Poštovani, poslanička grupa Srbija centar – SRCE podnela je amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju Projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Predlažemo da se član 1. navedenog Predloga zakona briše.

Izmenama u članu 8. važećeg zakona proširuju se obaveze budućih i postojećih kupaca, u smislu ograničavanja da kupljeni stan izdaju u zakup, u njemu obavljaju poslovnu delatnost ili omoguće korišćenje stana licima koja nisu članovi porodičnog domaćinstva vlasnika stana, bez obrazlaganja razloga zbog čega se to čini.

Zanemaruje se činjenica da su mnogi kupci prilikom zaključenja kupoprodajnih ugovora bili u bračnoj zajednici, te su supružnici stekli pravo zajedničke svojine na tim stanovima, pa samim tim uglavnom nisu pripadnici snaga bezbednosti i mogu se baviti profesijama koje omogućavaju bavljenje poslovnim delatnostima u tim stanovima, kao na primer advokati.

Pravo svojine postojećih vlasnika je već dosta ograničeno zabranom, otuđenja i raspolaganja kao i obavezivanjem ostanka u radnom odnosu pripadnika snaga bezbednosti na period od deset godina po zaključenju ugovora, te u skladu sa tim nema nikakvog razloga za proširivanje ograničenja. Hvala.

Po amandmanu, pretpostavljam, gospodin Filip Tatalović.

Hvala.

Dame i gospodo, 2018. godine, donet je ovaj Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. To je malo, rogobatan naziv za jednu prostu stvar. Prepoznata je potreba da se pomogne pripadnicima snaga bezbednosti da ne budu podstanari, već da imaju subvencionisane uslove prilikom kupovine stanova. Zašto se odnosilo samo na pripadnike snaga bezbednosti, a ne recimo, ne znam, na lekare ili nastavnike i slično, to sad već neko pitanje iz prošlosti, ali danas pred sobom imamo neke amandmane, to jest, imamo promenu zakona za koju mi smatramo da je loš. Imamo promenu zakona koja kaže, da ti pripadnici snaga bezbednosti koji su te stanove kupili po subvencionisanim uslovima, te stanove već im je zabranjeno starim zakonom da ih prodaju. Sad im se zabranjuje da ih izdaju ili da dozvole drugim licima koji nisu članovi njihove uže porodice da u njima žive.

Mi mislimo da je ovakvo rešenje loše je iz tri razloga. Pod jedan, nepravedno je. Pod dva, protivustavno je i pod tri, ekonomski je neracionalno.

Pre svega nepravedno je, zato što ove ljude koji su te stanove kupili dovodimo u neravnopravan položaj, u položaj znači, gori od svih drugih građana Republike Srbije. Svako od nas 250 stana koliko ima u sopstvenom vlasništvu može da proda a naravno da može da ga izda, ukoliko želi da živi u nekom drugom mestu, ukoliko mu neki stan više odgovara. Možemo da se ponašamo onako kako želimo, prema svojoj svojini. Ti ljudi su te stanove, znači, dobili i platili su, subvencionisano, ali su ih kupili. Iz to razloga to je nepravedno prema njima da njima ograničavamo njihovo pravo svojine.

Drugi razlog, to je protivustavno jer Ustav kaže u članu 21. i članu 58, zabranjuje diskriminaciju građana, znači, da jednima nešto dozvoljavate a drugima zabranjujete i garantuje pravo na imovinu i to je povređeno ovde.

I konačno, ovo je ekonomski neracionalno, jer mi duboko verujemo da svako najbolje za sebe zna kako da upravlja svojom imovinom. Ukoliko ti ljudi žele da izdaju stan koji su kupili i da se presele u veći, pa da doplate ili u manji, pa da ostvare neku ekonomsku dobit, to je pametno. Ovde ima još jedna druga stvar na koju sam skrenuo pažnju. Ti ljudi mogu da dobiju prekomandu. Znači, vi ste pripadnik vojske koji je kupio stan u Novom Sadu, dobijete prekomandu u Niš, idete u Niš i živite u Nišu, a onda stan koji imate na primer u Novom Sadu, ne možete da izdate, ne možete da date svom rođaku, nekom koji vam nije bliži porodici da u njemu živi. To nije racionalno.

Hajde to da ne radimo. Hajde da ne kažnjavamo ove ljude i ja vas zato molim sve da razmislite još jednom o ovom jer mislim da je ovo duboko nepravedno rešenje prema ovim ljudima. Hvala.

