Hvala vam, narodni poslaniče.
Reč ima narodni poslanik, Jasmina Karanc. Izvolite.

Hvala, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani predsedniče Vlade Srbije, gospodo ministri, kolege narodni poslanici, sagledavajući makroekonomske pokazatelje u našoj zemlji jasno možemo uočiti da postoje dobri i opravdani razlozi za donošenje izmene budžeta za tekuću godinu.

Prvi i osnovni razlog je taj što su prihodi i rashodi nadmašili planove za 2024. godinu i mi sada u državnoj kasi imamo uštede od 133 milijarde dinara, odnosno milijardu i 136 miliona evra poreskih i ostalih prihoda više nego što je to planirano kada je krojen inicijalni budžet za ovu godinu i to nam daje prostor za rebalans.

Taj višak u državnoj kasi nije slučajan i nije došao sam od sebe već je rezultat bolje naplate prihoda, odnosno odgovorne fiskalne politike i dobro vođene ekonomije zemlje. Rezultat takve politike je da u ovom trenutku država može da izdvoji dodatni novac za plate, penzije, vojsku, infrastrukturu, poljoprivredu, zdravstvo, nauku, kulturu.

Ovde moramo istaći činjenicu da je u prvih šest meseci zabeležen ekonomski rast od 4,3% što je glavni uslov za rasta standarda stanovništva, ali i pokazatelj da je ekonomija zemlje u uslovima globalne krize vođena u dobrom pravcu. Rast od 4,3% ekonomski stručnjaci ocenjuju kao veoma pristojan sa tendencijom uvećanja do kraja godine.

Kada govorimo o rashodima i oni su za 193 milijarde povećani u odnosu na planirani osnovni budžet za 2024. godinu. Tu imamo novine kao što je ugovor o nabavci rafala kako bismo učvrstili i ojačali našu vojnu i odbrambenu poziciju, priprema infrastrukture za prihvat vojnika koji će od iduće godine služiti obavezni vojni rok, zatim najavljeno povećanje penzija od 1. decembra, a ne od 1. januara, ne predviđene loše agrometeorološke prilike koje su negativno uticale na poljoprivredu tako da su sve to dodatni rashodi koji nisu bili planirani još uvek važećim budžetom.

Velika suša tokom leta koja je nanela ogromne štete i posledice biće jednim delom nadoknađene kroz povećanje sredstava za subvenciju poljoprivredi, što je predviđeno ovim rebalansom i to je jedan od značajnih neplaniranih rashoda u budžetu.

Sve su ovo razlozi zbog kojih mi danas pred sobom imamo predlog za dovođenje državne kase u nešto izmenjeni rekla bih, realni i uravnoteženi okvir.

Analizirajući Predlog rebalansa budžeta jasno možemo uočiti da je on razvojni, da je pozitivan i da je kredibilno planiran. Mi sada rebalansom raspoređujemo 133 milijarde dinara dodatnih uvećanih prihoda što nam govori da je inicijalni budžet za 2024. godinu vrlo pažljivo i odgovorno projektovan. Sredstva predviđena rebalansom budžeta ako pažljivo posmatrate predlog ovog zakona pravilno su i odgovorno raspoređena po prioritetima. Višak para u državnoj kasi biće usmeren na poboljšanje životnog standarda kroz povećanje plata i penzija, izgradnju i završetak železnica, auto-puteva, brzih saobraćajnica, za poljoprivredu, zdravstvo, prosvetu, Vojsku Srbije.

Za nas u SDPS od posebnog značaja je odgovorno vođenje socijalne politike te stoga ohrabruje najava da će minimalna zarada biti povećana za 13,7% odnosno sa 404 ma 457 evra kao i odluka o povećanju penzija za 10,9% od 1. decembra zašta su predviđena sredstva i ovim rebalansom koji je u stvari kako je rekao ministar finansija uvod u budžet za iduću godinu kada nas očekuje najavljeno povećanje plata prosvetnim radnicima od 12% i u javnom sektoru za 8%.

Višak novca u državnoj kasi omogućiće da prosečna plata u Srbiji koja iznosi 818 evra do kraja godina poraste na 920 evra. Najviše povećanje planirano za porodice sa decom za šta je kroz Zakon o finansijskoj podršci tim porodicama koji je takođe na dnevnom redu ove sednice predviđeno 25 milijardi dinara dodatnih sredstava. Ovim povećanjem biće omogućena isplata novca za decu rođena od 1. januara ove godine i to za prvo dete 500 hiljada dinara, za drugo 600 hiljada dinara, dok će za treće dete roditeljski dodatak iznositi dva miliona 280 hiljada dinara, a za četvrto tri miliona 180 hiljada dinara. Isplata kreće odmah nakon usvajanja rebalansa budžeta.

Ovo su među najvećim, ako ne i najveći podsticaji nataliteta u regionu. Ako gledamo širu sliku, to nije jedina mera, jer država kroz smanjenje stope nezaposlenosti, kontinuirano povećanje plata, ulaganje u nauku, u tehnološki razvoj, u infrastrukturu, poboljšanje celokupnog privrednog ambijenta podstiče mlade da ostaju i stvaraju i proširuju porodice u Srbiji.

Kada sam spomenula smanjenje stope nezaposlenosti, važno je istaći da 2.360.000 ljudi danas radi i plaća porez i na taj način puni budžet.

Ovim rebalansom nisu zaobiđeni, kao što sam na početku rekla, ni poljoprivredni proizvođači koji su zbog dugog sušnog perioda zabeležili znatno smanjenje prinosa. Da bi im bar delimično bila nadoknađena šteta, predlogom rebalansa agrarni budžet uvećan je za 18 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava predviđen je za subvencije.

