Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, Filip Tatalović, dr Nenad Mitrović, Dragana Rašić, dr Ksenija Marković i Nebojša Novaković.
Primili ste izveštaje nadležnih odbora, mišljenje Narodne banke Srbije o podnetim amandmanima.
Niko se nije javio.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Novaković, Slavica Radovanović, Đorđe Stanković, Ana Eraković, Žarko Ristić, prof. dr Snežana Rakić, Aleksandar Ivanović, dr Ana Jakovljević, Uroš Đokić i Ivana Rokvić.
Reč ima gospodin Đokić, jedan od predlagača.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije i uvažene kolege poslanici, ja bih ovde ukazao na jednu anomaliju koja se tiče celokupnog predloga ovog zakona, a ona se ogleda u sledećoj činjenici. Predlagač ovog zakona je Vlada. Vlada između ostalog ima usvojena i jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa koja u članu 47. stav 2. kažu – ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja i dopunjuje tada se mora doneti novi propis.

Šta znači novi propis? To znači da se mora doneti novi zakon i da taj zakon mora proći celokupnu proceduru koja podrazumeva i raspravu u parlamentu. Umesto novog zakona, mi sada u osnovnom zakonu, koji ima 232 člana, menjamo 86 članova sa obrazloženjem na 42 strane, 37% osnovnog zakona menjamo po proceduri koja je apsolutno drugačija od one koja važi za donošenje novog zakona.

Ono na šta hoću da ukažem ovde jeste da je u materijalu koji nam je dostavljen rečeno da je Narodna banka Srbije sprovela postupak javne rasprave. Pazite sad ovo, Vlada, naravno, na predlog Narodne banke i uz saglasnost Narodne banke koja je sprovela javnu raspravu predlaže zakon po proceduri gde mi kao narodni poslanici nemamo nikakvu kontrolu funkciju u postupku donošenja zakona i jedini način da intervenišemo jeste kroz amandmane, a to je, složićete se, jako skučen prostor za manevar. Kada znamo da se sve ovo događa na sednici koja ima 60 tačaka dnevnog reda, kada znamo da je sa svesrpskom deklaracijom pokriveno tri milijarde evra zaduživanja i kada znamo da ovaj zakon predstavlja podlogu gde će se i kako taj novac prelivati, onda je potpuno jasno da moramo izraziti sumnju u opravdanost ovakvog zakonskog rešenja. Hvala.

Reč ima guverner Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković.
Izvolite.

