Gospođo Brnabić, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, dozvolite mi par rečenica, trudiću se da budem veoma koncizan, pragmatičan.
Odgovor na pitanja gospodina Starčevića – otvorena su nam nova tržišta, nesporno. Zasluga ove Vlade, predsednika Republike je nesporno. Otvorena su nam vrata, imamo šansu da uđemo na ta tržišta. Carine su smanjene ili skinute potpuno. To je samo, poštovani prijatelji, prvi korak.
Gospodin Martinović je bio vrlo detaljan, ali mislim da ste ga malo sprečili da do kraja kaže neke ključne stvari. Pričao je o tome, sasvim sam, veoma sam ozbiljan, o tom prvom koraku, ali sledi i taj drugi korak. Otvoreno tržište ne znači i siguran plasman naših proizvoda, pogotovo poljoprivrednih proizvoda. Evropa, svet nude izuzetne proizvode po izuzetno, ja bih rekao, i niskim cenama. Šta nas čeka? Ovo pre svega se odnosi na 520.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Neki od tih ljudi nas sad gledaju i ovo je njima upućeno. To su mali poljoprivrednici. Oni proizvode i voće i povrće i mleko i meso. Naravno, osnov za uspeh na nekom tržištu je ono čuveno 3K – kvantitet, kvalitet i konstantnost svega toga.
Da se ne zavaravamo, male količine ne znače mnogo na velikim tržištima. Jedan Kairo je grad preko 20 miliona ljudi, a istovremeno taj proizvod koji mi nudimo mora da ima ujednačeni kvalitet. U prevodu, poštovani prijatelji, zemljoradnici Srbije, taj naš jogurt, to naše mleko, taj naš sir uvek mora da ima isti procenat masnoće, mora da bude u istom pakovanju, iste težine da bi bio verifikovan na tom stranom tržištu.
Zbog toga u narednom periodu su nam izuzetno bitni naučno-istraživački razvoj u oblasti poljoprivrede, tu očekujem da u novom budžetu izdvojimo znatna sredstva, da se posebno pozabavimo utvrđivanjem kvaliteta, a i ono što se zove posebno istraživanje specifičnosti pojedinih tržišta. Ta tržišta nisu uniforma, ona svako za sebe je osobeno i stoga moramo pristupiti na valjan način.
Još jednom, ovo je velika šansa, što se tiče individualnih poljoprivrednih proizvođača, 520 hiljada. Apelujem na njihovo udruživanje kroz poljoprivredne zemljoradničke zadruge, da poljoprivredne službe pojačaju svoju aktivnost i svi skupa da tu veliku šansu koju smo dobili kao privreda, kao poljoprivreda, iskoristimo.
Još jednom na kraju moram da podsetim, sviđalo se to nekome ili ne, poljoprivredno zemljište Republike Srbije, pet miliona hektara, od toga tri i po miliona u funkciji, je jedinstven i neponovljiv resurs koji imamo. Prema njemu moramo da se odnosimo sa najvećom pažnjom. Ljudi, mi nismo Hrvatska, mi nemamo more, to je naša ključna prednost.
Istovremeno, završiću sa ovim dogovorom, sa poljoprivrednicima, pristup mora da bude sistemski, i sistematičan, celovit i da se ne bavimo poštovani prijatelji, posledicama nego da otklanjamo uzroke. Toliko i zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima ministar Đurić.

Poštovana predsednice, predsedniče Vlade, gospodo narodni poslanici, otvaranje novih tržišta je jedan od ključnih zadataka koji se postavljaju pred srpsku spoljnu politiku.
Mi u ovom trenutku aktivno radimo na tome da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN koja će se održati u septembru mesecu u Njujorku, Republika Srbija potiše još sporazuma koji se odnose i na trgovinu i na investicije i da stvorimo dodatne pretpostavke za pristup novim tržištima. Ali, za sve veoma je važno da negujemo političke odnose sa zemljama širom sveta i mi sa mnogo elana i entuzijazma nastavljamo multivektorsku spoljnu politiku Srbije.