Dobra vest za stočare i ratare je što će, kako je najavljeno u Ministarstvu poljoprivrede, subvencije za krave biti uvećane sa sadašnjih 40 na 55 hiljada dinara po grlu, podsticaj za kvalitetne priplodne junice 100 hiljada dinara, kao i 17 hiljada dinara za sertifikovano seme.

Iako učešće u agrarnom budžetu iznosi iznosi 7,5% u ukupnom budžetu Republike Srbije, neki će reći da je to nedovoljno, i ja se slažem da treba uvek više, naročito ako se ima u vidu da poljoprivreda značajno doprinosi rastu BDP-a, što ove godine, nažalost, nije bio slučaj zbog loših agro-meteoroloških uslova, ali treba biti realan i reći da su podsticaji za poljoprivredu u poslednjih nekoliko godina značajno uvećani, da su subvencijama obuhvaćene gotovo sve kategorije - i grla stoke, i obradive površine, mehanizacija, podizanje zasada, sistemi za navodnjavanje, digitalizacija u poljoprivredi i da se, što je takođe važno, subvencije isplaćuju na vreme, što poljoprivrednicima daje jednu vrstu sigurnosti da mogu da planiraju sopstvenu proizvodnju.

Za nas socijaldemokrate važna je sigurnost svakog pojedinca, svakog radnika, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, subvencije, davanje države kada god su ona zasnovana na zdravim i realnim osnovama.

Odgovorno vođenje ekonomske politike i dobro stanje u budžetu omogućilo je da se kroz ovaj rebalans omoguće dodatna sredstva za finansiranje infrastrukturnih i kapitalnih projekata kao što je završetak pruge Novi Sad – Subotica, nastavak izgradnje auto-puteva, brzih saobraćajnica, za projekat izgradnje i modernizacije gradske železnice u Beogradu, gde spada i izgradnja železničke pruge od Zemun Polja do Nacionalnog stadiona. Zatim, nastavak izgradnje bolničkog kliničkog centara širom Srbije.

Ovde treba napomenuti da je za zdravstveni sektor ovim rebalansom izdvojeno dodatnih 27 milijardi dinara za lečenje dece u inostranstvu, izgradnju bolnica, nabavku opreme.

Sve je ovo značajno sa više aspekata, najpre zbog podizanja kvaliteta života građana, a potom i povećanja privrednog rasta, jer se rast BDP-a podstiče pre svega ulaganjem u infrastrukturu i kapitalne investicije.

Analizirajući budžet koji je pred nama, jasno se može videti da pored sektora građevine, koji obuhvata nastavak započetih i realizaciju novih infrastrukturnih projekata, uslužni sektor takođe ima značajnu i dominantnu ulogu u ekonomskom rastu i on se posebno ogleda u sektorima trgovine, turizma i ugostiteljstva.

Ja ovde koristim priliku da pohvalim Ministarstvo turizma koje je, zahvaljujući povećanom prilivu turista, u prvih šest meseci ove godine ostvarilo 17% više deviznog priliva u odnosu na isti period prošle godine, što je značajno doprinelo punjenju budžeta Republike Srbije.

Sve u svemu, uprkos krizi koja i dalje potresa ceo svet zbog konflikta u Ukrajini, sukoba na Bliskom Istoku, Srbija ima stabilnu ekonomiju, udeo javnog duga od 49,8% u odnosu na BDP je dosta daleko ispod nivoa Mastrihta od 60% i ohrabruje izjava ministra finansija da je zemlja potpuno likvidna i da sve svoje obaveze ispunjava na vreme.

Važna je i ocena Fiskalnog saveta, koji navodi da finansije u Srbije, uz određene rizike, ipak idu u dobrom pravcu.

Od naše procene, poštovane kolege narodni poslanici, da li je višak prihoda dobro raspoređen, odnosno hoćemo li podržati ovaj predlog rebalansa, zavisi da li će penzioneri dobiti povišicu, hoće li biti povećana davanja u poljoprivredi, zdravstvu, prosveti, hoće li biti isplaćeni dodaci porodicama sa decom, nastavak izgradnje infrastrukture. Dug je spisak onih koji čekaju ishod našeg glasanja. Zato vas pozivam da podržimo rebalans, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Akoš Ujhelji.
Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM analizira Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2024. godinu, prateći napredak koji je ostvaren, posebno u oblastima koje su definisane koalicionim sporazumom između SVM i Srpske napredne stranke. Referentne godine su 2014. godina, kada je potpisan prvi koalicioni sporazum sa SNS i 2016. godina, kada su pojedine kapitalne investicije i razvojni projekti u Vojvodini, koji prevazilaze lokalni značaj uvršteni među prioritete Vlade Republike Srbije. Na primer, projekat mađarsko-srpske železnice, Narodno pozorište u Subotici, Ipsilon krak, pruga Subotica – Segedin.

Rebalansom budžeta Republike Srbije za 2024. godinu predviđeni su ukupni budžetski prihodi u iznosi 2.173 milijarde dinara, što je za 132 milijarde dinara više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2024. godinu. Ukupni rashodi i izdaci iznosi 2.436 milijardi dinara i rebalansom su revidirani na više za 198 milijardi dinara u odnosu na rashode i izdatke planirane Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu.

Vreme je pokazalo, a brojke potvrđuju da se iz godine u godinu kroz budžetske stavke kontinuirano izdvaja za regionalni razvoj, unapređenje infrastrukture i kapitalna ulaganja AP Vojvodine. Kao potvrda toga, rebalansom je još jedan projekat, nabavka opreme za Univerzitetsko-klinički centar Vojvodine, kao 18. na području AP Vojvodine, uvršten u kapitalne izdatke.

