Znate kako, moram samo da vam napomenem još jednu stvar, pre neki dan ste dozvolili ministru Goranu Vesiću da mene lažno optužuje za uzimanje nekakvog novca od investitora i da ja iznuđujem investitore. To je izjavio ministar koji je dužan ovde da podnosi izveštaj Narodnoj skupštini i nama kao poslanicima. NJega niste opomenuli, mene sada opominjete.

Ja imam pravo da u svrhu kritičkog mišljenja i kritike određene teme iznesem svoje mišljenje. Ukoliko budem pribavila dokaze svakako ću kao advokat podneti krivičnu prijavu ili tužbu i to budite sigurni.

Iskreno se nadam da će ministar odgovarati što je izrekao pre neki dan i iskreno se nadam da u našem pravosuđu još uvek sede sudije koje primenjuju zakon i plaše se Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Takođe, pošto vidim da vas je ova tema prilično unervozila, a ima i drugih kolega koji bi pričali, samo sam htela da kažem da ovo što ste uradili sa ovih 60 tačaka dnevnog reda, koje ste praktično zbrčkali u jednu temu i objedinjenu raspravu treba da bude pokazatelj građanima Republike Srbije koliko se žuri u smislu uzimanja novca, u smislu zaduživanja, u smislu da se građanima prosipaju šuplje i prazne priče o nekakvim povećanjima plata.

Ne znam nikoga u mom okruženju ko ima platu od 107 hiljada dinara, ljudi rade za plate od 70 i 80 hiljada dinara i za minimalce od 50 hiljada. Evo, pitajte dole konobare u Skupštini koji imaju platu 47 hiljada dinara. Sram vas bilo za te izrečene laži. To je dokaz, jer može da se dokaže da nisu plate ono što vi pričate. Hvala vam na izdvojenom vremenu.

Hvala vama, poštovana narodna poslanice, što ste na moju opomenu onda pojasnili svim građanima Republike Srbije da to što pričate nisu činjenice, već je to vaše mišljenje. Dakle, da ne postoji nikakav dokaz, da je to vaše mišljenje. Hvala vam na tome, to je korektno od vas.
Dakle, sledeći put nemojte da optužujete ljude, nego recite moje mišljenje je, a nemojte da optužujete ljude.
Sada reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Da budem potpuno precizan, citiram – ukoliko budem pribavila dokaze. Znači, dokaza nema. Ukoliko budem pribavila dokaze, tako je rekla. Znači, dokaza nema, nego tako paušalno. Ali ono za šta smo dokaze videli to je da Ćuskija isekao šumu, napravio zgradu i da to zelenima ništa nije smetalo, da to veliki ekolozi ni na koji način nisu sprečavali, da veliki ekolozi imaju investitore kojima dozvoljavaju da grade, i da veliki ekolozi imaju investitore kojima ne dozvoljavaju da grade, u zavisnosti od toga da li veliki ekolozi angažuju određenu advokatsku kancelariju ili ne. To smo imali prilike sve da čujemo, i to činjenice o tome.

Kaže veliki stručnjak Ratko Ristić, veliki stručak za rudarenje, šumar, čovek sa Šumarskog fakulteta, završio Šumarski fakultet, radio kao projektant saradnik na više projekata i dalje je na Šumarskom, završio, magistrirao, doktorirao, sve na Šumarskom fakultetu – Hidrologija bujičnih tokova, to mu je tema. Kakve veze to ima sa rudama? Oni znaju, ali veliki je stručnjak za rude.

Znate li za šta je stručan? Za onaj biznis u koji ste krenuli zajedno – trpanje reke u ceni, pa kada niste prošli onda ste postali veliki borac protiv reka u cevima, a Ratko Ristić je baš bio taj koji je davao građevinske dozvole za mini hidroelektrane na Staroj planini. To je taj stručnjak. Tamo gde je bio stručan on je radio sve suprotno od onoga za šta se vi zalažete, a sada odjednom je postao stručnjak i za rude.

Prema tome, ajde da vratimo raspravu o tome onima koji se stvarno razumeju u rude, onima koji stvarno razumeju šta je rudarstvo, a da ostavimo šumare da se bave šumama. Ratka Ristića možete da zovete kada Ćuskija ponovo bude sekao neki park da bi gradio zgradu. Za to vam je Ratko Ristić stručnjak, a za rude nije.

