Hvala, gospodine Đorđeviću.
Sledeći je gospodin Miloš Parandilović.
Izvolite.

Ja imam nekoliko pitanja za vas naprednjake, pa ne znam da li će mi biti dovoljno pet minuta, ali prvo i osnovno pitanje jeste – do kada vi mislite da rasturate ovu državu koju je neko krvlju plaćao, koju je neko stvarao, za koju je neko prelazio albansku golgotu, vraćao se i oslobađao ovu zemlju da biste je vi danas krčmili i da biste vi danas sa mediokritetima koje ste okupili u svojoj Vladi, u svojim ministarstvima, pa bogami i u ovom parlamentu, i nacionalnim medijima, koje ste takođe okupirali i ispirali građanima Srbije mozak i objašnjavali kako je sve što je bolesno zdravo, jer je, možete misliti, u vašem interesu?

Dakle, takva je situacija u državi Srbiji da je grupa mediokriteta, a to su vaše perjanice u svim ministarstvima i u ovom parlamentu i gde god vi vladate, gde god ste pustili svoje pipke, ta bulumenta, koja na nacionalnim medijima, koje ste takođe pretvorili u jedan veliki rijaliti, 24 sata dnevno, 365 dana u godini Srbima ispira mozak i objašnjava kako je bolest zdrava i kako je bolest dobra. To vi radite.

Žao mi je što ovaj tužni skup ministara, koji su takođe takvi kako sam opisao, nisu sada ovde, da i njima lično postavim pitanja, ali ću im ja svakako postaviti, pa valjda će im neko preneti.

Pitanje za Milicu Đurđević Stamenkovski: do kada misli da maskira Vučićeve političke neuspehe, da vodi borbe protiv novog svetskog poretka zato što se nama zdravstvo, akušerstvo, porodilišta, bolnice i domovi zdravlja raspadaju? Do kada mislite to da radite pošto ste infantilni, pošto ništa niste u stanju da sredite, a osnovano sumnjam da namerno razarate sve srpske institucije, a posebno zdravstvo, jer to vas ne dotiče?

Vi se lečite po Nemačkoj, po Švajcarskoj, po belom svetu. Ovde je zdravstvo svedeno na totalnu socijalu. Ovde se mi pitamo kada će nam krov pasti na glavu kada uđemo u bolnice. Ovde je sve forma, ovde je sve fora.

Ovde ste napravili na Slaviji fontanu koja šljašti kao na Tajms skveru, a 300 metara odatle Infektivna klinika vam se raspada i takve su vam sve bolnice – raspadnuti kreveti, raspadnuti zidovi, raspadnuti plafoni i pacijenti koji beže odatle.

Žene u ovoj zemlji imaju strah od porođaja zato što ste vi razorili sve, što nemate klimu na 40 stepeni, što vam krovovi prokišnjavaju u bolnici, a onda se pojavi novopečena ministarka, koja je do juče bila opozicija, da vodi borbu protiv, možete misliti, novog svetskog poretka, jer je truli zapad ili ne znam ko kriv što se ova država raspada, a ovde je sve u stanju raspada.

Imao bih pitanje za ministra informisanja, koji takođe nije tu, kao što vi ste naprednjaci poznate hrabriše, ali samo kad ste sami u duelu, to Vučić najbolje objašnjava, sam se pojavi u emisiji i priča šta hoće. Zašto nam informativa izgleda ovako, zašto nam štampani, elektronski mediji izgledaju ovako, da favorizuju samo vladajuću stranku i služe za blaćenje opozicije i iznošenje neistina i gluposti, bez da opozicija ili bilo ko iz opozicije ima jedan minut da kaže nešto u svoju odbranu?

