Sledeći je gospodin Živan Bajić.
Izvolite.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Poštovane kolege narodni poslanici, građani Srbije, imao bih prvo pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno gospodina Vesića koji, nažalost, nije danas tu sa nama i želim mu brz oporavak od korona virusa, kao i našem premijeru Milošu Vučeviću.

Od 2012. godine, pa do sada, u našoj zemlji izgrađeno je preko 468 kilometara auto-puteva, auto-puteva koji su u potpunosti izmenili lice i tok razvoja naše zemlje, zahvaljujuću kojim su došli novi investitori i otvorena su nova radna mesta, odnosno preko 500.000 novih radnih mesta je otvoreno. Proteklih dana imali smo priliku da čujemo od pojedinih predstavnika opozicije da se država bespotrebno zadužuje za izgradnju auto-puteva, da nam možda ti i takvi puteva nisu ni neophodni, pa bih iz tog razloga želeo da pitam nadležnog ministra - da li možemo da dobijemo poređenje koliko zemlje u okruženju ulažu u auto-puteve, kakve im to koristi donosi, koji su osnovni izvori finansiranja, a i zarad toga da građanima Srbije bude potpuno jasno kolika je cena koštanja, odnosno kada se uporedi cena kilometra auto-puteva u našoj zemlji i koliko to košta u zemljama u okruženju?

Nama je u Šapcu od 2020. godine do prošle godine svaka lokalna vlast u Šapcu, koja je imala svoju kampanju je zasnivala na tome da će grad Šabac dobiti auto-put... Prethodni gradonačelnik je čak dovodio i neke investitore iz Kanade. Hteo je sa i njima da gradi auto-put, a ne sa svojom državom. Naravno to obećanje građanima Šapca ispunio je predsednik Aleksandar Vučić. Šabac je prošle godine dobio novi auto-put i za naš Šapčane je veoma važno kada država obezbedi sredstva za finansiranje najvažnijih infrastrukturnih projekata. To za nas znači nove investitore, nova radna mesta i Šabac kao bolje mesto za život.

Brza saobraćajnica do Loznice i novo otvoreni auto-put od Šapca ka Rumi su nešto što zaista jeste promenilo način života u Šapcu. Privredna aktivnost je izuzetno porasla i stopa nezaposlenosti u našem gradu je na istorijskom minimumu. Nastavak izgradnje putne infrastrukture prestavlja nastavak obećanja, odnosno ispunjenje obećanja politike Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića da će cela Srbija dobiti podjednaku šansu da se razvija, a to se svakako najbolje i postiže dovođenjem novih investitora i otvaranjem novih radnih mesta, a za to su nam neophodni i dobri putevi.

Drugo pitanje postavio bih Ministarstvu za zaštitu životne sredine, odnosno ministarki Ireni Vujović. Vlada Republike Srbije pokazala je ogromnu odgovornost prema građanima Srbije time što nije odustala od projekta „Jadar“, projekta koji, ukoliko se dokaže da nema negativnih efekata po životnu sredinu, našoj zemlji može doneti izuzetno veliku ekonomsku korist, ali ono što je važno jeste da će našu zemlju svrstati među one države koje će na svetskom nivou dati ogroman doprinos u borbi protiv klimatskih promena. Naravno ova tema podelila je javnost i čini mi se da se građani Srbije guše u dezinformacijama koje svakodnevno dobijaju pre svega od političara koji nisu dovoljno stručni, a prestavljaju se da su stručni iz oblasti ekologije.

Naravno, ukoliko ovako nastavimo, ukoliko opozicija bude javno linčovala svakog stručnjaka iz ove oblasti i koji se bude javno oglasio i rekao nešto sa čime se opozicija ne slaže u Srbiji, mi nikada nećemo dobiti prave i jasne informacije koje su nam važne za realno odlučivanje o ovom projektu. Svakodnevno na društvenim mrežama i u medijima vidimo niz laži i neistina koje se šire o ovom projektu i koje za cilj imaju jedino da zaplaše građane Srbije kako bi destabilizovali ovu državu. Vidimo čak da će se litijum kopati u nekim mestima gde i nema litijuma, vidimo da je možda rudnik već pokrenut, videli smo i slike da je Drina već crvena od kopanja litijuma, čak se koriste i laži o našim poznatim sportistima kako bi se javnost zaplašila ovim projektom.

