Hvala vam.
Reč ima predsednik Vlade, Miloš Vučević.
Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.
Poštovani narodni poslanici, vrlo je teško dati ozbiljniji odgovor na našto što nije bilo sasvim jasno izneto. Vi se pokušali u nekoliko minuta da otvorite sve teme koje pre svega vidite kao medijski atraktivne teme, da budete oštri, zajedljivi i da navodno pokažete odsustvo bilo kakvog straha, kako vi to najčešće definišete, da nam saspete to što mislite da nam saspete u lice, ali bilo bi bolje da ste se skoncentrisali i preciznije, detaljnije izlagali sve ove teme o kojima ste pričali. prosto ste preleteli od litijuma, KiM, EKSPA, „Rafala“, plata i ne znam čega bez i jedne činjenice ili momenta koji bi trebalo da potkrepi ono što ste hteli da navedete.
Što se tiče EKSPA, mislim da je potpredsednik Vlade, ministar finansija, precizno govorio. Morate da razlikujete šta je EKSPO kao manifestacija, a šta je ceo projekat „Razvoj Srbije 2027“ u okviru kojeg je i EKSPO i zato imate očigledno nerazumevanje šta podrazumeva ceo taj finansijski pakete rasta i razvoja Srbije i rasta BDP-a Srbije i svakako jednog rebrendiranja Srbije u međunarodnim okolnostima ili međunarodnoj zajednici, daleko bolje pozicioniranje Srbije i privlačenje novih investicija u Srbiju.
Pod dva – nisam razumeo da li ste vi to protiv kupovine „Rafala“ ili jeste za kupovinu „Rafala“. Ja mislim da je to dobra akvizicija za Vojsku Srbije, Ministarstvo odbrane, a da je dobra i geopolitička odluka Srbije da vodeći računa o svim stvarima koje nam se dešavaju i koje nas okružuju idemo u pravcu kupovine ovih borbenih aviona o kojima smo pričali.
Dotakli smo se KiM. To mi je posebno interesantno. Radujem se s vama da pričam o KiM samo pod jednim uslovom – da vi jednom, bar jednom kažete kakva je vaša politika o KiM a da ne kažete suprotna od naše, pošto suprotno od naše politike može da bude izdaja KiM, a može da bude poziv na rat. Samo jednom da nam kažete kako vi vidite KiM. Kako vi vidite KiM, da nam vi kažete šta bi vi uradili da pomognete Srbima na KiM. Kada budete izneli jednom vašu politiku o KiM tada ćemo moći da pričamo o toj temi, a ovako, da vi pretrčite o KiM…
Da vas podsetim, dobacivali ste mi kad sam dobar deo ekspozea imao baš o pitanju KiM i vikali da je to dosadno. Da je to dosadno, da to preskočim. To može da se nađe u stenogramima, u zapisnicima, video prenosima te skupštine, odnosno video zapisima. Tad ste vikali da je to dosadno, sad vi nama spominjete malo Kosovo, malo litijum, malo „Rafali“, malo EKSPO.
Da završim, oko vaše plate – i vi i vaše kolege iz poslaničkog kluba znate da ne živite vi od te plate, a živite od budžetskih prihoda iz Republike Srbije.
Hvala vam lepo.

Hvala vam.
Recite gospodine Jovanoviću, prijavili ste se ponovo?
(Aleksandar Jovanović: Lično mi se obraćao.)
Prijavili ste se zbog? Nije vas pomenuo.
(Aleksandar Jovanović: Nemojte da se pravite blesavi, direktno se obraćao meni.)
Nije vas pomenuo i ono što je predsednik Vlade pričao bi moglo da se odnosi na većinu narodnih poslanika opozicije, tako da bih po replici morala jednom po jednom sada da dajem reč.
Poslovnik je po tome sasvim jasan i izričit.
Još jednom vas molim, pročitajte Poslovnik. Nije dugačak, prilično je zanimljiv, pomoći će vam u radu.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević.
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvaženi ministri u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS podržaće predloženi rebalans budžeta, kao i zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i zakone o potvrđivanju sporazuma koji su na današnjem dnevnom redu.

Kao što znate JS od svog osnivanja nije menjala svoj slogan koji glasi – domaćinski. Domaćinski znači voditi porodicu, grad, državu na način da ta zajednica ekonomski napreduje, da je zdrava, složna, na način gde vodi se računa o svakom pojedincu, ali i o zajednici u celini, na način da se jača ugled te zajednice u širim okvirima.

