlo u Poglavlje 35 pregovaračkog procesa.
Lagali ste o Sporazumu, lagali ste da ne radite nešto što radite, jer ne možete to da priznate zato što se pretvarate da ste patriote, imate taj fasadni, lažni u biti kič patriotizam koji to nije. Kako ste tada lagali, sada kukate. U vašem ekspozeu, gospodine Vučeviću, o Kosovu i Metohiji nema ništa osim da je nepravda, osim da strane sile ne poštuju datu reč i ne znam šta drugo.
Pritom kukate za Savet Evrope. Savet Evrope je takođe deo ovog sporazuma, član 4. sporazuma koji ste prihvatili kaže – Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, a to je Aleksandar Vučić rekao. Ne smeta njemu Kosovo u Savetu Evrope, smeta mu ono što je rečeno da će dobiti za uzvrat nije poštovano, i to ste stavili u ekspoze, tri stvari, i jedna od te tri stvari je čuvena Zajednica srpskih opština. Ljudi, to ste rekli vi, nemojte da se ljutite na mene, to ste rekli vi, tu ste imali delić iskrenosti, jer sada je već i suviše jasno o čemu se radi.
Konačno, sve ovo pokazuje što radite da vi suštinski nemate političku viziju budućnosti ove zemlje. U ovim ozbiljnim istorijskim vremenima u vrlo delikatnim, a da je to blaga reč, geopolitičkom kontekstu za našu zemlju, u situaciji kada zapad gubi relativno svoju moć, kada je uravnoteženje mnogo veće, vi u toj situaciji kada se otvora manevarski prostor za Srbiju, zapravo predstavljate instrument politike zapada na postjugoslovenskom prostoru. Ne volim tu reč zapadni Balkan. To je briselska administracija i birokratija izmislila daleke 2000. godine, a politika zapada za postjugoslovenski prostor, ono što ste vi spočitali nekom maločas, neće Srbija nikada biti dovoljno mala da njima bude odgovarajuća. Vi ste postali instrument te politike implicitnim priznanjem secesije Kosova i Metohije, a onda se čudite što se težište pritiska prebacilo na Republiku Srpsku, pa šta ste očekivali, ljudi? Kada se ovde povuče linija, zapad ide dalje i neće stati Republika Srpska iliti unitarizacija BiH, otud i rezolucija koja se najavljuje, a onda će malo biti Raška oblast, pa ćemo doći na kraju do tih nekih devetnaestovekovnih granica Srbije, kakve oni žele za nas, ali kakve mi svakako ne bismo smeli da želimo za sebe.
Ima među građanima jedan mit koji vi održavate kroz te vaše medije, kroz prisustvo nekih ministara koji važe za patriote, rusofile itd. To je da Vučić zna šta radi i da će on preveslati zapad. On zna šta radi, ali neće preveslati zapad, preveslaće sopstveni narod, vas, ako neko od vas još uvek iskreno veruje u bilo koju vrstu nacionalne ideje, a takvih je sve manje kod vas, ali svakako svoj narod. Ne može on da prevari zapad. U šibicarenju je zapad malo ozbiljniji igrač. Može nas ovde, izvinjavam se na izrazu, ali da išibicari.
Šta raditi? Vaša kosovska politika je doživela slom. Pitanje EU se više ne postavlja. Ja to pričam od 2008. godine, sa Ivicom Dačićem sam imao raspravu burnu 2012. godine, a baš u vezi te lažne parole i Kosova i Evrope koju ste svi ponavljali godinama unazad i posle kada vam neko dođe i kaže – ljudi, ne može Kosovo i Evropa tražiće od nas, traže od nas da priznamo secesiju Kosova i Metohije, ne vi ste lagali i Kosovo i Evropa, a onda ste lagali kada ste rekli – ako dođemo dotle, do te alternative, mi ćemo izabrati Srbiju, dakle Kosovo, a ne Evropu. Došli smo ljudi, ušli u ovaj sporazum, Ohridski i ovaj drugi, francusko-nemački, u poglavlje 35.
Kada ćete doneti tu odluku da kažete – gospodo iz Brisela, članstvo za nas više nije opcija zbog vašeg delovanja hoćemo najbolju moguću saradnju, ali ovog trenutka našu spoljnu politiku ćemo učiniti doslednom koherentnom i gradićemo stvari na zdravim temeljima. Da li je to lako uraditi? Znam da nije, svakako nije, a da li će ova igra, igranka u kojoj se mi polako davimo i dajemo ono što nismo smeli da damo, dati rezultate? Neće. Bićemo preveslani i prebacićete Srbiju u potpunosti na zapad a gde ona istorijski i civilizacijski nikada u potpunosti nije pripadala.
Zaista za sam kraj. Skočili ste prošli put kada sam rekao da od odgovornosti neće pobeći, pa se pominjala batina koja ima kraja dva, pa može da ima i 52 kraja i 100 krajeva. Od odgovornosti pobeći nećete i to nema veze sa mnom, gospodo, može sad srce da me strefi, šlog, da padnem ovde, ali to se opet neće promeniti. To nema veze sa mnom, gospodo. Neko ko uradi nešto što nijedan Srbin u istoriji ovog naroda nije uradio, a to je da kaže – Kosovo je izgubljeno, daj da ga damo, ajde implicitno da ga priznamo. Za to se, ljudi, plaća cena. Plaća se cena. Nisam tu bitan ja, niti bilo ko od nas. Plaća se cena i od te cene nećete moći da pobegnete. Zato je meni cilj i time završavam, znam da je vreme isteklo…