U ovom trenutku Srbija ima diplomatsko-konzularna predstavništva u 104 centra. Mi nameravamo da u narednom periodu kadrovski, materijalno, logistički ojačamo to naše prisustvo. U nekim centrima mi već u saradnji sa Mađarskom ostvarujemo radi uštede prisustva, zajedničko prisustvo, radi uštede sredstava to radimo, dakle, iz istih zgrada. U narednom periodu sagledaćemo kako i gde možemo na još mesta, na ekonomičan način da proširimo svoje prisustvo.
Hoću da vas kratko izvestim o tome da sam u prethodnih mesec dana učestvovao na čak šest velikih međunarodnih samita. Sastao se sa desetinama i desetinama kolega, sa kojima je na svakom od ovih sastanaka tema širenje ugovorne baze bila jedna od ključnih.
Prethodne nedelje u Beogradu je boravila ministarka spoljnih poslova Japana. Nakon sastanka koji smo održali sa ministarkom spoljnih poslova Japana, zajednički je dogovoreno da objavimo potpisivanje sporazuma o investicijama između Srbije i Japana. To će da bude u konkretnom slučaju sa ovom zemljom, jedan dodatni impuls. To je na fonu onoga što predsednik Vučić radi i što je radio u prethodnim godinama i što ste potcrtali kada je reč o Egiptu, a ono što je naša nacionalna politika to je nacionalno odgovorna spoljna politika pružene ruke. Da bi ona bila realizovana, naravno, mora da se nastavi i sa ekonomskim rastom i razvojem. Mi smo u prethodnom periodu zaista mogli da, kao vrlo efektnu tačku za promenu slike o Srbiji, koristimo i činjenicu da je Srbija zemlja koja je u prethodnih 10 godina više nego udvostručila BDP, koja trenutno gradi 10 novih autoputeva, dve brze pruge koja se ubrzano razvija i predsedava globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju.
Dakle, sve činjenice koje ne možete da pročitate u „min strim“ medijima, u velikom broju zemalja, i naša misija menjamo sliku i imidž o Srbiji u svetu je zasnovana i na kvalitetnom srpskom proizvodu. Dakle, nisu samo sprske diplomate, srpski političari i privreda ono što menja sliku o Srbiji, već i individualni srpski proizvođači. Dok sam služio kao diplomatski predstavnik Srbije, često sam sa ponosom mogao da pokažem našim domaćinima i sok iz Kosjerića, domaći, i rakije koje se proizvode od Gruže, Čačka, Arilja, nema kraja Srbije koji nema nešto izuzetno po kvalitetu, tradiciji i ukupnom karakteristikama da ponudi globalnom tržištu.
Želim da vas uverim, ne želeći da trošim previše vremena, da vaš upit i vaš zadatak koji ste nam dali shvatamo veoma ozbiljno, da ćemo u narednom periodu udvostručiti trud na tome da Srbiju predstavimo kao atraktivnu destinaciju za saradnju u oblasti privrede i poljoprivrede, ali iznad toga da tu mrežu prijateljstava sa zemljama i narodima širom sveta, koje je nasleđe prethodnih generacija i predstavlja izuzetnu uporednu prednost za našu zemlju čuvamo, negujemo i pretvorimo u zalog za uspešan razvoj naše zemlje u budućem periodu.
Sporazum koji npr. imamo sa Narodnom Republikom Kinom, koji je stupio na snagu od 1. jula, predstavlja istorijsku šansu koju će i naši unuci, verujem, umeti da vrednuju, a između ostalo, on doprinosi i da Evropa kao kontinent smanjuje svoj deficit u spoljnoj trgovinskoj razmeni sa Kinom. Dakle, to je jedan i srpski i sve evropski koristan sporazum. Ovakvu vrstu aktivnosti nastavićemo da preduzimamo.
