Hvala vam.
Reč ima mandatar, Miloš Vučević. Izvolite.

Kratko, vrlo kratko.
Hvala, gospodine Krkobabiću na vašoj analizi i onoga što sam izneo u ekspozeu i pre svega na političkoj podršci politike za koju ćemo se zalagati ili za koju ćemo raditi i boriti se u naredne četiri godine.
Jeste ovo okupljanje oko jedne nacionalne ideje i zato vidite i u Vladi i ljude koji su možda u nekom, odnosno u prethodnom periodu imali neke drugačije političke stavove, smernice ili prosto ugao gledanja.
Danas smo postigli taj konsenzus, kako ste vi rekli, nacionalni, društveni konsenzus da to bude važnije od razlika koje postoje i u svakoj porodici možete da imate određen razlike, ali porodica se okuplja oko onih stvari ili vrednosti koje su zajedničke ili koje čine jednu porodicu.
Odgovornost je nešto na čemu sam insistirao i insistiraću, počevši od sebe, i to je nešto što mora biti uslov svih uslova ako se bavite ovim poslom. Ja verujem u Srbiju kao slobodnu i nezavisnu državu, suverenu. Ja sam i rekao da je taj kamen temeljac koji je 2014. godine, odnosno 2012. godine pa 2014. godine uspostavljen, da je Srbija politički nezavisna, vojno neutralna država i taj kurs ćemo zadržati. Od tog kursa neće biti odstupanja.
Verujem da je upravo to nešto što nas okuplja, bez obzira na određene političke razlike, čim mi pripadamo različitim političkim strankama, ali postoji želja da Srbija i vera da je Srbija iznad svih političkih stranaka ili političkih programa.
Zdravlje je nešto što dotiče svakog čoveka. Prosto, niko nije nezainteresovan ili imun na to pitanje. Svako od nas u porodici ima nekog ko ima, nažalost, određene zdravstvene probleme ili izazove i ponosan sam ne samo na šta smo uradili u pogledu infrastrukture i opreme, a mnogo toga je urađeno.
Posebno sam istakao ovu činjenicu da smo primili preko 40.000 novih zdravstvenih radnika i lekara i medicinskih sestara i tehničara i time značajno ojačali onaj ključni faktor, a to je ljudski faktor, odnosno ljudski resurs. Možemo da kupimo i najbolje mašine i najbolju opremu i da sagradimo ili izgradimo najbolje objekte, ako nema ljudi koji znaju to da koriste, da rade, da leče, da brinu o zdravlju naših građana, onda je to sve zaista mnogo manje bitno. Verujem da će ministar Lončar vrlo brzo pokazati konkretne stvari i rezultate koje će Vlada raditi u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi ste i posebno istakli i apostrofirali pitanje zdravlja ili zdravstvene zaštite za najstariju generaciju u trećem životnom dobu i pitanje palijativne nege ili palijative, sada tu naravno postoje rasprave da li je to čisto zdravstveno ili socijalno zdravstveno pitanje, da ne budem neko ko sebi daje za pravo da zna više od onih koji se bave tom oblašću, svuda gde god sam bio čujem zahtev za tom vrstom nege ili pažnje, palijativnom i verujem da će i Ministarstvo zdravlja, ali i socijalne zaštite zajednički ili svih onih ministarstava koji moraju biti uključeni, jer očigledno da je to više sektorsko pitanje i znaće i dati konkretan odgovor za naše građane, uopšte pitanje gerijatrije i svega onoga što muče ili brine pogotovo svaku porodicu u Srbiji i opet vam je to povezano sa pitanjem demografije i što nam je nacija sve starija, što su nam građani sve stariji, što imamo manje dece, sve to usložnjava i ova pitanja i ove izazove sa kojima se suočavamo.
Oko infrastrukture ste bili precizni, da ne ponavljam. Sve to što ste rekli, ako budemo uspeli da sačuvamo Srbiju, mir i stabilnost ovog regiona, da sačuvamo i političku stabilnost Srbije. Siguran sam da ćemo, ne samo završiti ove infrastrukturne projekte, nego i mnoge nove realizovati i da ćemo svi zajedno biti ponosni 2027. godine ili 2028. godine kada se bude podnosio neki završni račun, dozvolite tako da kažem, ove Vlade pred građanima Srbije i pred Narodnom skupštinom, da smo ono što smo planirali realizovali, da smo bili posvećeni i uspešni. Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite Branko.