Država Srbija, predsednik Aleksandar Vučić, ali i manji koalicioni partneri, Ivica Dačić, Dragan Marković Palma, i svi državno odgovorni i nacionalno osvešćeni političari zadnjih 20 godina vode Srbiju na domaćinski način. Znalo je i da se zategne kada je bilo potrebno da se zategne kaiš. Setite se perioda finansijske konsolidacije države, jer je država ostavljena sa praznom kasom. Znalo se da se zapne i pametno upravlja kriznim situacijama, setite se poplava 2014. godine i pandemije Kovida 19 2020. godine. Znalo se da se pomogne penzionerima, mladima, privatnim preduzetnicima kada to treba, bilo jednokratnim pomoćima, bilo sistemskim rešenjima i poboljšanjima. To građani Srbije su prepoznali. Postali su svesni sopstvenog značaja u ovom procesu domaćinskog vođenja države. Građani su time svojim odgovornim ponašanjem, redovnim plaćanjem poreza i drugih obaveza prema državi i ove godine povećali poreske prihode za 132,5 milijarde ili za 6,5%.

Većim prihodima od planiranih za ovu godinu došlo se kroz rast naplate PDV i poreza na dobit, ali i kroz povećanu ličnu potrošnju građana, što je direktna posledica realnog povećanja životnog standarda. Sve u svemu povećanje prihoda, kao i povećanje rashoda koje je posledica činjenice da je dobro stanje u budžetu Republike Srbije stvorilo mogućnosti za dodatno finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata, dovelo je do potrebe da danas radimo rebalans budžeta za 2024. godinu. Kao što rekoh, poslanička grupa JS podržaće rebalans budžeta, jer budžet jeste na neki način slika i prilika makroekonomskog okvira Republike Srbije koja kontinuirano beleži ekonomski rast i to u jako teškim uslovima političke, pa samim tim i ekonomske nestabilnosti svuda u svetu.

Na početku godine projektovani rast je bio od 3,5%, međutim, tekući trendovi dali su za pravo da su procene ekonomskog rasta 3,8% i to u godini kada je zbog veoma loših klimatskih, vremenskim uslova za poljoprivredu da smo došli do toga da nam je proizvodnja pala za 4%, ali zato nam građevinarstvo beleži rast od 9,1%.

Koliko smo napredovali u poslednjih 12 godina govori i činjenica da je BDP po glavi stanovnika 2012. godine iznosio 4.676 evra, a da se danas na kraju godine očekuje 11.527 evra, što je značajan napredak. Inflacija se smestila u planirane okvire.

Veoma su važne direktne strane investicije koje će ove godine premašiti za 16% prošlogodišnjih rekordnih 4,5 milijardi evra. Koliko je to važno možemo videti na primeru da recimo u Jagodini, odakle dolazim, 14 novih stranih investitora učinili su da nam skoro 50% puni u stvari porez od plata i direktne strane investicije jesu način da se podrži ovaj ekonomski rast.

Minimalna zarada će biti povećana za 13,7% i kao što je ministar Mali rekao, biće izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom i iznosiće 457 evra. Prosečna neto zarada obračunata za jun iznosila je 95.804 dinara i u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, to je realan nominalni rast za 12%, a realni od 7,9%. Imamo i izuzetne rezultate kada je u pitanju stopa nezaposlenosti koja je na 8,2%, odnosno na istorijskom minimumu.

Poređenja radi, pre samo 12 godina, ta stopa nezaposlenosti iznosila je 25,9%. Udeo javnog duga BDP je 49,8% što je daleko ispod mastrihstkih 60%, ili ispod proseka zaduženosti u Evrozoni, koja iznosi negde oko 89%. Na računu imamo 718 milijardi dinara, u Trezoru Narodne banke 41,7 tona zlata, ili ti u vrednosti od 3,5 milijardi evra ili 12,3% ukupnih deviznih rezervi.

Šta je u ovom rebalansu što mi iz JS ističemo? Ovim rebalansom se opredeljuje dodatnih 18 milijardi dinara više za poljoprivredu, čime će se ukupno sa 137 milijardi dinara izdvajanje za poljoprivredu biti otprilike 7,3% ukupnog budžeta. To je značajan iskorak u odnosu na neka ranija vremena. Jedinstvena Srbija podržava da se dalje ulažu napori u poboljšanje položaja poljoprivrednih proizvođača. Hrana je uvek bila strateški proizvod, a kako vreme ide ta važnost strateška je sve veća, i u tom smislu treba učiniti sve da se sačuva položaj, kako to predsednik JS Dragan Marković Palma, voli da kaže, gospodin poljoprivredni proizvođač.

Pomoć u širenju sistema za navodnjavanje, jačanje odbrane od vremenskih nepogoda, zaštita od poplavnih talasa jesu takođe, važni infrastrukturni projekti, kao što su važne i subvencije, zanavljanje poljoprivredne mehanizacije, kao što je važno čuvati paritet cena, inputa i cena poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivrednici su ove godine u najvećem delu Srbije pretrpeli veliku štetu, zbog veoma loših vremenskih prilika i treba nađi način da im se pomogne u saniranju štete.

