Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Prvog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 139 narodnih poslanika.
Podsećam da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za Narodne Skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim sve da ubace svoje identifikacione kartice u elektronski sistem za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 166 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslove za rad Narodne skupštine.
Primili ste ostavke narodnih poslanika prof. dr Rejhana Kurtovića, Ivane Nikolić i dr Vladimira Orlića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki.
Saglasno članovima 132. i 133. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koji su izabrani narodnim poslanicima prof. dr Rejhanu Kurtoviću, Ivani Nikolić i dr Vladimiru Orliću danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručeno vam je Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnom poslaniku radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku.
Na osnovu Rešenja Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članovima 134. i 135. Zakonu o izboru narodnog poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Aleksandri Tomić.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Izvolite.
Reč ima kolega Milija Miletić.

Zahvaljujem se.

Poštovana, uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, evo današnjeg dana smo se ovde sastali, imaćemo niz tačaka koje su bitne za našu Srbiju, za naše građane u Srbiji.

Evo današnjeg dana mi smo ovde u Skupštini, a u Nišu se otvara, stavlja se kamen temeljac novoj kompaniji, koja će uposliti 300 radnika, što je velika stvar za ljude koji žive u Nišu, a i velika stvar za sve nas koji živimo na teritoriji Niškog okruga.

Današnjeg dana se to otvara i bilo bi dobro da takve kompanije osim Niša dođu i do Svrljiga, da tamo imamo mogućnost da uposlimo ljude, ja ću još jednom podržati svim srcem sve ovo što se radi za Niš, za jugoistočnu Srbiju, jer je to jedini način da tamo ljudi ostanu da rade.

Danas je i naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Nišu, koji zajedno sa ljudima iz te kompanije stavlja kamen temeljac i ja to pozdravljam i to pozdravljaju sve Nišlije.

Inače, današnjeg dana u Nišu isto se otvara i počinje sa radom terminal na Aerodromu „Konstantin Veliki“. To je velika stvar za nas koji živimo na jugoistoku Srbije zato što taj naš aerodrom u Nišu ovim putem imaće mogućnost da primi do milion i 500 hiljada putnika u toku godine, što znači da se stavlja veliki akcenat na razvoj, na sve ono što je bitno za nas koji živimo na teritoriji jugoistočne Srbije.

Niški aerodrom je nešto što nama mnogo znači. Imamo dosta tih linija koje funkcionišu sada i koje će raditi u narednom periodu, ali sada puštanjem ovog terminala koji će još sutra početi da radi to će biti velika relaksacija i velika pomoć za sve one ljude koji dolaze iz EU i svih zemalja, koji dolaze do Niša.

Koristim priliku da oni ljudi koji dođu da koriste taj terminal da dođu do Niša, kada dođu do Niša da dođu do Svrljiga da vide lepote našeg kraja, a vrlo brzo biće Belmužijada u Svrljigu gde pozivam sve kolege poslanike, sve građane da 2. 3. i 4. avgusta dođu u Svrljig na Belmužijadu.

To je ono što sam hteo da kažem i da podržim sve te aktivnosti koje se tiču Niša jer je Niš motor pokretač razvoja jugoistoka Srbije, a gde očekujemo normalno i razvoj tih naših malih opština kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i niz takvih opština, koje imaju potrebu da se razvijaju, da se dovode investicije i da se tamo radi.

Ja ću sada postaviti jedno pitanje. Tiče se nataliteta. Pitanje je našoj ministarki Milici Đurđević Stamenkovski. Tiče se svih onih naših majki, odnosno porodilja koje koriste porodiljsko bolovanje, a znamo svi da porodiljsko bolovanje se otvara najranije mesec dana, a najkasnije 45 dana od tog termina kada je porođaj.

Imamo praktičnu situaciju da te majke koje su ušle u taj stadijum, znači tih mesec dana do porođaja, kada se porode one kasnije do godinu dana imaju prava da koriste to porodiljsko bolovanje. Za tih godinu dana, a već mesec i po dana one su ranije otvorile porodiljsko bolovanje, i sada možda 10, 15 dana se kasnije porode situacije je takva da njihova beba koja živi, da li je to sada u Svrljigu koja je mala sredina gde ima velike potrebe da se natalitetna politika pojača i da se više izdvaja, i sada te majke koje tamo rode dete, rode bebu imaju kada ga rode još 10 meseci ili 11 da ga čuvaju, da ga doje, a kasnije moraju da krene da rade.