Hvala.

Želim i ja da čestitam Praznik rada 1. maj. Govoriću desetak minuta. Drugo vreme ću sačuvati za kolegu generala Mitra Kovača koji će kada dođe vreme nastaviti da iznosi argumentaciju u pogledu programa koji smo čuli večeras.

Tačno je da je ovaj program, program kontinuiteta i to je za nas MI – GLAS IZ NARODA problem.

Nije to kontinuitet samo sa prethodnim vladama, to je kontinuitet sa jednom pogrešnom makroekonomskom politikom od 2001. godine koja se vodi do danas i koja je nepromenjena.

Uopšte gospodine Vučeviću ne dovodim u pitanje vaše rodoljublje i kritika programa nije kritika vašeg uverenja nego kritika stavova koje ste izneli. Pre nego što nastavim argumentaciju, nekoliko podataka. Kumulativno, sve vlade od 2001. godine do 2012. godine ostvarile su prosečan rad BDP od oko 4% i zadužili Srbiju za dodatnih 11 milijardi evra. Od 2013. godine do 2023. godine prosečan rast BDP je nešto manji od 3% i zadužena je Srbija za dodatnih 18 milijardi evra. Suštinski je reč o istim rezultatima, jer su ove vlade od 2001. godine krenule od mnogo niže osnovice i onda su imali nešto veći rast. Oni su se nešto manje zadužili, 11 milijardi, nego ove vlade, 18. zato što su imali mnogo veće vanredne prihode od privatizacije. Suštinski je to isto.

Problem je u tome što vi u odbrani Srbije ne uočavate da je zapad već uspostavio makroekonomsku kontrolu naše privrede koja koristi njihovim interesima, a ne našim interesima. To je postignuto u mnogim oblasti, pre svega monetarna politika, naravno preko MMF-a, Svetske banke itd, nametnut je jedan koncept u kome je našoj centralnoj banci zabranjeno da koristi one poluge koje su dozvoljene Evropskoj centralnoj banci ili federalnim rezervama. Fiksni kurs dinara je poguban za privredu Srbije. U prvom periodu on uništava izvozno orijentisanu privredu Srbije, a u drugom periodu i to sada svedočimo on uništava domaću privredu koja je oslonjena na tržište same Srbije, osim onih privrednika koji su povezani direktno sa poslovima koje naručuje država. Oni mogu da posluju, zbog enormnih cena korupcije o čemu ću kasnije nešto govoriti. Svi drugi ne mogu da posluju, uključujući i poljoprivredu na koju ću se vratiti. Mora cena da bude nekonkurentna zato što sa inflacijom na jednoj strani i fiksnim kursom evra svaki proizvođač postaje nekonkurentan u odnosu na cenu uvoznog proizvoda.

Dakle, ne uočavate da je kontrola monetarne politike takva da je Srbija gurnuta u nepotrebna kreditna zaduživanja. U čitavom nizu projekata pre svega navodnjavanja, zaštite od poplava itd. koje ste naveli. Sve to treba Srbija da radi iz primarne misije, kao što oni rade. To je nama zabranjeno. Zakonom zabranjeno, da može Vlada da se zadužuje direktno kod Centralne banke, odnosno Centralna banka može direktno da otkupljuje obveznice Republike Srbije. Na taj način bi se ukupno zaduženje, realno ukupno zaduženje kreditno bitno smanjilo, a postigli bi se vrlo važni kapitalni i infrastrukturni rezultati koji bi onda omogućili razvoj zemlje.

Bankarski sistem je 90% i više u rukama stranaca. Ne postoji zemlja na svetu koja može da se razvija kako bi mogla sa bankama koje su u tom procentu u rukama stranaca. U tim istim zapadnim državama taj prosek je oko 25%. praktično, samo taj potez vam dovodi do toga da naši privrednici ne dobijaju kredite. Uopšte ih ne dobijaju. Kada pogledate ukupne plasmane banaka koje posluju u Srbiji, videćete da domaći privrednici dobijaju nešto preko 1% ukupnih plasmana. Svi drugi plasmani smo građanstvo sa državom ili sa stranim kompanijama koje rade u Srbiji. U tim uslovima dodatno domaća privreda ne može nikako da se razvija.