Naravno, jučerašnji skup u Šapcu pokazao je kolika je odgovornost opozicije i onih koji su govorili na tom protesnom skupu koji je održan u mog gradu juče. Novinarka Biljana Stepanović je, moram da citiram jednu rečenicu, jer me je zaista zapanjila tolika neodgovornost prema građanima Srbije, prema ovom projektu, s obzirom da je na skupu koji je organizovan protiv „Rio Tinta“ i protiv iskopavanja litijuma u našoj zemlji, izjavila – ja ne znam ništa o litijumu, ne znam ništa o kiselinama, ali znam da ovaj projekat nije dobar za nas. To je, po mom mišljenju, neodgovorno ponašanje.

Mi na ovom projektu moramo pokazati odgovornost, odgovornost prema projektu koji prestavlja našu veliku razvojnu šansu, komparativnu prednost koju smo dobili i od Boga i od prirode i moramo pokušati bar iscrpeti sve mogućnosti da se ovaj projekat ostvari. Siguran sam da se u 21. veku mogu pomiriti ekonomija i ekologija, da su tehnologije toliko uznapredovale da se svaki proces može vršiti bez negativnih uticaja na životnu okolinu.

Iz tog razloga postavio bih pitanje Ministarstvu za zaštitu životne sredine - kada će se organizovati javna rasprava o Nacrtu studije uticaja na životnu sredinu, obzirom da je potrebno da ohrabrimo struku da se izjasni o ovoj temi, da nam daju prave informacije? Ja sam iz Šapca i ja želim da mi grad bude zdrav i moja deca i moja supruga i moja porodica, rodbina i prijatelji, svi živimo u tom gradu i svi mi imamo isti interes. Hoćemo da nam grad bude zdrav i da nam ekonomija bude jaka. Zato mislim da ova tema treba da prestane da se politizuje i da se isključivo struka izjašnjava o ovoj temi kako bismo imali jasne i nedvosmislene informacije o onome što je važno.

Hvala vam dr Bajiću.
Obaveštavam vas da su sednici sprečeni da prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Mirka Lukić Šarkanović i Uglješa Marković.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marinika Tepić, Dragan Đilas, Goran Petrović, Peđa Mitrović, Borko Stefanović, Jelena Milošević, Irena Živković, Jelena Spirić, Željko Veselinović, Sonja Pernat, Dušan Nikezić, Dalibor Jekić, Branko Miljuš, Mila Popović, Tatjana Pašić i Đorđo Đorđić, zajedno Vojislav Mihailović i Vladimir Đorđević, zajedno Aleksandar Jovanović, Danijela Nestorović, dr Milica Marušić Jablanović, Dragan Jonić i Goran Petković, zajedno mr Zdravko Ponoš, Stefan Janjić, dr Tijana Perić Diligenski, prof. dr Dragan Delić, prof. dr Slobodan Cvejić, dr Tatjana Marković Topalović i Slobodan Petrović, zajedno Borislav Novaković, Ivana Rokvić, Đorđe Stanković, Uroš Đokić, dr Ana Jakovljević, Slavica Radovanović, Ana Eraković, prof. dr Snežana Rakić, Aleksandar Ivanović, Žarko Ristić, Miloš Parandilović i Dragan Ninković i zajedno Radomir Lazović, docent dr Biljana Đorđević, Robert Kozma, prof. dr Đorđe Pavićević, Natalija Stojmenović, docent dr Rastislav Dinić, Marina Mijatović i Bogdan Radovanović.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za kulturu i informisanje, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Uroš Đokić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, poslanici Narodnog pokreta Srbije protive se predloženom zakonskom rešenju za povećanje takse za javni medijski servis. Predloženo povećanje koštanja takse za javni medijski servis predstavlja prevaru građana Srbije, i to najmanje iz dva razloga.