Kada je reč o EU sa kojom ostvarujemo preko 70% razmene, moram da kažem da mi nastavljamo jačanje političkih odnosa sa državama. Prisustvovao sam i sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU u Luksenburgu. Ova vlada je definisala proces evropskih integracija kao svoj strateški prioritet, i okviru toga mi ćemo nastaviti da insistiramo da i tokom pristupanja i pri pristupanju Srbije u EU srpski poljoprivrednici, sprski poljoprivredni proizvođači budu jednako tretirani kao oni u Nemačkoj, Francuskoj, ili bilo kojoj drugoj zemlji. Više puta sam javno ponovio mi hoćemo da budemo deo te zajednice i vrednosno i politički i na svaki drugi način, ali ne želimo da budemo Puertoriko EU, dakle teritorija bez prava glasa, i teritorija čiji proizvođači, privrednici i građani neće imati apsolutno jednaka prava.
Srbija ima šta da ponudi EU. Mi imamo ekonomiju koja je zdrava, BDP koji se razvija i raste svake godine 4.7% samo u prvom semestru ove godine, i ulaskom Srbije EU bi dobila snažan par ruku. Dakle, mi imamo ozbiljne adute u svojim rukama, da ne govorimo samo o resursima, prirodnim, govorim pre svega o ljudima. Govorim pre svega o tradiciji, istoriji, elanu, kulturi i vrednostima koje sa sobom donosimo i zbog toga imamo razloga da gordo i čvrsto insistiramo na tome da naši interesi budu uvaženi.
Da ne dužim, samo hoću da kažem pošto vidim ovde svoje prijatelje sa Kosova i Metohije, da ćemo mi Ministarstvo spoljnih poslova još aktivnije uključiti u podršku našem državnom pregovaračkom timu i kada je reč o Kosovu i Metohiji, da želimo da svaka naša ambasada, svaki naš konzulat budu i Kancelarija za KiM, koja će doprineti da se istina o teškom položaju našeg naroda na Kosovu i Metohiji i represija Kurtijevog režima čuje što dalje. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.

Složićete se sa mnom da je pravovremeno i kvalitetno informisanje naših poljoprivrednih proizvođača veoma važno i u tom smislu predlažem da ovakvi dogovori, kao što je bio 18. jula, malo jače se medijski promovišu i na neki drugi, ili da se nađe bilo koji drugi način da dođe do poljoprivrednih proizvođača, jer nisu svi poljoprivredni proizvođači članovi tih udruženja. To je jedan konstruktivan predlog.

Što se tiče saradnje sa Egiptom, gospodine Martinoviću nije u pitanju samo izvoz poljoprivrednih proizvoda, mi smo Dragan Marković Palma, je u vreme ministra Nedimovića, vodio kod ministra jednog od najjačih privrednika u Egiptu Ajmana Gamila, koji je bio zainteresovan, recimo da, napravi ovde, investira i da napravi postrojenje koje prerađuje kukuruz u nekih 60 različitih proizvoda, koje bi kasnije plasirali na arapsko tržište i mogućnosti su svakako velike.

Hteo sam da postavim pitanje ministarki prosvete gospođi Đukić Dejanović, naime ovih dana u Narodnoj skupštini Republike Srbije, raspravljamo o deklaraciji Svesrpskog sabora i u toj deklaraciji u članu 31. Svesrpski sabor naglašava ujedinjujući značaj srpskog jezika i ćiriličnog pisma, kao stubova srpske kulture i nauke, ali i nacionalnog identiteta. U članu 32. Svesrpski sabor predlaže mere u cilju očuvanja i negovanja srpske kulture i srpskog nacionalnog identiteta,u tom smislu organizovanje i sprovođenje jedinstvenih, posebno standardizovanih programa učenja srpskog jezika ćiriličnog pisma, srpske književnosti kulture i istorije, daje se podrška osnivanju i izgradnji i obnovi i održavanju predškolskih i školskih srednješkolskih ustanova i ustanova kultura, kao i osnivanje obnova izučavanja srbistike na visoko školskim ustanovama u saradnji sa dompicilnim državama. U članu 48. deklaracije Svesrpski sabor traži zajednički rad u cilju unapređenja koordinisanog nastupa, okupljanju i angažovanju srpske dijaspore u svetu.

