Hvala vam.
Po Poslovniku reč ima gospodin Jovanović.
Izvolite.

Gospođo Brnabić, član 107. Malopre mi se govornik upravo neposredno obratio. Da citiram, kaže, „ja bih da me on hapsi“. Neposredno mi se obratio, a ja ću sada neposredno da se obratim gospodinu večitom ministru policije. Trideset godina ste se nakačili na grbaču ovog naroda. Gledam vas 30 godina. Vi se kunete u vašu ideologiju. Vi ste SPS, jel tako? Što izgradiste spomenik Draži Mihajloviću? Prevrće vam se Slobodan Milošević u grobu, samo da znate. Toliko o vašoj doslednosti. Draži Mihajloviću dižete spomenik. Evo ga, Braunović, ovaj što se zalaže za litijum, a sada se pravi da se ne zalaže, to je on izgovorio.

Pazite šta ste vi uradili. Evo ga tu unuk Slobodana Miloševića. Jel znaš ti dečko da su ovi tvoji izgradili spomenik Draži Mihajloviću, čoveče, socijalisti, bre, ej? To je primer čiste političke travestije. To ste vi, gospodine Dačiću. Nikakav vama nije problem sutra sve najgore da govorite o Vučiću i svima vama, kao što ste i do sad govorili. Evo ga Jovanov prvi. Bravo, svaka vam čast. Hvala.

Hvala vama.
Pošto ovo nije bilo o povredi Poslovnika, oduzimam ovo vreme od vaše poslaničke grupe.
Reč ima Aleksandar Vulin.
Ići će replike, samo da završe svi.

Poštovani, meni je zaista drago što smo konačno došli do toga da možemo da vidimo da su maske pale.
Rezolucija Svesrpskog sabora je izazvala ove da kažu voleli biste da priznamo Kosovo, voleli biste da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji, voleli biste da uđemo u NATO pakt, voleli biste da Republike Srpske nema, ali u moje reči vi možete da sumnjate i ne sumnjate. Zna se šta je vaš vrhovni autoritet, šta je vaše božanstvo – američki ambasador. Znate ono kad se postrojite na onom zelenom travnjaku pa strpljivo čekate da vas puste unutra, pa kad vam oni nešto kažu onda je to sve.
E, sad da vam kažem, da govorim njihovim rečima moje ne verujete ali evo građani Srbije da vidimo kako Amerikanci govore o gospodinu Ponošu i ostalima.
Dakle, Vikiliks, ne srpska služba, ne srpske novine, Vikiliks kaže – depeša 0,6 Belgrejd 880 - general Ponoš je nedvosmislen oko strateške opredeljenosti srpskih oružanih snaga ka ulasku u partnerstvo za mir i konačnom učlanjenju u NATO. Ponoš je da bi taj cilj bio ostvaren naveo izazove dok razgovara sa Amerikancima, dok im se nudi za načelnika Generalštaba, kaže – pred njim je izazov da se Vojska Srbije samoukine. Smanjenje ljudstva na 27 hiljada, umesto postojećih 62 hiljade. Velika redukcija i zatvaranje vojnih baza i usvajanje moderne strukture vojnih snaga, a kao najvažnije Ponoš je rekao da promena stanja svesti oružanih snaga, a naročito oficira predstavlja izazov.
E pa to je ono kada najbolje među nama pošaljete u Hag. To je ta promena stanja svesti, ali onda Vikiliks dalje kaže, slična depeša, broj 842 – reforma srpske odbrane obezbeđuje vojnu orijentaciju i stav koji će biti u našem američkom interesu i dodaje – u srcu reforme sistema odbrane je zamenik načelnika Generalštaba, general major Zdravko Ponoš.
Dakle, znaju oni odlično, znaju ko je taj koji će učiniti ono što će ih obradovati, a našu vojsku sasvim sigurno neće. Zato i slušate ovo, ovaj besmisleni glupi pokušaj da nas posvađate sa Republikom Srpskom i sa Ruskom Federacijom, ali govoriću i o tome.