Odnos prema privatizaciji ovih vlada od 2013. godine na ovamo je isti kao i onih od 2001. godine do 2012. godine. Potpuno isti i ove vlade su prodale PKB, prodale su Komercijalnu banku, imali su tender za Telekom pa nije uspeo, ali je bio sproveden skroz do kraja i taj odnos je konceptualno potpuno isti. Nema nikakve razlike u odnosima prema zapadnim zahtevima kako da se proda sve ono što u Srbiji može biti profitabilno i da postane vlasništvo stranaca, ni danas kao što to nije bilo ni od 2001. godine na ovamo.

Odnos prema zaposlenima je takođe isti u kontinuitetima. Svaka izmena Zakona o radu, svaka, ide na štetu ljudi koji žive od svog rada i tu je potpuna sličnost između ove opozicije koja je izrazito prozapadno orijentisana i vladajućih grupacija. Dakle, problem je, ono što ja ne vidim u vašem programu koji ste izneli gospodine Vučeviću, što za vas patriotizam nije da se raskinu ti okovi u makroekonomskim tokovima, da se Narodna banka Srbije stavi u poziciju u kojoj je Evropska centralna banka, da se predlože mere kako će se povećati učešće domaćih banaka na tržištu i izaći iz tih nemogućih uslova gde naša privreda ne dobija kredite. O tome niste rekli ništa. Da se prekine sa idejama privatizacije onoga što je profitabilno samo po sebi i bez ikakvih privatizacija, da se zahvali MMF, Svetskoj Banci i Briselu na savetima koje nam daju, jer oni svi zajedno sprečavaju rast Srbije koji bi mogao da bude.

Rezultati između četiri i tri posto u 20 godina su loši rezultati. Veoma loši rezultati. Sa tako niske osnove Srbija je u ovih 20 godina, uključujući poslednjih deset morala da ima stope razvoja od najmanje 6% svake godine. Svi rezultati manji od toga su loši rezultati i ne mogu da se postignu bolji ukoliko ne krenemo da izlazimo iz tih okova koje nam je zapad nametnuo. Toga u vašem ekspozeu nema.

Što se tiče pojedinačnih nekih stvari koje ste rekli, vi npr. u poljoprivredi kažete i konstatujete da treba da povećamo konkurentnost, ali nemate operacionalizaciju toga osim što kažete da će poljoprivredni budžet biti veći. Neće se postići rezultat na taj način.

Tačno ukazujete na stočarstvo, ali ne kažete zašto su štale prazne. Stvarno su štale prazne. Kažete da imamo problem u bitnom padu grla koja trenutno imamo. Kako je došlo do toga? Kojim sve merama mislite da to može da se popravi? Ako ne izađete na potpuno drugačije finansiranje, ako ne izađete na potpuno drugačije razumevanje tržišta na koje uopšte mogu poljoprivrednici da izađu i da se takmiče, ukoliko ne odustanete od fiksnog kursa dinara, nikakve mere u poljoprivredi vam neće dati rezultat.

U prosveti ste rekli stvar koja je vrlo dobra, da treba srednje obrazovanje da bude obavezno. Ali trenutno je stanje u prosveti izuzetno loše. Loše je zbog toga što ako profesor matematike se razboli, vi ne možete da nađete zamenu, jer nema profesora matematike. Ista je stvar sa hemijom i biologijom. Dakle, problemi su u dubini veoma teški. Znanje naših učenika je sve manje. Ono se pokriva time što su testovi sve blaži i blaži. Kontrolni mehanizmi se spuštaju, da se ne bi videlo koliko nove generacije manje znaju od prethodnih. Kada bi se dao test od pre deset godina, 80% današnjih đaka ne bi prošlo test. Prema tome, kada govorite o velikim sistemima, u vašem programu uopšte nedostaju ozbiljne analize kako smo došli do tako dubokih problema u kojima se sada nalazimo.

