Po Poslovniku, narodni poslanik Aleksandar Jovanović.
Samo mi recite po kom članu.
Izvolite.

Vi znate da sam ja rob Poslovnika, tako da ću vam reći koji je član – 106. To je isti onaj član zbog kojeg je gospođa Brnabić dok je sedela malopre na vašem mestu nama ovde oduzimala reč, nije dala da govorimo kad god smo se pozvali na taj član i oduzimala nam vreme od poslaničkih grupa.

Dakle, šta je tema dnevnog reda – deklaracija ili litijum? Neka se odluči gospođa Brnabić, a i vi kada sledeći put sedite tu, da je opomenete da se drži tačke dnevnog reda.

Ona se nije držala tačke dnevnog reda, pa ja mogu samo nešto da joj kažem.

Ljudi, večeras je u Šapcu veliki protest i u Arilju. Dođite na protest protiv litijuma, protiv uništavanja Srbije.

Poziv svima da dođu ljudi u što većem broju, sveopšta pobuna protiv ovakvih koji su prodali zemlju. To je obaveza svakog od nas.

Hvala lepo.

Vidite, kad se pozivate na Poslovnik i kada tražite princip, prvo vi treba toga da se pridržavate.
Gospodine Jovanoviću, ovo nije imalo nikakvog osnova, dobili ste reč, sačekala sam da završite do kraja s namerom, ali to vreme će se oduzeti vašoj poslaničkoj grupi.
Gospodin Srđan Milivojević, kao ovlašćeni, jel tako?
Izvolite.

Gospođo Raguš, sećate se one sramotne sednice Skupštine kada su svi radikali izbačeni sa sednice, kad su probali i vas da izbace, ustao je neki poslanik Srđan Milivojević i kazao je – mora gospođa Raguš da ostane u sali, treba neko da odgovori, nepristojno je kad se postave pitanja da neko ne ostane. Vi ste mi se zahvalili i ja sam rekao – pamti pa vrati. Nekako tako je bilo, bila takva neka vremena. Dakle, da odgovorim na pitanja, pošto kad neko pita red je i da dobije odgovor.

Kad pitate i pričate o nekoj zajedničkoj deklaraciji, koliko vam je ta deklaracija važna i bitna, govori činjenica da je u skupštinsku raspravu došla posle mesec dana od njenog usvajanja na Svesrpskom saboru, a za nju ste odvojili 20 sekundi. Toliko je vama to važno i bitno da je 20 sekundi, po vama, dovoljno za taj strateški dokument i o toj deklaraciji ću govoriti u vremenu svog ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Onda nam kažete da je 2006. godine, dve hiljadite i ne znam koje godine, nešto uradila Vlada Vojislava Koštunice. A što nas pitate? Pa samo lupnite rukom Milenka Jovanova , evo ga tu sedi ispred vas čovek i pitajte ga – bio si član te stranke, govorio si da je spas za Srbiju obaranje Vučića. Izvinite, nemojte vaše unutar stranačke sukobe da vodite ovde pred nama.

Ja razumem i transparent koji ste razvili i na početku ovog zasedanja – lopovi, lopuže iz DOS-a, nećete pljačkati Srbiju, ali ne sa naše strane, nego tu gde sede vaši preletači iz DOS-a, pa se dogovorite među vama, među sobom ko je potpisivao, šta je potpisivao ali, gospođo Brnabić, ovo ste vi na fotografiji. Izvolte, i još kada kažete da je „Rio Tinto“ najgori za Srbiju, nije, naprednjaci i režim Aleksandra Vučića su mnogo gori. Hvala.

Istine radi, pošto ste me pitali da li sećam vremena kad su celu poslaničku grupu vaše stranačke kolege izbacile, a ja ostala sama u klupama, mene je spasao grip. Ja tada nisam bila tu, inače bi i ja bila izbačena, a radikali su tada bili izbačeni, u to demokratsko vreme, samo zbog majice sa likom Vojislava Šešelja, a posle toga, pošto ste me ostavili samu mesec i po dana, menjali ste Poslovnik po kome mi i dan danas radimo, a protiv koga sam ja bila još onda, ali eto čisto istine radi.
Gospodin Milenko Jovanov ima repliku.
Izvolite.

Čekajte, sad meni nešto nije jasno. To znači da je on čovek izmislio sada da vas je on zadržao u sali? Jel tako? Nemoguće. Neće on da izmisli. Ne sećate se vi dobro, on vas je spasio, niste vi imali grip. Nije vas grip spasao.

U svakom slučaju, ono što jeste postavljeno pitanje meni – pa da, ja sam i tada podržavao eksploataciju litijuma, podržavam i sada. Ne vidim da se nešto promenilo kod mene. Promenilo se kod vas. Promenilo se kod vas, jer ste 2001. godine, evo da vam ponovim ono što ste malopre mogli da čujete, a pravite se da ne čujete, 2001 godine doveli „Rio Tinto“ u Srbiju, a onda baš vi, ajde da preskočim ovaj period od 2004. do 2008 godine, vi 2012. godine zakucali, odnosno 2011. godine, izvinjavam se, zakucali to da samo „Rio Tinto“ u Srbiji može da dobije eksploataciju, ali vi to ne znate, jer ste u to vreme igrali pasijans i nemate pojma ni šta je bilo na dnevnom redu. Vi ste se igrali kartama, umesto da ste slušali za šta treba da glasate. Nemate pojma i za šta ste sve glasali. E, to ste radili.