Dakle, neće biti nikakve eksploatacije litijuma ukoliko ne budu bili ispunjeni svi ekološki standardi.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem uvažena predsednice parlamenta, gospođo Brnabić.

Uvaženi ministri, predstavnici nezavisnih republičkih institucija, narodni poslanici, pred nama je 60 tačaka dnevnog reda, a možemo da ih svedemo na dve i da kažemo da je ta treća pod Razno.

Prva i koja je najbitnija jeste upravo ova naša deklaracija o zaštiti nacionalnih prava srpskog naroda, možemo slobodno tako da kažemo, gde god žive i upravo ta deklaracija je suština ovog našeg okupljanja danas ovde.

Druga tačka dnevnog reda za određene narodne poslanike je priča o litijumu i valjda ponuda da oni nama ponude neku svoju deklaraciju sa tim pitanjem.

Moram da se zahvalim i gospođi Ireni Vujović i predsednici parlamenta što su na pravi način obrazložile situaciju i dobro podvukle da to danas nije tema, a i da nema razloga da to bude tema sve dok se sve stvari ne ispitaju na jednom naučnom, ozbiljnom i stručnom nivou. Do tada nema ni razgovora, ni pregovora, niti bilo kakvih populističkih priča, kao što ni ova naša rezolucija ne sme da bude poziv na neki jeftini nacionalizam, demagogiju i populizam, već ozbiljan tekst i ozbiljna deklaracija da se zaštite interesi srpskog naroda gde god on živi.

Upravo ova deklaracija ima za cilj jednu stvar, to je da mi Srbi prestanemo da se delimo i na Karađorđeviće i na Obrenoviće i na partizane i na četnike, da prekinemo sa svim podelama pa ako hoćete i to je ova neka podela koja lebdi u vazduhu, to je ta podela oko litijuma, već da svi znamo šta je naš državni i šta je naš nacionalni interes.

Ovo je nulta tačka, ova naša deklaracija je nulta tačka i početak jedinstvenog nastupa srpskog naroda svuda gde on živi i bori se za svoja prava, u Srbiji, u Republici Srpskoj, na KiM, širom dijaspore da znamo konačno i ustanovimo i podržimo, da znamo koja su naša obeležja, koja je naša himna, koji su naši interesi i da možemo iz ovog teksta svi zajedno da stanemo.

Upravo moramo da se složimo oko jedne stvari, a to je da upravo kada podržimo jednu ovakvu rezoluciju u budućnosti moramo da podržimo i naše institucije. Institucije, institucije, institucije. To je ono što dolazi posle ove deklaracije i posle zaštite interesa srpskog naroda.

Te institucije su naravno u Srbiji krhke zato što tek 30 godina baštinimo demokratiju u pravom smislu. I upravo zbog toga moram da skrenem na trenutak sa teksta deklaracije i da kažemo da ako imamo jednu zdravu instituciju, jednu dobru instituciju, instituciju koja na pravi način obavlja svoj posao, to je Državna revizorska institucija. Čestitam gospodinu doktoru Dušku Pejoviću na izveštaju za 2022. i 2023. godinu. Mislim da na najbolji mogući način su pokazani pokazatelji. I kada neko kaže – pa za šta je bitna državna revizorska institucija, pa upravo je bitna zbog tih predloga, zbog te kontrole i onda na kraju građani mogu da vide upravo kako se upravlja sa njihovim sredstvima, sa parama poreskih obveznika i da imate pravu jednu krvnu sliku na kraju da znate šta se ovde kod nas dešava.

I upravo taj izveštaj jeste zbog toga zato što imate finansijske efekte tog izveštaja. Ono što je za nas izuzetno bitno iz Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, to su ti socijalni efekti revizije i legislativni efekti revizije, a to je šta su predlozi i kako može u budućnosti da se popravi stanje.

Ono što je za nas izuzetno bitno jeste da cela Državna revizorska institucija na jedan izvanredan način obavlja svoj posao i to je najbitnije, a to je prevashodno zato što ima ono što možemo da kažemo prvog među jednakima, a to je gospodina Pejovića, koji na pravi način obavlja svoj deo posla.