Nešto oko onoga što ste rekli na početku, da se nadate kako će preraspodela moći u svetu ovog puta naići na neku vrstu sazrevanja ljudskog roda. Ne, gospodine Vučeviću, ne. Reč je o tome da zapadne zemlje predvođene Amerikom i one koje prate njihovu politiku, u svojoj agresiji više nisu jači, inače bi, nažalost, svetskog rata bilo. Na svu sreću, druge države koje žele jedan potpuno novi svet, na ravnopravnosti, poštenju i pravdi, jače su i dovoljno jake vojno, ekonomski, finansijski i to im ne dozvoljavaju.

Rekli ste za EU, da je glavna vrednost mir. Kakav mir? Ne mislite valjda da laganje Angele Merkel za Minske sporazume i sve ono što je usledilo nije uticalo na ovu nevolju koja je nastala u Ukrajini? Ne mislite valjda da se Jugoslavija razbila sama, a ne pod uticajem zapadnih sila i da je bombardovanje Republike Srpske i nas bilo bez njihovog uticaja? Njihov mir je agresija prema drugima, pa su pod kontrolom Amerike, pa zbog toga međusobno sada nemaju sukobe. Ali su oni osnovni agresori i izvori sukoba u svetu i u tome videti vrednost. Nekakvo naše pristajanje nije prihvatljivo sa EU, koja nam sada otvoreno otima Kosovo i Metohiju.

U programu reći da je Srbija i dalje strateški opredeljena ka EU je ponižavanje. Rekli ste – mogu da nas poraze, ali ne mogu da nas ponize. Ne mogu da nas ponize. Samo sami sebe možemo da ponizimo. Možemo da se ponizimo ako oni kažu – uzećemo vam Kosovo i Metohiju, a mi ne menjamo svoj odnos, i dalje kažemo da smo strateški partneri u tom pravcu.

Ja ću ovde sada da stanem, da bih sačuvao vreme za kolegu. Hvala vam.

Hvala vam.
Prvo ima reč mandatar Miloš Vučević. Izvolite.