Ovaj rebalans budžeta jeste na neki način međukorak ka pravljenju budžeta za sledeću fiskalnu godinu i mene kao radnika u obrazovanju raduje činjenica da je dogovoreno povećanje plata nastavnom osoblju u srednjim, osnovnim školama i vaspitačima u predškolskim ustanovama koje će biti 12% za 50% veće povećanje od svih ostalih. Pošto su plate zaposlenih u predškolskim ustanovama na teret lokalnih samouprava, ukazujem na potrebu korigovanja transfernih sredstava lokalnim samoupravama u budžetu za sledeću godinu, kako bi lokalne samouprave mogle bez problema da sprovedu dogovor Vlade Republike Srbije i Ministarstva prosvete sa resornim sindikatima.

Naravno, povećanje rashoda u odnosu na planirani budžet odnosi se najvećim delom i na putnu i železničku infrastrukturu i to je svakako za pohvalu. Ono što je takođe odgovorna ekonomska politika jeste i to što se dosta sredstava izdvaja za obezbeđivanje energetske stabilnosti. Naime, ide zima, potrebno je puno energenata, a u današnje vreme kada su mnogi ustaljeni kanali snabdevanja ugroženi, ili čak uništeni, kao primer Severnog toka, potrebno je obezbediti dovoljne rezerve energenata, ali ne samo to, potrebno je nastaviti sa naporima da se obezbedi što veća diversifikacija snabdevanja energentima. Energetska stabilnost danas znači ekonomsku, političku i svaku drugu stabilnost, a da bi Srbija nastavila ekonomski da se razvija stabilnost je neophodan preduslov.

Porodica je stub svakog društva. Mladi su budućnost svakog društva, zato je veoma važno što je država imala hrabrosti da se uputi u borbu protiv loše demografske situacije, borbu protiv bele kuge, odnosno, borbu za potomstvo. U današnje vreme kada nam je nametnuto materijalno, pre duhovnog, materijalno pre ljubavi, borba za potomstvo ima i svoju materijalnu komponentu. U tom smislu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o podršci porodici sa decom ima veliki značaj i doprinos u toj borbi za potomstvo.

Naravno, da ovaj zakon ne može biti i nije jedini instrument u toj borbi, ali svakako da bez njega ne može. Država je povećala roditeljski dodatak i izdvojila dodatnih 10 milijardi dinara, što ukupno iznosi na godišnjem nivou negde oko 97 milijardi dinara, ako se ne varam, i to će biti značajan podsticaj za mlade roditelje da se lakše odluče za širenje porodice, a na taj način Republika Srbija bi postepeno rešila problem sa izuzetno lošim demografskim projekcijama.

Da završim, poznata je izreka da novac ne može kupiti ljubav, ali poboljšava vašu pregovaračku poziciju. Tako i u životu, tako i u politici, tako je u međunarodnim odnosima. Zato je važno da Srbija ima stabilne finansije, jer samo tako može imati samostalnu, slobodarsku i srpsku politiku. Hvala.

Hvala vam, narodni poslaniče.
Reč ima narodni poslanik, Jasmina Karanc. Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče Vlade Srbije, gospodo ministri, kolege narodni poslanici, sagledavajući makroekonomske pokazatelje u našoj zemlji jasno možemo uočiti da postoje dobri i opravdani razlozi za donošenje izmene budžeta za tekuću godinu.

Prvi i osnovni razlog je taj što su prihodi i rashodi nadmašili planove za 2024. godinu i mi sada u državnoj kasi imamo uštede od 133 milijarde dinara, odnosno milijardu i 136 miliona evra poreskih i ostalih prihoda više nego što je to planirano kada je krojen inicijalni budžet za ovu godinu i to nam daje prostor za rebalans.

Taj višak u državnoj kasi nije slučajan i nije došao sam od sebe već je rezultat bolje naplate prihoda, odnosno odgovorne fiskalne politike i dobro vođene ekonomije zemlje. Rezultat takve politike je da u ovom trenutku država može da izdvoji dodatni novac za plate, penzije, vojsku, infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstvo, nauku, kulturu.

Ovde moramo istaći činjenicu da je u prvih šest meseci zabeležen ekonomski rast od 4,3% što je glavni uslov za rasta standarda stanovništva, ali i pokazatelj da je ekonomija zemlje u uslovima globalne krize vođena u dobrom pravcu. Rast od 4,3% ekonomski stručnjaci ocenjuju kao veoma pristojan sa tendencijom uvećanja do kraja godine.

