Po Poslovniku, narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, javnosti u Srbiji, ja se javljam po članu 107. i reklamiram povredu Poslovnika.

Uvažena predsednice, vi ste inače poznati kao ličnost koja u demokratskom duhu dozvoljava raspravu ovakve vrste i nešto malo šire nego što je to tema, ali prema članu 107. ste morali da reagujete i prekinete prethodnog poslanika.

Izneo je niz uvreda kako na račun države Srbije, građana Srbije, a na kraju krajeva i nas koji u ovoj sali sedimo.

O tome ko zemlju rasprodaje mislim da dovoljno govore ovi podaci i ja vas molim u buduće da o tome povedete računa i prekinete ovakve uvrede na račun svih nas, na račun države Srbije, ali i na račun naroda u Republici Srbiji.

Hvala vam.

Potpuno sam kristalno svesna da sam prekršila Poslovnik i član i da nisam opomenula ni za član 106, ni za član 107.
(Milimir Vujadinović: Ne tražim da se glasa.)
Samo da oni koji nas prate i gledaju razumeju – prekršila sam svesno zato što ne želim da učestvujem u njihovom cirkusu, zato što je to jedino što oni žele, a to je da ih opomenem, da im oduzmem reč, da ih izbacim sa sednice, pa su oni žrtve.
Ja se ove teme ne plašim, ni niko iz poslaničke grupe i pozivam ljude da odgovore na sve.
Ja sam sasvim sigurna da ljudi znaju kakve neistine se ovde izgovaraju, tako da ću ih pustiti i dalje da krše Poslovnik po ovoj temi. Izvinite zbog toga. Ja ću ih pustiti da pričaju samo da ne bi sutra rekli da su oni žrtve i da im neko nije dao priliku da kažu sve što imaju, a ljudi neka dobro čuju i dobro slušaju kakve će sve neistine da izgovaraju i danas i ovih dana i neka zapamte onda to zato što će, kao i u slučaju „Stelantisa“ i električnog automobila, na kraju biti potpuno jasno ko je govorio istinu, a ko je bio politički licemer i oportunista.
Na kraju će građani uvek to znati da cene i to su pokazivali iz izbora u izbore ovih 12 godina, tako da će ih puštati.
Gospodo, vi hoćete da pričate o drugim stvarima, a ne o tačkama dnevnog reda? Nije važna Deklaracija Svesrpskog sabora? Izvolite, pričajte, neka vas narod čuje i neka vas vidi.
Hvala.
Sada reč ima Radomir Lazović, povreda Poslovnika.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, da li hoćete da se dogovorimo da se onda suspenduje ovaj Poslovnik ili kako da sada radimo?

Reklamiram povredu Poslovnika, član 103. Ako se kolega javio po povredi Poslovnika, nemojte da govori kao da je replika.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 100, na šta sam vam puno puta ukazivao. Ako hoćete da govorite o temi, pa bilo to litijum ili bilo šta, lepo, siđite dole, da čujemo i vaše misli. Ima puno ljudi koji smatraju da ste jedno govorili pre, a da drugo govorite sada, a ja sam jedan od njih .

Samo da vam još nešto kažem, ako već otvaramo ovu temu, ako već kažete da se ne bojite ove teme, da treba da se o njoj priča, pa ko se više slaže od nas ovde… Dajte, nađite ono što ste ukrali, narodnu inicijativu, sa 38.000 potpisa.

Evo, vi meni recite sada, ja sam se javio i ne želim da zloupotrebljavam ovaj institut, ali samo mi recite, da li važi ovaj Poslovnik? Da li može kolega da govori po replici kada se javi za povredu Poslovnika? Da li vi možete da govorite odatle, da ignorišete član 100?

Ajde da to rešimo sada, na početku, pa da završimo do kraja ovoga.

Ja bih rekao da još uvek ovo važi.

Hvala.

Hvala vama.
Da li hoćete da se izjasnimo u danu za glasanje?

Dovoljno bi mi bilo da vi date objašnjenje.

Hvala. Neću da se izjasnite.

U redu.
Moje objašnjenje je upravo onakvo kakvo ste dobili. Objasnila sam kao predsednik Narodne skupštine, a ne kao narodni poslanik zašto to dozvoljavam i zašto ću dozvoljavati. Važno mi je da narod čuje i da narod vidi.
Želite da poštujete Poslovnik? Odlično, ja ću to umeti da cenim. Ne želite, neću vas izbacivati sa sednice zato što je to jedino što vi želite. Tako da vam neću uskraćivati slobodu govora. Slobodno vi kako želite. Na vama će biti da na kraju vi niste poštovali Poslovnik, ali ja vas sa sednice izbacivati i udaljivati neću. Ja od vas neću praviti žrtve. Samo vi slobodno pričajte, na kraju krajeva, o svemu što želite, jer do sada nije bilo sednice kada ste pričali od dnevnom redu, pa smo morali da radimo.
Idemo dalje.
Ko se javio za reč?
Milenko Jovanov ima reč. Izvolite.

Hvala.