Mislim da smo dovoljno blagovremeno podneli i zakon i obrazloženje i u najkraćem mogućem roku odgovorili i na podnete amandmane, ali mogu da razumem da se nije stiglo da se sve to razmotri, pa prosto nalazim potrebu da prvo dve, tri dileme, koje zaista nemaju veze sa ovim zakonom, istaknem.
Kao prvo, izmene i dopune Zakona o platnim uslugama su uslov za pristupanje Projektu SEPA tzv. regionalnom plaćanju koje treba da prevaziđe i neke postojeće probleme i ubrza saradnju unutar regiona, a da nas niko ne zarobi čekanjem onako kako to kaže Ivo Andrić – najgore kada čoveka učinite pasivnim, pa na putu do EU, koji je nesumnjiv cilj Srbije i svih nas, saglasna sam, radimo nešto što doprinosi razvoju regiona ne čekajući da plaćanja budu isključivo kada uđemo u EU, pa u evrima.
Želim da vam razvejem jednu dilemu za koju vam ne treba neko savršeno znanje ili znanje ekonomije, to je elementarna logika. Za plaćanje unutar regiona ne plaćamo dinarima i zato se ovde pominju evri za regionalna plaćanja i zato se uvode i novi posrednici, ali i postojeće platne institucije i finansijske institucije: od banaka, poštanskog operatora, telekomunikacionih kompanija i mogu da se uključe u pružanje te nove usluge.
Zahtev da dopunimo zakon, a ne da donesemo nov je metodološke prirode. Zakon o platnim uslugama ima 220 članova. Broj članova koji se menja nije tako veliki da bi radili potpuno nov zakon, jer je to bukvalno samo usklađivanje sa tom evropskom direktivom koja se zove PSD2, namerno se trudim da govorim PESDI2, da bi to plaćanje moglo da se vrši. Uslov koji postavlja taj evropski platni savet je da usvojimo zakon u parlamentu, a ne da idemo sa nacrtom da bi što pre, kao i zemlje u regionu, svi zajednomogli da pristupimo tom regionalnom plaćanju koje će biti brže, jeftinije za korisnike i to jeste razlog zašto smo izašli sa ovim izmenama i dopunama zakona, i tu zaista nema ništa sporno.
Sporno je, zahvaljujem se što ste mi dali reč, pre svega što se potpuno namerno, ja mislim, možda neko iz neznanja, na primer, koristi reč „zaduživanje, zadužujemo buduće generacije“, kao da je to jednako za šta god uzimate kredit. Kada uzimate kredit kao fizičko lice, kao roditelj, kada uzimate kredit kao država, pa nije svejedno da li ga uzimate za letovanje, da se negde provedete i potrošite novac koji ništa neće donositi ili investirate u budućnost svoje privrede, svoje dece, svojih građana time što ulažete u neke infrastrukturne projekte. Znači, ja to prosto ne mogu kao ekonomista i kao čovek koji je dugo bio u opoziciji, ali i neko ko već 12 godina vrlo odgovorno obavlja ovu vlast, izneću je sa dva podatka, pa da vidim da li neko može na to da stavi primedbu, da ono što se zove „ulaganje u budućnost“ nazivate „trošenjem budućnosti“.
Meni nikad nije bilo teško da pohvalim dobar projekat onih koji su bili vlast, a ja sedela sa one strane, jer svi mi moramo da budemo posebni da bi zaslužili da se sa ovih mesta i ovih govornica, da li kao vlast, ili kao opozicija, obraćamo građanima.
Za mene je biti poslanik sveta dužnost, a za mene je i takođe neupitno, ne treba ministarki advokat, ali ako vam se ministar obraća, za koju su glasali poslanici, koje je izabrao narod, a vi dovodite u pitanje legitimnost njenih odgovora. Pa, nije u redu. Jednostavno ne možemo iz pozicije uskog, ličnog interesa posmatrati svaki odgovor.
Neko maločas spomenu stvarate uslov za pranje novca. Pa da li postoji neko u Srbiji ili mi nismo dovoljno glasni ko ne zna da je Srbija jedna od jedanaest zemalja na svetu koja je ispunila svih 40 uslova FATF-e o sprečavanju pranja novca. Koliko puta hoćete da vam to ponovim? Ukucajte u Guglu, ako nemate drugi izvor informisanja. Pa vas nije sramota da se smejete svom neznanju.
Izveštaj međunarodne organizacije koja se bavi sprečavanjem pranja novca ima formalni izveštaj u kojem je Srbija jedna, hoćete da vam ponovim ako niste čuli, jedna od jedanaest jurisdikcija koja ima sve uslove zadovoljene takve zbog čega imamo četiri i po milijardi stranih direktnih investicija.
Ko se usuđuje? Ja sam ponosa što sam sa Kosova. Ponosna sam što se borim, gde mi je kolega zemljak, ponosna sam što se borim da sačuvamo dinar na delu svoje teritorije koju smatram svojom.
Neko je tu, ne znam, nije ni bitno koje tu pominjao emocionalni odnos, pa literalne sastave. Znate šta? Samo onaj ko je sa Kosova i Metohije, to je pravi naziv, zna šta znači živeti bilo gde drugo i da jednog dana kada razmišljate o tome da li ćete da budete sahranjeni tamo gde su vam roditelji i gde nikad niste ni jednog trenutka pomislili da premeštate kosti svojih roditelja, da vam neko stavlja primedbu - a gde ste a što ste, a da li ste. Borimo se da sačuvamo dinar na delu teritorije onako kako i Ustavu piše - da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Samo malo.
Ali, zašto dobacujete? Šta vam je?
(Dragana Rakić: Zato što mi se obraća.)
Molim vas, ne obraća se vama. Izlaže gospođa Tabaković. Da li je vama neko dobacivao?
(Dragana Rakić: Jeste.)
Nije tačno. Jesam sve opominjala ko kome dobacuje? Dajte malo saslušajte jedni druge, posle se javite, dobićete reč. Na šta to liči? Pred kraj smo radnog dana.
Molim vas prijavite se.