Hvala lepo.
Što se tiče kontinuiteta i onoga što smo prikazali ili iskazali kao politiku kontinuiteta u odnosu na prethodnih pet vlada, mi smo se tako i kandidovali na izborima. Mi nismo pravili diskontinuitet. Nismo to ni jednog trenutka prikrivali ili na bilo koji drugi način prikazivali u drugom kontekstu. Mi od toga ne bežimo. Naravno da svaka Vlada donosi određenu novu energiju i ima neke nove izazove, ali suštinski ovo jeste Vlada kontinuiteta, u odnosu na prethodne vlade.
Što se tiče ovih podataka koje ste vi izneli, ja se tu duboko ne slažem sa vama, a mislim da vas i činjenice demantuju oko rasta BDP-a i svih onih ekonomskih pokazatelja ili parametara koje ste vi istakli. Prosto, život i činjenice vas demantuju.
U tom periodu kada ste vi bili daleko politički i ekonomski aktivniji, a govorim o periodu posle 5. oktobra 2000. godine, svi prihodi su suštinski bili privatizacioni prihodi. I sve što je valjalo je rasprodato. Tu ste jedino imali prihodovnu stranu u našoj državi, odnosno u budžetu Republike Srbije. Sve ono što ste prikazivali kao rast jeste zasnovano na rastu potrošnje.
Godine 2012, kada je došlo do promene u politici naše države, zemlja je bila u bankrotstvu, pred bankrotstvom, bez dovoljno sredstava da isplati prvu narednu penziju. Mislim da to najbolje pokazuje kakva je bila situacija i stanje u našoj državi i kakvo je bilo zdravlje naše ekonomije, kako se to najčešće kaže. Od 2014. do 2018. godine država je sprovela teške mere, donela teške mere, provodila ih, izvršila fiskalnu konsolidaciju.
Od tada, od 2018. godine do danas, rast ekonomije Srbije se zasniva na investicijama i izvozu. To je potpuno suprotno od onoga što vi promovišete kao nešto što bi trebalo da nam bude uzor, a što je dovelo do katastrofalnih rezultata. Ponavljam, ono što vi prikazujete kao period kada su ostvarivani dobri rezultati, verovatno zato što ste tada bili direktor Agencije za privatizaciju, možda je malo neumesno da vi pričate o ovome, bilo je zasnovano tako što smo rasprodali sve ono što smo decenijama stvarali i sve što su generacije prethodne stvarale. Danas vi čestitate Prvi maj ljudima. Pa sve to što su generacije stvarale radom i odricanjem, prodato je u prvih par godina posle 5. oktobra. Da ne ulazim u cenu i vrednost toga što je prodato. Ali sve što ste prihodovali je suštinski dolazilo iz rasprodaje onoga što je država i društvo stvaralo decenijama i onda ste to dalje prikazivali ili pumpali kroz rast potrošnje i time prikazivali da Srbija ima dobre ekonomske pokazatelje. A koliko je bilo dobro pokazuje činjenica da, ponavljam, nismo imali za prvu narednu penziju u 2012. godini, u junu.
Spomenuli ste bankarski sistem i dominaciju stranih banaka. Pa baš u tom periodu kada ste vi bili angažovani u sektoru ekonomije, pa mi smo najveće srpske banke gurnuli u stečaj i očistili bankarski sistem ili prostor za ulazak stranih banaka. Potpuno ste počistili sve domaće banke. Mislim da do dan-danas traju stečajni postupci za četiri najveće srpske banke. I danas nam kažete da smo prepustili tržište stranim bankama. Ne, nismo, nego smo mi deo jedinstvenog evropskog tržišta, gde postoji konkurentnost i sloboda tržišta. Nama nije problem da dođu i strane banke, ali nemojte nama da stavljate u usta ili da nam stavljate na teret ono što ste sami ili radili ili delimično učestvovali. Prosto ne stoji u odnosu na istinu i u odnosu na činjenicu.
Siguran sam da ono što vi ne vidite, ili ne želite da vidite, da zdrav ekonomski rast jeste rast pre svega svake grane privrede naše države i samo pokazatelj za prvi kvartal 2024. godine nas uverava da smo na dobrom putu, a to je da je ekonomski rast 4,6% u prvom kvartalu 2024. godine, dok je evropski prosek, odnosno prosek Evropske unije 0,4%. Znači, 4,6% Srbija, 0,4% Evropska unija.
Što se tiče stranih direktnih investicija, 4,5 milijarde stranih direktnih investicija smo dobili 2023. godine. Apsolutni smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija na prostoru zapadnog Balkana. To je najbolji pokazatelj, ono što su neki drugi osporavali, da ovde postoji vladavina prava, da ovde postoji sigurnost, predvidivost, a vezano je za ovo pitanje koje ste otvorili, ili postavili kao problematiku, monetarne politike, odnosno kursa dinara. Nezaposlenost, ponavljam, 9,1%. Po pravilima Eurostata, kako se računa u Nemačkoj, kako se računa u Francuskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, zaposlenost, ponavljam, preko 50%, odnosno 50,7%, i što je istorijski maksimum ili najveći broj zaposlenih koji Srbija ima od ponovnog sticanja samostalnosti, da ne kažem nezavisnosti.
Javni dug na današnji dan Srbije iznosi 47,6% u odnosu na BDP i nemojte da gledate nominalno iznose zaduživanja, a da ne sagledavate to u odnosu na rast BDP-a, jer što je nama veći BDP, mi imamo veći prostor za zaduživanje, odnosno podizanje onih kreditnih linija koje relaksiraju naše primarne prihode da bi razvijali infrastrukturu, da bi razvijali državu i opet time razvijali i multiplikovali rast BDP-a. Time podižemo ekonomsku osnovicu za rast plata i penzija. Mi verujemo u tu privredu, mi verujemo u takvu ekonomsku postavku, odnosno te postulate koje sam vam predočio.
Mislim da sam suštinski odgovorio na ove vaše ključne primedbe oko investicija, oko prihoda u budžetu Republike Srbije i hoću samo oko kursa dinara.
Ponosan sam što je kurs dinara stabilan od leta 2012. godine do dana današnjeg. Stabilan kurs je sidro makroekonomske stabilnosti i sigurnosti jedne države. Da nemamo stabilan kurs dinara, pa ne bi privukli i ne bi bili atraktivni za ovoliko broj ili ovaj broj investicija koje imamo, stranih, ali i domaćih. Upravo ta predvidivost i izvesnost kursa dinara je nešto što garantuje stabilnost i isplativost svake investicije. To je nešto što investitori očekuju, ali je to pre svega nešto što dotiče i svakog građanina države jer svako jutro kada ustane zna da je dinar stabilan. Ne mora da gleda, kao što smo gledali devedesetih i u prvoj deceniji dvehiljaditih, svaki dan novine da vidimo koliki je kurs dinara. Bog otac nije mogao da sagleda kada treba da kupimo, a kada treba da prodamo devize.
Danas 12 godina traje predvidivost, izvesnost i sigurnost što se tiče kursa dinara. To se reflektuje na ukupne makroekonomske rezultate Srbije i to utiče na kvalitet i rast životnog standarda naših građana Srbije.
Ponosan sam. Da, mi smo deo kontinuiteta takve politike koja razvija Srbiju i podiže životni i ekonomski standard naših građana.

