Gospođo Đorđević, ja ni jedne sekunde nisam rekla vama nije stalo do porodica a da nama jeste. Ni jedne jedine sekunde to nisam uradila. I zaista ne mislim da vam nije stalo. Ja govorim o rezultatima politike koja je postojala 2020. godine, ne učitavajući uopšte tu moj utisak da li je vama stalo ili nije stalo. Možda je vama stalo, ali vi ništa niste uradili. Tako da, zalud što vam je stalo ako ništa nije urađeno. Možda se vi lično u tome ne prepoznajete, ali ja govorim o političkoj kompoziciji kojoj pripadate i koja je tada uticala na procese i mogla nešto da promeni, ali očigledno nije smatrala da je demografija važna.
Na kraju krajeva, postavlja se pitanje i zbog čega niste posebno apostrofirali Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, ukoliko ste to pitanje smatrali kao pitanje od vanrednog značaja?
Što se tiče Svetske zdravstvene organizacije, ja sam poslednja osoba koja će se pozivati na njihove preporuke. To pre liči nekome ko ide po mišljenje u Brisel. A vi znate da ja nisam od tih. Ali, konstatujem to kao jedan okvir koji Srbiju obavezuje. Srbija treba svakako da uredi status višedetnih porodica i da razmotri na koji način može da olakša porodicama koje imaju petoro, šestoro ili više dece. Ja lično obilazim mnoge od njih i apsolutno sam upoznata sa problemima sa kojima se suočavaju, od toga, recimo, da treba da kupe vozila kako bi mogli da se prevezu sa određene lokacije na određenu lokaciju, a imaju više dece.
Takođe, ne mogu da ne primetim da nijedne sekunde niste konstatovali da Vlada Srbije izdvaja i značajna sredstva za kupovinu prve nekretnine za izgradnju kuće za mlade bračne parove sa decom i da se do 20 hiljada evra, odnosno 20% od ukupne cene i ukupnih troškova opredeljuje kao podsticaj mladim bračnim parovima i da postavim pitanje, u uporednoj analizi, gde ste videli tako smela izdvajanja jedne države?
Ja sam se zaista trudila da ispratim, ali nisam videla da čak ni naša susedna prijateljska Mađarska takav iskorak je napravila. Oni imaju neke druge povlastice, ali kada je u pitanju kupovina prve nekretnine, čak ni oni nisu otišli ovako daleko. Zar ne osećate potrebu da naprosto to podržite i da barem konstatujete kao nešto što je dobro i što može doneti određeni benefit, nego sada pokušavate da obezvredite povećanje roditeljskog dodatka za prvo, drugo, treće ili četvrto dete postavljanjem pitanja – a gde je za peto? A da postoji peto vi bi ste rekli – a gde je za šesto?
Ja razumem da je uloga opozicije da kritikom natera nas da bolje radimo, ali ta kritika mora biti suvisla, mora biti utemeljena, mora imati neki racionalni momenat u svemu tome što govorite. Nisam ga primetila, kao što nisam dobila odgovor na sve one konkretne navode koje sam vam iznela kada je u pitanju podrška ženama preduzetnicama.
Govorite ovde o diskriminaciji romske populacije. Ja vas molim da to ne činite i da nas ni na koji način ne zavađate sa našim komšijama, sa našim građanima, sa Romima koji žive u ovoj zemlji od vajkada. I Ustavni sud nijedne sekunde nije govorio o diskriminaciji Roma.
Ako me pitate da li je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom 2018. godine napravljen po idealnoj meri, apsolutno ne, ali je važno da je napravljen. I svaki put kada je menjan, što ste primetili, je menjan da bi se unapredio. I svaki put idemo ka tome da on bude što bolji, težeći ka tome da dovedemo do potencijalno idealnog stanja, ako ono uopšte postoji.
Svaka promena je bila na bolje. Nijedna promena do sada nije bila unazad. Svaki put smo ga menjali da bismo povećali roditeljski dodatak, a ne da bismo ga smanjili. I ukoliko ste primetili, ja sam navela čak i sada da smanjujemo i dokumentaciju za ostvarivanje prava na dečiji dodatak da bismo olakšali onima koji po osnovu poljoprivredne delatnosti više ne moraju da dostavljaju evidenciju katastarskih prihoda i svaki građanin kad mora jedan papir više da dostavi, stvara mu nelagodu. A mi danas poručujemo - ubuduće će biti jedan papir manje, zato što ne želimo da insistiramo na birokratiji i na administraciji, zato što ćemo sada kao Ministarstvo za brigu o porodici, po preuzimanju nadležnosti za Komisiju za dodelu novčanih sredstava za kupovinu prvog stana za mlade bračne parove, da promenimo u saradnji sa Ministarstvom za rad uredbu kako bismo je pojednostavili, kako bi sva ova prava koja država daje mogla da stignu do krajnjih korisnika, jer nama jeste cilj da ono što država pruža bude na korist otadžbini, porodici i svim našim građanima.
Verujem da smo danas učinili veliku stvar iniciranjem diskusije na temu Zakona o finansijskoj podršci porodici. Ja vas bez obzira na sve, poštovana narodna poslanice, bez obzira na sve što ste izneli, pozivam da glasate za zakon, zato što verujem da ćete i na taj način barem pokazati minimum odgovornosti prema državi i prema nacionalnim interesima.
Ja sam danas rekla da je ovo državni razlog, a ne državna milostinja, jer ovo nije milostinja prema građanima, kako pokušavate da prikažete da smo je mi predstavili. Nismo. Nije ovo nikakva milostinja. To je naša obaveza. Naša je obaveza da povećamo roditeljski dodatak. Naša je obaveza da brinemo o porodicama, ali i vaša je obaveza da razmislite o svojoj odgovornosti i da date podršku ovom zakonu. Ja verujem da će on i bez vaše podrške ubedljivom većinom biti izglasan, ali shvatite, istorija će beležiti ko nije podigao ruku da podrži majke i očeve kada se o tome govorilo u Skupštini, a verujem da će većina narodnih poslanika biti na strani porodice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Predrag Marsenić.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, drago mi je što ste rekli, citiram vas, da nije idealno, da ništa nije idealno. Nekako uvek bojite mnogo lepše situaciju nego što ona zaista jeste.