Za ministarku pravosuđa – zašto nam pravosuđe izgleda ovako? Zašto Srbi jedino pravdu mogu da traže u Strazburu, jer u Srbiji ne mogu da je nađu? Zašto ste Ustavni sud stavili pod svoju kontrolu, pa vam ono pomaže da dovedete Rio Tinto, pošto ništa drugo ne možete? Ceo svet zna da je cena litijuma pala za 80%, oko sedam puta, da Kinezi već proizvode električne automobile bez litijumskih baterija, a vi hoćete da raskopate trećinu Srbije, da raselite trećinu Srbije, da bi verovatno Vučić, Andrej i Aleksandar, Mali i njegov brat, Brnabićka i njen brat, mogli da zarađuju milione. To je razlog zašto Rio Tintno dolazi ovde, da biste vi mogli da izađete kao milijarderi iz ovog mandata.

Pozivao sam predsednika države, i ne samo ja nego mnogi ovde, na TV duel, ali ono je hrabar samo kad mu je protivnik Jovana Jeremić i Jelena Karleuša, on je tada hrabar, u tim TV duelima. On ne sme ni sa kim iz opozicije da izađe, niti će kada smeti, zato što je ovu državu stavio u svoj džep.

Da li vi mislite da se neko u Evropi i svetu nije setio toga da može da rasturi svoju državu, da privatizuje sve i da bude veliki šef i da ide da kupuje glasove, pa to ide i do par hiljada evra tamo gde je bitno? To vi radite. Rasturili ste ovu državu i odgovaraćete.

I konačno, gospođa Irena Živković ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, uputila sam Narodnoj skupštini i ministarki Đedović i ministarki Ireni Vujović poslanička pitanja na koja jesam dobila nešto što se očigledno smatra odgovorima, ali to odgovori nisu, to su ili nedovoljne informacije ili neistina.

Ponovo bih da ponovim ista pitanja i da obrazložim značaj toga da mi obe ministarke odgovore, ne meni, nego meni kao predstavniku građana Srbije, naročito građana Bora, da odgovore kvalitetno, kompletno i pre svega, istinito.

Pitanja su – koliko tona koncentrata se dnevno izveze iz Bora? Koji tačno plemeniti metali su sadržani u tom koncentratu i da li je u skladu sa svim zakonima i Ustavom sve to?

Drugo pitanje – kada će poslovanje kompanije Ziđin biti svedeno u zakonske okvire koji će onemogućiti rad pogona i rudnika bez zakonom utvrđenih dozvola i studija uticaja na životnu sredinu, a Ministarstvu za zaštitu životne sredine i ekološkim inspektorima dozvoliti slobodan rad u skladu sa svim našim zakonima?

Vezano za izvoz, upućena sam isključivo na carinu, kao da to ne treba da zanima ministarstvo, kao da je to potpuno odvojena kategorija. Često u ovoj sali pominjete nacionalni interes, pa pitam gospođu Đedović - koji tačno interes ima država Srbija u tome što Ziđin izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod? Nikakav interes. Država Srbija u tome ima samo štetu.

Mi brojimo u Boru pet do šest kompozicija dnevno, svaka sa po 16 vagona dupke punih koncentrata, puni plemenitih metala koji izlaze iz Bora, brojimo zato što ne znamo, nemamo podatke. Brojimo i kamione koji idu i upropašćavaju put Bor –Selište, za koji je Aleksandar Vučić još maja 2022. godine rekao da će do kraja godine biti rešen taj put. Taj put je načisto upropašćen. Dve godine vi rešavate put od 30 kilometara, 30 kilometara, iako je obećao do kraja 2022. godine. Čak ni mi koji tamo živimo ne znamo ništa. Ne znamo čak ni čija je ta zemlja na kojoj rastu naša deca.

Preko ugovora kojim je prodat RTB Bor nije kvalitetno sprovedena i podeljena poslovna i neposlovna imovina. Sada su radnici bivšeg RTB-a u situaciji da otkup svojih stanova plaćaju Ziđinu, zato što je Ziđin vlasnik stanova radnika u Boru. To nije sigurno poslovna imovina. To nije interes države, niti radnika, niti građana Bora. Nad Borskim jezerom Ziđin ima državinu, to znači da nema formalno, ali ima faktičko vlasništvo.