Majkl Polt se obraća u depeši pod brojem 1382 gospodinu Koštunici i kaže, traži od njega brzo - zahtevam razrešenje pitanja komandovanja vojskom, uključujući imenovanje Ponoša za načelnika Generalštaba. Koštunica primećuje da je čudno što SAD izgleda znaju više o Ponošu od njega, a Polt zaključuje u sledećem dokumentu – Koštunica izgleda blokira Tadićeve pokušaje da imenuje politički lojalnog i reformistički nastrojenog Ponoša.
Američki diplomata se pominje u depeši 1959. Polt i kaže – Tadiću je ukazao da će svoje javno i jasno obavezivanje na evroatlantske integracije i posvećenost saradnje sa NATO-om najbolje dokazati tako što će potvrditi imenovanja Ponoša kao načelnika Generalštaba.
E to vam je najviše unapređeni i najbrže unapređeni oficir u istoriji srpske vojske. Živojin Mišić je za njega jedan sporać. Sporo je prolazio kroz Vojnu akademiju i sve ostale ratove. Nije stigao tako brzo da postane načelnik Generalštaba, kao što je gospodin Ponoš postao. Znate, vidite šta su zasluge?
Da pričamo jezikom brojeva. Dakle, mislim da se ne može raspravljati sa vrhovnim božanstvom, Američkom ambasadom i američkim spoljnim poslovima, jel tako? Ovo je dakle nesporno. Ovo smo objasnili.
Sad da objasnimo samo još nekoliko stvari - 2006. godine Vojska Srbije je raspolagala sa 700 tenkova, 90 helikoptera, 850 oklopnih transportera, 140 hiljada komada različitog pešadijskog naoružanja i 1.800 raketno artiljerijskih sistema. Godine 2008. nakon smene gospodina Ponoša 220 tenkova, 45 helikoptera, 500 transportera, 700 hiljada komada pešadijskog naoružanja i 290 komada artiljerijsko raketnih oruđa. Za dve godine uništeno je više naoružanja nego što je NATO pakt uspeo da nam uništi, za samo dve godine i to daleko više puta.
Odmah da vam kažem, nije ovo stvar, reći će – zastarelo naoružanje, i to zastareno naoružanje se i te kako koristi, kao što vidite iskustva iz svih ratova, koriste se tenkovi T55, odlično funkcionišu i Siriji i u Ukrajini, a mi smo ih sekli i uništavali, mi smo valjda savremeniji i jači od Rusije i Ukrajine pa ćemo mi da pokažemo šta treba da uradimo, odnosno mi ćemo da se umilimo ovima koji kažu za gospodina Ponoša da je pred njim izazov za samoukidanje vojske.
Onda slušamo ovde da nas takav čovek naziva izdajnicima. Da završim, imao bih mnogo mnogo šta da govorim, posebno o Svesrpskog deklaraciji koja jeste istorijska. Nikada u istoriji srpskog naroda nisu dva najviša zakonodavna organa srpskih država donela zajedničku deklaraciju. Uvek su to pisali neki pisci, ministri, pojedinci. Ovo je prvi put da ceo narod nešto govori i sada vidite koliku mržnju dobijamo ovde.
Molim vas, moram da završim, jer i ostali ministri sigurno čekaju i žele da kažu nešto. Po pitanju trgovine naoružanjem, srpska odbrambena industrija nije prodala nijedan jedini metak na ukrajinsko ratište i ne samo to, nego smo čak uveli i dodatno osiguranje koje nikada do sada nije bilo.
Znate, uvek postoji, to se zove „en juzer“. To znači kada prodajete nekome oružje ili municiju mora neko da na kraju kažu – ovo oružje ili municija garantujem da ide tamo gde ste se dogovorili. To se inače reguliše. Nekoliko ministarstava mora da potpiše i evo ti zapadnjaci, obožavani zapadnjaci koji sve znaju i čije reči ne možemo i ne smemo da sumnjamo, inače smatraju zvanično da je država Srbija druga po transparentnosti prodaje naoružanja na svetu. Druga, ali dobro.