Hvala vam.
Pošto su stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje RIK o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu Rešenja RIK, Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, shodno članovima 134. i 135. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku prof. dr Aleksandri Pavlović Marković.
Pošto smo konstatovali potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Staši Stojanović, Nataši Ivanović, Nikoli Laziću, Igoru Jakšiću, Danu Stanojčiću, Tatjani Petrović Stojković, Mladenu Grujiću, Nikoli Bokanu, Branku Vujković, Ilu Mihajlovskom, Draganu Ninkoviću, Jeleni Bogdanović, Dušanu Radosavljeviću, Igoru Braunoviću, Nataši Bogunović i Rejhanu Kurtoviću, sada ćemo pristupiti polaganju zakletve izabranih narodnih poslanika.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da se pripreme za polaganje zakletve.
Poštovani narodni poslanici, molim vas da, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim vas, poštovani narodni poslanici, da potpišete tekst zakletve.
Dozvolite mi da vam u ime Narodne skupštine i u svoje ime čestitam na izboru za narodne poslanike i poželim uspešan zajednički rad u tekućem mandatnom periodu.
Hvala vam.
Nastavljamo rad.
Branko, javili ste se za repliku, ali ja ne vidim, uz svu najbolju volju, osnov za repliku.
Dakle, zaista je bila razmena mišljenja. Nije bilo ništa uvredljivo i nije vas spomenuo.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Novaković.
Izvolite.

Hvala lepo.

Uvažena predsednice parlamenta, poštovani građani, kandidati za ministre, iznenađen sam činjenicom da je ovaj ekspoze, koji nekako imam utisak da smo već čuli taj tekst nekoliko puta i gospodin mandatar Vučević je rekao da je to stvar kontinuiteta, skrenuo toliko pažnje poslanicima i da su se zapravo nekako upleli u tu raspravu u vezi sa ovim vrlo šturim rešenjima koja se nude za sve probleme u kojioma se nalazimo, ali ja mislim da je bitno razmotriti i kontekst u kome se ova Vlada danas bira, kao i gospodin Vučević koji se bira za premijera.

Evo nas danas u prilici da biramo premijera koji je to već jednom zamalo i postao. Vi ste, gospodine Vučeviću, već jednom raspakivali svoj kabinet u Novom Sadu, sastavljali kabinet u Nemanjinoj. Već ste se jednom opraštali od svojih saradnika, već ste se jednom pohvalili, pisali biografije. To je sve prirodno i nije to ništa loše i u redu je da se nasmejemo malo. To se dešava. Ovo je politika. To bi zapravo i naveo kao nešto što bi trebalo da bude prilog vašoj današnjoj kandidaturi. Znate, kada neko ima osećaj da će biti premijer 2022. godine, nije to loš osećaj koji može da mu posluži kada se kandiduje za premijera 2024. godine. Mnogi do tog osećaja nisu ni stigli, a želeli bi.