Kada govorimo o rashodima i oni su za 193 milijarde povećani u odnosu na planirani osnovni budžet za 2024. godinu. Tu imamo novine kao što je ugovor o nabavci rafala kako bismo učvrstili i ojačali našu vojnu i odbrambenu poziciju, priprema infrastrukture za prihvat vojnika koji će od iduće godine služiti obavezni vojni rok, zatim najavljeno povećanje penzija od 1. decembra, a ne od 1. januara, ne predviđene loše agrometeorološke prilike koje su negativno uticale na poljoprivredu tako da su sve to dodatni rashodi koji nisu bili planirani još uvek važećim budžetom.

Velika suša tokom leta koja je nanela ogromne štete i posledice biće jednim delom nadoknađene kroz povećanje sredstava za subvenciju poljoprivredi, što je predviđeno ovim rebalansom i to je jedan od značajnih neplaniranih rashoda u budžetu.

Sve su ovo razlozi zbog kojih mi danas pred sobom imamo predlog za dovođenje državne kase u nešto izmenjeni rekla bih, realni i uravnoteženi okvir.

Analizirajući Predlog rebalansa budžeta jasno možemo uočiti da je on razvojni, da je pozitivan i da je kredibilno planiran. Mi sada rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara dodatnih uvećanih prihoda što nam govori da je inicijalni budžet za 2024. godinu vrlo pažljivo i odgovorno projektovan. Sredstva predviđena rebalansom budžeta ako pažljivo posmatrate predlog ovog zakona pravilno su i odgovorno raspoređena po prioritetima. Višak para u državnoj kasi biće usmeren na poboljšanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija, izgradnju i završetak železnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, za poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, Vojsku Srbije.

Za nas u SDPS od posebnog značaja je odgovorno vođenje socijalne politike te stoga ohrabruje najava da će minimalna zarada biti povećana za 13,7% odnosno sa 404 ma 457 evra kao i odluka o povećanju penzija za 10,9% od 1. decembra zašta su predviđena sredstva i ovim rebalansom koji je u stvari kako je rekao ministar finansija uvod u budžet za iduću godinu kada nas očekuje najavljeno povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% i u javnom sektoru za 8%.

Višak novca u državnoj kasi omogućiće da prosečna plata u Srbiji koja iznosi 818 evra do kraja godina poraste na 920 evra. Najviše povećanje planirano za porodice sa decom za šta je kroz Zakon o finansijskoj podršci tim porodicama koji je takođe na dnevnom redu ove sednice predviđeno 25 milijardi dinara dodatnih sredstava. Ovim povećanjem biće omogućena isplata novca za decu rođena od 1. januara ove godine i to za prvo dete 500 hiljada dinara, za drugo 600 hiljada dinara, dok će za treće dete roditeljski dodatak iznositi dva miliona 280 hiljada dinara, a za četvrto tri miliona 180 hiljada dinara. Isplata kreće odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.

Ovo su među najvećim, ako ne i najveći podsticaji nataliteta u regionu. Ako gledamo širu sliku, to nije jedina mera, jer država kroz smanjenje stope nezaposlenosti, kontinuirano povećanje plata, ulaganje u nauku, u tehnološki razvoj, u infrastrukturu, poboljšanje celokupnog privrednog ambijenta podstiče mlade da ostaju i stvaraju i proširuju porodice u Srbiji.

Kada sam spomenula smanjenje stope nezaposlenosti, važno je istaći da 2.360.000 ljudi danas radi i plaća porez i na taj način puni budžet.

Ovim rebalansom nisu zaobiđeni, kao što sam na početku rekla, ni poljoprivredni proizvođači koji su zbog dugog sušnog perioda zabeležili znatno smanjenje prinosa. Da bi im bar delimično bila nadoknađena šteta, predlogom rebalansa agrarni budžet uvećan je za 18 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava predviđen je za subvencije.

Dobra vest za stočare i ratare je što će, kako je najavljeno u Ministarstvu poljoprivrede, subvencije za krave biti uvećane sa sadašnjih 40 na 55 hiljada dinara po grlu, podsticaj za kvalitetne priplodne junice 100 hiljada dinara, kao i 17 hiljada dinara za sertifikovano seme.

Iako učešće u agrarnom budžetu iznosi iznosi 7,5% u ukupnom budžetu Republike Srbije, neki će reći da je to nedovoljno, i ja se slažem da treba uvek više, naročito ako se ima u vidu da poljoprivreda značajno doprinosi rastu BDP-a, što ove godine, nažalost, nije bio slučaj zbog loših agro-meteoroloških uslova, ali treba biti realan i reći da su podsticaji za poljoprivredu u poslednjih nekoliko godina značajno uvećani, da su subvencijama obuhvaćene gotovo sve kategorije - i grla stoke, i obradive površine, mehanizacija, podizanje zasada, sistemi za navodnjavanje, digitalizacija u poljoprivredi i da se, što je takođe važno, subvencije isplaćuju na vreme, što poljoprivrednicima daje jednu vrstu sigurnosti da mogu da planiraju sopstvenu proizvodnju.