Što se tiče drugog pitanja, obraćam se direktno gospođi Vujović. U odgovoru stoji da se sve radi po zakonu i to nije istina. Gospođo ministarka, dopuštate da u Ziđinu Bor ne poštuje ni zakone Republike Srbije, ni ekološke standarde. Ja vas molim i vas kolege poslanike, pogledajte zvanični izveštaj Instituta za rudarstvo i metalurgiju koji pokazuju da je u poslednja tri meseca arsen i kadmijum 30 puta preko godišnjih prosečnih ciljnih vrednosti ili studije Instituta za javno zdravlje „Batut“, koji upozorava od 2019. godine na ogromno povećanje broja maligniteta u Boru.

Na vrhu doma zdravlja u Boru ste postavili ekran na kom se iznose podaci o sumpor-dioksidu, koji jeste konačno sveden u zakonske granice, ali na tom ekranu nema podataka o teškim metalima kojima smo abnormalno mnogo izloženi i koji su direktni uzročnici kancera. Time dovodite u zabludu građane Bora, kad kažete da je vazduh odličan.

Kada pominjete studije uticaja na životnu sredinu, za koje kažete da će se njima rukovoditi i u projektu Jadar i u drugim projektima, postoji čitav spisak onoga što je bez studije uticaja u Boru izgrađeno – krečana u Zagrađu, tunel Krivajske reke, nadvišenje jalovišta RTH, flotacija topioničke šljake, vatrena okna za jamu, nova flotacija na odlagalištu raskrivke i radovi na kopu Krivelj.

U sudskim postupcima ste i zbog zagađenja vazduha 2019. godine, kada je sumpor-dioksid išao preko 5000 mikrograma po metru kubnog vazduha od dozvoljenih zakonom 350 mikrograma.

Ja sam tada podnela prijavu bivšem ministru Goranu Trivanu. To će tek septembra biti prvo ročište. Ziđin će platiti kaznu. Šta je njima to na njihov profit koji oni ostvaruju na godišnjem nivou? U sudskim postupcima se i zbog studije o proceni uticaja za rudnik Cerova, studije procene uticaja za odlagalište raskrivke rudnika Veliki Krivelj, studije o proceni uticaja za kolektor Krivajske reke. Ni vaše ministarstvo, ni ekološki inspektori, pa ni Vlada Republike Srbije ne rade u interesu građana Srbije, jer dozvoljavate ugrožavanje životne sredine i života ljudi u Boru.

Izvinite, prekoračila sam vreme. Završavam ovim.

Ne bih volela da neko ovo moje obraćanje izokrene, kao što obično rade i kažu da ja želim da se zatvori rudnik i fabrika. Moj deda je poginuo u tom rudnik. Moji roditelji su od svojih plata gradili taj Bor. Ja sam rudarsko dete. Rudnik i fabrika moraju da rade, ali po zakonima države Srbije i u korist građana države Srbije. Samo tako možemo da opstanemo kao narod. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala.

Dakle, 25. jul, na današnji dan pre 34 godine u hrvatskom Saboru je ustavnim amandmanima u upotrebu vraćena šahovnica i zabranjena ćirilica. Taj dan je označio početak progona srpskog naroda na Balkanu, njegove kulture, identiteta i takođe, početak oduzimanja njegovih političkih prava. Taj proces do današnjeg dana, u nešto bržem ili sporijem obliku, je nastavljen bez nekih većih promena.

Slučajno ili ne, pet godina kasnije vođe srpskog naroda u Hrvatskoj i u BiH, Martić, Karadžić i Mladić su od strane politički instruisanog suda optuženi baš na današnji dan.

Deklaracija o zaštiti prava srpskog naroda, o kojoj govorimo ovih dana, u stvari postavlja temelje i definiše mere ekonomske, političke i sve druge, kojima će se ovaj proces koji je započet pre 34 godine zaustaviti ili barem usporiti.

Naš narod kaže da se na Vidovdan sve najbolje vidi. Ima neke istine u tome i sa tim se slažem. Na Vidovdan, kada smo inicijalno usvajali ovu Deklaraciju, na inicijativu srpskog predsednika iz Beograda i predsednika Republike Srpske iz Banja Luke, stajali smo okupljeni sa našom braćom iz Republike Srpske, Crne Gore, njihovim institucijama, sa našom dečicom i sa našom svetom crkvom oko principa koji se danas nalaze u ovoj deklaraciji.