Hvala vam gospodine Tataloviću što ste govorili o amandmanu.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik, gospodin Marijan Rističević.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Podnosilac amandmana gospodina Rističević, prijavite se. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, narodni poslanici ja i potpunosti podržavam ovaj zakon. Ukoliko želimo da imamo svoju vojsku, svoje organe bezbednosti a ne tuđe, ukoliko želimo da budemo dovoljno neutralni, a ne vojno neutralisani kao donedavno, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, a ne dobro razoružanu vojsku kao u vreme kada je načelnik Generalštaba bio jedan oficir koji je danas verovatno rezervni oficir, odnosno rezervni hrvatski časnik.

Dakle, ukoliko želimo da imamo dobro naoružanu vojsku, da nemamo neutralisanu vojsku, onda moramo podržavati naše snage bezbednosti i stambeno ih obezbeđivati. Ne može svako da izdvoji 215 hiljade evra, ne može svako da ima dva stana na Vračaru, kao što su to imali za vreme bivše vlasti načelnici Generalštaba i tako dalje. Pa, ne znate ni odakle im tih 215 hiljada evra za taj stan, da li je to transfer novca iz NATO pakta, da li je … iz NATO pakta zato što ste dobro razoružali vojsku, zato što ste otpustili preko 30 hiljada vojnih lica iz vojske i tako je oslabili. Da li je to bila nagrada za to? Ja to ne mogu znati, ali je sigurno da ovi koji su ostali bez stana, koji nisu stambeno zbrinuti, nisu pravili takve greške, nisu bežali od rata, nisu bežali od eventualnih problema u bezbednosne zemlje i zaslužili su našu podršku, odnosno da na određen način dođu do stambene sigurnosti, da zbrinu sebe i svoju porodicu. Hvala vam.

Hvala vama.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste Izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Po amandmani, gospodin Filip Tatalović. Izvolite.

Dame i gospodo, nastavićemo tamo gde smo stali. Zapravo, ja volim da se složim najviše sa drugom stranom. Ja se ovde u jednom delu potpuno slažem sa gospodinom Rističevićem, da apsolutno je dobro da imamo svoju vojsku i da svoju vojsku plaćamo kako treba, ali ova zemlja ima običaj nekada da se ponaša prema svojim građanima kao prema neprijateljima, a to zakonodavci često čine i uvek pokušavamo da nađemo neke načine da nekog sprečimo u prevari. Ovde posmatramo to da su ljudi svoje stanove izdavali ili davali na korišćenje nekom drugom kao prevaru, a ono što ja govorim, zašto smo protiv ovih amandmana, to nije pogrešno, na to ima pravo svaki poslovno sposobni građanin Republike Srbije.

Zato se slažemo, gospodine Rističeviću, da potrebno je da pomognemo našim pripadnicima snaga bezbednosti da imaju svoje stanove, a ne da budu podstanari. To je u redu, ali hajde da im ne ograničavamo prava. Hajde da im damo da imaju prava kao svi drugi građani ove zemlje, a ne da budu drugorazredni u tom smislu da oni ne mogu da rade sa svojom imovinom ono što mogu svi drugi. Hvala vam.

Hvala vama.
Po amandmanu, gospođa Nataša Jovanović. Izvolite.

Hvala vam gospođo potpredsednice.

Uvažene dame i gospodo poslanici, gospođo Tabaković, uvaženi ministri, ne može da se prihvati ovaj amandman iz razloga koje je definisao sam zakon, osnovni zakon iz 2018. godine. Ovo što mi sada i danas imamo na dnevnom redu je upravo unapređenje uslova za korisnike i za buduće vlasnike stanova iz struktura bezbednosti, a ovo o čemu pričaju poslanici iz opozicionih stranaka su jednostavno konkretni slučajevi koji su učeni u praksi i zbog toga i menjamo ovaj zakon.

Moram da napravim jednu malu digresiju, dozvolićete mi gospođo Raguš, i sami ste svedok tog vremena, do 2012. godine posle ogromnog stradanja srpskog naroda i borbe za opstanak zapadno od Drine i Dunava, kao i posle odbrane Kosova i Metohije, 1999. godine, mi smo nažalost u Srbiji pod bivšim režimom imali situaciju da imamo ogromne kolone vojnih beskućnika. To je bilo zaista tragično, poražavajuće za te ljude, za časne vojnike, oficire, za njihove članove porodica, koji su tumarali od nemila do nedraga, dolazili su i u moj Kragujevac, u čitavu Šumadiju, u Raču kragujevačku, u Aranđelovac i jednostavno ljudi nisu imali podršku ni od koga. Da li možete vi da zamislite da su mnogi od njih školovali svoju decu, u nekim privremenim smeštajima, u kasarnama, u kasarnama koje su postale smeštajne jedinice jer je tadašnji vojni vrh i načelnik Generalštaba uništio vojsku i onda smo imali situaciju da su ti ljudi stanovali upravo u tim objektima, jer vojske više nije bilo, ukinuti su čitavi garnizoni.