Da biste prodali jedan jedini metak potrebno je da dobijete potpis ministra policije, ministra odbrane, Ministarstva za trgovinu i BIA, četiri potpisa. I spoljnih poslova. Peti potpis morate da imate i na sve to i UN imaju mogućnost da izvrše bilo kakvu proveru i morate da uporedite da li je slučajno neko pod sankcijama, nije, da li smete ili ne smete nekome da prodate.
Kada sve to uradite, kada dobijete i „en juzer“ i kada se sve to završi, mi smo sada uveli još jedno pravilo po kome mora još jedan potpis u kome kupac mora da garantuje da se ništa od tehnike, opreme, oružja, municije ne sme ustupiti trećoj strani bez neposredne pismene saglasnosti države Srbije, odnosno onoga ko je proizvođač i ko je prodavac.
To nema niko na svetu. Može nas neka Amerika da slaže. Nemoguće da nas laže Amerika, znam da vas to vređa, nemojte me kazniti zbog ovog predsednice, molim vas, Amerika sigurno ne laže, izvinite. Moguće da neko prevari Srbiju, to nije naravno Amerika i EU i ti za koje biste jako voleli da ovde vladaju kao od 2000. do 2012. godine, ali nije moguće da Srbija proda bilo kome na ratištu nijedan jedini metak.
Ako već treba o tome da govorimo, ja sam ponosan. Mene je odlikovao predsednik Putin. Nije me odlikovao zato što sam deo Vlade koja prodaje oružje Ukrajini, već zato što nisam i zato što nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i možete da se radujete tome koliko hoćete i zato što se nećemo posvađati ni sa Rusima, ni sa Kinezima, a Republika Srpska je deo nas. Ne možemo se svađati sami sa sobom. Hvala vam.

Hvala.
Ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, poštovani građanai, morao sam pored salvi neistina koje su izrečene od strane poslanika opozicije, o kome najviše govore njegova dela, pa i strani špijunski izveštaji, kao što smo mogli od uvaženih kolega da čujemo, da reagujem iz dva razloga.
Prvi razlog, neko ko kritikuje činjenicu da i Republika Srpska želi da kao svoj dan državnosti slavi Sretenje taj o srpskoj državnosti ili malo zna ili se pretvara da ne zna.
Da nije bilo Sretenja i 1804. i 1835. ne bi se došlo ni do Republike Srpske, baš kao što se ne bi došlo ni do Srbije.
Ali ne čudi što su takve reči izrečene i što se napada rasprava o deklaraciji i o zaštiti nacionalnih i političkih prava i budućnosti srpskog naroda, zajedno sa pojedinim predlozima o ratifikaciji međunarodnih sporazuma poimence - Sporazuma sa Vladom Demokratske Republike Sao Tome i Prinsipe i sa Vladom Republike Gabon o saradnji u oblasti odbrane i što se u vrlo negativnom kontekstu pominje Kraljevina Esvatini. A zašto sam morao da reagujem?
Dakle, Demokratska Republika Sao Tome i Prinsipe, koliko god nekome izgledala nebitno, malo, nevažno, za nas je mnogo važna zemlja. To je prva država na svetu koja je povukla odluku o jednostrano proglašenoj nezavisnosti tzv. Kosova. I to nije bilo u vreme kada je taj govornik obavljao različite visoke državne funkcije, to je bilo prvo povlačenje priznanja 2013. godine. I ta po teritoriji mala afričko-atlantska zemlja je zaslužila da je uvek pominjemo, da joj se zahvaljujemo i da vidimo kako možemo da pomognemo tom narodu koji ne broji mnogo ljudi, ali koji pokazuje kao država da ima svoju kičmu ponovo.
Kada je reč o Republici Gabon, za one koji nisu znali, to je država koja je za manje od 60 godina svoga postojanja tri puta birana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti. Toliko o tome kakav međunarodni ugled uživa ta zemlja. I naravno da smo zainteresovani našim prijateljima da pomognemo, zato što je taj isti Gabon 2022. godine doneo Odluku o povlačenju priznanja tzv. Kosova.
Kada je reč o Kraljevini Esvatini, to je bila jedna od pet država, jedna od pet država koja je 1992. godine u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija imala tu vrstu odvažnosti da se suprotstavi suspendovanju statusa naše države tada.