Tog istog Vidovdana, na taj isti dan, u to isto vreme, ovi ljudi iz opozicije stajali su okupljeni oko jednog kamiona koji je zaustavio protok na šetalištu u Loznici i koji je bio parkiran ispred Vukovog Doma kulture kao svetinje i hrama srpske kulture u Podrinju, ako hoćete i u Srbiji. Na tom kamionu, tog Vidovdana, je stajao neki Adi Selman iz Tuzle, kao vođa i glasnogovornik tog okupljanja. Adi Selman iz Tuzle je čuveni aktivista koji već godinama unazad, direktno ili indirektno, negira Republiku Srpsku, traži unitarizaciju Bosne i Hercegovine i otvoreno blati i pljuje srpske institucije i srpske gradove, srpske investicije u Republici Srbiji.

Sad nije ta pojava nama ni čudna. Dešavalo se to i ranije. Na proteste u Beogradu su dovodili Alijinog mudžahedina, snajperistu, kako sam kaže, čoveka koji je za vreme rata ubijao Srbe. Nama već viđeni scenario.

Zamislite, sada molim vas situaciju u kojoj pod kapom zaštite životne sredine u Zenici, jer je tamo Železara Zenica, jedna od najvećih zagađivača u Bosni i Hercegovini, na jednom takvom kamionu, na šetalištu u Zenici stoji neki vođa neke desničarske srpske organizacije iz Beograda ili neki poslanik i vođa poslaničke grupe lažne desničarske opcije u parlamentu srpske države i sa razglasa viče sve najgore o Federaciji Bosne i Hercegovine. Jel to moguće? Zamislite na protestima u Zagrebu ili u Sarajevu kapetana Dragana ili zamislite kamion na splitskoj rivi na kojoj stoji neko od poslanika iz ove naše lažne desne opozicije. Jel to moguće? Ovo pre svega zbog građana Srbije da znaju o čemu se radi.

Šta je moje pitanje, a doći će danas ministar policije ovde i biće zgodno da nam odgovori, da li će i kada takvim licima koja ugrožavaju bezbednost Republike Srbije biti zabranjen ulazak u Republiku Srbiju? Kada i na koji vremenski period kako se ove stvari ne bi dešavale i da, pored ugrožavanja bezbednosti građana Srbije, ne bismo proživljavali bruku i sramotu? Nadam se da će ministar imati odgovor na to pitanje, kako bi svi mi bili zadovoljni.

Još jednom, na kraju, evo odmah završavam, poštovana predsedavajuća, nisam sretan što opozicija neće podržati deklaraciju o kojoj govorimo ovih dana, kao što je to učinila opozicija u parlamentu u Banja Luci, gde sam sa našim kolegama iz SNS-a i još nekima bio prisutan kao gost u danu usvajanja ovog teksta. Odgovorno je postupila tamošnja opozicija i podržala tekst ove deklaracije.

Nema čovek puno prilike u životu da prisustvuje istorijskim događajima i da se u njima na pravilan način ponese, ali onakav kakav bude tog dana takav neka bude i doveka, što bi Njegoš rekao – svaki je rođen da po jednom umre, čast i bruke žive dovijeka. Mi ćemo živeti časno. Hvala vam.

Hvala, gospodine Vujadinoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Nekoliko obaveštenja pre toga.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: gospodin Peđa Mitrović, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, gospodin Branko Ružić, gospodin Dobrica Veselinović i prof. dr Jelena Jerinić.
Obaveštavam vas da danas nastavljamo sa radom posle 18.00 časova.
Nastavljamo zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 60. dnevnog reda.
Reč ima gospodin Aleksandar Pavić.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poslanička grupa MI – Snaga naroda će da podrži Deklaraciju Svesrpskog sabora, iako smatramo da to može još mnogo jače i konkretnije, ali mi nismo učestvovali u njenom koncipiranju i nama je najvažnije, na prvom mestu, što je ovu Deklaraciju već usvojila Narodna skupština Republike Srpske. Mi smo vrlo svesni toga koliko je to važno za Republiku Srpsku. Svaki vid povezivanja sa Republikom Srbijom i jedino nam je žao što ranije nije došlo do ovakve deklaracije i što je do skoro i ovde, u ovoj državi, nažalost, lažni visoki predstavnik bi prihvatan i priznat za pravog visokog predstavnik što on nije.