Za nas socijaldemokrate važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, subvencije, davanje države kada god su ona zasnovana na zdravim i realnim osnovama.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se kroz ovaj rebalans omoguće dodatna sredstva za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata kao što je završetak pruge Novi Sad – Subotica, nastavak izgradnje auto-puteva, brzih saobraćajnica, za projekat izgradnje i modernizacije gradske železnice u Beogradu, gde spada i izgradnja železničke pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona. Zatim, nastavak izgradnje bolničkog kliničkog centara širom Srbije.

Ovde treba napomenuti da je za zdravstveni sektor ovim rebalansom izdvojeno dodatnih 27 milijardi dinara za lečenje dece u inostranstvu, izgradnju bolnica, nabavku opreme.

Sve je ovo značajno sa više aspekata, najpre zbog podizanja kvaliteta života građana, a potom i povećanja privrednog rasta, jer se rast BDP-a podstiče pre svega ulaganjem u infrastrukturu i kapitalne investicije.

Analizirajući budžet koji je pred nama, jasno se može videti da pored sektora građevine, koji obuhvata nastavak započetih i realizaciju novih infrastrukturnih projekata, uslužni sektor takođe ima značajnu i dominantnu ulogu u ekonomskom rastu i on se posebno ogleda u sektorima trgovine, turizma i ugostiteljstva.

Ja ovde koristim priliku da pohvalim Ministarstvo turizma koje je, zahvaljujući povećanom prilivu turista, u prvih šest meseci ove godine ostvarilo 17% više deviznog priliva u odnosu na isti period prošle godine, što je značajno doprinelo punjenju budžeta Republike Srbije.

Sve u svemu, uprkos krizi koja i dalje potresa ceo svet zbog konflikta u Ukrajini, sukoba na Bliskom Istoku, Srbija ima stabilnu ekonomiju, udeo javnog duga od 49,8% u odnosu na BDP je dosta daleko ispod nivoa Mastrihta od 60% i ohrabruje izjava ministra finansija da je zemlja potpuno likvidna i da sve svoje obaveze ispunjava na vreme.

Važna je i ocena Fiskalnog saveta, koji navodi da finansije u Srbije, uz određene rizike, ipak idu u dobrom pravcu.

Od naše procene, poštovane kolege narodni poslanici, da li je višak prihoda dobro raspoređen, odnosno hoćemo li podržati ovaj predlog rebalansa, zavisi da li će penzioneri dobiti povišicu, hoće li biti povećana davanja u poljoprivredi, zdravstvu, prosveti, hoće li biti isplaćeni dodaci porodicama sa decom, nastavak izgradnje infrastrukture. Dug je spisak onih koji čekaju ishod našeg glasanja. Zato vas pozivam da podržimo rebalans, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM analizira Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu, prateći napredak koji je ostvaren, posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i Srpske napredne stranke. Referentne godine su 2014. godina, kada je potpisan prvi koalicioni sporazum sa SNS i 2016. godina, kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini, koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak, pruga Subotica – Segedin.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2024. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosi 2.173 milijarde dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2024. godinu. Ukupni rashodi i izdaci iznosi 2.436 milijardi dinara i rebalansom su revidirani na više za 198 milijardi dinara u odnosu na rashode i izdatke planirane Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se iz godine u godinu kroz budžetske stavke kontinuirano izdvaja za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Kao potvrda toga, rebalansom je još jedan projekat, nabavka opreme za Univerzitetsko-klinički centar Vojvodine, kao 18. na području AP Vojvodine, uvršten u kapitalne izdatke.

Pre godinu dana budžetom za 2024. godinu je planiramo 17 kapitalnih projekata na području AP Vojvodine. Za našu poslaničku grupu je važno da su značajna dodatna sredstva u rebalansu budžeta u odnosu na inicijalni iznos planiran budžetom za 2024. godinu obezbeđena, između ostalog, i za brzu prugu prvog B reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnju mosta, obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, unapređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda.

Kada govorimo o investicijama u okviru programa, Skok u budućnost, EKSPO 2027, za nas je osnovno pitanje da li će izgrađena infrastruktura, stambeno-poslovni kompleksi, izložbeni saloni, biti korišćeni i na primer za desetak godina po završetku EKSPO-a.

Ekonomske analize ukazuju da će benefit od EKSPO-a 2027 biti značajan od posla za građevinare, industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, turistički ugostiteljski sektor i proizvodnju hrane, da se očekuju značajni direktni i indirektni ekonomski efekti ne samo za Beograd, već i za celu Srbiju.