Pre godinu dana budžetom za 2024. godinu je planiramo 17 kapitalnih projekata na području AP Vojvodine. Za našu poslaničku grupu je važno da su značajna dodatna sredstva u rebalansu budžeta u odnosu na inicijalni iznos planiran budžetom za 2024. godinu obezbeđena, između ostalog, i za brzu prugu prvog B reda Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, izgradnju mosta, obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine, unapređenje vodotokova i zaštitu od štetnog dejstva voda.

Kada govorimo o investicijama u okviru programa, Skok u budućnost, EKSPO 2027, za nas je osnovno pitanje da li će izgrađena infrastruktura, stambeno-poslovni kompleksi, izložbeni saloni, biti korišćeni i na primer za desetak godina po završetku EKSPO-a.

Ekonomske analize ukazuju da će benefit od EKSPO-a 2027 biti značajan od posla za građevinare, industriju građevinskog materijala, industriju nameštaja, tekstila, turistički ugostiteljski sektor i proizvodnju hrane, da se očekuju značajni direktni i indirektni ekonomski efekti ne samo za Beograd, već i za celu Srbiju.

Moj kolega Jožef Tobijaš će detaljnije govoriti o poljoprivredi, jer za SVM je poljoprivreda važna u smislu kako je govorio veliki mađarski književnik Šandor Maroj. Zemlja je uvek bila temelj života i kulture naroda. Poljoprivreda nije samo način za proizvodnju hrane, već i veza između čoveka i prirode, temelj stabilnog društva.

Savez vojvođanskih Mađara podržava dogovore poljoprivrednika sa Vladom. Verujemo da će se dogovoreno i ispuniti, jer su pomaci u agrarnoj politici vidljivi. Subvencija koja je u 2022. godini iznosila 9.000 dinara po hektaru, rebalansom budžeta za 2023. godinu je povećana na 18.000 dinara po hektaru. Pravo da budu korisnici subvencije po hektaru dobili su isključivo poljoprivrednici koji obrađuju zemlju, a u rebalansu za 2024. godinu subvencije za poljoprivredu predstavljaju 49,29% od ukupnog iznosa subvencija.

U poslednjih deset godina poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je bila uključena u rad nekoliko radnih grupa koje su radile na rešavanju problema dugovanja koju poljoprivrednici imaju na osnovu naplaćenih doprinosa za obavezno zdravstveno i penzijsko osiguranje. Uspeli smo da i deo dugova bude otpisan. U odgovoru od 19. septembra 2024. godine Vlada je poljoprivrednicima ponudila otplatu kamate na dug za nenaplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na pet godina, s tim da bi kamata bila umanjena za 50%, jer tako predviđa važeći zakon.

Svesni smo da je problem složen i da traje skoro četiri decenije. Nastavićemo da radimo dalje, jer da bi se došlo do rešenja da poljoprivrednici plaćaju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje srazmerno prihodu, odnosno ekonomskoj snazi gazdinstva, potrebna je izmena Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Moja koleginica je Elvira Kovač će govoriti o predlogu i izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naša poslanička grupa podržava povećanje roditeljskog dodatka u iznosima koji Srbiju stavlja na prvo mesto u regionu. I posebno pozdravljamo činjenicu da će se isplata roditeljskog dodatka odnositi i na decu rođenu od 1. januara 2024. godine, ne samo decu koja će biti rođena posle stupanja na snagu izmena i dopuna zakona.

Svakako, uz mere finansijske podrške, Savez vojvođanskih Mađara podržava i vrednosnu dimenziju koja znači definisanje porodičnih vrednosti, kao strateškog prioriteta čitavog društva i države. U tom smislu, podržavamo sve aktivnosti predsednika Republike Srbije i ministarke za brigu o porodici i demografiju, koji na tom planu sarađuju sa Mađarskom.

Naime, početkom ove godine predsednici Srbije, Mađarske i Bugarske su potpisali Deklaraciju o okviru mreže predsednika prijatelja porodice, a u junu ove godine ministarka za brigu o porodici u Vladi Srbije je inicirala potpisivanje Memoranduma o saradnji sa Mađarskom u oblasti promocije porodičnih vrednosti.

Podržavamo i najavu i ekspozea predsednika Vlade da će Srbija usvojiti nacionalnu strategiju za porodicu, po ugledu na Mađarsku i Italiju, a u kojoj bi se definisali strateški pravci politike dugoročnog očuvanja i jačanja porodice i porodičnih vrednosti.

Za Savez vojvođanskih Mađara je važno da je veliki broj kapitalnih projekata u Vojvodini kao liste prioritetnih projekata koja je predviđena Okvirnim sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske u oblasti infrastrukturnih projekata. Dakle, važno je ne samo za stanovnike Vojvodine, već i cele Srbije da se dogovoreno iz okvira sporazuma, kao i Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o prijateljskim odnosima i saradnji u oblasti strateškog partnerstva ostvaruje.

Rešava se veliki problem na koji smo godinama ukazivali, problem višesatnih čekanja na granici sa Mađarskom. Pre dve godine vlade Republike Srbije i Mađarske su 4. jula 2022. godine potpisale Sporazum o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju, sa ciljem ubrzanja graničnih kontrola, a 18. septembra 2024. godine Vlada Mađarske je donela Akt o povećanju broja graničnih policajaca na prelazu Reske za 78, a na prelazima Tompa i Hercegsanto za 125 graničnih policajaca više, kako bi se smanjilo vreme čekanja na graničnim prelazima.

Takođe, prethodno je krajem avgusta kao rezultat zalaganja Savez vojvođanskih Mađara, a u cilju smanjenja opterećenja graničnih prelaza, produženo radno vreme prelaza Horgoš 2-Reske 2 od četiri do 23 sata.