Isto tako delimo nezadovoljstvo koje su iskazali neki prethodni govornici što ovo nije posebna tačka dnevnog reda, pogotovo što ste kao predlagači sami istakli njen istorijski značaj. Umesto toga, ovo je samo jedna od 60 tačaka objedinjenih u jednu raspravu i mi sada imamo vrlo malo vremena da govorimo o ovoj deklaraciji, ali i da govorimo o drugim tačkama dnevnog reda iz ove sednice.

Ova deklaracija ima pun naziv – zaštita nacionalnih, političkih prava i zajednička budućnost srpskog naroda. Prvo, sama deklaracija, mi bi imali primedbe, vrlo kratko ću ih reći, da smo bili pitani. Smatramo da EU nema mesta u zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kao ni Berlinski proces, ni Otvoreni Balkan.

Zajednička budućnost srpskog naroda mora da bude u našim rukama, a ne u rukama osvedočenih neprijatelja srpskog naroda i Republike Srpske, a jedan takav osvedočeni neprijatelj je upravo Olaf Šolc i naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda nije doček kakav je priređen jednom zločincu Olafu Šolcu koji je samo koji mesec pre toga bio tj. njegova država jedna od kosponzora rezolucije o Srebrenici i kako je moguće da predsednik ove države se ponaša kao posluga tom sitnom, malom, nemačkom zločincu Olafu Šolcu, da ga čeka da blagoizvoli da izađe iz aviona i posle da ga čeka ispred kola. To je za nas poniženje koje je priređeno ovde od strane predsednika države. On je to dozvolio. To nije naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda.

Kao što nije naša ideja zajedničke budućnosti srpskog naroda, ostale neke od tačaka današnje sednice, a tiču se zaduživanja Republike Srbije, pogotovo EPS-a prema stranim bankama zato što nas sve ovo gura u tzv. Zelenu agendu, a gde mi uopšte nećemo biti gospodari svoje sudbine. Zašto se EPS zadužuje kod stranih banaka, a nacionalni stadion se izgrađuje sredstvima, zajmom Poštanske štedionice? Zašto se EPS ne zadužuje kod Poštanske štedionice? Da nije to zato što onda ne bi bili uslovljeni time da se priključimo Zelenoj agendi koja, između ostalog, predviđa zatvaranje naših termoelektrana, odustajanje od uglja, a to znači da mi opet budemo zavisni od drugih, od onih istih koji nam rade o glavi, od Šolca, čije mi garancije treba da prihvatimo na reč,

Znači, smatramo da je ova deklaracija morala da bude posebna tačka dnevnog reda kao deo svečane sednice ovog doma, a da se prethodno diskutovalo.

Još jedna stvar na koju bih hteo da skrenem pažnju, meni je žao što ovde nije predsednica Narodne skupštine, jeste, e, dobro, odlično, sjajno. Vi ste dobrodošli, pozdrav i vama.

Sada ovako. Vi ste prekjuče održali jednu vrlo finu lekciju mojoj koleginici Jeleni Pavlović o tome da je narodni poslanik dužan da govori istinu. Ja vas pitam - da li se to odnosi na vas i da li se to odnosi samo na ovaj dom? Imam vrlo konkretan razlog zašto to pitam. Vi ste kao predsednica Narodne skupštine u toku predizborne kampanje, preciznije 23. maja, na TV „Pinku“ bukvalno izgovorili klevete na račun naše poslaničke grupe. Vi ste bukvalno rekli da smo mi za to, da podržavamo tezu da se u Srebrenici desio genocid i da podržavamo Rezoluciju o Srebrenici koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN-a.

Šef naše poslaničke grupe je Branko Lukić, branilac Ratka Mladića. Da li vi stvarno mislite da on smatra da se u Srebrenici desio genocid?