Gospođo predsednice, džaba ta objašnjenja koja dajete, pošto se gospodin takmiči sa ostalim poslanicima na otvorenom parlamentu da ima najviše javljanja. To mu je životna želja i zato traži Poslovnik hiljadu puta na istu temu. To je radio u prošlom mandatu, tako da ćete to gledati i u ovom. Čisto da znate o čemu se radi. Ne morate gubiti ni vreme ni energiju da odgovarate na nebuloze.

Teško je odgovoriti čoveku koji u istoj rečenici govori o crkvi i „crvenim fenjerima“. To je stvarno muka. U crkvu ne znam koliko se razume, ali u „crvene fenjere“ kažu da se razume odlično i da je to otprilike nosilac „crvenog fenjera“ treći dan, u stvari treću noć, da se to tako zove.

Ovde je nešto drugo bitno. Kaže – raseljavanje seljaka. Ko je raselio seljaka? On koji je dobio zemlju od Kokanovića da bi radio ovo u Skupštini što sada radi. Ne radi on ovo besplatno. Ovo posebno građanima želim da kažem. Ne radi on ovo besplatno. On je od Kokanovića dobio zemlju na poklon da bi ovde skakutao, vikao, pretio, mlatio prstom itd. Toliko košta njegova ljubav prema Srbiji. Samo vidite u katastru koliko je zemlje dobio na poklon. Pet ari je dobio na poklon. Koliko je to, kada Rio Tinto preračuna?

Polako, smirite se, niste u „crvenim fenjerima“. Ovo je Skupština, ovde drugačija pravila važe.

Druga stvar, nikakvog iskopavanja neće biti ukoliko se ne ispoštuju, kako se to moderno kaže, apsolutno svi ekološki standardi za ovu zemlju. I naša zemlja je ovo i naša deca žive ovde i mi živimo ovde i nama je stalo da zemlja napreduje, ali da se obezbedi kompletna ekološka zaštita za našu zemlju, za vazduh, za sve ono što treba.

To što se oni predstavljaju da više vole našu zemlju od nas, evo vidite koliko je vole. Dobijete pet ari i onda volite zemlju.

Na kraju, čestitam predsedniku Vučiću na otvaranju nove fabrike u Nišu, 75 miliona evra ulaganja, novih 300 zaposlenih. To je ono što je vest. To je ona Srbija koja ide napred.

Danas u Srbiji 22.000, danas u Nišu 22.000 ljudi više radi nego 2012. godine. Da je ovaj rezultat od 22.000 više zaposlenih za celu Srbiju, bilo bi mnogo, a ne samo za grad Niš. E, tako ćemo da vodimo Srbiju napred i tako ćemo raditi i kada je eksploatacija litijuma u pitanju, ako do nje uopšte dođe, jer je važno da se ispune svi ekološki standardi. Zato nećemo ljude koji su stručni za „crvene fenjere“ da pustimo da nam drže predavanje o ekologiji. Hvala.

Hvala vam.
Molim samo sve da vode računa o vremenu. Trudim se da ne prekidam. Ozbiljni smo valjda ljudi da možemo toliko.
Izvolite.
Snežana Paunović ima reč.

Hvala, predsednice.

Vrlo kratko, replika pod okolnostima da je pomenuta SPS. Očekivala sam da ova rasprava ipak ide u smeru koji bi podrazumevao 60 tačaka dnevnog reda. Ne, krenuli smo je nekako naopako, sa, po proceni nekih kolega, najatraktivnijom temom. Grubo zloupotrebljena SPS sa nekim pitanjem koje meni zvuči kao pokrivalica. I u redovnim okolnostima zaista ne bih odgovarala na to, ali zarad građana koji nas gledaju, hoću.

Pre svega, vladajuća većina je stabilna, apsolutno okupljena oko prosperiteta Srbije. U tom kontekstu, nema osnova za tumačenje stava SPS o bilo čemu, uključujući iskopavanje litijuma, ako o njemu razgovaramo sa pozicije ozbiljnih ljudi, ozbiljne države koja ima pristup da će najpre zaštititi svoje građane i svoje interese, a onda krenuti u takva iskopavanja.

Pokušaj uvaženog kolege da kroz prozivku, konkretnom slučaju koalicionog partnera, gospodina Igora Braunovića, da se izjasni, jeste ništa drugo do jedan marketinški trik koji je u jednom trenutku tumačen tačno onako kako je kome iz ličnog ugla odgovaralo.

Dakle, uvažena gospodo, ovo će sigurno biti tema jednog od plenarnih zasedanja, ovo će sigurno biti tema za resorne odbore koji bi se imali čime baviti kada o tome budemo krenuli da razgovaramo, ali nemojte da vam to danas bude jeftina pokrivalica za nepoštovanje svega onoga što smo stavili danas na dnevni red, uključujući i ovu deklaraciju koju smatram beskrajno važnom, možda ne mnogo važnom nama koji sedimo ovako udobno u ovoj rashlađenoj skupštinskoj sali, ali važna za one ljude čije smo poverenje dobili bez razlike da li sada žive u južnoj srpskoj pokrajini, kako je to rekao gospodin Vučević, sa one strane reke Drine, koja nije granica, nego samo reka i pustite da se ponašamo dostojno funkcija koje pokrivamo, uprkos ličnim ambicijama i nemanju aduta.

Hvala vam. Ja zaista više na ovakve gluposti neću odgovarati.