I kada su te države donosile odluku o priznavanju tzv. Kosova? Kada se u vojnim, a posle toga u diplomatskim strukturama ove zemlje nalazio čovek poput onoga koji je danas to napao, koji je države delio na one koje su prvog i one koje su poslednjeg reda, onaj u čije je vreme preko noći došlo do promene Nacrta rezolucije i kada je iz Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rasprava o temi Kosova i Metohije prebačena u Evropsku uniju. Dakle, u vreme takve srpske diplomatije došlo je do odricanja prava na veto Ruske Federacije i Narodne Republike Kine u Savetu bezbednosti, pa je to prebačeno u nadležnost Brisela.
I još jedna stvar, upotrebljena je u tom govoru rečenica gde je ponašanje i način rukovođenja državom ove naše vlasti nazvano raskućavanjem. Raskućavanje je ono što ste vi radili dok ste bili na vlasti i ne dao Bog da se ikada više tako nešto vrati u Srbiju. A pre toga raspravite i sa vašim političkim mentorima i šefovima, pošto ste tvrdili da je predsednik Vučić tražio da kancelar Šolc dođe u Srbiju, a vaš politički tata i gazda Dragan Đilas je rekao sasvim suprotno, da je Šolc izjavio da mu se žurilo da dođe u Srbiju. Pa raspravite to do kraja, a ako vam nije jasno zašto je razvojna šansa Srbije ne izložba koja će trajati tri meseca, već sve ono što se na planu razvoja Srbije u svakom, infrastrukturnom, obrazovnom, naučnom, kulturnom, sportskom i svakom drugom pogledu čini, onda malo bolje sedite i proučite plan „Skok u budućnost - Srbija 2027. godine“, a do tada sedite i malo bolje učite, ako već niste u stanju na svojim greškama, ozbiljnim i dubokim, od kojih se mnoge mogu nazvati nacionalnom i državnom izdajom, a ono učite od onih kojih umeju i znaju da vode ovu državu, kao što to čini i predsednik Vučić i ova Vlada Republike Srbije. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima predsednik Vlade Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala lepo, poštovana predsednice Narodne skupštine, narodni poslanici.
Kratka retrospektiva ovoga što smo čuli.
Ukidanje Dana Republike Srpske - neistina.
Nisu bili predstavnici Srba - neistina.
Vlada odgovorna, Fiskalni savet i Komisija za hartije od vrednosti - neistina, institucije koje su pod Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Izvoz granata u Ukrajinu, odnosno podržavanje Ukrajine - neistina.
Neka navodna zaduživanja, a bez obrazloženja da je to deo budžeta, odnosno Zakona o budžetu za 2024. godinu - neistina, jer to što smo danas ratifikovali, odnosno ako budete glasali je deo budžeta za ovu godinu, što je usvojeno od strane Narodne skupštine, iste ove institucije.
Napad i izvrgavanje ruglu država koje su glasale za našu politiku i našu poziciju je nešto što je posebno neprijatno i slušati, a kamoli pokušati politički razumeti. To podrugivanje afričkim državama ili državama iz Afrike, Azije, Latinske Amerike, da su negde daleko i da ne znamo gde se fizički i geografski nalaze je toliko kontraproduktivno prema sopstvenoj državi. I zašto uopšte imate potrebu da govorite u tom tonu o državama koje priznaju teritorijalnu celovitost naše države, koje ne glasaju za otcepljenje delova naše teritorije, koje nisu glasale za to da budemo genocidni narod? Zašto govorite u kontekstu da to se stavlja u istu ravan sa deklaracijom ili sa nekim drugim aktima?
Te države su nama veoma bitne i mi se ne stidimo njihovog prijateljstva. Mi smo ponosni na njih, oni su glasali da Beograd bude domaćin EKSPO, mnogi od njih. Povukli su priznanje tzv. Kosova. Hoće sa nama da sarađuje vojno-tehnički, vojno-vojno, vojno-ekonomski, kako god, vojno-zdravstveno, vojno-obrazovno. Pa to je na ponos valjda države. A vi govorite u nekom pežorativnom, podrugljivom smislu o njima. Istovremeno nas kritikujete da ovde Nemačka vlada ili da neki stranci upravljaju državom.