Rezultati naših višegodišnjih zalaganja su vidljivi i mi danas govorimo o završenim i projektima za koje se očekuje skori završetak. Nakon dve godine u funkciji predviđena je važna železnička pruga Subotica-Segedin. Veliki broj putnika koristi voz na ovoj relaciji, a pun voz je potvrda da je ovaj vid prevoza realna alternativa, brza i ugodna opcija putovanja između dve zemlje. Za sada se radi zajednički pregled putnika na stanici, a od 2025. godine se planira granični prelaz u Segedinu.

Do kraja septembra se očekuje završetak radova na rekonstrukciji, dogradnji graničnog prelaza Horgoš kojim će se ovaj granični prelaz proširiti sa sadašnjih 16 na 24 trake. Granični prelaz Horgoš - Reske predstavlja deo evropskog Koridora 10 i jednu od ključnih tačaka tranzitnog saobraćaja kroz našu zemlju i preko njega godišnje prođe više od šest i po miliona putnika i više od milion vozila.

U završnoj fazi je rekonstrukcija i adaptacija objekta Privrednog suda u Somboru, Postrojenje za prečišćavanje vode za piće u Kikindi je u fazi testiranja i pribavljanja sanitarne saglasnosti i upotrebne dozvole. Do kraja novembra planirano je puštanje u rad deonice Novi Sad-Subotica, Subotica-državna granica sa Mađarskom, kao železničke dvokolosečne brze pruge Koridora Beograd-Budimpešta.

U poslednjih dva meseca obavljaju se tehnička i statistička testiranja novoizgrađene pruge, signalizacije i celokupne železničke infrastrukture, uključujući i geodetska i merenja opterećenja. Jedno od najvažnijih subotičkih saobraćajnih čvorišta, Majšanski most, kao dotrajao i nebezbedan, srušen je u sklopu radova na pruzi Novi Sad-Subotica i otvaranje novog mosta je pitanje dana.

Moramo da ukažemo da je za građane Subotice važno da se uradi kružna raskrsnica kod Majšanskog mosta sa istočne strane, za koju je pripremljena projektno-tehnička dokumentacija, u cilju olakšanja svakodnevnog života. Izgradnja kružne raskrsnice je u tački koalicionog sporazuma sa SNS.

Inače, o izgradnji kružne raskrsnice kod Majšanskog mosta se govori od 2012. godine. Rebalansom budžeta opredeljena su sredstva za izvođenje dela radova na izgradnji autoputa E75, deonica Kelebija petlja - Subotica jug, što je preduslov za izvođenje radova na razvoju "Ipsilon kraka" i pretvaranju istog u autoput od petlje Subotica jug do graničnog prelaza Kelebija.

"Ipsilon krak" treba da doprinese razvoju industrijske zone Mali Bajmok u Subotici i rastereti Suboticu, jer je dnevno prolazilo i do 1000 kilometara. U cilju intenziviranja razvoja Palića, kao turističke destinacije, u rebalansu su opredeljena sredstva u iznosu od 10 miliona dinara. Nakon gotovo 18 godina dočekali smo da govorimo o završenim radovima na izgradnji, rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Narodnog pozorišta u Subotici i zahvaljujući sredstvima budžeta Republike Srbije i sredstvima pokrajinske Vlade, završeni su radovi na 8.2 fazi izgradnje, adaptacije i rekonstrukcije zgrade Narodnog pozorišta.

Imajući u vidu pobrojano, a urađeno je još više i planira se još više, poslanička grupa SVM će podržati Predlog rebalansa budžeta za 2024. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloljub Albijanić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, predsednik sam poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - USS i prvi put se u tom svojstvu obraćam ovom domu.

Inače, Zdrava Srbija je rodoljubiva politička partija sa konzervativnim duhom i jakim osećajem za očuvanje nacionalnih interesa.

Ranije sam istakao i rekao tri važne stvari kao dosadašnje rezultate Vlade i vladajuće većine i to su makroekonomska stabilnost, ulaganja u infrastrukturu, dakle, puteve i pruge, mostove, tunele i kao treću stvar naveo sam spoljnu politiku. Počeću od ove treće, pošto je ona najosetljivija.

Dakle, moć spoljne politike je promenljiva, nezavisno od nas. Danas je svet koncentrisan na dva velika rata koji se vode. Upravo ovu moć ili nemoć da se zaustave ti ratovi, koristi rukovodstvo tzv. Kosova, koristi i sprovodi pritisak, maltretiranje i terorisanje naših građana i moramo učiniti sve da zaštitimo Srbe i ukažemo na poštovanje Rezolucije 1244.

Drugo pitanje je ulaganje u infrastrukturu, što je vidljivo golim okom. Naravno ko jednom putuje „Milošem Velikim“ ne vozi se magistralom. Putevi, pruge, mostovi, tuneli zaista su neophodni i korisni, ali ono na šta želim da ukažem je da se nađu mogućnosti da se što više angažuju domaći potencijali, jer vi kad uzmete kredit od jedne države, pa još firma iz te države izvodi radove na tom putu, onda dolazimo u situaciju da i oni povuku ogromnu količinu novca za izvođenje tih radova i druge materijale koje dobavljaju, a nama ostaje i da im platimo i da vratimo kredit.

Zalažem se u samoj infrastrukturu za posebno i snažnije ulaganje za obrazovnu infrastrukturu. Zašto to kažem? Danas smo svedoci da je pri upisu gužva na nekoliko fakulteta: na matematici na smeru informatika, na FON-u takođe na smeru informatika, na ETF-u na smeru koji se odnosi na informatiku.

Dakle, ono što je danas najaktuelnije, bavljenje softverskim poslovima i ono što je u rastu u Srbiji zahteva ulaganje i u infrastrukturu. Zato ja predlažem da se izgradi matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Ko ne zna šta kažem neka slobodno poseti Matematički fakultet i vidi u kakvim uslovima stasaju oni koji su najbolji softveraši na ovoj zemlji. Znači, prosto je, najbolje bi bilo, jer ETF ima svoj prostor, FON je izgradio zgradu, Matematičkom fakultetu nedostaje prostor i uslovi za rad.