To je po ovom zakonu godinu dana od kada se otvori porodiljsko bolovanje tačno godinu dana mogu da koriste ta sredstva, odnosno da budu sa svojom bebom. Imamo situacije da majka doji dete i više od 12 meseci i ima potrebu da bude sa detetom i moj predlog je da se taj termin, to porodiljsko bolovanje poveća, ako ništa drugo makar za dva meseca ili da se računa porodiljsko bolovanje od dana kada se rodi beba. Na taj način mi smo pomogli našim budućim majkama da mogu da budu sa svojom decom, a to znači i da prvo i za drugo dete, jer već za treće dete koje se rodi imamo dve godine porodiljskog.

To je velika potreba i moje pitanje i našoj nadležnoj ministarki – da li će to imati mogućnost da se odradi, da te naše majke, da te porodilje imaju ili najmanje godinu dana porodiljsko od dana kada se porode ili da se produži to porodiljsko bolovanje za prvo i za drugo dete makar za po tri meseca.

Još jednom pitanje moje jeste da li će skoro biti ono što smo govorili da se poveća ta naknada za prvo i drugo dete koje smo rekli da će biti preko 500 hiljada dinara?

Još jednom hvala i očekuje, to je velika podrška svima nama koji živimo ne samo u nerazvijenim područjima, nego i celoj Srbiji.

Hvala, kolega Miletiću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2 i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice. Nastavljamo.
Reč ima kolega Goran Petković.
Izvolite.

Hvala.

Ne sastajemo se često, pa i nakupila su se pitanja.

Imam dva pitanja za predsednika Ustavnog suda. Zašto nije rešeno po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe o planu posebne namene Jadar, koja je podneta, mislim na inicijativu, još 2020. godine?

Drugo pitanje, zašto nije rešeno po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji?

Pitanje za Ministarstvo saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture – kako može da bude usvojen prostorni plan posebne namene nekog područja, a da prethodno nije usvojen Zakon o prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine?

A onda i za ministra, čelnog čoveka toga ministarstva, 15. marta smo uputili, mislim na Ekološki ustanak, poslanička grupa, poslaničko pitanje sa zahtevom za dostavljanje memoranduma o razumevanju koji je zaključen sa američkom ofšor kompanijom. Kada ćete dostaviti traženi memorandum, kada ćete nas primiti, kao što ste obećali? Zašto se krijete, ministre?

(Aleksandar Jovanović: Gde je Vesić trenutno? Što ga nema? Šta, bre, ne deri se?)

Kolega Jovanoviću, pustite svog kolegu iz poslaničke grupe da završi pitanje.

(Aleksandar Jovanović: Da se javi kad dođe.)

Molim vas.

Nastavite.

Hvala.
Reč ima kolega Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam.

Poštovani, imao bih nekoliko pitanja, a u vezi sa ključnom tačkom koja nedostaje na predloženom dnevnom redu današnje sednice, a to je iskopavanje litijuma i rizici koje ovo iskopavanje donosi.

Još pre dve i po godine 38.000 građana obratilo se zvaničnom narodnom inicijativom svojim narodnim poslanicima da se u ovoj Narodnoj skupštini donese zakon o zabrani iskopavanja litijuma i bora u Srbiji. Ovu inicijativu Saveza ekoloških organizacija Srbije i drugih ekoloških organizacija podržali su brojni profesori, stručna javnost, akademici i predstavnici različitih udruženja. Ova inicijativa, nakon što je primljena na pisarnici Narodne skupštine, sakrivena je, bolje reći – ukradena je, i nikad se o njoj nije raspravljalo.

Zato postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine Ani Brnabić – koji je status narodne inicijative o zabrani rudarenja litijuma i bora na teritoriji Srbije?

Zeleno-levi front zahteva da se organizuje zasebna sednica Narodne skupštine o ovoj inicijativi, kako je to i predviđeno zakonom. Podneli smo dve krivične prijave protiv prethodnih predsednika Narodne skupštine zbog sakrivanja ove narodne inicijative. Da li je potrebno da i protiv sadašnje predsednice Skupštine podnesemo krivičnu prijavu da bi ona uradila ono što je po zakonu u obavezi da uradi? Mi znamo da je narodna inicijativa primljena na pisarnicu Skupštine, ali joj se nakon toga gubi trag. Neko mora da odgovara za to i zato ću danas postaviti pitanje svima onima koji su bili odgovorni za svaki korak po proceduri kako bi se ova narodna inicijativa našla pred poslanicima.