Moj kolega Jožef Tobijaš će detaljnije govoriti o poljoprivredi, jer za SVM je poljoprivreda važna u smislu kako je govorio veliki mađarski književnik Šandor Maroj. Zemlja je uvek bila temelj života i kulture naroda. Poljoprivreda nije samo način za proizvodnju hrane, već i veza između čoveka i prirode, temelj stabilnog društva.

Savez vojvođanskih Mađara podržava dogovore poljoprivrednika sa Vladom. Verujemo da će se dogovoreno i ispuniti, jer su pomaci u agrarnoj politici vidljivi. Subvencija koja je u 2022. godini iznosila 9.000 dinara po hektaru, rebalansom budžeta za 2023. godinu je povećana na 18.000 dinara po hektaru. Pravo da budu korisnici subvencije po hektaru dobili su isključivo poljoprivrednici koji obrađuju zemlju, a u rebalansu za 2024. godinu subvencije za poljoprivredu predstavljaju 49,29% od ukupnog iznosa subvencija.

U poslednjih deset godina poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je bila uključena u rad nekoliko radnih grupa koje su radile na rešavanju problema dugovanja koju poljoprivrednici imaju na osnovu naplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje. Uspeli smo da i deo dugova bude otpisan. U odgovoru od 19. septembra 2024. godine Vlada je poljoprivrednicima ponudila otplatu kamate na dug za nenaplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na pet godina, s tim da bi kamata bila umanjena za 50%, jer tako predviđa važeći zakon.

Svesni smo da je problem složen i da traje skoro četiri decenije. Nastavićemo da radimo dalje, jer da bi se došlo do rešenja da poljoprivrednici plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, potrebna je izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Moja koleginica je Elvira Kovač će govoriti o predlogu i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naša poslanička grupa podržava povećanje roditeljskog dodatka u iznosima koji Srbiju stavlja na prvo mesto u regionu. I posebno pozdravljamo činjenicu da će se isplata roditeljskog dodatka odnositi i na decu rođenu od 1. januara 2024. godine, ne samo decu koja će biti rođena posle stupanja na snagu izmena i dopuna zakona.

Svakako, uz mere finansijske podrške, Savez vojvođanskih Mađara podržava i vrednosnu dimenziju koja znači definisanje porodičnih vrednosti, kao strateškog prioriteta čitavog društva i države. U tom smislu, podržavamo sve aktivnosti predsednika Republike Srbije i ministarke za brigu o porodici i demografiju, koji na tom planu sarađuju sa Mađarskom.

Naime, početkom ove godine predsednici Srbije, Mađarske i Bugarske su potpisali Deklaraciju o okviru mreže predsednika prijatelja porodice, a u junu ove godine ministarka za brigu o porodici u Vladi Srbije je inicirala potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Mađarskom u oblasti promocije porodičnih vrednosti.

Podržavamo i najavu i ekspozea predsednika Vlade da će Srbija usvojiti nacionalnu strategiju za porodicu, po ugledu na Mađarsku i Italiju, a u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti.

Za Savez vojvođanskih Mađara je važno da je veliki broj kapitalnih projekata u Vojvodini kao liste prioritetnih projekata koja je predviđena Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Dakle, važno je ne samo za stanovnike Vojvodine, već i cele Srbije da se dogovoreno iz okvira sporazuma, kao i Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva ostvaruje.

Rešava se veliki problem na koji smo godinama ukazivali, problem višesatnih čekanja na granici sa Mađarskom. Pre dve godine vlade Republike Srbije i Mađarske su 4. jula 2022. godine potpisale Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola, a 18. septembra 2024. godine Vlada Mađarske je donela Akt o povećanju broja graničnih policajaca na prelazu Reske za 78, a na prelazima Tompa i Hercegsanto za 125 graničnih policajaca više, kako bi se smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima.

Takođe, prethodno je krajem avgusta kao rezultat zalaganja Savez vojvođanskih Mađara, a u cilju smanjenja opterećenja graničnih prelaza, produženo radno vreme prelaza Horgoš 2-Reske 2 od četiri do 23 sata.

Rezultati naših višegodišnjih zalaganja su vidljivi i mi danas govorimo o završenim i projektima za koje se očekuje skori završetak. Nakon dve godine u funkciji predviđena je važna železnička pruga Subotica-Segedin. Veliki broj putnika koristi voz na ovoj relaciji, a pun voz je potvrda da je ovaj vid prevoza realna alternativa, brza i ugodna opcija putovanja između dve zemlje. Za sada se radi zajednički pregled putnika na stanici, a od 2025. godine se planira granični prelaz u Segedinu.

Do kraja septembra se očekuje završetak radova na rekonstrukciji, dogradnji graničnog prelaza Horgoš kojim će se ovaj granični prelaz proširiti sa sadašnjih 16 na 24 trake. Granični prelaz Horgoš - Reske predstavlja deo evropskog Koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju i preko njega godišnje prođe više od šest i po miliona putnika i više od milion vozila.