Rekli ste da je pozitivan rebalans budžeta, ali niste rekli da smo imali povećanje rashoda i da je praktično naš ukupni fiskalni deficit 2,2 milijarde evra, što je 500 miliona manje od onoga što je bilo predviđeno. Do sada ste se uglavnom trudili, u prethodnim rebalansima, da to smanjite, sada ste povećali, tako da je to sad 2,9% BDP-a.

Ono što zabrinjava je dug. Mi dugujemo danas 30 milijardi evra više nego što smo dugovali 2008. godine. Danas je to 38,7 milijardi evra. Ako nastavimo tim tempom, a jasno je da hoćemo, 2027. godine doći ćemo do cifre između 51 i 55 milijardi evra.

Ono što takođe brine je rast kamata. Nama kamate rastu od 900 miliona evra, preko milijardu i 250 miliona evra, do ove cifre koju imamo danas milijardu i 580 miliona evra, što je u ovom trenutku 2,1%. To je naš dug, 2,1% kamata u okviru BDP-a.

Sad ću preći na ono što su govorili o procentima. Posebno je, moram da kažem, neobično i uzmite to i saslušajte ovo, zato što je važno. Govorili ste da je 89% BDP u Evrozoni. To je zaista istina.

Međutim, zemlje centralne i istočne Evrope imaju 1,5% kamata. Francuska ima 110,5% duga u okviru BDP-a, a ima 1,7% kamata, a mi imamo navodno najbolji odnos. Znači, mi imamo 50% duga u okviru BDP-a, ali imao 2,1% kamata, i to onda govori da ćemo zaista 2027. godine i kamate imati mnogo više i da će oni biti između dve milijarde i 100 miliona evra i dve milijarde i 300 miliona evra.

To je ono što je problematično i zato ja mislim da u budžetu imamo ove pozicije. Mi smo ih imali i u budžetu i u rebalansu. U pitanju su dve pozicije: to je finansiranje podrške budžetu Srbije. U budžetu smo imali dve pozicije od tri i po milijarde evra, dakle ukupno sedam milijardi evra, a danas imamo četiri milijarde evra i jednu poziciju, dakle, koja je povećana. Ukoliko je, jel, situacija takva, kako vi kažete, da je Srbija nikada jača, ja mislim da zaista nije baš tako. Ukoliko Srbija zaista nikada nije bila jača, zašto se onda ne razmišlja o tome da se smanje akcize, da se u stvari ukinu akcize na struju i smanje akcize na gorivo?

Dakle, 2008. godine evro je bio 78 dinara, a gorivo je bilo 75 dinara. Danas je situacija takva da je nama gorivo u evrima 65% veće. Dakle, danas je gorivo 1,65 evra. To jedna država koja je stabilna i koja je, kako vi kažete, jaka mogla bi sebi da dopusti da građanima spusti tu cenu akcize, iako su naravno prihodi, kako vi kažete, dvanaest milijardi, ali pet i po milijardi od tih prihoda od akciza je upravo na gorivo.

Treba naravno i reći da nam je međugodišnja inflacija 4,3% i da je prosečni rast 4,7%. Sve to su pokazatelji da određenih problema ima i da zaista ovo nije, kako vi kažete, pozitivan rebalans.

Najveća stavka je EKSPO. Ja sam našao u budžetu 488 miliona, to je sve u razdelu Ministarstva finansija, za stadion i za prateće sadržaje i 754 miliona za sam projekat EKSPO-a, tačnije za sve ono što prati taj projekat.