Zato postavljam pitanje sadašnjoj predsednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Milici Nikolić – da li su preduzete radnje kako bi se proverilo da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa zakonom? Ovo je trebalo da bude prvi korak nakon prijema na pisarnici Narodne skupštine. Da li je on urađen? Da li je nadležni odbor, u ovom slučaju Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, formirao komisiju za proveru potpisa same inicijative? Da li je nadležni odbor u predviđenom roku, a rok je bio 30 dana, obavestio Narodnu skupštinu da li je lista potpisnika u skladu sa zakonom?

Da pojasnim zarad građana, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, nakon predaje materijala potpise bi trebalo da proveri nadležni odbor Narodne skupštine i da utvrdi da li je lista potpisnika narodne inicijative sačinjena u skladu sa odredbama ovog zakona, da li je prikupljen dovoljan broj potpisnika i potpisa za ovu inicijativu i o tome obavesti predsednika Narodne skupštine i organizatore narodne inicijative. Zašto ovo do sada nije urađeno?

Takođe postavljam pitanje Jeleni Žarić Kovačević, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a gle čuda, nekadašnjoj predsednici nadležnog odbora skupštinskog, koja je očigledno unapređena u ministarku zbog sakrivanja ove inicijative – da li je proveru liste potpisnika narodne inicijative izvršilo ovo ministarstvo i obavestilo predsednika Narodne skupštine o utvrđenoj proveri i zašto to nije učinilo? Ministarstvo državne uprave bilo je nadležno i u obavezi da proveri potpisnike u elektronskom obliku i da uporedi podatke potpisnika sa podacima u biračkom spisku.

Poslednje pitanje upućujem ponovo predsednici Narodne skupštine – kada predsednica Narodne skupštine planira da postupi po zakonu i da stavi narodnu inicijativu na dnevni red sednice? Po zakonu, Narodna skupština je dužna da se o predlogu narodne inicijative izjasni na prvoj narednoj sednici redovnog zasedanja, a najkasnije u roku od šest meseci podnošenja same inicijative. Dve i po godine je prošlo, a to se nije desilo. Ako ste tako sigurni da je rudarenje litijuma ogromna šansa za razvoj Srbije, zašto onda bežite od rasprave u Narodnoj skupštini, u domu građana?

Građani Srbije su opravdano zabrinuti da se ne mogu poštovati postojeći ekološki standardi u ovako visokorizičnom projektu iskopavanja litijuma, a takođe veliko nepoverenje stvara i činjenicu da institucije ne rade svoj posao, da su institucije Srbije pod punom kontrolom SNS. U državi u kojoj ne rade institucije, u kojoj se izbori kradu, u kojoj Ustavni sud donosi odluku na dugme, a predstavnici vladajuće većine glasaju na zvonce, teško je uopšte zamisliti da će institucije štititi interese građana kada je u pitanju životna sredina. Mi imamo dokaze da se ekološki standardi ne poštuju širom Srbije, da kompanije, kako strane i domaće, krše zakone o zaštiti životne sredine dok iskopavaju različite rude.

Zeleno-levi front uvek će se suprotstaviti štetnim projektima, a pogotovo ovako štetnom projektu „Rio Tinta“, kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i podržavajući proteste građana na ulici.

Hvala.
Reč ima Ana Ivanović.

Poštovanje.

Naše pitanje Vladi – zašto je Vlada podržala svojom uredbom izmenjeni koridor državnog puta 1B reda u gradskoj opštini Lazarevac, kada svi uporedni parametri idu u prilog prethodno usvojene verzije? Da li možda novi koridor služi da raseli stanovništvo na putu litijuma, uranijuma i nikla i omogući nesmetanu eksploataciju?

Ako se uporede koordinate odobrenih istražnih prostora od strane Ministarstva rudarstva i energetike, može se uspostaviti korelacija sa putnim koridorima zbog kojih se prethodno izvrši eksproprijacija, oduzimanje zemljišta od vlasnika i raseljavanje stanovništva, što omogućuje kasnije nesmetano otvaranje rudnika.

Drugo pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike – na bazi popravnog akta i ovlašćenja je ministarka Dubravka Đedović Handanović pristupila potpisivanju Memoranduma o kritičnim sirovinama sa Evropskom unijom, a imajući u vidu da Narodna skupština još uvek nije usvojila strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije, te stoga ne postoji ni akcioni planovi za delovanje Vlade u ovoj oblasti? Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Dragana Rakić.