Da vam kažem nešto, sve ovo što vam je gospodin Dačić rekao je istina živa, ali bio je svedok sa vama. Pa to je pre 15-20 godina trebalo da raspravljate i tada da kažete da nećete "Rio Tinto", i tada da se setite Cerske bitke, i tada da se setite odbrane Podrinja. Ali niste se setili ni Cerske bitke ni Stepe, niste se setili ni Koštara ni Paštrika, a bogami ni "Oluje" ni stradanja Srba, niste se setili ni žetelaca. Niste, nego ste te koji su nas ubijali puštali iz zatvora, baš u vašem mandatu. Tada niste bili patriote, niste čuvali i nebo, i vazduh, i zemlju i vodu Srbije, tada ste ćutali. I mi nismo ni prizivali, ni klanjali, nego dočekali kao srpski domaćini nemačkog kancelara Šolca, što je dobra vest za Srbiju.
I nemojte da obmanjujete građane Srbije i srpski narod, ne daj bože da dođete na vlast, daćete "Rio Tintu" sve da kopa i trčaćete u Berlin svi skupa zajedno, ali ne do kancelara Šolca, nego do trećeg sekretara sekretarovog sekretara u Bundes vladi da tražite da li još nešto možete da prodate i da date iz Srbije, jer ste ih vi doveli. Kao što ste se i sad sastajali sa podsekretarom nemačke vlade kada je bio kancelar Šolc, samo to nećete da kažete građanima Srbije, i samo da kažete koga finansiraju Nemci, nas sigurno ne finansiraju.
Nemojte da pravite ovde igrokaze da ste vi, zaboga, tobož velike patriote, pa ne date nešto srpsko. Dali ste sve što ste mogli, ovo niste stigli. A danas ćemo mi sa našim rudnim bogatstvima od Boga i prirode datim upravljati pravilno i pametno, na korist srpskog naroda, građana Srbije i Srbije, da se razvijamo, da budemo bogatiji, da nam vojska bude snažnija, da čuvamo Republiku Srpsku, da imamo bolju geopolitičku poziciju i oko Kosova i Metohije.
Kažete - predali smo Kosovo i Metohiju. Sve ste rekli, samo nikad niste rekli šta je vaša politika oko Kosova i Metohije. Nikada nijednom rečju niste rekli šta bi bila vaša politika oko Kosova i Metohije, kao što niste rekli ni šta bi radili po pitanju Dejtonskog sporazuma. Nikada nijednu reč o tome ne spominjete.
Bežite kao đavo od krsta po pitanju vojske i Ministarstva odbrane. Nije to tema o kojoj vi treba da pričate, jer tu ste apsolutno pali i pokazali se nedostojnim. Pričajte o svim drugim temama, o Vojsci Srbije nemojte da pričate. Loš rezultat, katastrofalan rezultat ste ostavili, uz dopunu, niste topili tenkove, sekli ste ih, pa ste ih onda topili. Sekli ste ih, pa ste ih onda topili. Ali da znaju građani Srbije, ovu bolju furdu ste topili u Češkoj, a ovu lošiju ste u Sartidu, odnosno "US Steel". Tako ste radili. I sve ste to proglasili kao nepotentno, nefunkcionalno, van resursa, a kao što je Aleksandar rekao, sve to danas, nažalost, zbog rata, bije i puca i u Ukrajini i na mnogim drugim ratištima, a vi ste to sistematski uništavali. Ispravljamo vas, ili ispravljamo se, niste topili, prvo ste sekli, pa ste onda topili i uništavali srpsku vojsku.
Ima još veći zločin, nije samo što ste smanjili broj naoružanja i vojne opreme, oruđa, broj tenkova, ubili ste broj posada i vojnika, to je najveće zlodelo koje ste počinili dok ste bili na čelu srpske vojske. Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Pošto su se za repliku javili i narodni poslanik gospodin Ponoš i Lutovac i Miloš Jovanović, Dejan Bulatović i vidim da će onda to da traje do iznemoglosti ukrug, za danas završavamo rad.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova i dajem vam reč sa replikama.
Hvala vam.