Sećam se imali smo sednicu, kada je bio ekspoze predsednika Vlade, i onda je došlo do, čini mi se, jedne situacije gde je predsednik Vlade rekao jednu cifru, a mislim da je gospodin Vesić rekao drugu cifru. Kada uzmete sve što imate u ovom budžetu, a to je do sada ovde 1,4 milijarde, meni se čini da smo mnogo bliži toj cifri koju je izrekao gospodin Vesić od dve i po milijarde evra za taj projekat EKSPO-a.

Upravo zbog toga što ne možemo da se složimo oko tih cena, to će možda biti i cele tri milijarde, mislim da je dobro, ja sam juče predložio gospodinu Malom, da napravimo jednu komisiju čiji zadatak će biti da prati realizaciju projekta EKSPO 2027. Znači, da Narodna skupština, da građani imaju uvid, pre svega, u tendere, u način trošenja finansijskih sredstava i, ono što je najvažnije, u rokove i kvalitet izvođenja radova.

Vi se sećate da smo mi predlagali desetogodišnju garanciju na određene radove koji su se izvodili po Beogradu. To nažalost nije prihvaćeno, ali plašimo se da zbog iskustva prošlosti, koja nije baš najbolje i na Trgu Republike, da će jednostavno dobro doći, a i vama će dobro doći, da napravimo tu komisiju, jer ako je napravimo onda će biti sigurno da vi ništa tu ne krijete. Tako da mislim da bi trebalo to da prihvatite.

Spoljnotrgovinski deficit je takođe povećan. On je u periodu januar – jul povećan, iznosi 5,2 milijarde evra, a to je povećanje od 14,2%. To je dobro i mi smo stalno imali predloge koji se tiču načina kako da smanjite taj deficit. To je ta tzv. supstitucija. Dakle, ako imate proizvod koji možete sami da napravite, nema razloga da ga uvozite. Mi smo ove godine uvezli 150 miliona evra hrane više nego prošle godine. Zaista država Srbija, mislim ako išta drugo može da proizvodi hranu, ne bi smela da sebi dozvoli da ima povećanje od 150 miliona evra u ovih sedam meseci. Mislim da je to izuzetno veliko povećanje.

Postoje pozicije u zaduživanjima koje mi nismo mogli da razlučimo gde se one nalaze u pravom budžetu i dve pozicije takve su 200 i 300 miliona evra, znači ukupno 500 miliona evra, i tiču se puteva, znači putne infrastrukture. Ja sam razmišljao šta to može da bude i onda sam se setio svega onoga kada Aleksandar Vučić obilazi građane i kada obećava puteve, pa kaže – gospodinu 10 kilometara, gospodinu 100 metara, gospođi 200 metara, pa sam mislio da on to sam plaća. Šalu na stranu, mi smo svesni da to moramo svi da platimo i da su to ozbiljna zaduženja, oko 500 miliona evra, ali ono što brine je takav način ponašanja.

To je radio Miloš Obrenović pre 200 godina. Pre 200 godina mi nismo imali državu. Mi smo se trudili da državu napravimo, da postavimo institucije. Danas, šta se desilo, pa valjda imamo neke institucije osim predsednika države, i to nije njegov posao, on to ne treba da radi. To deluje prilično neozbiljno i razumem da je u pitanju kampanja, ali ona je pogrešna, jer nas vraća u pretpolitičko društvo. Ja razumem da je želja da se kopira Miloš Obrenović, pošto je on bio srpski veliki vladar, ali nema mnogo sličnosti. Miloš Obrenović je širio srpsku državu, a mi danas imamo obrnute proces. Treba prestati sa tim. Mi nismo pretpolitičko društvo i ne treba da se vraćamo 200 godina unazad.

Drugi problem koji smo uočili u ovom budžeti i već je govorio jedan kolega o tome, a to su rashodi za novčane kazne i penali po osnovu rešenja sudova. To su kazne koje država mora da plaća po osnovu izgubljenih sporova. Godine 2012. te kazne su bile 600 miliona dinara, prošle godine su one bile 10 milijardi, a ove godine su 15 milijardi dinara. Šta to znači? To znači da mi na te izgubljene sporove, kao država, moramo da platimo više nego što je budžet jednog Kragujevca ili malo manje nego što je budžet jednog grada Niša. Videli smo situacije kada su se takve stvari dešavale. Na primer, problem Miškovića i navodno isplata od 30 miliona evra, koliko je država navodno bila dužna njemu da isplati iz znamo kojih razloga.

Očigledno je da imamo problem i to je taj nedostatak pravne države na koji mi stalno ukazujemo. Isti problem smo imali i kada se kršio Ustav, a on je prekršen prihvatanjem francusko-nemačkog sporazuma, jer to nije po Ustavu. Predsednik je izašao iz ustavnih ovlašćenja. On je prekršen, takođe, u situaciji kada su neki potpisi došli u ovu Skupštinu, pa su naprasno nestali. Dakle, moramo početi malo drugačije da se odnosimo i mi prema državi, a bogami i jedni prema drugima, jer 15 milijardi dinara je ogromno. To je skoro 130 miliona evra koje mi gubimo na neke sporove koji ne bi trebali da se dešavaju u ozbiljnoj državi.