Prvo, postojite svi vi građani koji ovaj prenos Narodne skupštine ove sednice pratite putem svojim TV prijemnika, ali tako što imate uslugu kod provajdera, da li je to kablovska televizija, IP televizija, da li je to „Total TV“, nije važno, uz račun koji dobijate od svojih provajdera vi plaćate cenu koštanja gledanja RTS-a. Paralelno sa time, uz račun za struju, vi takođe dobijate i taksu koju treba da platite i ovaj put direktno ide RTS-u. Na ovaj način vi duplo plaćate uslugu koju najčešće i ne koristite. Sada predloženim povećanjem cena koštanja ove usluge raste za 16,6% i za vas je to inflatorni porez kojim vi finansirate nerad RTS-a za uslugu koju već imate na drugoj strani.

Sa druge strane, postojite i svi vi građani koji nemate tu sreću da možete sebi da priuštite kablovske ili druge operatere, da priuštite veći broj kanala i ovaj prenos pratite putem svojim tv prijemnika i putem svojim antena. Za sve vas ovo je naročito značajno, jer svi vi imate jako male prihode. Vi znate kako je vaš životni standard nizak, znate koliko puta se desilo da na kasi u supermarketu kažete deci – ne moraš danas tu čokoladu kupovati, ostale su dve kockice od juče ili da pomislite – ne mora danas flaša ulja, razvodniću ovo što imam do vikenda i kupiću u ponedeljak novu flašu ulja. Vi ćete takođe plaćati 16,6% veću cenu za javni medijski servis i niko vam na tom RTS-u neće reći da ovo povećanje prati trend sveopšteg porasta cena u Srbiji zbog toga što svake godine za isti novac možete da kupite znatno manje.

Niko vam neće reći da je minimalna penzija u Srbiji oko 25.000 dinara, da je za poljoprivrednike u iznosu od 19.644 dinara. Niko vam neće reći da vas 140.000 prima ovaj minimalni iznos penzije i da bi mogli da izdržite ovo poskupljenje od 16,6% vaša bi penzija odmah morala da poraste makar za 4.000 dinara, a neće porasti.

Zbog svega toga, Narodni pokret Srbije – Miroslava Aleksića predložio je brisanje ovakvog amandmana i nećemo glasati za ovaj predlog. Hvala.

Gospodine Đokiću, hvala vam što ste govorili isključivo o amandmanu.
Sledeći je gospodin Radomir Lazović.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, naša primedba takođe tiče se toga da pretplatu ne treba povećavati, ali pored toga što je jasno da RTS nekažnjeno krši pravo na istinitoj i potpunoj i pravovremeno informisanje, koje građanima Srbije garantovano Ustavom, članom 51. Zakonom o elektronskim medijima, Zakonom o javnim medijskim servisima, Zakonom o javnom informisanju i medijima, Statutu RTS-a, Pravilnik o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Sve su to zakoni koji govore o tome da treba pravovremeno i istinito izveštavati, što mi smatramo da RTS svakako ne radi.

Pored toga što ovo ne radi, on služi i kao propagandno glasilo pre svega Aleksandra Vučića, jer je prema monitoringu BIRODIA u Dnevniku 2 RTS-a zauzeo čak 26% vremena. Dodajmo tu onda nakon toga je SNS, dodajmo Vladu, dodajmo celu tu mašinu kojom vi u stvari zamagljujete javno mnjenje i vršite propagandu.