Drugo, molim ministra građevna, koji je prisutan, da se u selu Bogdanica… Pre nekoliko godinina je nadošla Kamenica i u selu Bogdanica je odnela dva mosta. Tadašnji ministar građevine je posetio selo Bogdanica. Jedan most je renoviran, ali drugi most nije renoviran i nažalost đaci koji su iz Bogdanice, iz Mršelja, iz Tometinog polja, iz drugih krajeva ne mogu da idu u školu autobusom, jer autobus nekoliko godina ne dolazi u Bogdanicu. Prosto je molba da se završi drugi most, jer je jedan Vlada Republike Srbije izgradila, ali jedan još nije.

Ono što je treća, odnosno prva i najvažnija stvar za ovaj Predlog rebalansa je makroekonomska stabilnost i ja se slažem da je rast jako dobra stvar, posebno rast BDP i da i plate i penzije rastu, ali kad posmatramo našu zemlju naša osnovica je previše mala, previše je mala i onda pojedinci ne osećaju u pravoj meri taj rast koji se ovde meri u procentima. Znate i sami za onu prostu narodnu priču, kad je u pitanju sarma, jedni jedu kupus, drugi meso, a u proseku jedemo sarmu.

Ja ću vam to ispričati na jednom prostom primeru. Ako je u pitanju pet ljudi koji imaju sledeća primanja: 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, dakle četvoro po 50 hiljada i peti prima 300 hiljada, dakle, oni ukupno primaju 500 hiljada. Kada u proseku izračunate, bogami, oni primaju po sto hiljada. Ja bih rekao da je u redu aritmetička sredina, postoji izvestan prosek, ali medijana kaže da oni primaju 50 hiljada, najveći broj ljudi i taj osećaj o primanju je kvalitet života koji je doživljaj svakog čoveka. Svaka dva različita čoveka sa istim primanjem imaju različit doživljaj o svom statusu itd.

Zato ja pozdravljam povećanje od 12% za prosvetne radnike. Nastavnicima se povećava plata, ali to povećanje iskazujem kao nužno. Dakle, potrebno je jedno strateško opredeljenje za ulaganje u obrazovanje u Srbiji, jer ova nužna odluka nešto će im omogućiti bolje funkcionisanje, ali oni trajno imaju lošiji položaj, položaj lošiji imaju u društvu. Mi se strateški kao država moramo opredeliti za trajno ulaganje u obrazovanje, jer duži niz godina, ako pogledate koliki procenat od BDP-a naše zemlje se ulaže u obrazovanje, on je u blagom padu. Sad smo negde na 3,2 % ili tako nešto. Moramo više i bolje.

Naravno, nema boljeg ulaganja od onog u zdravlje i obrazovanje. Zdrav i obrazovan čovek po prirodi svojih sposobnosti i moći koji više zarađuje, ima bolji posao, ima ispunjeniji život, oseća se bolje itd.

Ulaganje u poljoprivredu je očekivano. Zdrava Srbija se zalaže za pravične subvencije, posebno imajući u vidu manja poljoprivredna domaćinstva kojih u unutrašnjosti Srbije ima najviše. Sa druge strane se zalažemo za usmeravanje sredstava za priređivačku poljoprivrednu industriju radi stvaranja dodatne vrednosti. Mi kada prodajemo naše poljoprivredne proizvode daleko su jeftiniji nego kada se prerade i kada bi ih kao takve plasirali na tržište. I u tome ima intencija i u ovom rebalansu budžeta, što je jako dobro da se to poboljša.

U unutrašnjosti Srbije razvoj zahteva malo veću agilnost, jer sela se prazne, to je realna činjenica, mala su poljoprivredna domaćinstva i njima sve znači. Znate ono, pošto imamo turističke destinacije širom Srbije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja i mnoge druge, jel, potrebno je da radimo na onom sistemu koji sam viđao po Austriji i drugim zapadnim zemljama – od njive do stola. I kaže se – ove proizvode koje jutros doručkujete spremili su poljoprivrednici baš iz ovog kraja.

Veoma je važno i dobro što su dodatna sredstva opredeljena u socijalnu politiku i to se posebno tiče nataliteta, jer bez toga nema nam budućnosti. Znači, broj građana u Srbiji se stalno smanjuje.

Želim da istaknem da će Zdrava Srbija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžeta sa pratećim zakonima.

Zahvaljujem se, a preostalo vreme ću koristiti na kraju izlaganja. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar Milan Krkobabić.
Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsednice.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, parametri koji su izneti danas ovde su izuzetno bitni, ali, ako mi dozvolite, zaslužuju i nekakva pojašnjenja. Stopa javnog duga - znamo kolika je, znamo stopu rasta, čuli smo i da je stopa nezaposlenosti u padu. Sve je to u redu i to su sve makroekonomski pokazatelji, oni su tu.

Ono što mene ovde posebno zanima, mislim da jedan veliki broj građana Srbije takođe to interesuje, mislim pre svega na populaciju penzionera, na njih milion i 600 i nešto više hiljada, koji ovo sada slušaju, jeste da je stopa nezaposlenosti u padu što znači da broj novozaposlenih ljudi raste. Samim tim i uplate u Fond penzijsko invalidskog osiguranja rastu, rastu doprinosi, znači, u masi.

Ovde bih podsetio na jednu stvar da trenutno prema podacima država podržava Fond penzijsko invalidskog osiguranja sa nekih 22% i sada to opet ne znači mnogo ako se ne vratimo u prošlost.

