Koji je bio.

Nema veze.

Nema veze što je bio?

Evo, član 109.

Da kaznite gospodina Martinovića, molim vas samo me saslušajte…

Ne brinite, nisam vas isključila, slušam vas, samo sam odmahnula rukom zato što je sramota ovo što radite.

Pa, znate šta, imali ste ranije moju koleginicu ste kaznili zato što je pričala van dnevnog reda, a što niste kaznili gospodina Martinovića, on je zreo za kaznu. Pogledajte ga, zreo je za kaznu. Odmah sada da ga kaznite. Pogledajte.

Samo još jednu stvar, gospodin Vesić, navodno nije čuo da je moja koleginica rekla da nije protiv izgradnje puteva. Ako gospodine Vesiću imate problem sa ušima, konsultujte gospodina Martinovića i rešite taj problem. Hvala vam.

Gospodine Pavićeviću želite opet da se javite?
Nema potrebe da se diže temperatura. Nećete?
Reč ima Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukazujem na član 103. gospođo predsedavajuća. Od prvog gospodina koji je ukazivao na povredu Poslovnika, koji ima običaj da se javlja pod klupom, pa da ovo poslednje ste trebali primenjivati odredbe člana 103. stav 3. dakle, da bi se ovoj poslaničkoj grupi oduzme vreme, jer su to bile klasične replike.

Na kraju da zaključim da nije, a da obaveza da govorimo istinu i da ministar poljoprivrede nije izrekao ni jednu istinu i da ministar poljoprivrede nije izrekao ni jednu istinu jer su se svi redom hvalili da bi dobijaju novac iz inostranstva, uključujući i ove zelene, tu jedino imam dilemu oni su se hvalili da su dobili pare od Hakija Bazija, a za mene…

Neću to da dozvolim.
Idemo dalje.
Reč ima Dušan Marić.
Izvolite.

Za promenu, ja ću govoriti o dnevnom redu po prvoj tački dnevnog reda.

Gospođo Brnabić, gospodine Vučeviću, uvaženi ministri, narodni poslanici, ja sam 2. jula imao čast da u Banjaluci prisustvujem istorijskoj sednici Narodne skupštine Republike Srpske na kojoj je usvojena Deklaracija o zaštiti srpskih nacionalnih interesa. Istorijskoj, zato što je ovo prvi put da parlamenti dve srpske republike zajednički usvajaju jedan zajednički dokument.

I u Banjaluci je rasprava bila povremeno žustra, ali je Deklaracija usvojena skoro jednoglasno. Od 65 prisutnih narodnih poslanika za deklaraciju je glasalo njih 62.

Znate, i u Banjaluci postoje prilično duboki politički rovovi između vlasti i opozicije, ali je tamo opozicija duboko svesna da je ova Deklaracija dobar, koristan dokument, koji će pomoći da sprski narod, bez obzira gde živi uspostavi čvršće jedinstvo, koje će nam pomoći da se odupremo. Ja vas molim da budete parlamentarni. Znači, da se uspostavi jedinstvo koje će nam pomoći da se lakše odupremo pritiscima kojima je srpski narod izložen.

Dugoročno gledano osnovna tri cilja ti pritisaka su da oslabe Republiku Srpsku, da oslabe Republiku Srbiju, da Republiku Srbiju prisvoje da prizna nezavisnost Kosova i da Republiku Srpsku učine ili svedu na nivo mrtvog slova na papiru.

Da bi se deklaracija o kojoj danas raspravljamo mogla razumeti dobro je da znamo šta joj je prethodilo, prethodila je jedna medijska i politička kampanja…