Meni je pre neki dan izašlo četvrto izdanje knjige „Zabranjena istina o Srebrenici“. Prvo izdanje izašlo je 2006. godine kada je ovde vladao medijski teror koji nas je ubeđivao sve da se tamo desio genocid.

Znači, vi ste direktno izneli neistinu na naš račun, a mi nismo imali priliku da se branimo i to je sigurno uticalo na izbore održane 2. juna 2024. godine.

Samo postavljam pitanje na kraju - da li se obaveza da se stalno govori istina odnosi samo na ovaj dom ili vi možete kada odete na medije na koje mi ne možemo da idemo da kažete šta god hoćete o nama, a da mi ne možemo da odgovorimo? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Ako bih mogao samo da zamolim prosto da se omogući da normalno razgovaramo.

Dakle, ja evo sa ponosom mogu da kažem da je moj čukundeda Maksim Đurković svojevremeno bio poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Prethodno je bio poslanik u Austrijskom saboru kao član Kočićeve stranke. Pobedio je direktno Austrijskog kandidata na izborima i bio je tamo poslanik. Uhapšen je i u Banjalučkom procesu je stradao, jer je bio saradnik Gavrila Principa i uhapšen je i dobio 20 godina rada zatvora. To je radio kao Srbin iz Bosne, kao neko ko je sanjao naravno ujedinjenje srpskog naroda i dobio toliku robiju. Bogu hvala, oslobođenje je došlo. On je posle postao poslanik u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ali, ovo ističem iz tog razloga zato što je sva moja familija po ocu iz Republike Srpske i presrećan sam zato što smo ovu deklaraciju doneli, zašto donosimo ovu deklaraciju.

Znate svako od nas ima neki san. Poštovaćemo mi uvek formalno i moramo to da radimo i Dejtonski sporazum i sve ono što danas definiše ovu Bosnu, ali vi ne možete da naterate Srbe u Bosni i Hercegovini, to moramo da budemo krajnje iskreni, ja nikog u mojoj familiji ne mogu da nateram da voli ovakvu Bosnu i Hercegovinu. Oni nju ne vole i nikada neće reći da im je Sarajevo glavni grad, reći će da je Beograd glavni grad i svako od Srba u Bosni i Hercegovini nikada neće navijati za Bosnu i Hercegovinu ni u jednom sportu, navijaće za Srbiju i svako od njih, ne treba da bežimo od te činjenice, sanjaće ujedinjenje sa Srbijom.

Kao što ja to mogu da sanjam u životu, sanjam da se ujedinimo sa Republikom Srpskom. Da li će to doći? Da li će to možda moja deca dočekati, unučići kako god? Ali, to je nešto što je san i što nosim u srcu i ja to ne mogu da sakrijem i neću da sakrijem, ali zato mi je drago da makar imam ovakve odnose i zato što sa ovom deklaracijom potvrđujemo koliko su snažni odnosi Srba i sa jedne i sa druge strane Drine. Nikakve razlike nema između Srbina koji živi u Bogatiću ili onoga koji živi u Bijeljini. To je sve jedno te isto i, Bogu hvala, nadam se da će živeti što bliže, a ko zna jednog dana možda i videćemo, da me neko ne bi optužio da narušavam Dejtonski sporazum.

Ono što ja moram da istaknem za Republiku Srpsku i zašto Srbija mora da se bori za nju, uz svo uvažavanje svakoga, ali to kako se Republici Srpskoj otimaju nadležnosti, to kako se pokušava ona da svede na nevladinu organizaciju i te besmislice koje nama stalno govore kako bi trebalo da se uradi decentralizacija, regionalizacija, to je sve super, kada bi trebalo da se Srbija cepka, ali kada govorimo o BiH - ne, tu je najvažnije da idemo u centralizaciju i da sve damo Sarajevu. Jel tako, a da Republiku Srpsku ugasimo?

Kako su to dupli aršini - prosto neverovatno. Zato Srbija mora da se bori za Republiku Srpsku. Ona je naša strateška, da ne kažem i mnogo više od toga komponenta, odnosno nešto što zaista nas veže istorijski pre svega za ono što pripada i što jeste istorijski bio deo srpskog nacionalnog bića.