Ima ljudi koji dugo pamte i dobro pamte - 1994. godine kada smo izvršili denominaciju sa Avramovićem, Penzioni fond je bio prazan. Jednostavno ukupna sredstva u Fondu penzijskog invalidskog osiguranja bila su nula. Tada je država da bi se isplaćivale penzije učestvovala sa 100%.

Ako pravimo neku genezu, idemo malo dalje, stignemo do neke prelomne tačke koja se ovde veoma često koristi, ja je ne koristim da bih bacao crno svetlo na jednu stranu ili pokretao pozitivno na drugu stranu, 2012. godine ono što je država ulagala u Fond PIO iznosilo je negde i do 48%.

Znači idemo ka evidentnom smanjenju i povećanju broja zaposlenih, što samo po sebi je od bitnog suštinskog značaja.

Zašto ovo govorim? Imam na umu da je Fond PIO u sistemu organizacija doprinosnog karaktera i da država vremenom sa povećanjem broja zaposlenih lagano se povlači iz Fonda PIO i da tamo i upravljanje i odlučivanje i visinu penzija treba da određuju oni, shodno zakonu, koji i ulažu, a to su pre svega zaposleni i poslodavci. Država tu treba da ostane kao kontrolni mehanizam i kao neko ko je garant tog velikog sistema penzijsko invalidskog osiguranja, jer milion i 600.000 ljudi traži ozbiljnog garanta.

Istovremeno na taj način bi izbegli bilo kakvu vrstu arbitrarnosti kada je sistem penzijsko invalidskog osiguranja u pitanju. Znali bi smo kad, koliko i kome ide.

Druga tema koju bih ukratko dotakao jeste, a tiče se ulaganja u poljoprivredu, za koju smatram da je to izuzetno bitno. Procenat od sedam koma nešto je impresivan, kažu da je san bio nekih 5%, ali bitnije od toga jeste da osmislimo da ta ulaganja budu najbolje moguće iskorišćenja.

Jedno pitanje koje je ovde pomenuto je pitanje poljoprivrednih penzionera u Srbiji. Vi ste upoznati sa tom problematikom, ali običan živi čovek koji danas radi na imanju koje ne prelazi 6,4 hektara u proseku, dole na jugu 2,4, u Vojvodini je nešto blizu 13 hektara, to je njemu otvoreno pitanje. To je njemu kamen oko vrata.

Zašto? Propustili smo neke stvari i utvrdili smo da taj naš domaćin mesečno plaća, pazite ovaj paradoks, opet ne krivim nikoga, nego iznosim činjenice, podjednako onaj koji ima 0,5 hektara i onaj koji poseduje recimo 1.000 hektara. Izuzetno je nužno da u narednom periodu pristupimo ozbiljnom tom problemu.

Predsednik Vlade je u nekoliko navrata govorio o tome i izrazio spremnost da se ceo sistem penzijsko invalidskog osiguranja poljoprivrednika stavi na zdrave održive noge, kako bi oni imali realan stimulans da uplaćuju, nikako da ne prestanu sa tom vrstom uplata. To je moja impresija sa ovim rebalansom koji u celini, ja bih na neki način podelio impresije i opozicionih poslanika, nema razloga da ne bude prihvaćen, pogotovo davanja koja su namenjena porodicama.

Tu bih isto dodao jednu praktičnu stvar. Čuli smo dva miliona, tri miliona. To su izuzetno velike svote novca. Ja bih ovde samo napravio jedno malo pojašnjenje, a već je to rečeno, ali nije na odmet da ponovimo. To će u jednom određenom vremenskom periodu od nekih 10 godina biti mesečna prenadležnost tih porodica. Znači, da ne pomisli neko da neko sada dobija dva miliona ili tri miliona. Naprosto, to je permanentna konstanta briga za podmladak.

Znači, podrška podizanju i rađanju dece da jednostavno uslove u kojima oni rastu poboljšamo iz dana u dana.

Stoga, u celini mislim da koncept kakav je predviđen, Predlog rebalansa ovog budžeta, ponavljam, u celini, ne oduzimam nikome pravo da dubinski analizira sve to predstavlja jedan iskorak ove Vlade zasnovan na realnim izvorima i na dobroj nameri da se ovoga puta pomognu oni kojima je pomoć najneophodnija. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vam.

Da li još neko od predstavnika ili poslaničkih grupa želi reč?

Izvolite.

Reč ima Branko Pavlović.

Zahvaljujem.

Poštovane dame i gospodo, poslanička grupa Mi glas iz naroda neće podržati rebalans budžeta, a podržaće zakon koji menja i dopunjuje podršku porodicama sa decom i počećemo od tog zakona. To je dobar zakon i dobro obrazložen. Jedino što je ostalo nedorečeno to je neprepoznavanje potrebnih sredstava u ovoj godini u rebalansu budžeta, na šta je ukazao i Fiskalni savet.

Dakle, prosto rečeno, od 1. novembra, kako je predloženo, bi trebao da stupi na snagu, a u rebalansu budžeta se ta sredstva ne vide. Ali, dobro, moguće je da će se ljudi prijavljivati pa će se to rešavati negde od 1. januara 2025. godine.

Dakle, taj zakon podržavamo. On je takođe uvažio i neke izmene koje postoje kod samog Katastra, gde se više te potvrde o katastarskom prihodu ne vode pa se ne mogu ni izdavati potvrde. Uvažio je i odluku Ustavnog suda oko usaglašavanja osnovice. To je sve dobro što je urađeno i u kom pravcu to ide.