Ono što bih ja hteo dodatno da kažem jeste šta građani još dobijaju za novac koji ulaže u RTS. Nedavno smo imali Evropsko prvenstvo u fudbalu. Skoro svaka druga reklama u toku ovog prvenstva bila je posvećena kladionicom. Našu reprezentaciju tada pratila je između 2,4 miliona gledaoca i 2,6 miliona gledaoca. Ukoliko uzmemo da je negde 11% od toga maloletnika, znači da su reklame za kockarnici gledale stotine hiljada ljudi.

Prema novijim istraživanjima, znači velikom broju istraživanja, preko 1.000 radova, dokazana je i povezana je veza između broja reklama za kockarnice i ljudi koji su zavisnici od kockanja.

Dakle, šta mi radimo? Mi direktno plaćamo RTS-u da nam u tako značajnim i veoma gledanim programima širi nešto što je porok, što je štetno i što nas stavlja, a posebno mlade i siromašne u rizik.

Sada ja pitam, ako plaćamo RTS, da li mora kockarnice da se reklamiraju? Evo, sada počinje Olimpijada, da čestitke našim sportistima koji su usvojili medalje, ali hajde da se zapitamo - da li taj program treba da koristimo i za reklamiranje kockarnica?

Zato je Zeleni-levi front predao zakon, odnosno predlog zakona kojim bi se zabranilo reklamiranje kockarnica, ne samo u toku ovih velikih prvenstava, nego generalno uvek, kao što je zabranjeno reklamirati duvanske proizvode ili žestoka alkoholna pića. Zašto bi to bilo, ne samo na RTS-u, nego na svim našim kanalima?

U Srbiji ima negde oko 300 hiljada ljudi koji su u ovom problemu zavisnici, a podsećam još jednom da je dokazana veza između reklamiranja i porasta ljudi koji su u zavisničkom statusu, odnosno koji su zavisnici od kockanja i čak je ovo jedno od najbržih rastućih zavisnosti i to je jedan od velikih problema sličan onome koji dolazi zbog zloupotreba supstanci kao što su teške droge i slično. Hvala.

Hvala vama.
Govorili ste o amandmanu. Neizmerno hvala.
Sledeći podnosilac, gospodin Dalibor Jekić.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, da je Javni servis Javni servis mi ne bismo imali ništa protiv da razgovaramo ovde o ceni usluge koje on pruža.

Međutim, da Javni servis nije Javni servis već da je glasilo od SNS potvrđuju mnoge činjenice. Odatle je možda i dobro promeniti onaj logo RTS pa staviti logo SNS, jer oni isključivo služi za zaštitu rejtinga SNS.

Da je Javni servis Javni servis mi bismo videli juče protest u Aranđelovcu i šta kažu Aranđelovčani. Kažu - ne litijumu i kažu ne referendumu.

Da je Javni servis Javni servis, videli bismo da je bila krađa u decembru, videli bismo Arenu.

Da je Javni servis Javni servis, videli bismo da se uništava Baba i da niko ne reaguje.

Da je Javni servis Javni servis, videli bismo da se urušavaju kuće u selu Banja kod Aranđelovca.

Da je Javni servis Javni servis videli bismo da imaju problem sa vodosnabdevanje građana u Topoli, u Ćupriji, u Paraćinu.

Da je Javni servis Javni servis danas bismo videli da se Republika Srbija posle ove sednice zadužuje sa 3,3 milijarde evra, što znači da nam Siniša Mali i SNS zadužuju i unučiće.

Da je Javni servis Javni servis videli bismo da se bavi istraživačkim novinarstvom pa bismo tako videli da projekat u Kragujevcu "Čista Srbija" po metru je 409 evra ugovoren, a da na primer "Vodovod" i "Kanalizacija" kao treći i četvrti podizvođač rade taj isti posao za 126 do 129 evra.

Nekada smo imali ozbiljne novinare, nekada smo imali Bojanu Lekić od koje su se preznojavali ljudi koji su bili ministri i koji su vodili ovu državu. Danas imamo novinare koji se preznojavaju od rukovodstva SNS i Aleksandra Vučića kada gostuje na toj televiziji. Hvala.