Sad hoću da vas pohvalim, eto, može neko iz opozicije da vas pohvali. Dakle, postoji jedan strateški plan i to je nešto što je dobro za ovu zemlju, a to je vraćanje vojnog roka. Meni se čini da ste nesrećno izabrali vreme, trenutak da kažete tako nešto zbog toga što je bila teška situacija na Kosovu i Metohiji. Mislim da ste želeli da jednostavno na neki način zabašurite i sklonite tu priču, i to je jedan krah kosovske politike ove vlasti, ali bez obzira na to mi ćemo podržati vraćanje vojnog roka.

Smatramo da je to zaista strateški važan poduhvat i potez koji treba ovoj državi s obzirom na geostrateške okolnosti u kojima se nalazimo, a i na budućnost. Naravno, treba sada da razgovaramo o tome da li je možda bolja varijanta da to bude šest meseci, a ne ovih 75 dana, ali podržavamo što u budžetu postoje sredstva za to. Postoji 18 miliona evra ove godine, 17 sledeće godine. Ne verujem da ćemo stići ove godine da potrošimo tih 18 miliona, ali predlažem da to prebacite za sledeću godinu, pa da sledeće godine, ukoliko ne uspete ove godine, bude 35 miliona evra.

Sada dolazimo do autoputeva. Grdelica je koštala, završena je 2019. godine, 15,3 miliona evra, autoput, koji je pravljen u Crnoj Gori, bio je 25 miliona evra, govorim po kilometru. Dakle, vi ste u pravu, gospodine Vesiću, rekli su 31 milion evra po kilometru košta ovaj novi autoput koji se pravi u Crnoj Gori. Mi imamo zaista, opravdano ili neopravdano, veliki rast cene kilometra autoputa. Jedan autoput ovde Niš-Merdare, znači Niš-Pločnik, bilo je rečeno da će koštati 255 miliona evra, ali poslednja cifra koju sam video je 273, za 33 kilometra, i on će iznositi negde oko 8,2 miliona evra.

Godine 2012. su proseci bili mnogo niži. Dakle, u Hrvatskoj su autoputevi pravljeni za negde 6,9 miliona evra po kilometru, u Danskoj za 5,8, u Nemačkoj za 8,3. Dakle, mi vidimo nešto što, meni je to gospodin Bajatović juče rekao, i dobro je rekao na Odboru, nešto što se u stvari preliva kod nas i ono utiče i na kvalitet našeg života, a to je štampanje para od strane EU. Evropska unija ozbiljno štampa pare, ozbiljno, i ta inflacija koja je prikazana to nije jedino što se dešava u našim novčanicima.

Dakle, mi imamo pad vrednosti evra i kad kažete 818 evra je prosečna plata, vi kada uđete u prodavnicu vidite da ne možete da kupite ono što ste mogli pre, recimo, pet ili šest godina za 600 evra. Dakle, evro je izgubio na vrednosti i nisu ovi jedini primeri. Imate primer upravo u zaduženjima od jedne milijarde, koliko je bila jedna vetroelektrana od jednog gigavata, danas godinu dana kasnije ona 1,4 milijarde, solarne elektrane od istog jednog gigavata su u budžetu bile 1,4 milijarde evra, a sad su 1,9 milijardi evra. Znači, imamo povećanje od 40% i od 36% što je vrlo visoko.

Možemo i ove druge autoputeve komentarisati, ali posebno je interesantan ovaj Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Uvek govore da zavisi od konfiguracije terena ja nisam uspeo da nađem kalkulaciju. Ovaj put košta 15,2 miliona evra po kilometru, vi ste rekli milijarda i 596 miliona evra. Dakle, voleo bih to neko objašnjenje zato što smo imali Moravski koridor i Požega-Voljare koji otprilike koštaju 40,5 miliona evra po kilometru.

Dakle, u čemu je, gde je nastala ta razlika? Da li su to ova dva mosta Tisa-Begej, da li će biti mostovi i nadvožnjaci? Ne znam, ali zaista, nekako meni ne objašnjivo. Ima naravno i skupljih autoputeva u Rumuniji, pravi se kroz Transilvaniju do Moldavije, 40 miliona evra košta po kilometru, ali definitivno nešto sa tim cenama treba da bude razjašnjeno da ne bi ostavilo nikakvu sumnju.

Što se tiče poljoprivrede, postoji nešto što je strategija i ja sam čuo da se pravi nacrt strategije, pričalo se o tome da će stranci učestvovati, mislim da je dobro pozovite Izraelce, nekoga iz Izraela koji zaista ima znanje, zbog toga što oni imaju 10 puta veću dobit po hektaru, znate kakav je Izrael i koja je ono pustinja, deset puta veći dobit po hektaru, nego Srbija i zbog toga brine ovaj jedan podatak koji imamo u budžetu, a to je da su smanjeni za dve milijarde evra podsticaji za nabavku mašine i opreme za primarnu biljnu i stočnu proizvodnju.