Poštovana ministarko, sve ovo su delokruzi rada Ministarstva prosvete Republike Srbije i ono što želim da vas pitam, kakav je rad Ministarstva prosvete sa našom dijasporom. Interesuje me, postavljam pitanje kakva je mreža dopunskih škola u inostranstvu, u koliko država postoje dopunske škole, da li Ministarstvo prosvete radi na širenju mreže dopunskih škola, koliko učenika pohađa naše škole u inostranstvu i koliko grupa i koliko nastavnika je angažovano na tom poslu.

Hteo bih da postavim, pošto je nama zaista važno iz JS, ali mislim i svima iz vladajuće koalicije, i smatramo važnim državnim pitanjima a to je borba protiv bele kuge, odnsono naše demografsko pitanje, pitanje je izmena zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i šta će te izmene podrazumevati i kakav će bit iznos roditeljskog dodatka, jer prosto možemo reći da u delu srpskih medija sprovodi se kampanja kako bi se bacila senka na činjenicu da će Srbija imati najveći roditeljski dodatak na Balkanu? Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Slavica Đukić Dejanović.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslaniče, zahvaljujem na ovom pitanju. Zahvaljujem na ozbiljnoj pripremi da pitate i da na pravi način govorimo i o tako značajnoj temi kao što je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, koja i te kako u članovima 31, 32, 41. i 48. tretira pitanje obrazovanja i zapravo delimično se dotiče svih onih aspekata o kojima ste razmišljali kada ste postavili pitanje.
Ja ću biti krajnje konkretna. Mi radimo na povećanju broja škola u kojima se ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu i naš zajednički zadatak, pored širenja mreže škola, je i racionalizacija svih onih aktivnosti koje su usmerene na razvijanje svesti o nacionalnom i kulturnom identitetu i osećanju pripadnosti Republici Srbiji.
Vaše konkretno pitanje je bilo u koliko to država mi danas imamo takozvane dopunske škole gde se zapravo nastava odvija na srpskom jeziku - u 22, a da li se bavimo širenjem ove mreže – da.
U školskoj 2017/2018 godini bilo je samo devet država, a danas je 22. Veliku zahvalnost naravno dugujemo i saradnji predstavnicima Ministarstava spoljnih poslova, našim konzularno-diplomatskim predstavnicima. Veliku zahvalnost dugujemo našim udruženjima.
Srpska pravoslavna crkva takođe učestvuje u ovim aktivnostima i veliki broj renomiranih individualaca daje ogromnu podršku ovom procesu.
Mi smo samo tokom 2023/2024 godine formirali nove grupe učenika u Americi, Kairu, Islandu i Češkoj.
U ovom momentu 9.162 dece uči na srpskom jeziku, 134 nastavnika realizuje vaspitno-obrazovne programe, a pomenute 2017/2018 školske godine taj broj je iznosio 4.120 učenika i bilo je 47 nastavnika.
Još samo jedna napomena. Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Ministarstvo spoljnih poslova upravo ima trodnevni tečaj za nastavnike koji se pripremaju da u sklopu poznate metodologije, a uz inovativne sugestije daju najviše što mogu kako bi ishodi učenja bili na najvišem mogućem nivou.
Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima Milica Đurđević Stamenkovski.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što prvi put kao ministar Vlade Republike Srbije imam priliku da podnesem jedan vid raporta i izveštaja Narodnoj skupštini kao domu koji treba da vrši kontrolu nad radom izvršne vlasti.