Po amandmanu gospođa Milica Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ekološki ustanak je takođe protiv toga da poskupi pretplata za RTS iz istih razloga koje su već imenovale naše kolege i zapravo u glavnim informativnim emisijama se potpuno cenzuriše svako kritički nastrojeno mišljenje prema politici i praksi vladajuće većine.

Izveštavanje Javnog servisa je pristrasno, neobjektivno i što je najgore relativizuju se najveći društveni problemi i zapravo ne dovode se u vezu sa postupcima i odlukama SNS. Na taj način se gasi opoziciona misao, kritičko mišljenje i poriče se odgovornost ljudi koji su na vlasti i šalje se jedna implicitna poruka da nema mesta za unapređenje postojeće politike. Takođe, podstiče se cenzura i autocenzura i to potvrđujemo ne mi, nego izveštaji "Demostata" koji nalaze da na Javno servisu zapravo nema kritičkog antirežimskog mišljenja, što je, priznaćete, krajnje opasno.

Znači da ovakav servis nije Javni servis i da ne zaslužuje povećano finansiranje.

Takođe, vrlo smo zabrinuti zbog navoda "Pištaljke" da je rukovodstvo RTS nenamenski trošilo novac na neke projekte koji su bili suprotni odlukama Upravnog odbora. Zbog toga se isto pitamo - da li je opravdano finansirati ovaj Javni servis? Da Javni servis radi ono što zaista treba bio bi organizovan jedan osvrt kritički na izneti podatak da je srednja zarada u Srbiji 100 hiljada dinara. Kao što su ljudi već navodili ovo ne održava realnu sliku primanja u Srbiji. Treba govoriti ne u terminima srednje zarade aritmetičke sredine, nego o terminima medijalne zarade koja zapravo iznosi 77 hiljada i 500 dinara.

Ova razlika nije mala, priznaćete, prethodne godine medijalna zarada je iznosila samo 66 hiljada, a još važnije je pomenuti onu petinu ljudi u Srbiji koji primaju manje od 26 hiljada dinara.

Kako žive ti ljudi? Šta oni mogu sebi da priušte? Ovu zaradu na koji se vi pozivate, ovu visoku srednju zaradu zapravo vadi i tih 30 hiljada milionera u Srbiji, ali ovih milion i 200 od tih njihovih miliona zapravo nemaju ništa. Tako da, srednja zarada i izveštavanje na osnovu nje predstavlja svojevrsnu manipulaciju i Javni servis je dužan da se osvrne na to i da dozvoli nekome da o tome govori.

Još jedna stvar koju bih volela da čujem na RTS je ono na šta ćemo mi danas upozoriti kao Ekološki ustanak. To je problem vodosnabdevanja u Srbiji. Godišnji gubici na vodovodnim sistemima za snabdevanje naših stanovnika pijaćom vodom su 250 miliona metara kubnih, što odgovara zapremini Zlatarskog jezera.

Kada se radi monitoring akumulacije za snabdevanje građana pijaćom vodom ispostavlja se da ima jako puno problema koji uopšte nisu rešavani, što pokazuje da ako se ne preduzmu odgovarajuće mere mnogi ljudi će ostati bez vode za piće.

Imamo problem netretiranih otpadnih voda, imamo problem nedozvoljene gradnje u prvoj zoni sanitarne zaštite, naročito na Gružanskom jezeru, imamo problem erozije zbog prekomerne seče šuma i u velikoj opasnosti jeste i akumulacija bare koja snabdeva Leskovac.

Planirano zasipanje akumulacije je sedam puta veće nego što, odnosno aktuelno zasipanje akumulacije je sedam puta veće od planiranog. To znači da će uskoro mnoge akumulacije biti neupotrebljive.

Ja bih volela da Javni servis obavesti građane o tome da se organizuje neka diskusija na tu temu i da se preduzmu odgovarajuće mere da bismo znali zbog čega plaćamo ovu pretplatu.