Ja mislim da treba da podstičemo ljude da kupuju novu opremu i da na to treba da odvojimo ove pare, jer je veoma važno da oni imaju savremenu tehnologiju kako bi postigli tu dobit po hektaru.

Mi imamo nažalost 130 hiljada, od 2014. godine do danas, 130 hiljada gazdinstava manje. Naš stočni fond, naše stanje u stočarstvu je otprilike na nivou iz 1910. godine, što je veoma, veoma loše i ovde su ista odvajanja, subvencije su 18 hiljada dinara po hektaru i 19 za mleko dinara premije po litru.

Dakle, treba razmisliti o ovome, napraviti dobru strategiju. Mislim da je izostala primena strategije 2014/2024. godine, pa se nadam da će ova strategija biti bolja i da će neka poboljšanja u oblasti poljoprivrede da se dese.

Na kraju ono čega u rebalansu nema. Dakle, nema obećanog povećanja penzija. Ministar Mali obećao je da će između avgusta i oktobra da dođe povećanje penzija, toga u ovom rebalansu nema. Znači da pre januara meseca od toga neće biti ništa.

Nema povećanja plate za prosvetu i zbog toga imamo proteste, ali ono neverovatno što ste uradili, napravili ste ili ste hteli da napravite spisakove nepodobnih ljudi. Mislim, ljudi, nije 1947. Nećemo nikoga slati na Goli otok zaista je besmisleno da se prave takvi spiskovi, ako je to istina, a dokument postoji.

Ono čega nema takođe, nema vanrednog oporezivanja ekstra dobiti, ekstra profita, pre svega banaka i kladionica, dakle samo dve kladionice u 2022/2023. godini su imale ekstra dobit. Imale su dobit od 100 miliona evra. Logično je da jedna država oporezuje tu ekstra dobit.

Banke su imale od 2014. do 2021. godine dobit na godišnjem nivou, sve banke, 350 miliona evra, a ove godine postoji verovatnoća, ona je već dostigla milijardu i 200, postoji verovatnoća da će ići do milijardu i 350 miliona evra dobiti.

Dakle, logično je da jedna država napravi jedan zakon, mi ćemo predložiti oba zakona, o jednostavnom oporezivanju ekstra dobiti banaka. Oni koji snose jednostavno trošak te dobiti banaka su uglavnom građani, a ne vlasti.

I ono što je veoma važno, nema oporezivanja šunda i kiča. Nema oporezivanja rijaliti programa. Vi imate jedan rijaliti program na nacionalnoj frekvenciji koji promoviše kriminal, koji promoviše prostituciju. U isto vreme čovek koji je zadužen za to nam se smeje, sprda se sa vama, ljudi, iz Vlade. Poručuje da treba građani da pojedu dva jaja dnevno, a on pravi hram i smeje nam se kao hijena, svima nama ovde zajedno bez da ga iko dodatno oporezivao. Taj porez treba da uvede ova Vlada i to je ono što mislim da nedostaje u ovom budžetu.

Ono što takođe smo primetili i to ću na kraju reći je nešto što je primetio naravno i Fiskalni savet, u pitanju je korišćenje budžetske rezerve. To smo imali u julu mesecu, u izveštaju Fiskalnog saveta. Otprilike to je 4% od prihoda. To su velika sredstva. To je 740 miliona evra i vrlo često se ta sredstva troše netransparentno. To je ukazao Fiskalni savet. Mislim da bi trebalo malo prvo smanjiti, vrlo je visok, to 4% je samo u Hrvatskoj, u svim državama je malo niže. To je prvo.

Drugo, treba malo efikasnije koristiti, jer dolazimo u situaciju da neke lokalne samouprave poput Beograda dobiju četiri puta više para u odnosu na Niš na primer po glavi stanovnika, što suštinski nije dobro.

Ono što takođe mora da se uradi je transparentnost trošenja tih sredstava da bismo videli gde smo i kako utrošili ta sredstva.

Dakle, sve su ovo razlozi zašto koalicija NADA, Novi DSS i POKS neće glasati za ovaj budžet.

Hvala gospodine Marseniću.
Gospodin Milenko Jovanov u ime grupe.
Izvolite.

Jako mi je zanimljivo ovo poređenje predsednika Vučića sa knezom Milošem. Samo je jedno drugo pitanje, pošto ste to primetili kako predsednik oponaša kneza Miloša pa daje ljudima puteve – a koga su oponašali ministri iz DSS 2006. i 2007. godine kada su obilazili Srbiju?