Zahvaljujem narodnom poslaniku Starčeviću što je pokazao interesovanje za izmene zakona koje, po mom skromnom sudu, predstavljaju izmenu u opštem interesu, izmene u interesu svih majki, svih očeva i sve dece u Srbiji.
Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju pripremilo je i predložilo izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a cilj izmena koje predlažemo jeste povećanje roditeljskog dodatka.
Zadovoljstvo mi je da vas obavestim da smo danas u Kruševcu imali još jedan u nizu okruglih stolova u okviru javne rasprave koja je u toku do 6. avgusta i naša ideja je da proces izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom bude u potpunosti transparentan i mi pozivamo sve društvene subjekte, sve zainteresovane ljude da se uključe u javnu raspravu, da daju svoje mišljenje, da daju svoje predloge, na kraju krajeva, upute i kritiku kako bismo zajedničkim snagama proizveli najbolju moguću verziju izmena zakona koja bi se našla ovde vrlo brzo, verujem, u Domu Narodne skupštine.
Zahvaljujem ovom prilikom važim državnim adresama koje su podržale ovu inicijativu. Najpre zahvaljujem predsedniku Republike Srbije koji je podstakao svojom najavom podizanje roditeljskog dodatka, zahvaljujem predsedniku Vlade što je prepoznao i razumeo koliko je važno da ovakvim podsticajima radimo na rešavanju najvećeg i gorućeg problema sa kojim se naša zemlja suočava, a to jeste problem bele kuge, ali zahvaljujem na razumevanju i različitim društvenim akterima sa kojima sam obavila razgovor tokom javne rasprave, ali i pre nje, pre svega mislim na patrijarha SPC, koga sam upoznala sa izmenama zakona, a u narednom periodu inicirali smo sastanke i sa predstavnicima svih drugih verskih zajednica koje su priznate ovde u Republici Srbiji zato što smatramo da je ovaj zakon u interesu svih građana i svih porodica.
Verujem da ćete vi kao narodni poslanici onoga časa kada on bude bio ovde u Narodnoj skupštini prepoznati koliko je značajno da, bez obzira na naše političke razlike, glasamo jednodušno, jednoglasno i da svi podržimo da Srbija bude zemlja sa najvećim roditeljskim dodatkom na Balkanu.
Šta će te izmene značiti? Dakle, za rođenje prvog deteta izdvojićemo 500.000 dinara jednokratne novčane pomoći. Dakle, 500.000 dinara jednokratne pomoći po rođenju prvog deteta. Složićemo se da je to zaista značajno veći iznos u odnosu na minuli period.
Za drugo dete 600.000 dinara, a za treće dete nismo, iako je prvobitni plan bio da povećanje ide samo za prvo i drugo dete, mi smo zajednički postigli dogovor da izvršimo povećanje roditeljskog dodatka i za treće i za četvrto dete. Izmenama zakona predviđeno je da dodatak za treće dete bude 2.280.000 dinara i za četvrto dete 3.180.000 dinara.
Naravno, želim da napomenem da po rođenju drugog i trećeg deteta roditelji ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 135.000 dinara, a da svi roditelji imaju pravo i na paušal za nabavku bebi opreme u iznosi od 7.500 dinara.
Ova povećanja su, poštovani građani Srbije i uvaženi narodni poslanici, veoma značajna i veoma velika.
Navešću samo primer da trenutno roditeljski dodatak za drugo dete iznosi tri i po prosečne neto zarade u Srbiji, a izmenama zakona taj iznos će se podići na šest prosečnih neto zarada, prema podacima Zavoda za statistiku.