Rebalans budžeta i tu ćemo sada imati dve grupe pitanja. Jedno su te makroekonomske osnove na kojima on počiva. To je naravno vrlo komplikovana tema i zaslužuje višekratnu dugačku raspravu. Ali, počećemo odmah od sredine, od najvažnije stvari, to su izdvojene investicije 111 milijardi dinara za kapitalne investicije. To je u najvećem delu primer neodgovornog investiranja. Dakle, 48 zarez nešto milijardi dinara ide kao prva tranša za kupovinu aviona „Rafal „ i tridesetak milijardi ide za nacionalni stadion. Dakle, najveći deo povećanja za kapitalne investicije je bacanje para kroz prozor.

„Rafali“ koji se kupuju nikada neće moći da imaju borbeno dejstvo protiv snaga NATO pakta jer nam niko neće isporučiti avion iz NATO pakta koji neće imati u sebi ugrađenu blokadu takvog korišćenja, da ne govorim o ovim sadašnjim situacijama gde vidimo šta se stavlja u pejdžere, pa to eksplodira, a zamislite šta se može staviti u „Rafale“ i da ne govorimo o istorijskom iskustvu drugih zemalja koje nisu dobile rezervne delove za svoje avijacije kada im je bilo potrebno da se suprotstave NATO paktu.

Mi nemamo drugog neprijatelja i nemamo drugoga ko nas ugrožava i radi aktivno na ugrožavanja našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, osim snaga NATO pakta. Prema tome, 48 milijardi dinara samo u ovoj tranši, nešto više od toga. Ničemu ne služe. Ti moderni savremeni avioni služe da bi neprijatelj bio odvraćen, da bi Srbija bila toliko jaka i sposobna da nanese kontra udar agresoru da on odustaje od ideje u svojim proračunima isplativosti napada na Srbiju.

Pošto oni pouzdano znaju da „Rafali“ nikada ne mogu da polete protiv snaga NATO pakta. Zato i hvale takav naš potez. Amerika vrlo pozdravlja našu investiciju ni u šta. To ne samo da je investicija ni u šta, nego direktno kupujemo od države koja je priznala nezavisnost tzv. Kosova, a u prilici smo i trebalo je da poboljšamo našu avijaciju, da kupimo avione duplo jeftinije, bilo ruski, bilo kineski, bolje ruski, pa to nismo uradili.

Dakle, jedna je stvar kada građani slušaju, nabavljaju se „Rafali“, oni imaju takva i takva svojstva, to je odličan avion sam po sebi, skup, ali odličan. Druga je stvar kada se sada suoči sa time da je 48 milijardi dinara utrošeno za nešto što ne služi apsolutno nikakvom poboljšanju odbrane i bezbednosti Srbije. Šta više školovaćemo naše pilote da lete na avionima koji ne mogu da polete u slučaju potrebe protiv neprijatelja, a onda ne možete da ih prebacite na drugu vrstu aviona jer je preobuka veoma dugačka i komplikovana. Traje najmanje godinu i po do dve godine dana.

Drugi primer je nacionalni stadion. Nacionalni stadion kao izbor nekakvog prioriteta je potpuno promašena stvar. Tačno je, u trenutku kada investirate, kada kupujete to vam stvarno podiže BDP, ali sutra to ne koristi Srbiji nizašta, ne donosi nikakav prihod, odnosno moraće da bude dotiran da bi uopšte mogao da funkcioniše, a sve se to radi iz kredita koji će morati da se otplaćuju.

Dakle, lavovski deo opredeljivanja sredstava za kapitalne investicije u rebalansu budžeta je bukvalno bacanje para kroz prozor, a u slučaju kupovine „Rafala“ još i gore od toga, kako sam objasnio.

Kada gledamo makroekonomski pokazatelj gde će naša ukupna kapitalna izdvajanja ove godine biti skoro 8% u odnosu na BDP, 7,9 skoro 8%. Taj pokazatelj sam po sebi je dobar, veličina je odlična i veličina je čak skoro duplo veća, malo manje nego duplo veća nego što je to u uporedivi državama, ali je efikasnost tih ulaganja izuzetno mala.

Mi smo stigli, kao što je predsednik Odbora za poljoprivredu, već rekao do iznosa od milijardu evra za poljoprivredu i vidimo da su rezultati nezadovoljavajući. Nastranu što se i tu uključuje inflatorni element, ali zaista se realno povećalo izdvajanje iz budžeta za poljoprivredu. Da li su nam izdvajanja dobra? Nisu.

Mi predviđamo određene mere poboljšavanja plata za prosvetne radnike. Ali kakvo nam je stanje u prosveti? Mi predviđamo ovde sada, između ostalog za zdravstvo, za naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika. Potreba da imaš naročito povećano angažovanje zdravstvenih radnika je dokaz da ti sistem nije dobro utemeljen, čim mora neko nešto vanredno da radi. To znači da sistem sam od sebe ne radi kako treba. Svaki građanin zna da iako je zdravstveno osiguran, još 50% toga mora da plati iz svog džepa za zdravstvenu zaštitu.

Srbija je u tom odnosu ukupnih potreba građana i plaćanja za zdravstvene usluge između onoga što je kroz osiguranje i onoga što je iz privatnog iz svojih dodatnih sredstava i plaćanja među najgorim odnosima u Evropi. Sve ono što se izdvaja, a izdvaja se značajno zahteva još enormno izdvajanje građana iz svog džepa, da bi stvarno imali zdravstvenu zaštitu.

U tom investicionom delu vezano za zdravstvo, takođe imamo ogromno količinu ugrađenih neracionalnosti i gromno arčenje para, nepotrebno, potpuno nepotrebno. Vi imate, recimo to nije vezano za rebalans budžeta, ali primer koji se često spominje, novi klinički urgentni centar u Beogradu na kome je napisano „živela Srbija“, koji je za opremu platu najmanje 60 miliona evra više nego što je trebalo da plati. Onda se pretplati i gore se napiše „živela Srbije“. uzgred rečeno, taj urgentni centar nema heliodrom. Ako se već pravi nova zgrada za urgenti centar, onda bi bilo dosta dobro u projektu imati heliodrom za brze intervencije koji je izostao, ali ova stvar je još gora.