Koga da pitam? Pa jeste li vi u DSS? A ja da svedočim? Odlično. Evo ja ću da pitam. Dakle, koga su oponašali ministri iz DSS 2006. i 2007. godine kada su trošili pare iz Nacionalnog investicionog plana? Milijardu i po evra 2006. i 2007. godine. Ja bio prisutan, evo ga i Žika Starčević bio prisutan, izbori ponovljeni u Pomoravlju, dođe ministar da obiđe školu i kažu – jel možemo da popravimo zid, a ministar odmahne rukom i kaže – napravićemo celu školu. Nikakve veze čovek nije imao sa tim ministarstvom, ne bavi se viš politikom. Nema prilike da mi odgovori pa neću da ga spominjem. I šta ćemo sa tim? Na šta vam je to ličilo? To vam je bogougodno. Jel tako? Tu nemate nikakvu zamerku? Tu nemate zamerku. Tu nemate zamerku ili to za vas ne važi? To vam ne liči na to darivanje? Jel?

Drugo, ako ste milijardu i po potrošili, a potrošilo se iz Nacionalnog investicionog plana, milijardu i po evra, odakle Vučiću bilo gde prostora da napravi bilo kakav put? Zar nisu svi putevi završeni? Gde su pare te nestale? Kako to? Kako se to ljudi žale Vučiću da nema puta kada je potrošeno još 2006. i 2007. godine, pre 18 godina. Ljudi valjda koriste te puteve već 18 godini ili nema puteva. Ajde se saberite malo pa vidite malo ono što je rađeno nekada, ako hoćete da ukažete na nešto drugo.

Drugo, laž, brutalna laž. Da je bilo ko prihvatio, izašao iz okvira ovog i onog, francusko-nemački plan, 100 puta smo govorili o tome i 101 put to ponovo lažu. Dakle, jasno je rečeno, postoje stvari koje su prihvatljive i stvari koje su neprihvatljive. Tačka. A, to što vi citirate samo pola i što više slušate Kurtija i njegove ministre, nego što verujete svojoj državi, to je vaša stvar.

Kada smo već kod toga, da vas pozovem da odete da svog prijatelja. Šaipa Kamberija posetite danas pošto je ponovo pravio cirkus u Preševu. Vi ste zajedno potpisnici raznih inicijativa u ovoj Skupštini. Obiđite Šaipa Kamberija, recite mu da je ovo i njegova država i nema potrebe da je ruši, niti će mu to biti dozvoljeno. Hvala.