Zato, da bi Srbija to uradila ona mora da bude i ekonomski snažnija, još snažnija i što je ona ekonomski snažnija veće su naše šanse da se borimo za naše interese. To je prirodno i potpuno normalno.

Kada čujem ovde kako bi bilo najbolje da razgradimo vojsku, pa bez jake vojske nemate ni jaku ekonomiju, a imali smo situaciju da nam je neko nekada vojsku svodio na šumarska udruženja, bukvalno, ili na udruženje lovaca. A danas, Bogu hvala, imamo jednu jaku i snažnu vojsku. Bez snažne vojske, bez jake namenske industrije nema jake ni ekonomije.

Nije meni drago što se vode ratovi po svetu. Naprotiv, naravno, Bogu hvala, moramo da vodimo računa da se rat ne povede kod nas, ali ratovi se nažalost vode, oružje se, Bogu hvala, prodaje, šta da radimo, mi od toga živimo, naše porodice ovde žive, naša namenska industrija živi i normalno da ćemo to iskoristiti. To je tako.

Zašto neko radi konstantnu kampanju protiv naše namenske industrije, to mi nije jasno i to nikada neću moći da shvatim. Umesto da podstičemo razvoj naše namenske industrije, inovacije u našoj namenskoj industriji, mi se svim silama trudimo da je upropastimo, da je uništimo, da pričamo gluposti kako prodajemo oružje Ukrajini itd.

To je nešto što mi nikada neće biti jasno, ali dobro, valjda postoje ovde ljudi kojima je što slabija Srbija njima valjda su puniji budžeti.

Naravno da sam doživeo sve i svašta zbog toga što sam istakao, a evo kažem vam, moj otac je, odnosno selo mog oca u Bosni je na 15 kilometara od Loznice. Kao mali sam iks puta išao tim putem ka Republici Srpskoj i sada kada mi neko priča o zagađenju Loznice eventualno litijumom ja se prosto samo nasmejem, jer ta ista Loznica je decenijama imala fabriku viskoze koja je bila neverovatan zagađivač, koju su naravno ovi eksperti kada su došli na vlast upropastili, uništili, gde je 12 hiljada ljudi ostalo bez posla i ljudi su plakali zbog svojih radnih mesta.

Ali, kako govorimo o nekom zagađivanju, pa to je bio najveći mogući zagađivač tamo. Vi danas iako bi se pravila ova fabrika, odnosno ako bi se i pravio rudnik, on je na mnogo manjem prostoru i mnogo manje zagađuje nego što je to nekada radila fabrika viskoze.

Da ne govorim o sumpornoj kiselini, koja, neko nam priča, kako će ne znam koliko stotina hiljada tona sumporne kiseline da se upotrebi, što naravno pričaju neuki ljudi, ne znaju ništa o tome, ništa nisu ni pročitali, ali vole da obmanjuju javnost. Nikakva količina sumporne kiseline neće se toliko trošiti, jer to što se čak i namenilo da se eventualno potroši daleko je manje nešto što trošimo sumporne kiseline u poljoprivredi, s obzirom da vršimo đubrenje zemljišta itd. Tu svuda imate sumpornu kiselinu i to u mnogo većoj količini nego što bi to ovaj rudnik koristio. Ali, dobro, valjda je poenta svaku zdravorazumsku investiciju odavde oterati.

Sa druge strane, moja majka je iz Negotina, iz istočne Srbije. Veoma dobro znam i šta su Bor i Majdanpek. Dvadeset puta je veće zagađenje i u Boru i u Majdanpeku je bilo u bivšoj nam državi, u SFRJ, pa niko se nije bunio, niti je tražio da zatvara rudnik. A ovde je suština zašto tražite danas da zatvarate rudnik, a to je isključivo da ne bi kineski investitor radio. Valjda je potrebno oterati kineskog investitora.

Ove je prosto neverovatno. Mi imamo jednu grupu ljudi koja je pre neki dan na jednom od ovih protesta izložila ambiciju da ugasi sve rudnike u Srbiji, verovali ili ne, da sve rudnike ugasimo.