U završnoj fazi je rekonstrukcija i adaptacija objekta Privrednog suda u Somboru, Postrojenje za prečišćavanje vode za piće u Kikindi je u fazi testiranja i pribavljanja sanitarne saglasnosti i upotrebne dozvole. Do kraja novembra planirano je puštanje u rad deonice Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica sa Mađarskom, kao železničke dvokolosečne brze pruge Koridora Beograd-Budimpešta.

U poslednjih dva meseca obavljaju se tehnička i statistička testiranja novoizgrađene pruge, signalizacije i celokupne železničke infrastrukture, uključujući i geodetska i merenja opterećenja. Jedno od najvažnijih subotičkih saobraćajnih čvorišta, Majšanski most, kao dotrajao i nebezbedan, srušen je u sklopu radova na pruzi Novi Sad-Subotica i otvaranje novog mosta je pitanje dana.

Moramo da ukažemo da je za građane Subotice važno da se uradi kružna raskrsnica kod Majšanskog mosta sa istočne strane, za koju je pripremljena projektno-tehnička dokumentacija, u cilju olakšanja svakodnevnog života. Izgradnja kružne raskrsnice je u tački koalicionog sporazuma sa SNS.

Inače, o izgradnji kružne raskrsnice kod Majšanskog mosta se govori od 2012. godine. Rebalansom budžeta opredeljena su sredstva za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E75, deonica Kelebija petlja - Subotica jug, što je preduslov za izvođenje radova na razvoju "Ipsilon kraka" i pretvaranju istog u autoput od petlje Subotica jug do graničnog prelaza Kelebija.

"Ipsilon krak" treba da doprinese razvoju industrijske zone Mali Bajmok u Subotici i rastereti Suboticu, jer je dnevno prolazilo i do 1000 kilometara. U cilju intenziviranja razvoja Palića, kao turističke destinacije, u rebalansu su opredeljena sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Nakon gotovo 18 godina dočekali smo da govorimo o završenim radovima na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i zahvaljujući sredstvima budžeta Republike Srbije i sredstvima pokrajinske Vlade, završeni su radovi na 8.2 fazi izgradnje, adaptacije i rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta.

Imajući u vidu pobrojano, a urađeno je još više i planira se još više, poslanička grupa SVM će podržati Predlog rebalansa budžeta za 2024. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, predsednik sam poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - USS i prvi put se u tom svojstvu obraćam ovom domu.

Inače, Zdrava Srbija je rodoljubiva politička partija sa konzervativnim duhom i jakim osećajem za očuvanje nacionalnih interesa.

Ranije sam istakao i rekao tri važne stvari kao dosadašnje rezultate Vlade i vladajuće većine i to su makroekonomska stabilnost, ulaganja u infrastrukturu, dakle, puteve i pruge, mostove, tunele i kao treću stvar naveo sam spoljnu politiku. Počeću od ove treće, pošto je ona najosetljivija.

Dakle, moć spoljne politike je promenljiva, nezavisno od nas. Danas je svet koncentrisan na dva velika rata koji se vode. Upravo ovu moć ili nemoć da se zaustave ti ratovi, koristi rukovodstvo tzv. Kosova, koristi i sprovodi pritisak, maltretiranje i terorisanje naših građana i moramo učiniti sve da zaštitimo Srbe i ukažemo na poštovanje Rezolucije 1244.

Drugo pitanje je ulaganje u infrastrukturu, što je vidljivo golim okom. Naravno ko jednom putuje „Milošem Velikim“ ne vozi se magistralom. Putevi, pruge, mostovi, tuneli zaista su neophodni i korisni, ali ono na šta želim da ukažem je da se nađu mogućnosti da se što više angažuju domaći potencijali, jer vi kad uzmete kredit od jedne države, pa još firma iz te države izvodi radove na tom putu, onda dolazimo u situaciju da i oni povuku ogromnu količinu novca za izvođenje tih radova i druge materijale koje dobavljaju, a nama ostaje i da im platimo i da vratimo kredit.

Zalažem se u samoj infrastrukturu za posebno i snažnije ulaganje za obrazovnu infrastrukturu. Zašto to kažem? Danas smo svedoci da je pri upisu gužva na nekoliko fakulteta: na matematici na smeru informatika, na FON-u takođe na smeru informatika, na ETF-u na smeru koji se odnosi na informatiku.