Potpredsednik, ministar finansija gospodin Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, samo nekoliko po meni veoma važnih informacija koje želim da podelim sa vama. Nakon toga ćete čuti nešto i od ministra Vesića i naravno od predsednika Vlade.
Ono što mi je posebno važno je oko učešća kamata, da se osvrnem na ono što ste govorili. Dakle, vi imate u rebalansu budžeta da je učešće kamata, ako se ne varam pomenuli ste 2% poslednji podatak koji je u bazi podataka, Eurostat je iz 2023. godine, prosek u evro zoni je 1,7%. Iznad tog nivoa koji Srbija ima, koji ste ukazivali kao da smo ne znam koliko pak i najgori je i Rumunija, i Portugal, i Poljska, i Mađarska sa 4,7%, i Italija i Grčka, i Španija.
Dakle, veliki problem za veliki broj najrazvijenijih zemalja Evropske unije, a ono što je posebno važno za nas, malopre sam o tome govorio, dakle, 72,8% našeg javnog duga je u fiksnim kamatnim stopama. To je veliki bafer za bilo kakvo skakanje kamatnih stopa u budućnosti. Na kraju ono što je posebno važno je da sam objasnio da je porasla ta nulta kamatna stopa, dakle ta referentna kamatna stopa tzv. i u dolarima i u evrima. Imali ste pre samo par godina da je u evrima bila ta referentna kamatna stopa minus 0,5%. Danas je 3, 75%.
Imali ste u Americi na dolare da je referentna kamatna stopa bila 0,25% sada je 4,75%-5%. Dakle, to je nulta. I onda naravno, da su se povećali troškovi kamata i troškovi zaduživanja za sve zemlje uključujući ove najrazvijenije o kojima sam vam govorio. Međutim, kada pogledate ponderisanu kamatnu stopu na naš javni dug, dakle ona se povećala u ovom periodu od 2020. godine pa do danas, dakle u periodu te globalne krize koju oseća ceo svet, dakle sa 3,3% na 3,8%.
Upravo zbog toga, dakle samo za 0,5 procentnih poena, upravo zato što imamo najveći deo u fiksnim kamatnim stopama, a to su kamatne stope 2%, 2,5% i do 3%. Dakle, veoma pažljivo upravljamo svojim javnim dugom.
I na kraju nije slučajno što je veoma važno da kreditni rejting agencije unapređuju naš kreditni rejting iz meseca u mesec i rekao sam više puta, sada smo po prvi put samo na korak od investicionog kreditnog rejtinga. Ne bi bili tu da imamo bilo kakav problem iz najobjektivnijeg gledanja na stvar od tih agencija, da imamo bilo kakav problem u tom pogledu.
Kada govorite o investicijama koje su vezane „Srbija 2027“ i za EKSPO, evo sada smo nešto sabirali, ne znam koliko je to vama jasno i citirali ste na kraju krajeva izjavu predsednika Vlade i ministra Vesića. Ja sam malopre rekao u nekom od odgovora koje sam dao vašim kolegama da taj iznos neće preći 1,2 milijarde, ali, kada govorimo o 1,2 milijarde nije tu samo EKSPO, tu je i 1.500 stanova, tu je i „Akvatik centar“, tu je i cela linijska infrastruktura koja je vezana za taj deo grada.
Dakle, za sam EKSPO troškovi će biti daleko niži. Dakle, radimo na najbolji mogući način, vodeći računa o svakom dinaru građana Srbije, ali da ostvarimo taj cilj, da se predstavimo na pravi način i da to bude pravi motor rasta i razvoja naše ekonomije u budućnosti.
Rekli ste i mislim da ste to čak i sinoć pomenuli, dakle da uvozimo hranu, međutim ono što je činjenica i o tome vam je i viceguvernerka Narodne banke govorila, dakle da mi u prvih sedma meseci ove godine imamo uvoz hrane od 150 miliona evra, ali povećan i rast izvoza hrane od 250 miliona evra.
Dakle, uvek imate nešto što uvozite, imate nešto što izvozite, ali očigledno kada je hrana u pitanju izvozimo više nego što uvozimo i to vam je pogrešan podatak koji ste napomenuli.
Po pitanju ekstra profita, nije to naša politika. Dakle, rekao sam više puta i za ovom govornicom ovde i pred vašim domom, dakle nije naša politika da ako je godina dobra, da oporezujemo ekstra porezom neke koji su dobro radili ili šta onda da radimo naredne godine kada je to isto preduzeće ili finansijske institucije u lošijoj situaciji. Da li to znači da automatski treba da im pomognemo. To je broj jedan.
Broj dva, ne stvarate tako atmosferu kredibiliteta i poverenja i pouzdanosti za koju smo se dugo borili još od 2012. godine. Dakle, sada su nam investicije sigurne, okruženje nam je predvidivo, unapređujemo ga iz godine u godinu, zato na kraju krajeva imate nikada veći broj stranih direktnih investicija, nikada više fabrika u Srbiji, nikada veći broj radnih mesta i nikada nižu stopu nezaposlenosti.
Konačno, da vas ispravim samo, tekuća budžetska rezerva nije ni blizu tih cifara o kojima govorite, možda ste iz neznanja mislili na bilansni prostor, ali tekuća budžetska rezerva u ovoj godini je tri milijarde dinara, dakle ni blizu tih cifara o kojima ste govorili. Hvala puno.

Hvala.
Reč ima ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospodin Goran Vesić.
Izvolite.