Došli smo u situaciju da je politikom Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića kao onoga koji brine o odbrambenoj moći naše države, ministara koji su se menjali do skoro ministra Vučevića sadašnjeg premijera sada ministra Gašića i svih njihovih prethodnika učinjeno ono što je bilo najpravičnije i što je bilo najnormalnije za ljude koji su branili ognjišta našeg napaćenog i najstradalnijeg naroda, pa su eto tako u Kragujevcu zahvaljujuću ovom zakonu o čijim izmenama danas govorimo ljudi dobili posle više decenija čekanja i odrastanja svoje dece, mnogi su dakle došli sa decom u kolevkama, a ta deca su u međuvremenu školovana i dobili svoju decu tek posle 2018. godine, svoj smeštaj, što bi se reklo krov nad glavom ispravili smo tu veliku nepravdu.

Pored toga, što su mnogi od njih proganjani, mnogi od njih, zahvaljujući takvoj politici koja je bila protiv interesa Srbije stradali i vi sami znate na razne druge načine i dobijali ogromne kazne zato što su branili svoj narod sada su došli u situaciju da zahvaljujući Vučiću i ovoj politici i ovoj Vladi dobiju svoj smeštaj.

U kakvoj je sve to primera radi napravljeno osam stambenih jedinica sa po 108 stanova za pripadnike Snaga bezbednosti, da je u tome aktivno učestvovao i grad na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom i sadašnjim Nikolom Dašićem i da je imao takođe odgovornost takođe za tu situaciju, koju nam je ostavio bivši režim, pokazuje činjenica da smo jedno kompletno naselje, odnosno deo naselja Denino Brdo opredelili za izgradnju tih stanova.

Grad Kragujevac je učestvovao sa preko 500 miliona dinara opremanja, što te celine i komunalne infrastrukture, a čitav projekat je naišao na veliko odobrenje upravo tih ljudi iz jednog od najvećih Udruženja vojnih beskućnika koji su konačno dobili svoje stanove.

Zašto ne želimo da se u buduće desi bilo kakav vid zloupotreba? Upravo zbog toga što je namera države i samog predsednika Aleksandra Vučića, kao vrhovnog komandanta koji je učinio mnogo zajedno sa Vladom Republike Srbije na snaženju odbrambene moći, na jačanju naše Vojske, da ubuduće svi ti ljudi, mladi oficiri koji se školuju, profesionalni vojnici, pripadnici snaga naše policije, imaju sigurnost i da znaju da će pre svega, po ceni koja je izuzetno prihvatljiva i koja je daleko i višestruko niža od tržišne cene stanova kao u Kragujevcu, tako u Kraljevu, Vranju, Novom Sadu i drugim gradovima, da budu dodatno stimulisani, da se uključe u sistem snaga bezbednosti kako Vojske tako i policije, kako bismo za buduće generacije braneći slobodu i nezavisnost Srbije, jačajući Vojsku, našu odbrambenu industriju nabavljajući sve ono što u budućnosti treba za naše vojne i odbrambene snage dali i njima i njihovim porodicama sigurnost da neće više nikada niko kao što je to radio taj režim koji je slušao diktate od onih koji nisu želeli dobro Srbiji da ih ostavi na ulici, da ostavi njihovu decu i njihove unuke.

Zbog toga je veoma važno da u danu za glasanje prihvatite ove izmene i dopune predloga ovog zakona, ja sam apsolutno sigurna da će i druge kategorije o čemu se i te kako govori i u politici i stimulisanja pre svega rađanja dece i pomaganja majkama koje sada kroz projekte drugog ministarstva na čijem čelu je gospodin Starović koji gospođa Stamenkovski, dobijati dodatnu pomoć da dobiju svoj krov nad glavom, jer mi činimo sve da imamo ljude o kojima brinemo, ljude koji su nama dali poverenje da vodimo odgovornu politiku, politiku koja će da obezbedi budućnost budućim generacijama, deci koja će ovde ponosno da odrastaju u Srbiji koja je jaka, ekonomski prosperitetna, koja je slobodna, koja samostalna i koja je ponosna, na sve ono što su nam ostavili naši preci.

Hvala vam.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, dr. Milica Marušić Jablanović, Dragan Jonić i Goran Petković.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Po amandmanu, gospodin Filip Tatalović.