Mi iz poslaničke grupe PUPS-a svakako ćemo podržati reizbor uvažene gospođe Jorgovanke Tabaković. Smatramo upravo to da ako hoćete da gradite institucije, morate da imate kontinuitet, kao što i ova Vlada, možemo slobodno da kažemo posle odličnog vođenja Ane Brnabić, odlično je danas vodi danas Miloš Vučević, ima kontinuitet, tako i Narodna banka Srbije mora da ima kontinuitet. To je upravo ono što se kod nas uvek desi, mi kad imamo malo problema, odmah odlučimo da promenimo ili kažemo da promenimo trenera ili da promenimo glavnog čoveka. Upravo treba da imamo i strpljenja i poverenja, to je najbitnije nešto u izgradnji svih institucija. Ponavljam, 30 godina demokratije je tek, potpuno je normalno da imamo i nekih problema u funkcionisanju, ali to su institucije koje trenutno na jedan izvanredan način obavljaju svoj posao.

Uvaženi narodni poslanici, a pre svega građani Republike Srbije, imam obavezu upravo kada pričamo o deklaraciji koja je danas na dnevnom redu da istaknemo jednu stvar, a to je ono što mora da bude naša vodilja u budućnosti, to je upravo jedinstvo, jedinstvo srpskog naroda. Ne smemo da dozvolimo da nas ni oni sa strane, ni oni iznutra zavade po bilo kom pitanju. Da li će to biti danas pitanje litijuma, a sutra neko drugo pitanje izuzetno bitno za razvoj Srbije.

Moramo da razumemo da država Srbija poslednjih 12 godina ima jedan izuzetno brz razvoj, da imamo jednu industrijalizaciju na svim nivoima, da imamo dolazak stranih investicija i da smo premašili četiri milijarde, da radimo na jedan nov, brz i zapažen način i da upravo svi oni koji su očito i u okruženju, a možda i šire, upravo kao što je to govorio gospodin Martinović prethodnih dana, im ne odgovara upravo takav ubrzani razvoj Srbije, mi moramo takve stvari da primetimo i da prihvatimo i da budemo potpuno spremni da će postojati oni kojima takav ubrzani razvoj Srbije ne odgovara.

Uvaženi građani Srbije, molim vas da nijednog trenutka ne padnete pod uticaj onih raznih glasova koji očekuju i žele da poruše Srbiju ovakvu kakvu stvaramo poslednjih 12 godina. To je Srbija koja treba da bude po meri običnog građanina, običnog čoveka koji želi da radi, da zarađuje i da bude po meri upravo onoga što danas kažu u Americi, a to je da bude po meri radnog čoveka. Sa takvom jednom kampanjom i Donald Tramp ide u Americi, mi se toga stidimo, upravo je to poenta, da Srbija bude po meri radnog čoveka i upravo naša politička partija se za to zalaže, a to je da zaštitimo svakog pojedinca koji živi od svog rada, a penzionera koji je zaradio pošteno svoju penziju.

I za kraj, želim da istaknem da poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije u potpunosti će stati iza prve i iza svih ostalih tačaka dnevnog reda, jer upravo našim glasovima pokazujemo tu želju da damo mali doprinos našem političkom jedinstvu i našoj sveopštoj dobrobiti.

Zato glasamo za sve predložene tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mitar Kovač. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodo ministri, poštovane dame, poštovana gospodo, dragi građani, pokušaću nešto da kažem o deklaraciji, višestranog odbrambenog i bezbednosnog stanovišta i o aktuelnim problemima ipak koji se prepliću preko naših života i ovde u Skupštini, u javnosti, medijima, u svakodnevnoj komunikaciji građana i oseća se ta zabrinutost na svakom javnom mestu. Takve ne smemo ni ignorisati.

Što se tiče same deklaracije, lično iznosim stav da mi je nekako nesretno i nespretno što nema tu i Crne Gore na pravi način. Bili su njihovi predstavnici. Nadam se da u budućnosti kao subjekt pravni i državotvorni biće i Crna i Gora i onda to dobija pravi smisao. Ovako nekako gledamo samo na tu relaciju Republike Srpske i Srbije, što nije dobro. Nikada nisam ni mislio, a ni sada, da Crna Gora nije izvorno i istorijski srpska država i tako je treba i posmatrati.