Gospodine Marseniću, pokrenuli ste jedno važno pitanje i drago mi je što možemo da pričamo o tome kakva je cena naših autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je što ste primetili da je nemoguće porediti cene iz 2006, 2007. i 2008. godine i današnje zato što su cene porasle i dobro znate šta utiče na cenu izgradnje puta i znate dobro koliko su sve komponente koje utiču na tu izgradnju poskupele. Poseban smo šok imali kada se dogodio rat u Ukrajini, kada su zaista cene drastično porasle i zato je apsolutno nemoguće porediti cenu iz jednog vremena i cenu iz drugog vremena.
Takođe, na samu cenu ne utiče samo cena materijala već i cena njegovog dovoženja. Zato imate recimo razliku između cene autoputa „Smajli“ koja će biti negde oko 10 miliona evra, bar u ovoj prvog fazi i recimo cene brze saobraćajnice Šabac-Loznica, odnosno prema Badovincima koji je oko osam miliona evra zato što ovde, za sever Vojvodine imate 300 km udaljeno prvo nalazište materijala, odnosno spremište i morate da dopremate taj materijal. To poskupljuje cenu, prema tome kada daje neko ponudu, on vam daje ponudu sa svim troškovima. Svako ko se bavio time, a znam da ste se i vi bavili, to razume.
Kada pričamo o autoputu Beograd-Zrenjani-Novi Sad, tako je, tu je ugovorena fiksna cena od 1.596.000.000 evra za 104 km, ali kažem vam to je prvi ugovor koji je potpisan sa fiksnom cenom. Znači, rok za završetak je šest godina. Nisam siguran da bi bilo ko od nas pristao da potpiše ugovor na period od čest godina sa cenom da nema pravo na kliznu skalu i da preda autoput ključ u ruke, obzirom na to u kakvom vremenu živimo, ako mene pitate, to nije mali rizik.
Takođe, ministarstvo na čijem sam čelu insistiralo je kod potpisivanja ugovora za „Smajli“, odnosno za „Osmeh Srbije“ i za Beograd-Zrenjanin, pošto su to ugovori koji su potpisani ove godine, da se prvi put uvede da kod nosioca konzorsa da prilikom isplate svake nove situacije, mora i da dokažu da su isplatili sve podizvođače po prethodnoj situaciji. Da se ne bi desilo kao što se dešavalo da neke firme koje su podizvođači ne budu plaćeni, a da pritom onaj ko je izvođač dobije novac od države, a on taj novac zadrži i onda imamo problem sa nekim malim firmama koje ne mogu da rade.
Kada pričate o Niš-Merdare to je vrlo komplikovano i pritom moram da vam kažem da je taj posao „Štrabak“ dobio na tenderu, znači bio je raspisan tender i cenu koju su dali, dali su je na tenderu. Suština je u tome što je on počeo da se gradi kao poluprofil i sada smo u međuvremenu, pošto je bilo problema sa tim projektantom koji je izabrala EU, pristali su da se promeni projektant, dobio je CIP posao, uz saglasnost EU, izbacili smo tog stalnog projektanta, koji je zaista napravio velike probleme i sada se preprojektuje čitav put, odnosno sve druge faze za pun profil autoputa, jer kada su postavili taj put, bilo je pogrešno postaviti tu poluprofil obzirom na to kakav saobraćaj očekujemo.
Kada pričamo o auto-putu prema Crnoj Gori ili recimo auto-putu prema Kotromanu, moram da vam kažem, dužina auto-puta između Požege i Kotromana je 60 km. On je projektovan, iako je auto-put za 100 km na sat, 80% su tuneli i mostovi, 96 mostova se gradi i gradi se devet tunela. I šta da vam kažem, još uvek nemamo ponudu, jer se završava projekat sledeće godine. Neće biti ispod 35 do 40 miliona evra ponude, jer je nemoguće izgraditi za manje para.
Kada pričamo o tome kako grade u regionu. Evo, ja ću vam reći, u aprilu ove godine hrvatska vlada je odobrila izgradnju auto-puta između Rudina i Osojnika, 28 km, 27 miliona evra po kilometru. Ako hoćemo da pričamo o tome kakve su cene u regionu. Recimo, isto, uzmite pošto ste spominjali Hrvatsku, auto-put Križišće – Jadranovo dužine 5,2 km je plaćen 110 miliona evra, a auto-put Križišće – Selce je plaćen 28 miliona evra po kilometru.
Kada pričamo o tome da li samo teren određuje cenu auto-puta, najvažnija stvar su objekti. Vi na auto-putu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, pogotovo između Novog Sada i Zrenjanina ne, ali između Beograda i Zrenjanina mnogo objekata.
Dobro ste primetili taj most. Moje prvo pitanje je bilo, zašto je tako dugačak most, pošto je to reka koja je mnogo manja nego Dunav, ali onda kada pogledate uslove „Vojvodina voda“, kada pogledate šta su tražili, da su tražili da se zbog retenzije ne prekidaju vodotokovi, onda shvatite da je taj most zbog toga toliko dugačak. To je nešto što je dato jer kada se projektuje, projektant dobije uslove svih kuća. Između ostalog morate da uradite i nadvožnjake i podvožnjake i prolaze za životinje i na svakom naseljenom mestu da omogućite ljudima da prolaze ispod i naravno da svaki objekat košta.
Prema tome, kada pričamo o ugovaranjima koja su direktna kroz međudržavne sporazume, tu nema tendera, ali možete da dobijete uvek zapisnik o pregovorima koji se vode. Svaki put Zavod za veštačenje veštači cenu i ne samo Zavod za veštačenje, nego mi imamo Institut za puteve koji je je ozbiljna državna kuća, imamo CIP, koje su ozbiljne državne kuće i hvala Bogu u poslednje dve godine su imali sve više posla i koji takođe veštače tu cenu i daju svoj pečat i potpis da je ta cena u skladu sa tržišnom cenom. Tržišna cena danas ne mora da bude tržišna cena za dve godine.
Znate i sami da u ovim drugim ugovorima, osim ovog gde imamo fiksnu za Beograd – Zrenjanin, imate klizne skale, kada cene porastu preko 10%, vi morate da platite kliznu skalu. Zato dolazi do promena. To je nešto što je uobičajeno i što se dešava svuda u svetu. Dobro je i drago mi je što ste tu temu pokrenuli.
Ja sam, između ostalog, kada je Fiskalni savet pričao o tome, ja sam razgovarao sa njima, isto smo na ovaj način razgovarali. Ja sam rekao, ne možete da poredite cene sa različitih puteva iz različitih vremena, pogotovo ne iz perioda 15 ili 10, ne to vi niste uradili, ali kažem vam, 10 ili 15 godina različiti. Sami ste dobro primetili cene rastu. Ono što se nekada gradilo za 5, 6 miliona sada se gradi za 10, 12 miliona. To je tako. Važno je da se putevi grade i da se pruge grade. Hvala.

Reč ima premijer gospodin Miloš Vučević.