Sada nešto oko ovih makroekonomskih pokazatelja. Samo nekih, jer je zaista tema preobimna. Stalno isticanje o povećanju plata i penzija, minimalne zarade u evrima je suštinski obmana građana. Zašto? Zato što to povećanje sa fiksnim kursom od 117 dinara za evro, nije fiksni, ali suštinski fiksni, u sebi uključuje inflaciju pa kada se plate koriguju za nivo inflacije, onda ispada u evrima da je čovek dobio, onaj ko dobija platu, zaradu, dobio mnogo više, ali je njegova kupovna moć ista. Realno, kada treba da ode u prodavnicu, kada govorimo o onima koji primaju medijalnu zaradu, dakle 50% naših sugrađana, to je na nivou u evrima, kada iskazujemo 634 evra, oni su zbog strukture svoje potrošnje siromašniji realno danas, nego pre pet godina, zato što kada imate relativno mala primanja, onda lavovski deo svojih primanja trošite za nužne potrebe, pre svega za hranu, za komunalije, za struju itd. Ti proizvodi i te usluge su porasle značajno više nego što je inflacija i kada se koriguju primanja za nivo inflacije ili nešto malo preko inflacije, to je u strukturi onoga što polovina naših sugrađana troši. U stvari, manja je njihova kupovna moć iako u evrima to izgleda sve bolje i bolje. Dakle, kada bismo hteli da stvari odguramo do kraja, država bi mogla da isforsira inflaciju od 100% sa zadržavanjem kursa od 117 u jednoj godini i mi bismo već dogodine imali 1.600 evra prosečnu platu. Ne bismo morali da čekamo da stignemo do 1.400.

Da bi građani mogli to da prate, otprilike realno kada se uzme povećanje, to je otprilike između 25 i 30% onoga što se prikazuje u evrima, za deset godina. Prema tome, ti rezultati su vrlo skromni. Prosečni rezultati rasta BDP za privredu koja startuje od niske osnove kao što je Srbija su veoma skromni. Tačno je kada se porede u poslednjih pet godina, to su tačni podaci koje je izneo ministar finansija, to u poređenju sa drugima u Evropi izgleda dobro, ali čitav evropski kontinent privredno koji uglavnom svi slušaju MMF je najgori na svetu po rastu privrede u poslednjih pet godina. Tačno, mi smo u jednom okruženju koje je nepovoljno, ali porediti se sa onima koji su po stopama najgori, ne znači ništa, a kada bismo se poredili sa zemljama koje su startovale kao i mi, onda bismo videli da su oni vodili potpuno drugačiju makroekonomsku politiku i da im je ta druga ekonomska politika omogućila dvedesetogodišnji rast od 7% svake godine i više.

Rast koji se predviđa, 3,7 - 3,8, to je za privredu kao što je naša anemičan rast, uz vrlo visok stepen kreditnih obaveza koje imamo, sa sve većim izdvajanjima za kamate koje imamo, koje se u ovom trenutku ne vide i ne predstavljaju opasnost po likvidnost budžeta, zato što je veliki deo tih obaveza koje dospevaju odložen, ali će doći na naplatu.

Kada imate investicije, kapitalne investicije koje vam neće dovesti do boljitka privrede u narednim godinama, ne kažem da su sve investicije takve, ima ovde i dobrih investicija, ali jedan značajan deo, pogotovo u rebalansu, ide na potpuno pogrešne stvari, a sutra ćete morati da vraćate i glavnicu koja je trenutno odložena, čije je vraćanje odloženo ugovorima, onda ćete ući u makazice koje će dovesti do vrlo teškog položaja ukupnu privrednu situaciju Srbije.

Šta u toj makroekonomskoj politici sa fiksnim kursom nije dobro? Pa, ne može poljoprivreda da bude konkurentna. I da bolje upotrebljavamo sredstva u budžetu, i da pametnije to radimo, jednostavno, zbog inflacije sa fiksnim kursom u stranoj valuti sve postaje toliko skupo da se proizvodi u Srbiji da ne može da izdrži konkurenciju iz inostranstva, ne samo zbog većih subvencija koje oni imaju, što je tradicionalno, nego prosto je neodrživo. I cela domaća privreda nužno ide ka zatvaranju, osim onog dela privrede koji posluje sa državom direktno, tu su cene dovoljno velike pa onda to može da se uklopi. Sve drugo vam je posledica nužno da ste u jednom neokolonijalnom položaju oslonjeni samo na strane investitore, koji mogu da izvoze zato što oni uzimaju mnogo povoljnije kredite direktno od svojih banaka iz država odakle dolaze, zato što su dobili od nas uređeno zemljište besplatno, pa ne moraju da imaju te investicije, zato što su oslobođeni poreza na dobit kada zaposle 100 ljudi ili imaju investiciju više od milijardu dinara na 10 godina, zato što imaju subvencije za svakog zaposlenog. Zbog toga nam izvoz raste.

U jednom trenutku, kada budemo oslonjeni samo na njih, će oni, da bi ostali, zahtevati sve više i više, sve veće i veće pogodnosti. To što najveći broj stranih investicija u regionu ide ka nama, rezultat je toga što mi, to se zove "trka ka dnu", trka država koja će investitorima najviše pogodovati, vremenom potpuno stavlja državu koja se tako ponaša u jedan neodrživi razvoj i onda tek dolaze na naplatu sve godine pogrešnog vođenja ekonomske politike. Hvala, drugi deo vremena ćemo zadržati za drugo javljanje.