Dakle, ono što je danas najaktuelnije, bavljenje softverskim poslovima i ono što je u rastu u Srbiji zahteva ulaganje i u infrastrukturu. Zato ja predlažem da se izgradi matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Ko ne zna šta kažem neka slobodno poseti Matematički fakultet i vidi u kakvim uslovima stasaju oni koji su najbolji softveraši na ovoj zemlji. Znači, prosto je, najbolje bi bilo, jer ETF ima svoj prostor, FON je izgradio zgradu, Matematičkom fakultetu nedostaje prostor i uslovi za rad.

Drugo, molim ministra građevna, koji je prisutan, da se u selu Bogdanica… Pre nekoliko godinina je nadošla Kamenica i u selu Bogdanica je odnela dva mosta. Tadašnji ministar građevine je posetio selo Bogdanica. Jedan most je renoviran, ali drugi most nije renoviran i nažalost đaci koji su iz Bogdanice, iz Mršelja, iz Tometinog polja, iz drugih krajeva ne mogu da idu u školu autobusom, jer autobus nekoliko godina ne dolazi u Bogdanicu. Prosto je molba da se završi drugi most, jer je jedan Vlada Republike Srbije izgradila, ali jedan još nije.

Ono što je treća, odnosno prva i najvažnija stvar za ovaj Predlog rebalansa je makroekonomska stabilnost i ja se slažem da je rast jako dobra stvar, posebno rast BDP i da i plate i penzije rastu, ali kad posmatramo našu zemlju naša osnovica je previše mala, previše je mala i onda pojedinci ne osećaju u pravoj meri taj rast koji se ovde meri u procentima. Znate i sami za onu prostu narodnu priču, kad je u pitanju sarma, jedni jedu kupus, drugi meso, a u proseku jedemo sarmu.

Ja ću vam to ispričati na jednom prostom primeru. Ako je u pitanju pet ljudi koji imaju sledeća primanja: 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, dakle četvoro po 50 hiljada i peti prima 300 hiljada, dakle, oni ukupno primaju 500 hiljada. Kada u proseku izračunate, bogami, oni primaju po sto hiljada. Ja bih rekao da je u redu aritmetička sredina, postoji izvestan prosek, ali medijana kaže da oni primaju 50 hiljada, najveći broj ljudi i taj osećaj o primanju je kvalitet života koji je doživljaj svakog čoveka. Svaka dva različita čoveka sa istim primanjem imaju različit doživljaj o svom statusu itd.

Zato ja pozdravljam povećanje od 12% za prosvetne radnike. Nastavnicima se povećava plata, ali to povećanje iskazujem kao nužno. Dakle, potrebno je jedno strateško opredeljenje za ulaganje u obrazovanje u Srbiji, jer ova nužna odluka nešto će im omogućiti bolje funkcionisanje, ali oni trajno imaju lošiji položaj, položaj lošiji imaju u društvu. Mi se strateški kao država moramo opredeliti za trajno ulaganje u obrazovanje, jer duži niz godina, ako pogledate koliki procenat od BDP-a naše zemlje se ulaže u obrazovanje, on je u blagom padu. Sad smo negde na 3,2 % ili tako nešto. Moramo više i bolje.

Naravno, nema boljeg ulaganja od onog u zdravlje i obrazovanje. Zdrav i obrazovan čovek po prirodi svojih sposobnosti i moći koji više zarađuje, ima bolji posao, ima ispunjeniji život, oseća se bolje itd.

Ulaganje u poljoprivredu je očekivano. Zdrava Srbija se zalaže za pravične subvencije, posebno imajući u vidu manja poljoprivredna domaćinstva kojih u unutrašnjosti Srbije ima najviše. Sa druge strane se zalažemo za usmeravanje sredstava za priređivačku poljoprivrednu industriju radi stvaranja dodatne vrednosti. Mi kada prodajemo naše poljoprivredne proizvode daleko su jeftiniji nego kada se prerade i kada bi ih kao takve plasirali na tržište. I u tome ima intencija i u ovom rebalansu budžeta, što je jako dobro da se to poboljša.

U unutrašnjosti Srbije razvoj zahteva malo veću agilnost, jer sela se prazne, to je realna činjenica, mala su poljoprivredna domaćinstva i njima sve znači. Znate ono, pošto imamo turističke destinacije širom Srbije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja i mnoge druge, jel, potrebno je da radimo na onom sistemu koji sam viđao po Austriji i drugim zapadnim zemljama – od njive do stola. I kaže se – ove proizvode koje jutros doručkujete spremili su poljoprivrednici baš iz ovog kraja.

Veoma je važno i dobro što su dodatna sredstva opredeljena u socijalnu politiku i to se posebno tiče nataliteta, jer bez toga nema nam budućnosti. Znači, broj građana u Srbiji se stalno smanjuje.

Želim da istaknem da će Zdrava Srbija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžeta sa pratećim zakonima.

Zahvaljujem se, a preostalo vreme ću koristiti na kraju izlaganja. Hvala.