Što se tiče same deklaracije u smislu primene, tu su veliki problemi vezano pre svega za podršku. Vidim u samoj Skupštini da na vreme nisu konsultovani predstavnici svih političkih subjekata, da ne kažem poslaničkih grupa. Da je ova deklaracija postala zajedničko vlasništvo, mi bi imali daleko veću sreću u smislu prihvatanja ove deklaracije, smanjene žestine ovde u diskusijama i u sprovođenju te deklaracije sutra u svakodnevnom životu države.

Drugi problem je što kolektivni Zapad, oličen u Evropskoj uniji i NATO-u, ne vidi ovu deklaraciju kao nešto što je u skladu sa njihovim interesima i ciljevima po pitanju Srbije i srpskog naroda. Takođe, ni regionalni centri moći nisu nastrojeni ovakvom jednom dokumentu, u njemu vide tzv. velikosrpsku ideju. Nije problem šta oni vide, nego mi treba da se pozicioniramo na način da možemo sprovesti ovakvu jednu deklaraciju. Ako ona ostane sama sebi dovoljna, kao neki papir koji je donesen, a ne bude oživotvorena, mi ćemo onda zaista imati problem jer smo pred narod izašli sa jednom idejom, ali je ne sprovodimo na pravi način i dosledno.

U smislu sprovođenja deklaracije, mislim da treba da se što više oslonimo na one zemlje i globalne sile koje nas prihvataju i kao narod i kao državu, konkretno mislim na Kinu, na Rusiju, na regionalne organizacije BRIKS-a, ODKB-a, koje nam nikada i ni po čemu nisu bile neprijateljske, u smislu afirmacije srpskih nacionalnih interesa.

Šta bi trebalo raditi dalje? Ne možemo mi promašenim kursom, odnosno strateškim pozicioniranjem, bezuslovnim vezivanjem za Evropsku uniju ostvariti srpske nacionalne interese, zaštititi Kosovo i Metohiju, sačuvati Republiku Srpsku i očuvati neku suverenost. Politička neutralnost u ovim vremenima mislim da je prava mera za pozicioniranje Srbije u smislu primene ovakve deklaracije i daljeg pozicioniranja Srbije u budućnosti, kao i ravnopravna saradnja nakon te političke neutralnosti sa drugim regionalnim organizacijama, poput BRIKS-a, ODKB-a, NATO-a. Mi danas smo se ipak, iako kažemo da smo vojno neutralna država, suštinski pozicionirali više na zapad. Favorizujemo Evropsku uniju, bez ikakvih uslova, NATO takođe, vezujemo se uz tu Nemačku, Francusku, druge su nam zemlje, eto tako, dobrodošle, ali ne nikada ravnopravno sa ovim državama.

Sve ovo proističe iz jednog globalnog problema, mi nemamo strategiju države, većina zemalja koje ozbiljno i dugoročno gledaju na svoju budućnost imaju takav dokument, često on nije javan nego je i tajan dokument, ali je prihvaćen od relevantnih političkih subjekata u zemlji. Da postoji strategija države posle nje je strategija nacionalne bezbednosti koja je u dva navrata doneta onda bi bile uređene ili izrađene iz strategije svih resornih funkcija.

Sramota je da posle toliko vremena nama neko ministarstvo egzistira, a nema strategiju za tu funkciju države ili ona ministarstva koja integrišu više funkcija da nemaju više strategija, ali da za svaku od tih pojedinačnih funkcija. Da imamo strategiju države lakše bi doneli i ovakvu deklaraciju ili bilo koji strateški dokument i imali tu nacionalnu sinergiju i spoj između izvršne, zakonodavne vlasti i naroda. Danas narod po svojim opredeljenjima u mnogome se razlikuje i od vlasti i od većine opozicije i to je osnovni problem koji se očigledno prelama i oko litijuma i rudarenja.

Što se tiče samih saznanja i pretpostavki Generalni sekretarijat Vlade zna da ima zato akademske institucije o tome se odavno drži nastava i u Vojnoj akademiji, na FON, nekoliko ljudi bi moglo da uspostavi taj strategijski sistem, neko to gleda kao formalno, ali nije formalno taj strategijski sistem je suštinski za kontinuitet vlasti i za kontinuitet sprovođenja osnovnih, nacionalnih interesa i ciljeva.