Uporednom analizom možemo da zaključimo da država Srbija ima daleko veći roditeljski dodatak nego, na primer, susedna Republika Hrvatska koja kao članica EU, ja vas molim da obratite pažnju na ovaj podatak, jer je Hrvatska zemlja koja se takođe suočava sa problemom bele kuge, za svako novorođeno dete Hrvatska daje svega 309,8 evra, a u Crnoj Gori naknada za novorođeno dete je tri puta manja nego u Hrvatskoj.
Vlada Republike Srbije je, kako je navedeno u samom ekspozeu predsednika Vlade, prepoznala izazov bele kuge kao problem sa kojim treba strateški i sistemski da se borimo i naš zadatak je da saradnjom svih resora u Vladi naše zemlje stvorimo ambijent za sigurnost i za bolji status svih naših porodica u Srbiji.
Koristim priliku da napomenem da je Ministarstvo za brigu o porodici, u saradnji sa Ministarstvom privrede, pokrenulo značajne aktivnosti u cilju pružanja podrške našim ženama na selu. Naše žene na selu su čuvari i porodice i porodičnih vrednosti, čuvari tradicije, čuvari države. One su ekonomski pokretači značajnih procesa u našoj zemlji i zato nam je cilj da ih ekonomski osnažimo, da ih podržimo, da stanemo iza njih.
Takođe ću iskoristiti ovih nekoliko minuta da vam pomenem i da naše ministarstvo kreće sa osnivanjem kancelarija za porodice u lokalnim samoupravama, zato što je cilj da kao tim, kao Vlada Republike Srbije, idemo ka građanima, da budemo dostupni njima, da oni mogu da nas kontaktiraju, ulože primedbe, postave pitanja, da im se nađemo i pomognemo da ostvare svoja prava koja su predviđena različitim projektima i programima, da privredu vratimo porodici i da porodicu vratimo privredi, da porodicu ekonomski osnažimo i da je prepoznamo kao nacionalni interes.
Naravno, poštovani narodni poslanici, bilo bi nesavesno sa moje strane, možda neodgovorno, ali u svakom slučaju, nekorektno da se ne oglasim na medijsku hajku koja traje danima i koja se pretvorila u javni linč i lični obračun i sa mnom kao ženom i kao ministarkom u Vladi Republike Srbije.
Ali, svu svoju pažnju, trud, ljubav i energiju neću ulagati u to da demantujem pogrešno interpretirane citate, zlonamerno tumačene izjave, niti podrugljive komentare koji imaju za cilj da bace senku na sve ono što Vlada Republike Srbije čini izmenama ovog zakona i podizanjem roditeljskog dodatka. Isključivo ću se posvetiti onom poslu koji mi je poveren, a povereno mi je da brinem o najlepšoj mogućoj temi, o nečemu od čega zavisi budućnost našeg naroda, i ne samo našeg naroda, o nečemu što je temelj našeg društva, o nečemu što suštinski nema alternativu, što je život, što je rađanje, što je budućnost.
Verujem da zajedničkim snagama Vlada Republike Srbije može pred pitanjem hoće li nas biti u vremenu koje dolazi da odgovori potvrdno i da kaže – da, borićemo se da nas ima, da se rađamo i da nas bude ovde u našoj zemlji, svoj na svome.
Zato će Ministarstvo za brigu o porodici brinuti o svim porodicama i svu svoju energiju i pažnju usmeravam isključivo ka tome, naravno, pozivajući sve medijske adrese da pokažu minimum korektnosti u izveštavanju o ovako značajnoj temi, jer smatram da svi treba da se potrudimo da do građana dođe informacija da će Srbija biti zemlja, nakon izmena ovog zakona, sa najvećim roditeljskim dodatkom. To je jedna lepa vest i ja vam se zahvaljujem što ste dali priliku da to još jednom podelimo sa građanima Srbije, sa svim majkama i očevima.
Hvala vam. Živela Srbija i živele sve naše porodice!

Ministre Vulin, nemamo vremena, osim ako nećete minut, zato što želim da narodni poslanik zaključi sa svojih dva minuta.
Izvolite, poslaniče.