Način na koji se borim ja za Kosovo i Metohiju, način na koji se bori bilo ko od mojih, evo Rakić je moj sugrađanin, pa znate, vi vređate moje profesore, komšije, prijatelje, kolege, one koji me poznaju kad pominjete u nekom negativnom kontekstu moj Vučitrn, koji danas neko zove Vuštri, a neki mediji ne znaju ni imena tih mesta sa Kosova da nazovu srpski, pa je nedavno pobegli terorista, rečeno, pobegao iz zatvora iz Smrekonice. Smrekovnica, a ne Smrekonica, kao što ste svojevremeno, mnogi od vas su govorili ne Čičavica, kako se zove ta planina gde je prvi put Sadako Ogata dolazila, pa je bila ona pokazna vežba za Račak, koje je kasnije obavljen, nego su je u natpisima nazivali Ćićevicom. Mene je bilo sramota i tada sam bila poslanik i govorila o tome i dokazi o tome postoje.
Ali, niko od nas ne voli manje Kosovo, niti treba moju ljubav prema Kosovu ili Milenkovu ili bilo čiju od nas da smatra kamenom kojim treba da gađa onog drugo koji Kosovo voli na drugi način.
Ali vas jedno molim, ja kao Srpkinja sa Kosova, ima, koja danas silom prilika je stanovnik Srbije gde god odluči jer je Srbija teritorija svih nas od Subotice do mog Vučitrna, a koji danas neko zove Vuštri, za mene će uvek ostati Vučitrn, ja ću vama smo dva podatka da dam.
Od januara 2001. godine, to je ta prekretnica o kojoj je govorila i jedna od poslanica, do jula 2003. godine imali ste za guvernera Mlađana Dinkića. Promena vrednosti dinara je bila 9,5% izgubljena vrednost i potrošeno 3,9 milijardi, da bi dinar oslabio 9,5%.
Od jula 2003. do februara 2004. godine, sedam meseci, neću da pominjem okolnosti, ali hoću da podsetim kada je gospođa Kori Udovički u onom slavnom glasanju bila guverner potrošena je 1,1 milijardi evra i dinar je oslabio 7%.
Gospodin Radovan Jelašić vam je bio guverner od februara 2004. i vama i meni do jula 2010. godine, dinar vam je oslabio 34,4% a potrošeno je 7,4 milijarde evra na njegovu odbranu.
Gospodin Dejan Šoškić, koji je bio guverner od jula 2010. godine do avgusta 2012. godine, za te dve godine potrošio je 2,1 milijardu na odbranu dinara koji je oslabio 10,5%.
Od avgusta 2012. godine zaključno sa današnjim danom ja kao izbor Aleksandra Vučića, čak i kada mi je predlog potpisao Tomislav Nikolić, ponosim se time, kupila sam za državu Srbiju 10 milijardi evra i to su te devizne rezerve koje se pominju, a dinar je ojačao 1,3%.
Jel vam to neka činjenica koja je metafizička, neshvatljiva ili je reč o tome da možete da planirate svoju budućnost, svoj posao i da imate državu na koju ste ponosni, koja danas ima rekordnih 27 milijardi evra bruto deviznih rezervi, državu koja ima 46,5 tona zlata, od kojih je prvi put u istoriji kupljeno 17 tona u inostranstvu, devet plus tri 2019. i 2020. godine u doba korona krize i 5. jula pet tona zlata novih? I samo za dve nedelje smo zaradili na razlici, rastu cene zlata, 20 miliona dolara. Zaradili, kažem, uvećali zato što se ta vrednost tako iskazuje, ali nemamo nameru da to prodajemo, nego da imamo sigurnost u vreme nikad većih i nikad neočekivanijih kriza. Za ovo vreme se kaže da je jedino moguće predvidivo nepredvidivost.
I kad meni bilo ko od vas pokuša da stavi neku primedbu, ja se zaista pitam da li vi mislite da je ta makroekonomija, neko je to nazivao, kako ste rekli, stručnjak za javne finansije. Nije bio tu, sreća, gospodin Mali, s pravom bi se uvredio. Ja vodim monetarnu politiku zemlje i deviznu politiku, javne finansije su na izvršnoj vlasti i ta saradnja monetarne i fiskalne politike jeste razlog zašto mi danas možemo da pričamo o državi koja je jedinstvena i koja ima dve ruke jednog organizma koje se ne svađaju i ne rade jedna protiv druge.
I ta nezavisnost Narodne banke da izabere instrumente, pa da dođe do ovakvih deviznih rezervi, da interveniše ovako, da kupuje zlato od Bora za dinare i da svaki gram zlata proizveden u Srbiji jeste i ponuđen i otkupljen od strane Narodne banke Srbije, pa ja ne mogu da verujem da vi živite u Srbiji, a da to niti želite da čujete, da se smejete nečemu što je ugled države čiji ste državljani, nezavisno od toga što neko drugi jeste predstavnik vlasti u okviru javnih finansija, izvršne vlasti ili monetarne vlasti.
Ja ne očekujem da vi mene volite, ali očekujem da pred ovim činjenicama kažete – hvala, ovo nije klima umereno-kontinentalna koja se dešava sama od sebe, ni neka karakteristika podneblja. Ovo je rezultat rada ljudi koji se bore za svoju državu i koji se bore za budućnost svih nas, nezavisno od toga ko kojoj stranci pripada i ko je kojeg opredeljenja.

Dame i gospodo, danas smo iscrpli dobar deo pretresa u pojedinostima. Hvala vam na radu. Tačno je 18.00 časova.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.