Što onda ne odete lepo da kažete građanima Lazarevca – evo, mi želimo da vam ugasimo Kolubaru? Odete u Požarevac i Kostolac i kažete onim ljudima u Kostolcu – evo ugasićemo vam Kostolac? I onda kad ih pitate – pa dobro, ljudi, kako mislite da proizvodimo struju? A onda kaže – ne, ne, mi ćemo da uvozimo struju. Onda vidite da imate posla sa potpuno iracionalnim svetom, koji je valjda protiv svakog vida industrije.

Slažem se, poljoprivreda jeste naša strateška grana i mi moramo još više da uložimo u poljoprivredu, između ostalog, familije naše su dosta vezane za poljoprivredu, moja posebno, ali poljoprivreda ne može da puni BDP u toj meri koliko to može da radi industrija. Industrija je ta koja podiže zemlju. Te gluposti kada slušamo o pijaćim vodama i ne znam čemu, pa draga gospodo, vi ste sve izvore pijaćih naših voda prodali, pa vi ste prodali „Rosu“ „Koka-koli“, pa vi ste prodali, čini mi, se „Knjaz Miloš“ „Pepsiju“. Pa kako niste našli te pijaće vode sve vreme dok ste bili na vlasti baš u Podrinju, odnosno u tom delu Jadra, kako ne nađoste tada te pijaće vode? Sad ste se setili da nađete pijaće vode.

Izmišljate ovde i manipulišete ljudima, izmišljate gluposti i plašite narod bez ikakvog razloga, samo iz jednog jedinog razloga, a to je da ova vlast ne bi dovela tu investiciju i da ne bi Srbija toliko ojačala u vreme ove vlasti. To je suština cele priče.

Vi da ste ostali, pošto ste razvijali taj projekat „Rio Tinta“ sve ove godine, vi da ste ostali na vlasti, vi bi odavno već krenuli u eksploataciju tog litijuma, jer ste nam pričali da je to razvojna šansa. Vi imate, recimo, ovog Zelenovića, on je bio gradonačelnik Šapca. Taj čovek je susedna lokalna samouprava Loznici, pa za tolike godine se nikad nije setio da se usprotivi „Rio Tintu“, nego naprotiv, pričao je kako je to razvojna šansa za Srbiju, a sad odjednom kada on nije više vlast i kada vi više niste vlast, e, onda je to strašan zagađivač, to je strašno, svi ćemo da budemo zatrovani.

Niko neće biti zatrovan. Ja se nadam da će taj projekat pokazati i apsolutno sve studije da će pokazati da je to potpuno bezbedno za zaštitu životne sredine, a iskreno se nadam da ćemo ovde otvoriti i brojne fabrike koje će obrađivati tu sirovinu i da ćemo imati, naravno, i električne baterije i da ćemo imati električne automobile. Samo mogu da naglasim jednu stvar koja je veoma važna, evo, gospodine Vučeviću, vi to možete da pogledate, jedan od najvećih multimilijardera kao što je Ilon Mask je do svoje kuće u Ostinu, u kvartu gde žive milijarderi u Teksasu, napravio fabriku za obradu litijuma. Jel zaista mislite da je hteo Ilon Mask sebe i sve one milijardere da zatruje tamo?

Kakvim vi glupostima ovde se služite i zašto manipulišite i zašto obmanjujete građane i zašto uništavate bilo kakvu šansu za razvoj Srbije, meni to nikada neće biti jasno. Ali ja samo molim ovu Vladu, pošto sam bio strahovito ljut prošli put kada se odustalo od ovog projekta, ne osvrćite se na gluposti, na ludosti i na manipulacije ljudi koji ništa o tome ne znaju, koji nikada ništa o tome nisu pročitali, koji su apsolutno neobrazovani po tom pitanju, molim vas da nastavite s ovim projektom, i ako to apsolutno je u saglasju sa onim standardima EU i svim onim što se propisuje i ako je u saglasju sa svim onim standardima koji se propisuju za zaštitu životne sredine, da hrabro ovo realizujemo i da Srbija ide napred. Svako dobro.