Ne smemo robovati kroz podanički odnos prema Evropskoj Uniji ne videti šta stoji kao problem, šta Evropska Unija čini prema nama. Mi vidimo da Evropska Unija čini sve i često to i ne sakrivaju, pa i sada kada je bio i Šolc i predstavnici Evropske Unije oni govore o Kosovu kao posebnoj državi, govore o Srbiji kao drugoj državi mislim da bi bilo primereno da se i na toj konferenciji za štampu istakne da je to deo države Srbije i da nikada nećemo ni po cenu bilo kojih, da kažem zvezda, sa Evropskom Unijom ili integracija odustati od svoje nacionalne teritorije.

Mislim da smo skoro dotakli dno u pitanju raslojavanja naroda oko ključnih istorijskih interesa. Ostalo je nakon svega što smo predali stranim vlasnicima i banke i resorno bogatstvo vezano za privredne objekte, infrastrukturu, poljoprivredno zemljište još rudna bogatstva, elektroprivreda, odbrambena industrija i nema puno još tih adresa. Šta će to naša deca imati i reći da je njihovo za 20, 30, 40 godina.

Ovo sve kada govorimo i o ovom litijumu i sa time polako da privodim kraju kako bi izgledala Srbija ako se zaista na ovoliko lokacija pa i bezbedno po nagoveštajima nekih analitičara izvrši eksploatacija litijuma i bora? Šta bi ta naša deca rekla, šta su njihovi preci, očevi, dede radili da dozvole da Srbija postane periferija Evropske Unije i da mi u ime te Evropske Unije i Nemačke treba da damo svoja bogatstva, da otvorimo utrobu Srbije?

Mislim da vlast i opozicija trebaju sve više gledati na volju naroda i rukovoditi se time, mislim da ovo može postati ogroman bezbednosni problem kao da nas nevidljiva ruka vodi u ogromno raslojavanje koje nam sledi u narednim mesecima, to je veliki izazov, cena toga je daleko veća od onoga što bismo mi dobili od eksploatacije litijuma u ime toga i da ne dođe do raslojavanja potrebno je da se nađe kompromis i da se organizuju razgovori vlasti i opozicije da poslušaju narod i da završe ovo pitanje sa jednim članom oko izmene zakona sa zabranom i ispitivanja i eksploatacije i litijuma i bora. Hvala.

Hvala vam.
Dobro, vi ste kao parlamentarac makar za razgovore što je pohvalno, imate ove koji su kao parlamentarci protiv razgovora i javnih slušanja i debate, tako da je to pohvalno.
Sada reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, danas raspravljamo o jednom režimskom pamfletu koji je predložila Rio Tinto koalicija, za koju grubo zloupotrebljen reč svesrspki. Kako se neki dokument može nazvati svesrpskim, a predlažu ga članovi stranke koji su se zakleli nad Ustavom Aljbina Kurtija da će poštovati, evo, smeje se ovaj koji je položio zakletvu, kako se mogu smatrati neki dokumenti svesrpskim, a predlažu ga poslanici Srpske liste filijale SNS na Kosovu i Metohiji koji zajedno sa Aljbinom Kurtijem rade na stvaranju velike Albanije.

Kako se može nazvati neki dokument svesrpskim a svesno su u kreiranju ovog dokumenta isključeni Srbi iz Hrvatske, čime režim Aleksandra Vučića svesno staje na stranu režima NDH i Ante Pavelića koji je negirao postojanje….(Isključen mikrofon.)

Hajmo, opomena, pa makar to vaše nevaspitanje da neki narod ima neku vajdu od toga.
Sada da kažem građanima Republike Srbije, dakle, iznos od novčanih kazni ulazi u skupštinski fond solidarnosti. Tako da nakon toga Odbor za administrativno budžetska pitanja donosi odluku o raspoređivanju sredstava i najčešće se ta sredstva uplaćuju eparhiji Raško-Prizrenskoj i Fondu za lečenje dece od retkih bolesti. Tako, da evo, makar nebuloze koje pričate da ima neko neke vajde od toga.
Sada, možete da nastavite, ali vas molim da poštujete neke minmalne civilizacijske norme, minimalne. Izvolite.