Pomislio sam tada, gospodine Vučeviću, da se od vas privremeno odustalo 2022. godine, jer je možda bilo nezgodno birati tada premijera iz sredine iz koje vi dolazite, iz Novog Sada, što je grad koji je zabeležio jedan od tada najlošijih izbornih rezultata, kada je vaša stranka u pitanju, i mislio sam da to možda i ne bi bilo fer da to bude presudno za nečiji napredak, pogotovo kada se radi o izvršnoj vlasti, ali bih svakako bio u krivu kada ovako nešto tvrdim zato što nas evo opet u 2024. godini vi ste ponovo kandidat za premijera, a Novi Sad beleži ponovo jedan od lošijih rezultata u Srbiji, svega 39% za vašu stranku, prilično ispod proseka čak za 8% u odnosu na rezultat u Srbiji.

Osećam da je fer da još malo ilustrujemo ove rezultate kroz perspektivu vaše borbe sa glavnim političkim takmacom i konkurentnom na poslednjim izborima, a to je bila Srbija protiv nasilja, pa ćemo tako naći da u Novom Sadu na biračkom mestu gde vi glasate Srbija protiv nasilja dobija 40,5% a SNS 32,7%. Na biračkom mestu pored tog biračkog mesta, gde je isto adresa gde vi živite, dakle Srbija protiv nasilja 42,4%, vi 28,8%, gospodine Vučeviću. Taj rezultat sigurno nije nešto što vas kvalifikuje za takvu prohodnost u stranci koju imate. Ne treba ovo da mi se zameri zato što govorim iz prostog razloga što ne svodim stvar na procente i glasove, ali pokušavam i mučim se da ne svedem zaista vaše kvalitete samo na lojalnost šefu, i to je potpuno u redu.

Osećam da je fer da ponudim još jednu perspektivu da možemo da sagledamo i vašu popularnost i prihvatljivost kako građani ocenjuju vaš rad, pa se neću obavezno držati poređenja sa Srbijom protiv nasilja. Znate mi smo politički takmaci i u redu je da se borimo za svaki glas više, ali mislim da je korisno da u okviru vaše stranke vidimo kako i koliko možete da ispratite trendove i popularnost, ako ne vašeg šefa, onda svakako vaših kolega. Ako nasumično izaberemo neku opštinu, evo npr. Kruševac, slučajan uzorak, možemo da vidimo da rezultati polako postaju opšte mesto kada ste vi u pitanju i loši rezultati.

Sada već ima razloga za brigu. Novi Sad na izborima u decembru, kao što rekoh 39%, Kruševac 58%. I bićete u pravu ako mi kažete da građani tada nisu glasali za vas, već ste bili funkcioner u Beogradu, pa sam hteo da se korigujem, ponovo da se vratim korak nazad, 2020. godina, vi gradonačelnik, vi kandidat, bojkot, vi 58%, a evo opet Kruševac nezgodno 71%. Podsetiću, Novi Sad većinski glasalo se protiv i na referendumu.

Sada bih definitivno morao da stanem da tražim olakšavajuću okolnost i ugao pod kojim bi nešto i moglo da se razume, jer ovo ne izgleda dobro i naravno svakako će biti u pravu onaj ko mi kaže i stavi primedbu da ne može i ne treba ni izborni rezultat ni popularnost da bude preduslov za najznačajniju funkciju u državi, pa ću se korigovati preći na rezultate vašeg rada.

Vaša prva značajna funkcija gradonačelnik Novog Sada, sećaju se Novosađani tog izbora 2012. godine, za gradonačelnika ste izabrani sa trećeg mesta na lokalnim izborima. Ispred vašeg rezultata bila je DS, bila je čak i LSV, ali ovo nije više priča o rezultatu, rekao sam da neću o tome. Ovo je priča o jednom novom maniru da je tada čovek koji je bio trećeplasirani zapravo postao gradonačelnik uz jedno nasilno prekompovanje vlasti. Sećaju se građani sednica do pet ujutru, sećaju se korpulentnih momaka koji su pratili taj izbor, poslatih iz Beograda. Sećaju se svega onoga što su neizostavni…

Poštovani narodni poslaniče, samo ako možemo da pređemo na tačku dnevnog reda.

Hoću. Hvala vam na korekciji, vrlo brzo ću se…