Nemojte vi nikome da delite lekcije, a posebno vas molim - nemojte da uveličavate svoju ulogu da ste vi nekog zadržali u Skupštini. Vi ste bili 13. prase, neželjeno, i u toj stranci u kojoj se i danas. Danas služite kao jedan od trojice, četvorice buzundžija Dragana Đilasa koje zove ovde da prave cirkus, urlaju, viču i halaču i taj posao radite, radite ono za šta vam je čovek dao mandat.

Reč ima gospođa Marinika Tepić.
Pretpostavljam pravo na repliku?

Tako je, ali prvobitno na izlaganje gospođe Brnabić.

Ja sam pre nekoliko dana zamolila, ali izgleda uzalud da se sa pozicije predsednice Narodne skupštine ona ili Aleksandar Vučić, kao predsednik svih građana, bar formalno obračunava sa pojedincima, sa građanima, sa njihovim porodicama samo zato što ne daju svoje, i to oni koji 30 godina žive na grbači ovog naroda i samo su tuđe davali i samo su od naroda uzimali, je ispod svakog nivoa, ali nažalost ne samo i pogrešno, nego i opasno. Volela bih da ovo shvatite, gospođo Brnabić, hajde neka bude još jedna molba, da ne bi bilo upozorenje, ostavite se obračuna sa porodicama koje ne daju svoja imanja, pa i oni koji su dali svoje nasledstvo, jer su opet dali svoje, a ne ove države, a ne iz budžeta ove države, a ne tuđe.

Ovo što pokušavate da iznesete, takođe licemerno, je zamajavanje građana. Ako je neko davao dozvole za eksploataciju, a vi tvrdite da je i za vađenje i za rudarenje litijuma, zašto to do sada već ne rade? Volite da poredite sa projektom „Zinvald“, detaljno sam pročitala sve o „Zinvaldu“, što preporučujem i vama. Znate li kada je litijum otkriven na granici nemačko-češkoj 1845. godine, pa ne vidim da su počeli da kopaju, a neće ni do 2028, a ni to nije sigurno, nego i sami kažu vrlo jasno – zavisno od dozvola i zavisno od finansija. Godine 1848. u Srbiju je litijum… Izvinite, „Rio Tinto“ prvi put došao, znate kada? Ne 2001, nego 1998. godine. Godine 1997, završavam, zahvaljujući saradnji sa Rudarskim fakultetom, a već sledeće 1998. godine, a znamo čije to vreme bilo, crveno-crne koalicije, je „Rio Tinto“ prvi put došao u Srbiju i otišao u Jadar da se interesuje za litijum. Prema tome, nemojte više da nudite bilo kome da se ide u obilazak nemačkih projekata koji ni ne postoje, jer se ne kopa, pardon, i kažem – litijum 1845. godine je otkriven i dan danas se ne kopa.

Hvala.
Reč ima gospođa Ana Brnabić, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala vam.

Svašta sam čula, samo nisam čula odgovor ni na jedno od mojih sedam pitanja, ali dobro, čućemo, ima vremena valjda. Verujem da će građani sačekati da čuju neke od tih odgovora na vrlo konkretna pitanja.

Što se tiče ove fotografije, hvala vam za nju. To je bilo u Vladi Republike Srbije, u pres-sali, 2017. godine, potpisivali smo, potpuno transparentno i javno, imali pres-konferenciju, Memorandum o razumevanju sa kompanijom „Rio Tinto“. Znate šta tada nije bilo? Nije bilo nikog ko je bio protiv. Znate šta tada još nije bilo? Nije bilo nikoga od vas ko je pitao o životnoj sredini. Znate šta tada još nije bilo? Nije bilo ni jednog protesta. Znate ni kada nije bilo? Godine 2020. sam bila, takođe, ponovo potpuno transparentno, kada je završena prethodna studija izvodljivosti za projekat „Jadar“, u Loznici i ja sam imala pres-konferenciju da obavestim građane kao predsednica Vlade, tada, da je završena prethodna studija izvodljivosti i opravdanosti tog projekta, da ljudi znaju. Znate šta nije bilo 2020. godine? Nije bilo vas da budete zabrinuti. Zbog čega? Zato što vas tada nije bilo briga o zaštiti životne sredine, nego kada se to pojavilo kao politička tema, onda ste odjednom svi skočili. Niko mi nije postavio ni jedno jedino pitanje o zaštiti životne sredine. Niko nije rekao ni jednu jedinu reč protiv tog projekta 2020. godine.

Konačno da vam kažem zašto sam ponosna na to potpisivanje Memoranduma o razumevanju 2017. godine pored toga što to jasno pokazuje da smo uradili sve otvoreno i transparentno, nego vas tada nije bilo zato što vam to nije bila politička interesantna i zanimljiva tema, a to je da postoje dve stvari u tom Memorandumu o razumevanju koji su prvi put 2017. godine ušle u priču o ovom projektu.

Prva je da će sve da ostane u Srbiji, da će sva sirovina da ostane u Srbiji i da će naš narod i naša zemlja da se bogati.

A druga je da će morati da se poštuju najviši standardi zaštiti životne sredine. To nije bilo ni u jednom memorandumu, ni u jednom istražnom pravu, ni u jednom zakonu koji ste vi donosili 2006. i 2011. godine, ni u strategiji 2012. godine.

Tada nije bio problem koji su pravili stranci, znate zbog čega? Zato što ste vi bili spremni da dozvolite izvoz sirovine i niko drugi nije pravio problem zato što ste puštali da se izvozi sirovina.

Hvala vam.